Ljubomir Simović

**Učlanjen** : 09.02.2014

Ljubomir Simović, dramski pisac, pesnik i romansijer, redovni član SANU
Rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu.
Objavljenje knjige: Slovenske elegije ( 1958 ), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (sa crtežima Marija Maskarelija, 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta ( 1998 ).

Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama: Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994) i Učenje u mraku (1995).

Pesničke knjige

* Slovenske elegije (1958),
* Veseli grobovi (1961),
* Poslednja zemlja (1964),
* Šlemovi (1967),
* Uoči trećih petlova (1972),
* Subota (1976),
* Vidik na dve vode (1980),
* Um za morem (1982),
* Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983),
* Istočnice (sa crtežima Marija Maskarelija, 1983),
* Gornji grad (1990, dva izdanja),
* Igla i konac (1992)
* Ljuska od jajeta (1998).

**Učlanjen** : 09.02.2014

Predskazanje

Ne samo oni koji ubijaju,
ni samo oni koji pale i kolju;
niko, ni žrtve,
ni nevini, ni pravedni,
niko neće izaći čist
iz ove krvi!
Ne samo onom koji besno goni,
nego ni onom koji gonjen beži;
ne samo zlatnom šlemu otimača,
nego ni vunenoj kapi siromaška, -
nikome se neće otvoriti,
nikog zakriliti, nikog ogrejati,
to nebo, ljubičastije
od cveta divljeg graška!

**Učlanjen** : 09.02.2014

Oslobođenje i buđenje

U tamnicu,
Kad mi smrt gola
Beše ko žena blizu,
Sa čistim vazduhom banuli prijatelji,
Noge mi raskovali,
Ruke otključali,
U jesenje vedrine
Pustili me na sve četiri strane.
Bolje da nisu.
Ruka u snu
Pružila se ka zavesi
Iza koje se krije,
Ni gladna ni žedna,
Golotinja bez nade,
Golotinja užasa,
Al budilnik na kredencu,
Između kutije na kojoj piše BIBER
I kutije na kojoj piše SO,
Probudio me.
Bolje da nije.
Pod Čigotom
Na seniku precvetava
seno, na visokom.
U senu Višnja spava
zagrlivši me nogom.
Vetar duva satima,
duva, zube ledi.
Senik lupa vratima,
hoće da poleti.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Seoba Srbije

U zlo se seli, dobroselica!
Prtenom vrećom ogrnut Negotin,
Beograd sa šlemom na ranjenoj glavi,
Užice s rana razgoneći vrane,
Obrenovac na nosilima.
Valjevo s grobom na ramenu,
sa točkom oko vrata Vranje,
Kruševac noseći odsečenu glavu,
vuku se preko Kosova.
Osta na severu, na vešalima, Kosmaj,
vidik na jugu zatvaraju obrisi grobova;
beži iz svojih šuma Kopaonik,
na drenovu štaku oslanja se Povlen,
ogluveo od topova.
Drvlje i kamenje valjajući, Drina,
Timok, zagrcnut mutnim kišama,
Lab, pun potopljenih topova i svinja,
glibovita Kolubara,
štapom pipajući, slepa Nišava.
Uzleće Petrova crkva, praćena svojim grobljem,
sija Gračanica u oblaku, iznad rasula,
okruženi žetvama uzleću Sopoćani,
leti Žiča, lete Visoki Dečani,
puna jabuka, pred njima
Ćele-kula.
Kuća iz kuće izbačena,
drvo iz drveta prognano, -
zaglibljeni već do ramena
kroz razlivena gacamo blata;
ni iz nebeskog bleska ni iz čamca
niko nam ruku ne pruža;
tonu gradovi, planine, tonu crkve,
za pramen magle
davljenik se hvata.
Nad barom što nam se popela do brade,
od devet nebesa, osam se smračilo,
a deveto se dimi.
Sve iznad njih se zapalilo!
Gledamo taj plamen
visoko iznad goleti,
gledamo taj plamen,
u njemu još ničeg nema!
Ni onaj ko nas vodi ne zna
hoće li odatle da nam siđe zora,
ili požar u kome ćemo,
grad za gradom, žito za žitom,
izgoreti.
Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici
Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
neka naše čamce u blage luke
iz gustih oluja s pučine dovedu
ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!
Trojeručice, katance, brave i vrata,
braću u kazanu olova koje ključa,
sve što su bezbrojne ruke zaključale,
neka nam tvoja trće ruka otključa!
Trojeručice, dok nas love i mere
metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,
Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,
izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!
Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,
riba i vrana kreću na nas, u lov,
beskućnicima u vejavici, Trojeručice,
Tvoj treći dlan neka nam bude krov!
Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,
pred smradom naših grehova i rana,
Trojeručice, nek nam se otvori crkva
na Tvojoj trećoj ruci sazidana!
Gole, mlaćene motkama, sekirama,
oborene pod noge, i dotučene
u podnožju brda uz koje smo se peli,
trećom nas rukom, trojeručice, isceli!
I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice,
sve one koji su, stotinama ruku,
stotinama godina, iz žetvenih slama,
bacani na dno kazana i jama!
U ovom svetu neslanih mora i jela,
dok nam se broje poslednji trenuci,
nek zasvetli, nek se osoli, Trojeručice,
so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!
Trojeručice, luko i uteho,
majko čokotu kog raspinju i tuku,
smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi
duše naše u Tvoju treću ruku!
Dvema rukama sahranjene, Trojeručice,
u ovu zemlju, ispunjenu mukom,
nek nas iz ove crne zemlje u oblak
ponese hrast, zasađen trećom rukom!

