Narodne poslovice

Кад највише грми, најмање кише пада.
Кад се прасе наједе онда корито превали.
Кад султан назебе, раја кија.
Кад видим онда ћу и веровати

Ко неће брата за брата, он ће туђина за господара.
Ко нема сокола и кукавици се весели.
Ко носи, не проси.
Ко прати туђ посао, свој заборавља.
Ко са дјецом љеже, запишан се диже.
Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.

Ко се пред једним клања, показује другом леђа.
Ко се сели, тај се не весели.
Ко спретније тражи, лакше добије.
Ко у крчму иде, туђу децу храни.
Ко у небо пљује на образ му пада.
Ко зависи од другог, треба и његовом псу да се умиљава.
Ко жели да пева, увек ће наћи песму.
Која да двадесет литара варенике,
Која се не рекне, она се не чује.
Који коња сламом храни, сам кола вуче.
Коме је Бог отац, лако му је бити светац.

Лаје ко пас на звезде.
Лако ти је плитку воду замутити и будалу наљутити
Лакше је скувати жељезо него савладати женину тврдоглавост.
Лако је здравоме болеснога саветовати.
Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.

Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.
Људи се највише муче због хлеба и љубави.
Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
Људи су густо посијани, али ријетко ничу.

Међу милионима звезда, то је довољно да буде
Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.
Много асова треба док се истина сахрани.
Много је мачки цело печење.
Много знати, значи пре времена остарити.

На једну главу не може се две капе.
На поруке вук меса не ије.
На силу се не може волети.
На усамљеност осуђују пријатељи.
Надури се ко ћуран на буњишту.
Најчешће опече потајни жар.
Најгоре је кад паднеш у њеним очима.
Најпре испред своје куће почисти.
Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.

Не бој се онога коме ниси добро учинио.
Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.
Не хватај се у коло ако не знаш играти.
Не лаје куја ради села, него ради себе.
Не плаши вука с' козијом мјешином.
Не вичи, оно што те је снашло нећес тако отерати.

Не зна да бесједи, а не уме да ћути.
Неће куче на куче.
Неће крушка испод трешње.
Нема лета док се не закикоће луг.
Нема ништа несносније од богате жене.
Нема ту ћука, да није вука.
Нема зиме док не падне иње.

Немогоше поједоше, а некће се све попише.
Неста блага, неста пријатеља.
Ни најбољи петао не може да измени време.
Није допуштено све знати.
Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
Није вук ничије среће изио.

Никад зао на горега неће.
Нико не уме да се весели као сиротиња.
Нико није задовољан својим богатством и незадовољан
Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.
Ништа није тако лоше да не може бити горе.
Нов бунар копај, у стар не пљуј.
Новци ситно звече, ал' се далеко чују.

О јаране, боле ли те ране?
О непријатељу не говори зло, него мисли.
Обичан живот је јачи од мудрих књига.
Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.
Од самоће ништа горе нема.
Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.
Онај те воли који те нагони на плач.
Ономе, ко уме да чека, временом све долази.
Осмехни се свакоме јутру.

Отето - проклето.
Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.
Овца је вучије штене дојила и узгојила.
Озбиљно одгодимо за сутра.

За бриге је тешко чувати лепе девојке.
Паметна глава - стотину руку.
Паметни људи уче се на туђим грешкама, будале на властитим.
Поцни! Запоцето је пола дела.
Подноси, а не тужи на оно чему се не може избећи.
Пошто се кола сломе, многи пут казују.
Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
Поштуј, ако хоћес да си поштован.

Позајми рукама, па тражи ногама.
Прав се смије, а крив се крије.
Пријатељ је најбоља имовина у животу.
Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата,
Прва је врлина бити без мане.
Прво поједи своје па туђе.

Равнодушност је најбољи начин у бригама.
Рђа једе гвожђе, а туга срце.
Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.
Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.

Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
Слабо слови, али добро лови.
Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
Срдитом попу празни бисази.
Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
Срећан је онај који седи у својој кући.
Стари вук, пасја спрдачина.
Старост је болест од које свако умире.

Што је свачије, то је ничије.
Што је више брдо, то је дубља доља.
Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.
Што људи имају више, то више зжеле.
Што мачка коти, миша лови.
Што висе силе, више и зла.

Страх је већ пола несреће.
Стрпљења! Временом од траве постаје млеко.
Свак за се козе пасе!
Свака је вика на вука,
Свака књига има своју судбину.
Свако има права колико има моћи.
Својство је лудости туђе мане видети, а своје заборавити.
Свуд је проћи, ал' је дома доћи.

Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.
Тело жене створено је да буде пружено на дар мушкарцу.
Тешко је чувати туђе паре и своју жену.
Тешко волу у јарму и човеку у најму.
Ко није служио, не умије ни заповједати.
Трипут кроји, једанпут режи.
Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.

У гладним очима сваки је комад мали.
У вину је истина.
Учење је светлост.
Учини човеку сто пута добро, а једанпут не уцини -
Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.
Упало је вуку у чељусти.
Узми врага ради блага,

Добавио се ки ћелав капе.

Добра крава се и у штали прода !