Narodne poslovice

Добра жена поштује мужа, па да је као певац.

Добро је ласно заборавити, а зло никада.

Док је шиба танка, треба је исправљати.

Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

Где кучка лоче ту и лаје.
Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.

Где злато говори, уста ћуте.
Гину ти што се смеју уочи битке.

Гвозђе реже и дрво и камен, али и њега рђа једе.
Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
И Богу се досаде пречесте молитве.
И крме рокне кад му се човјек јави.

И људе послушај, и своје памети имај.
И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако.
И најмудрији да прода све што има, не може да купи све што нема.
И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.
И вук вије јер га рђа бије!

Инат је несрећан занат.
Истина и жена најлепше су - голе.
Изреке су украс говора.
Изван очију, изван срца.

Јак корен дуге младаре пушта.
Једног гледа, двојица се надају.
Једном се лебац ломи.
Јефтина роба касу празни.
Језик кости нема, али кости ломи.

Кад Бог даје не питај чији је син.
Кад човек тоне и за врело гвожђе се хвата.
Кад је воље и зло иде на боље.
Кад легнеш значи - предао си се.
Кад највише грми, најмање кише пада.
Кад се прасе наједе онда корито превали.

Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
Ко много збори - или много зна или много лаже.
Ко неће брата за брата, он ће туђина за господара.

Ко се сели, тај се не весели.
Ко спретније тражи, лакше добије.
Ко у крчму иде, туђу децу храни.
Ко у небо пљује на образ му пада.

Која да двадесет литара варенике,
Која се не рекне, она се не чује.
Који коња сламом храни, сам кола вуче.
Коме је Бог отац, лако му је бити светац.
Кривац се и сенке боји.

Љубав не траје дуго ако уклониш свађе.
Људи се највише муче због хлеба и љубави.
Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
Људи су густо посијани, али ријетко ничу.

Међу милионима звезда, то је довољно да буде
Многи људи су као сатови: показују једно време, а откуцавају друго.
Много асова треба док се истина сахрани.
Много је мачки цело печење.

На једну главу не може се две капе.
На поруке вук меса не ије.
На силу се не може волети.
На усамљеност осуђују пријатељи.
Надури се ко ћуран на буњишту.

Најчешће опече потајни жар.
Најгоре је кад паднеш у њеним очима.
Најпре испред своје куће почисти.
Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.

Не бој се онога коме ниси добро учинио.
Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.
Не хватај се у коло ако не знаш играти.
Не лаје куја ради села, него ради себе.
Не плаши вука с' козијом мјешином.
Не вичи, оно што те је снашло нећес тако отерати.
Не зна да бесједи, а не уме да ћути.
Неће куче на куче.

Ни најбољи петао не може да измени време.
Није допуштено све знати.
Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
Није вук ничије среће изио.
Никад зао на горега неће.
Нико не уме да се весели као сиротиња.
Нико није задовољан својим богатством и незадовољан
Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.

Ништа није тако лоше да не може бити горе.
Нов бунар копај, у стар не пљуј.
Новци ситно звече, ал' се далеко чују.
О јаране, боле ли те ране?
О непријатељу не говори зло, него мисли.
Обичан живот је јачи од мудрих књига.
Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.
Од самоће ништа горе нема.
Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.
Онај те воли који те нагони на плач.
Ономе, ко уме да чека, временом све долази.
Осмехни се свакоме јутру.

Особа којој "треба" љубав последња је која ће је добити.
Отето - проклето.
Откуд сам се надао да ме сунце огрије, отуда ме лед бије.
Овца је вучије штене дојила и узгојила.
Озбиљно одгодимо за сутра.
За бриге је тешко чувати лепе девојке.
Паметна глава - стотину руку.

Пошто се кола сломе, многи пут казују.
Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
Поштуј, ако хоћес да си поштован.
Позајми рукама, па тражи ногама.
Прав се смије, а крив се крије.
Пријатељ је најбоља имовина у животу.
Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата,
Прва је врлина бити без мане.
Прво поједи своје па туђе.

Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
Слабо слови, али добро лови.
Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
Срдитом попу празни бисази.
Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
Срећан је онај који седи у својој кући.
Стари вук, пасја спрдачина.
Старост је болест од које свако умире.

Што данас не потрошиш, то си стекао.
Што је свачије, то је ничије.
Што је више брдо, то је дубља доља.
Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.
Што људи имају више, то више зжеле.
Што мачка коти, миша лови.
Што висе силе, више и зла.