**Učlanjen** : 09.02.2014

Vikalica Živane…

Stani, alo! Natrag, alo!
Suknju dižem iznad glave, alo!
Gledaj, alo! Nagledaj se, alo!
Dobro gledaj, alo, da bi znala,
ako bi zagrizla na šta si zinula,
kakva bi te ala progutala!
Poješće ti konje do potkovica!
Poješće ti jezik, srce, krila,
kandže, perje, i ostalo salo!
I sve će joj, alo, biti malo!
Još bi trista stotina takvih ala
u ovu alu nad alama stalo!
Gladni mesa, žedni krvi, doleteli
na krilatim konjima bez uzda,
pogledajte kako zija, kako zeva,
peć, pećina, provalija, ala,
koja bi vas nadušak progutala,
mračni oblaci, zinuli na sva usta!
Zadižem prtenu suknju iznad glave:
evo ovom te alom teram, alo!
Ako više sebi želiš dobra
no što nama misliš zala, alo,
beži, alo, glavom bez obzira,
da te ono na šta si zinula
ne bi progutalo!

**Učlanjen** : 09.02.2014

ZAPIS ZLATOM

Medj kvrgavim svećama dočekah zimu 1254. Svake noći, uz horove vukova i
smetova, moje bdenije je dugo kao put plamena sa vrha do dna sveće, kad
gavranovim perom ispisujem listove manastirskog letopisa za leto
Gospodnje 1235.

U ovoj tesnoj ćeliji
prepoznajem leto po prašini po snežnom
prahu prosejanom kroz uske pukotine.

Sveća nad mojim oslepelim očima, kvrgav prst gubavca sa oštrim noktom od
plamena, već godinama pokazuje nebesa Gospodnja, i opominje me:

Nad glavom mi se ljuljaju zvona, veliki, zlatni
stogovi sena, nekad u selu Volujcu.

I snevam da ne postojim,
da me to samo neko sanja,
da je blizu zora,
i onom što me usnu vreme je da se budi.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici

Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
neka naše čamce u blage luke
iz gustih oluja s pučine dovedu
ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!
Trojeručice, katance, brave i vrata,
braću u kazanu olova koje ključa,
sve što su bezbrojne ruke zaključale,
neka nam tvoja treća ruka otključa!
Trojeručice, dok nas love i mere
metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,
Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,
izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!
Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,
riba i vrana kreću na nas, u lov,
beskućnicima u vejavici, Trojeručice,
Tvoj treći dlan neka nam bude krov!
Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,
pred smradom naših grehova i rana,
Trojeručice, nek nam se otvori crkva
na Tvojoj trećoj ruci sazidana!
Gole, mlaćene motkama, sekirama,
oborene pod noge, i dotučene
u podnožju brda uz koje smo se peli,
trećom nas rukom, trojeručice, isceli!
I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice,
sve one koji su, stotinama ruku,
stotinama godina, iz žetvenih slama,
bacani na dno kazana i jama!
U ovom svetu neslanih mora i jela,
dok nam se broje poslednji trenuci,
nek zasvetli, nek se osoli, Trojeručice,
so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!
Trojeručice, luko i uteho,
majko čokotu kog raspinju i tuku,
smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi
duše naše u Tvoju treću ruku!
Dvema rukama sahranjene, Trojeručice,
u ovu zemlju, ispunjenu mukom,
nek nas iz ove crne zemlje u oblak
ponese hrast, zasađen trećom rukom.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Љубомир Симовић је рођен 2. децембра 1935. године у Ужицу. У родном граду је завршио основну и средњу шлолу, а дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. Крајем шездесетих година похађао је Курс италијанског језика и културе, који у Санта Маргерити Лигуре организује Универзитет из Ђенове. За време студија радио је као уредник и одговорни уредник студентског књижевног часописа Видици. Радни век је провео као уредник у културној редакцији Радио Београда.
Симовић је написао више песничких књига, четири драме, један роман-хронику, књигу есеја о песницима и драмским писцима, књигу есеја о сликарима и вајарима, дневник снова, дневник вођен за време бомбардовања Србије 1999. године, путопис о Кини, и чак четири књиге разговора, чланака, есеја, говора и, практично, анализа и коментара онога што се догађало на територији Југославије и Србије крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. У тим књигама се смењују, а на неки начин и прожимају, политичке, друштвене, књижевне, позоришне и поетичке теме.
Петнаестог децембра 1988. године изабран је за дописног, а 27. октобра 1994. године за редовног члана Српске академије наука и уметности. Приступну академску беседу, под насловом Стерија међу маскама, одржао је на свечаном скупу САНУ 30. маја 1955. године.
Симовићева биографија, и библиографија његових радова, објављени су у Годишњаку Српске академије наука и уметности за 1998, књига CV . У току је рад на допуни његове библиографије.
ОБЈАВЉЕНА ДЕЛА
Књиге поезије

