Писање бројева
Основни и редни бројеви могу се писати цифрама, али збирни се могу писати само словима:
један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет... — 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10...
први, други, трећи, четврти, пети, шести, седми, осми, девети, десети... — 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.... (I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X)
двоје, троје, четворо, петоро, шесторо, седморо, осморо, деветоро, десеторо...
Иза редних бројева пише се тачка уколико су написани арапским цифрама — 1. а када их пишемо римским цифрама, подразумева се да су редни (I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX, X, осим у изузетним случајевима када се и иза њих може написати тачка). Уколико после редног броја написаног арапским цифрама следи неки знак интерпункције, тачка се губи .
Вишечлани/сложени бројеви (24, 853/ XXIV) када их пишемо словима, што се чини само изузетно, пишу се одвојено (двадесет (и) четири, осамсто/осам стотина/ педесет (и) три/ двадесет (и) четврти). Наравно, то важи и за збирне бројеве, који се само словима и могу писати (педесет (и) осморо, шестсто/шест стотина (и) двоје). Везник и се у свим овим случајевима може и не мора писати. Распрострањена грешка писања оваквих бројева спојено, проистиче из обичаја да се на чековима, уплатницама итд., из безбедносних разлога дотични бројеви често пишу спојено, што никако не правда такво писање.
Такође, број 600, словима можемо писати као шестсто или шест стотина. Распрострањена је грешка шесто. Шесто је заправо VI тј. 6. (нпр. село) по реду.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta