Najveći ljudski podvizi

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Apolo 11“ sleće na Mesec

Posada „Apola 11“ suočavala se s rizicima koji najbukvalnije nisu bili s ovog sveta. Da su im otkazali motori, ostali bi zarobljeni na površini Meseca ili zauvek izgubljeni u svemiru. Sunčevo zračenje i toplota prilikom povratka u atmosferu mogla je žive da ih sprži. I najmanji otvor na skafanderu izazvao bi strašnu smrt gušenjem. Po današnjim merilima, tehnologija „Apola 11“ bila je primitivna – kompjuter za navigaciju imao je memoriju od samo 74 kilobajta, nedovoljno za jedan jedini muzički fajl sa MP3 plejera. Ali, čim je Nil Armstrong napravio prvi oprezan korak po Mesečevoj površini, svi rizici su bili zaboravljeni. U jednom trenutku svaki čovek na planeti bio je obuzet uzbuđenjem zbog uspeha ljudske vrste, zbog ostvarenja hiljadugodišnjeg sna. Usledile su druge misije, ali je „Apolo 11“ prvi napravio taj džinovski skok za čovečanstvo.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Skot i Amundsen se trkaju do Južnog pola

Godine 1911. Englez Robert Skot i Norve­žanin Roald Amundsen otpočeli su trku do Južnog pola. Jedan čovek je pobedio; drugi je u tom poku­šaju umro. Skot, kapetan britanske mornarice, poveo je sa sobom četvoricu sunarodnika sa skijama, hranom, vodom i nekoliko ponija. Pokazalo se da su poniji bili greška; jedan po jedan su umirali od hladnoće, pa su Skotovi ljudi morali sami da tegle teške sanke. Kada su najzad stigli na Južni pol, posle 78 dana, čekalo ih je veliko razočaranje: norveška zastava koju je Amundsen tu ostavio 33 dana ranije. Vraćajući se po zaleđenom bespuću, promrzli i često u bunilu, Skot i njegovi ljudi su, posle jedne jake mećave, umrli od gladi, 18 kilometara od mesta gde su ostavili hranu. Amundsen se, sa svoje strane, bez imalo muke vratio, zahvaljujući brižljivom planiranju i besprekorno sprovedenom planu.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Edmund Hilari osvaja Mont Everest

U maju 1953. Edmund Hilari, bivši novozelandski uzgajivač pčela, postao je prvi čovek koji se popeo na najvišu planinu sveta. Hilari i njegov šerpas Tenzing Norgaj krenuli su ka vrhu, dok im je za petama bio još jedan par alpinista – Čarls Evans i Tom Burdijon, koji su, ipak, morali da se vrate udaljeni po vertikali svega 90 metara od vrha. Boreći se s jakim vetrom, temperaturama ispod nule i klizavim ledom, Hilari i Norgaj su se popeli na 8.848 metara nadmorske visine. Od tada su na stotine alpinista ponovile njihov podvig (uključujući 15-godišnju devojčicu vodiča), ali će Hilari zauvek ostati upamćen kao prvi čovek na vrhu sveta.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Čarls Darvin i ekspedicija „Bigla“

Prvo putovanje prirodnjaka Čarlsa Darvina brodom „Bigl“ promenilo je lice savremene nauke i naše shvatanje ljudske egzistencije. Posle nekoliko zaustavljanja duž obale Južne Amerike, „Bigl“ se zadržao na ostrvima Galapagosa, izolovanog vulkanskog arhipelaga na Ekvatoru. Upravo tu Darvin je zapazio da na svakom ostrvu živi identična vrsta zebe, ali da im se kljunovi razlikuju po veličini i obliku. Na osnovu toga Darvin je kasnije razvio svoju teoriju evolucije u skladu s kojom samo organizmi koji uspeju da se prilagode određenoj sredini uspevaju da opstanu i prenesu te osobine na potomstvo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čarls Lindberg preleće Atlantik

Laki Lindi je zaista imao sreće što je 1927. preživeo let dug 5.809 kilometara od Long Ajlenda u Njujorku do Pariza u jednomotorcu „Duh svetog Luisa“. Da bi letelica bila što lakša, nije imala ni kočnice, ni radio, niti padobran. Lindberg je leteo po mrklom mraku, magli i susnežici, ponekad svega tri metra iznad ledenog Atlantika. Da bi ostao budan, izbacivao bi glavu kroz prozor kako bi osetio hladan vazduh po licu i čak se trudio da odmara prvo jedno pa drugo oko. Kad je sleteo u Pariz, trideset tri i po sata posle uzletanja, dočekalo ga je 150.000 oduševljenih ljudi, pozdravljajući ga, s pravom, kao čoveka koji je prvi, bez zaustavljanja, preleteo Atlantik.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jurij Gagarin kruži oko Zemlje