Словенске елегије, Клуб студената Титово Ужице, 1958, Просвета, Београд, 1971.
Весели гробови, Нолит, Београд, 1961.
Последња земља, Просвета, Београд, 1964.
Шлемови, Просвета, Београд, 1967.
Уочи трећих петлова, Српска књижевна задруга, Београд, 1972. Библиографско издање, с поднасловом учење у мраку, у издању Јовице Вељовића, Хамбург, 2006.
Субота, Просвета, Београд, 1976.
Видик на две воде, Нолит, Београд, 1980.
Ум за морем, издање Љ. Симовић и М. Јосић, 1982.
Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској, издање М. Јосић и Љ. Симовић, 1983.
Источнице, са цртежима Марија Маскарелија, додатак Књижевним новинама, Београд, 1983. (Претходно је, због песама које су оцењене као непријатељске и идеолошки неприхватљиве, пре штампања, растурен слог у нишкој Градини.
Горњи град, Београдски графичко-издавачки завод, 1990. Два издања.
Игла и конац, јубиларно, LXXXV коло Српске књижевне задруге, штампано о њеној стогодишњици, 1992.
Љуска од јајета , Стубови културе, Београд, 1998.
Тачка , Матица српска Републике Српске, Бања Лука, 2001. с предговором Радивоја Микића.
Тачка , прерађено и допуњено издање, Стубови културе, Београд, 2004.

Књиге изабраних песама

Изабране песме (1953-1979), Слово љубве - Народна књига, Београд, 1980.
Хлеб и со, с предговором Миодрага Павловића, LXXVIII коло Српске књижевне задруге, Београд, 1985., Дивот издање 1987.
Храст на Повлену, Дисово пролеће, Чачак, 1989.
Источнице и друге песме, џепна књига БИГЗ-а Београд, 1994.
Учење у мраку, изабране и нове песме, Библиотека Награда Десанка Максимовић. Српска књижевна задруга, Задужбина Десанке Максимопвић, Народна библиотека Србије, Београд, 1995.
Видик на две воде + Источнице - Игла и конац, Библиотека Награђени писци, Град театар Будва, Октоих Подгорица, 1998.
Сабране песме I , Стубови културе, 1999.
Сабране песме II , Стубови културе, 1999.
Истина о ексерима, Библиотека Одзиви Филипу Вишњићу, Задужбинско друштво Први српски устанак, Орашац, 2001.
Најлепше песме Љубомира Симовића, избор и предговор Александра Јовановића, Просвета, Београд, 2002.
Среда у суботу, избор и поговор Бранка Кукића, Библиотека Реч и мисао, Рад, Београд, 2002.
Песме, Књига прва, Словенске елегије, Весели гробови + Шлемови + Уочи трећих петлова + Видик на две воде + Игла и конац + Источнице + Тројеручици, Стубови културе, Београд, 2005.
Песме, Књига друга, Субота + Горњи град + Љуска од јајета + Тачка, Стубови културе, Београд, 2005.

Драме

Хасанагиница , Стеријино позорје, Нови Сад, 1976.
Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану са поговором Петра Марјановића, БИГЗ, Београд, 1984.)
Путујуће позориште Шопаловић, Са предговором Ненада Прокића, Библиотека Арс драматика, Југословенско драмско позориште, 1985.
Путујуће позориште Шопаловић, са поговором Јована Христића, Стеријино позорје, Нови Сад, 1986.
Бој на косову, Мала библиотека Српске књижевне задруге, Београд, 1989, два издања
Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић), Стубови културе, Београд, 2002.
Бој на Косову, друга верзија, Стубови културе, Београд, 2003.

Књиге прозе

Ужице са вранама, хроника која је повремено роман или роман који је повремено хроника, Српска књижевна задруга, Београд, и Културно-просветна заједница Ужице, 1996. Два издања.
Ужице са вранама, Стубови културе, Београд, 2002.
Сневник, дневник снова, Стубови културе, Београд, 1998.
Кина: читање спаљених књига, путопис, Сепарат из часописа Књижевност број 3, Београд, 2007.

Књиге есеја

Дупло дно, Просвета, Београд, 1983.
Дупло дно, есеји о песницима, у оквиру Дела у пет књига, Српска књижевна задруга, БИГЗ, Просвета Београд, Дечје новине, Горњи Милановац, 1991.
Дупло дно, есеји о српским песницима, о комедијама Стерије и Нушића, и о Животу и прикљученијима Доситејевим, Стубови културе, 2001.
Читање слика, есеји о сликарима и вајарима, Стубови културе, Београд, 2006.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Књиге разговора, Дневника, Беседа, Писама, Чланака, и Есеја:

Ковцачница на Чаковини, разговори, писма, есеји, 1981-1989, Градина, Ниш, 1990.
Ковачница на Чаковини, разговори, писма, есеји, 1981-1990, Стубови културе, Београд, 2004.
Галоп на пужевима, Срби у југословенском рату, Дечје новине Горњи Милановац, Просвета Београд, 1994.
Галоп на пужевима, друго, допуњено издање, Први део (14. април 1987 - 15. мај 1994), Други део (13. мај 1994 - 20. август 1997), Стубови културе, Београд, 1999.
Гуске у магли, дневник, 24. март - 15. јун 1999. Београдска књига, Београд, 2005.
Обећана земља, 9. октобар 1999 - 22. јун 2006. Београдска књига, Београд, 2007.

Дела у пет књига

Хлеб и со, изабране песме, Словенске елегије, Портус региус, Шлемови, уочи трећих петлова, Субота, Видик на две воде, Ум за морем, Источнице, Тројеручици, Горњи град.
Драме, (Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић)
Бој на Косову
Дупло дно , есеји о песницима
Ковачница на Чаковини, разговори, писма, есеји, 1981 - 1990. (Заједничко издање Српске књижевне задруге, БИГЗ-а, Просвете Београд, и Дечијих новина, Горњи Милановац, 1991)

Књиге на страним језицима:

Four Yugoslav Poets ( Ivan V. Lalić, Branko Miljković, Milorad Pavić, Ljubomir Simović ), izbor i prevod Čarls Simić, Lillabulero press, Northwood Narrows, N.H. 1970.
Spev o zazračnikovi, izbor, prevod i pogovor František Lipka, Mala edicia svetovyich autorov, Slovensky spisovatel, Bratislava, 1981.
Повленскиот даб, избор и превод Ефтим Клетников, Народна књига, Скопје, 1988.
Le theatre ambulant Chopalovitch, preveli sa srpskohrvatskog Borka Legra i An Renu, L Age d Homme, Lausanne, 1995.
Miracle au "Chargan", preveli sa srpskog Jozo Uvodić i Kler Selesković, Editions L Age d Homme, Lausanne, 2001.
Termaji pe Strollad Chopalovitch, preveo na bretonski Remi Derien, Teatr Penn-ar-Bed, Brud Nevez, Brest, 2001.

Симовићеве песме и драме су превођене и штампане на многим језицима, било у посебним књигама, било у књижевним и позоришним антологијама, зборницима и часописима. Највише успеха у иностранству доживела је драма Путујуће позориште Шопаловић, која је преведена на француски, енглески, пољски, чешки, словачки, руски, румунски, бретонски, корејски, словеначки, македонски, шпански, бугарски и украјински језик, и која је постављена на сцене преко педесет позоришта у Француској, на сцене у Белгији, Швајцарској, Чешкој, Словачкој, Пољској, Канади, Словенији, Македонији, Јужној Кореји, као и у једном француском позоришту у Мароку, у Казабланки. Од јануара 2003. на француским сценама се игра и Чудо у Шаргану. О извођењима Симовићевих драма у земљи и у свету приређена је, у Музеју позоришне уметности Србије у Београду, у пролеће 2005. изложба под насловом Путујуће позоришзе Љубомира Симовића.
Симовићеве драме на сценама некадашње Југославије:

Хасанагиница
Праизведба на Великој сцени Народног позоришта у Београду, 19. маја 1974, у режији Жељка Орешковића. Потом је играна на сценама у Крушевцу, Титограду...
Чудо у Шаргану
Праизведба на Великој сцени Атељеа 212 у Београду, 24. октобра 1975, у режији Мире Траиловић.
Поред гостовања на домаћим сценама, Чудо у Шаргану је, у овој поставци, приказивано и на гостовањима и фестивалима у Минхену, Персеполису (Иран), Мексико Ситију, Каракасу, на Театру нација у Паризу, и на Театру нација у Софији.
Постављено је на сцене позоришта у Крушевцу, Зајечару, Нишу, Марибору, Вршцу, Крагујевцу, Зрењанину, Сомбору, Шапцу, Титовом Ужицу, Тузли, Новом Саду (Српско народно позориште, режија Егон Савин, представа је била победник Стеријиног позорја 1993), затим у Параћину, Приштини, Приједору, Бањалуци и поново на Великој сцени Атељеа 212, у режији Дејана Мијача. Ова представа је била победник на Стеријином позорју 2002.
Путујуће позориште Шопаловић
Праизведба на Великој сцени Југословенског драмског позоришта у Београду, у режији Дејана Мијача, 10. октобра 1985. Представа је била победник Стеријиног позорја 1986. године. Гостовала је у Горици (Италија), Љубљани, Загребу, на Дубровачким летњим играма, у Москви, Лењинграду и Берлину.
Била је на репертоару позоришта у Зрењанину, Титовом Ужицу, Крагујевцу, Шапцу, Бањалуци, Вршцу, Новој Горици, Сарајеву, Куманову, Тузли, Битоли, Скопју, Зеници, Мостару, на сцени Академсклог позоришта Промена Академије уметности у Новом Саду, у Српском народном позоришту у Новом Саду, затим у Нишу, на Великој сцени Народног позоришта у Београду и, у октобру 2007, на Великој сцени Атељеа 212.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Литература о писцу

Посебне књиге

Часлав Ђорђевић: Песнички видици Љубомира Симовића, Народна књига, Београд, СИЗ културе Титово Ужице, 1982.
Павле Зорић: Врхови - Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић. Љубомир Симовић као тријумф поетске слике, Љубомир Симовић - песник гротескне визије, То није случај - то је поезија, Критика као именовање смисла, Принцип духа, Како је писано и како смо заслужили. Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
Поезија Љубомира Симовића , зборник радова, поводом књиге Учење у мраку. Задужбина Десанке Максимовић, Београд, 1995.
Никола Цветковић: Милош Црњански и видови ране поетике Љубомира Симовића; Александар Јерков: Тежина живог бића: о констектуализму у поезији Љубомира Симовића; Мирко Магарашевић: Песник епске синтезе; Александар Јовановић: Два сећања у једном сну (над песмом Солдатуша Љубомира Симовића); Павле Зорић: Предсказања у Симовићевој поезији; Слађана Стојановић: Два начела у Симовићевој поезији; Милосав Тешић: Три видика у Видику на две воде.
Портрет Љубомира Симовића, Блок посвећен добитнику Жичке хрисовуље, у оквиру Четвртог српског духовног сабора - Дана преображења; Милован Данојлић: Универзално у криворечком аутобусу; Радивоје Микић: Инверзија и лирски опис; Ефтим Клетников: Спознаја и поезија; Вида Огњеновић: Аутопоетички почетак Љубомира Симовића; Часлав Ђорђевић: Веристички поступак у песништву Љубомира Симовића; Саша Радојчић: Песник вере и наде; Слађана Стојановић: Умножени глас; Драган Хамовић: Љубомир Симовић или ангажман нарочите врсте; Зоран Милутиновић: Дрвеним мачем пресечен наковањ; Александар Милосављевић: Ужице у Оранжу; Жарко Требјешанин: Косово путоказ и мера; Небојша Брадић: Миракул као поступак; Ненад Прокић: Слово љубве; Марко Недић: Романсирана хроника Ужица; Зоран Глушчевић: Ужице са вранама; Миодраг Матицки: Беседа о беседи Љубомира Симовића; Јован Ћирилов: Лауда драматичару Љубомиру Симовићу; Предраг Палавестра: Метафизичка вертикала Љубомира Симовића. Љубомир Симовић: Беседа о молитви.
Јасмина Врбавац: Жртвовање краља - Мит у драмама Љубомира Симовића. Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2005.
Милош Јевтић: Рукопис времена. Разговори са Љубомиром Симовићем. Београдска књига, 2005.
Олга Марковић: Путујуће позориште Љубомира Симовића. Каталог изложбе која је одржана у Музеју позоришне уметности Србије, Београд.