Prvi čovek koji se vinuo u svemir bio je sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin. On je 12. aprila 1961. obleteo Zemlju i ostao živ. Gagarin je imao samo 27 godina kad je lansiran u orbitu u primitivnoj kapsuli „Vostok I“, takoreći limenoj konzervi prečnika tri metra prikačenoj za trostepenu raketu. „Zemlja je plava ... predivno je“, javio se Gagarin radio-vezom kontroli letenja, praveći pun krug oko naše planete na visini od 177 kilometara. Gagarinova avantura u trajanju od 108 minuta bila je utoliko upečatljivija što mladi Rus nije imao nikakvu navigacijsku kontrolu nad svojim brodom – bio je samo pasivni posmatrač. Gagarin je poginuo 1968. kada mu se lovac „mig“ srušio za vreme rutinskog trenažnog leta.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Robert Piri stiže na Severni pol

Početkom 20. veka Severni i Južni pol prosto su mamili avanturiste. Istraživači su pokušavali da osvoje Severni pol brodom, psećim sankama i balonom, ali nikome to nije polazilo za rukom, a mnogi su na tom putu izgubili život. U aprilu 1909. Robert Piri, inženjer američke mornarice koji je već jednom bezuspešno pokušao da se dokopa Severnog pola, krenuo je u još jednu ekspediciju, ovoga puta u pratnji četvorice vodiča Inuita. Posle 37 dana smrzavanja i putovanja psećim sankama po beskrajnom ledu, Piri i njegovi ljudi poboli su američku zastavu na najsevernijoj tački na planeti. U svom dnevniku Piri je zapisao: „Moj san i ambicije, koje gajim pune 23 godine, konačno su postale stvarnost. Severni pol! Najzad moj!“

[You must be registered and logged in to see this image.]


Putovanje „Kon-Tokija“

Godine 1947. norveški antropolog Tor Hajerdal sagradio je primitivni splav od balvana balse, južnoa­meričkog drveta, koje je povezao konopljom, i isplovio iz Kaljaoa u Peruu zaputivši se preko Tihog okeana. Cilj mu je bio da dokaže da su domoroci iz Južne Amerike primitivnim splavovima mogli da stignu do Polinezije i tu se nasele mnogo pre vremena Kristofera Kolumba. Savladavši urođeni strah od vode, Hajerdal i njegova petočlana posada upravljali su „Kon-Tikijem“ 101 dan i prešli 6.920 kilometara kroz snažne bure i jata ajkula pre nego što su udarili u polinezijski koralni greben. Hajerdalova knjiga o toj avanturi postala je svetski bestseler, pre svega kao priča o čoveku spremnom da rizikuje život da bi nešto dokazao.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Albert Hofman na prvom LSD tripu

Švajcarski naučnik Albert Hofman krenuo je na neobično putovanje u aprilu 1943. kada je slučajno, preko prstiju, apsorbovao jedno od svojih hemijskih otkrića – dijetilamid lisergične kiseline. Tokom jednog sata Hofman je gledao „neprekidan niz fantastičnih slika neverovatnih oblika i kaleidoskopsku igru intenzivnih boja“, kako je kasnije zapisao. Hofman je bio oduševljen mogućnostima te psihotropne supstance, smatrajući da će u psihijatriji moći da se koristi kao „lek za dušu“. Kontrakultura 60-ih namenila je LSD-u sasvim drugačiju svrhu, što je navelo Hofmana da pred kraj života kaže da je LSD njegovo „problematično dete“. Ali, Hofmanova duhovna avantura još je prvo putovanje tokom kojeg je čovek prevalio 10.000 milja ne makavši se s mesta.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Kapetan Metju Veb preplivao Lamanš

Kapetan Metju Veb (27), bivši oficir britanske mornarice, izveo je 25. avgusta 1875. podvig koji se do tada smatrao nemogućim: preplivao je Lamanš. Mnogi su smatrali da plivač ne može da savlada jake struje i izdrži boravak u ledenoj vodi, ali je Veb bio čvrsto rešen da im dokaže da nisu u pravu. Namazan delfinovim uljem da bi smanjio otpor vode, Veb se borio s talasima skoro 22 sata prevalivši razdaljinu od 63 kilometra. Najzad je izašao na obalu u blizini Kalea, iscrpljen, ali srećan. Tokom 135 godina od tada Vebov podvig je ponovljen više od 1.000 puta, a njegovo vreme je više nego prepolovljeno, ali nijedan plivač nije toliko zadivio svet kao tada Martin Veb.


blic.