Појединачне критике и есеји

Јован Христић: Крај сезоне. Сезона је почела у Шаргану, у књизи Позориште, Позориште, Просвета, Београд, 1977.
Јован Христић: Драматуршка белешка о драми Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића, у књизи Љубомир Симовић: Путујуће позориште Шопаловић, Стеријино позорје, Нови Сад, 1986.
Владимир Стаменковић: Хасанагиница или крај игре (Хасанагиница, Љубомира Симовића у Народном позоришту), Људска ситуација (Чудо у Шаргану Љубомира Симовића у Атељеу 212), О човеку, о тајни (Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића у Југословенском драмском поѕоришту). У књизи Позориште у драматиѕованом друштву, Просвета, Београд, 1987.
Јован Христић: Покушавам да надокнадим пропуштено (2), Позоришни реферати, НОЛИТ, Београд, 1992.
Зоран Милутиновић: Употреба привида: Симовић, Брехт, Вајс, у књизи Метатеатралност, Студентски културни центар, Београд, 1994.
Славко Гордић: Љубомир Симовић: На ширим плановима времена и дубљим нивоима бића, у књизи Профили и ситуације, Филип Вишњић, Београд, 2004.
Александар Јовановић: Жена у сенци храста или како повезати расуте нити нашег постојања. У књизи Песници и преци, Српска књижевна задруга, Београд, 1993.
Радивоје Микић: Инверзија и лирски опис, у књизи Песма: текст и контекст,Григорије Божовић, Приштина, 1996.
Павле Зорић: Поетска космогонија Љубомира Симовића - Злато и катран, Тачка као апсолутна стварност, у књизи Исидора Секулић о косовском завету и други есеји, Српска књижевна задруга, Београд, 2006.
Василије Б. Сујић: Радост малих истина, о Читању слика Љубомира Симовића, Вечерње новости, 25. октобар 2005.
Драган Јовановић Данилов: Скривено лице слике, поводом књиге есеја Читање слика, Љубомира Симовића, Политика, 24. март 2007.
Милета Аћимовић Ивков: Лични каталог, о ликовним есејима Љубомира Симовића, Бестселер, Београд, август 2007.

Награде и признања
Симовић је добитник више књижевних и позоришних награда, међу којима су:

награда Ђорђе Јовановић,
Змајева награда,
Октобарска и Седмојулска награда,
БИГЗ-ова,
Златан крст кнеза Лазара,
Бранко Миљковић,
Исидора Секулић,
Десанка Максимовић,
Награда Града театра Будве Стефан Митров Љубиша,
Милан Ракић,
Исидоријана,
Жичка хрисовуља,
Беловодска розета,
Велика базјашка повеља (коју додељује Савез Срба у Румунији),
Рамонда сербика,
Рачанска повеља,
Одзиви Филипу Вишњићу,
Васко Попа,
Дучићева награда,
Библиос,
Мића Поповић,
Плакета Дисовог пролећа,
Печат Народног позоришта Београд,
Статуета Јоакима Вујића Крагујевачког позоришта и друге.
Стеријина награда му је додељена четири пута: три пута за најбољи драмски текст (Хасанагиница, Путујуће позориште Шопаловић, Чудо у Шаргану), а четврти пут за допринос развоју позоришне уметнмости.

**Učlanjen** : 09.02.2014

ДРУГИ ЈАДАЦ

Доћи ће време кад нам неће дати
озеблим на сунце, на пијаце и улице.
Доћи ће време кад ћемо бежати
у кртичњаке и земунице.

Доћи ће време кад ћеш се од брата
сакривати код јазавца и вука,
кад ће над црквама од пепела звона од блата
да клати у магли безнадежна рука.

Доћи ће време без хлеба и соли,
кад ћемо по гробљима коприву сејати,
доћи ће време кад ћемо се голи
корењем хранити, пепелом грејати.

Доћи ће хладно време снега и дима,
кад ће ти ђаво бити бог,
гавран побратим, а гуја посестрима,
док ти ураста крило, а расте рог.

Доћи ће време да из мишје рупе
промолиш нос, оњушиш месо и супу,
да на клупу попењеш гладно дупе,
а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу.

Доћи ће време и постаћеш јачи,
и колико јачи толико ситији,
бундевом крунисан јахач на крмачи,
све дебљи, све тежи, све убојитији.

Доћи ће време и устаћеш из кострети,
и засјаћеш у злату и у свили.
А ми из пепела, ми ћемо остати
у пепелу у коме смо и били.

**Učlanjen** : 09.02.2014

КВАНТАШКА ПИЈАЦА

Што је јуче коштало 20 динара,
данас кошта 20 хиљада!
А сутра ће 20 милиона!

Неће проћи ни 20 минута,
а тих ће се 20 милиона
попети на 20 милијарди!

А више се могло пазарити
јуче за оних 20 динара,
него данас за 20 милијарди!

Чиме си јуче купово венац лука,
данас не да не можеш једну главицу,
него не можеш ни једно једино чено!

Више данас кошта једно јаје,
него јуче јато кокошака!
да сам јуче имао милион,

белела би ми се река од гусака!
А данас ми се, за тај исти милион,
не би на води забелело ни перце!

да сам јуче имао милијарду,
мого сам да питам пошто је Ваљево!
А данас питам колко кошта зеље!

Нема меса, а неће бити ни зеља,
ни жишке у пећи, ни петље на игли!

А долази дуга и јака зима!
Не бојте се, браћо, хладне зиме,
него се бојте, браћо, неслане соли!

Засветлеће жишка у пепелу,
намаћи ће се вунена петла на иглу,
забелеће се гуске у рукавцу,
освануће на трпези храна,
када опет со постане слана!

**Učlanjen** : 09.02.2014

ПОГЛЕД КРОЗ ТРИ ПРОЗОРА

И рат, и смрт, све ћу заборавити!
Али никад нећу заборавити
дан кад су дошли ослободиоци!

Ослободиоци су нам донели слободу!

А сва три бурета слане рибе су однели!
А обе заклане свиње су однели!
А преко двадесет комада перади,
што гусака, што патака, су однели!
Маст однели, месо однели, чизме однели!
Слободу донели, а чизме однели!

Ловили смо сома, званог обалаш!
А уловили смо моруну, оволику,
колику никад ни Белегишани
упецали и кући донели нису!

И ту су моруну запленили и однели!

Књиге запалили, моруну однели!

Боље би ти било да о томе ћутиш!

Нико ме више неће ућуткати!
Ако треба, викаћу и с вешала!
Ако треба, говорићу и с коца!

Христос је само са две рибе, са две,
нахранио пет хиљада људи!
Али ни са пет хиљада риба
не би нахранио два ослободиоца!

Јеси ли ту причу завршио?
Ако јеси,
Могу ли сада и ја нешто да кажем?

Коњушар који уме да говори
оно што надзорник и кнез желе да чују,
може се надати да ће једног дана
и сам постати надзорник или кнез!

То си и сам могао досад да научиш!

А ако ниси научио шта да говориш,
бар си могао научити да ћутиш!

Ако ти пред сваким будеш говорио
као да сведочиш на Последњем суду,
никад нећеш постати ни коњушар!
И од моћних кнежева овог света
не можеш се ничему надати!

А чему бих се од њих и надао?
Ко би ми од њих могао понудити
нешто скупље од овога што имам?

Погледај, на пример, кроз ове прозоре!
Погледај кроз ове прозоре, и кажи,
који би ми Александар,
Карађорђевић или Обреновић,
Александар Први или Други,
Александар Невски или Македонски,
Душан Силни, Иван Грозни, Ричард Трећи,
Хенри Пети, Шести или Осми,
Луј Четрнаести, Краљ-Сунце, Петар Велики,
Константин Први Велики,
Карло Велики,
или неки Карло мањи од Великог,
Карло Глупи, Карло Ћелави, Карло Гузати,
ово могао дати
или одузети?

**Učlanjen** : 09.02.2014

ЂАВО НА СЕЛУ
1.
Спавам на тавану штале, у црној ноћи, у слами
Која мирише на њену косу и врат, и бива
Тесно у овој горкој несаници и тами
Док небом ветар носи пловеће крошње шљива

Доле дише мој вранац, вран се пресијава,
Шта ли то њему сна и спокоја не да
Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава
Чувај се вранче да те она не погледа

Дошла је, с белим шеширом, кроз грање,
У зори где се пуши, пун магле, црни стог
Пљускали је таласи класја, у мрачном небу иза ње
Севнула муња граната као јеленов рог

2.
И потоке и дубину шума и предвечерња узбуђења
И предвечерње знаке светлости и саму зору
Поље мокро од росе, скамењен пламен стења
И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору

Све то затварам својим ребрима, и тај звук,
И твоју мрачну главу која светли у мени,
И полумесец од снега, и брда зелени лук
Који се у зениту самом светли и зелени

3.
Разноси ветар стогове сена, она сад спава,
Мала бакља пшенице у ветру пуцкета
Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава
Она је празник, недеља усред лета

Кроз кров без црепа видим њен прозор у лози
Пред њим се дрво, с крошњом од сазвежђа, пали
Мој вранче, сутра је ујак у њену варош вози
Спавај, мој вранче, сви су коњи заспали

Да ноћ толико не мирише на жито и суво
Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава
Да толико не мирише на њену дојку и уво
Мој вранче, показо бих ти како се спава

**Učlanjen** : 09.02.2014

КЛЕТВЕ
1.
Ветар ти по земљи погасио све,
све осим свеће на гробу!

Не утеко ни секири,
ни топу!

Немао рибе у Рибници
немао вола у Волујцу
ни овце на Овчару!

Не смео без ножа ни пред брата!

Са кућишта се
на гробиште премештао!

Не нашао ни корена,
ни листа!

Десном руком
чорбу од леве мешао!

2.
Дао капу правити,
немао је на шта ставити!

Жена ти месила
прашину, кишино тесто!

Бежали од тебе
твоја коса, твоје месо!

Залуд браду
изнад потопа дизао!

Колико ти мукама треба,
толико дисао!

з.
На свим ти путевима
оклопници осванули!

Ујахали у твоја жита!
у твоју постељу!
у твоју цркву!

Све твоје дигли на тебе!

Све хајке на твој траг!

Сва зла на твоја добра!

Ал док ти нож не подигнеш
сва зла ти ништа не могла!

4.
Ако у туђем оку
Ниси сунце угасио!

Ако се ниси у вучје доба
вучјим гласом огласио!

Синуло ти сунце из ветра,
из брата, из рибе, кроз храст,
из намерника,
из потока!

Из пшенице до појаса,
под ведрином која расте,

с руком на жени

гледао леђа
потопа!

**Učlanjen** : 09.02.2014

ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА

Више је нахранио напрстак, него казан!
Више је одржала игла, него сабља!
Више је превезла дрвена кашика,
него корабља!
ЗДРАВИЦА

Дабогда ти
догодине била
зрна пасуља
велика ко јаја,
јаја ко тикве,
тикве ко планине!

ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ

Дај Ми, Боже, пут
ко свилен кончић,

дај ми брда
ко макова зрна:

ваља мени
кроз иглене уши!

МОЛИТВА

Да намирим она дрва!
Да оберем онај грашак!
Да претребим онај пасуљ!
Да разастрем оно биље,
по оном столу, испод оног храста!
Да приставим онај лонац!
Да откључам онај подрум!
Да исечем оном секирицом
оне бундеве за оне свиње!

Да посолим, да испржим,
оне семенке из оне тикве!
Да мирише она дуња!
Она дуња, и она јабука!
Да се слути онај снег!
Да се чују од оних кућа
из оне таме они пси!

А у прозору сија неопран месец!

**Učlanjen** : 06.06.2011

Autoportret sa glavom na stolu

Rastu mi na pragu,
rastu u oluku, rastu na krovu,
po svim sobama
rastu mi korov i trava!
A meni se sapava!

Napradaju me mravi,
ruka mi se do lakta crni od mrava!
A meni se spava!

U sela nam ujahuju vojnici,
pale sena,
hvataju guske i patke,
na drumove izgone
stada ovaca i krava!
A meni se spava!

Razvaljuju mi vrata kundacima,
tuku me,
hapse me,
bacaju me niz stepenice u mrak,
prepun drvenih i gvozdenih sprava!
A meni se spava!

Neko, ne vidim ko,
poziva me u borbu za slobodu,
traži pobedu istine i pravde,
pobedu ustava, zakona i prava!
A meni se spava!

Bacio sam pušku i kapu!
Neka pobedi sneg!

Na sto se spušta,
ko na dno,
moja glava!

Meni se spava,
ugasite,
meni se
spava!

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubomir Simović 2294901356

**Učlanjen** : 06.06.2011

Balada o Stojkovićima

Bije batinaš, bogme svojski raspalio,
puca nam koža, lete mrvice mesa;
bije sat, bije dva, bije tri,
otkud mu toliko štapova i besa?
Udara bogato, udara od sveg srca,
već mu se lice od napora krivi,
gubi dah, zastaje, prediše, više ne može,
i pada mrtav umoran,
a mi živi.
Poređaju nas vezane uza zid,
pucaju u nas, – prska nam lobanja,
prska cevanica, podlaktica, koska,
otežasmo od olova u telu.
Dođe i veče. Umorili se strelci.
Odvezuju nas, psuju nam Boga i majku.
Sa streljanja se vraćamo kući
-ko s posla,
i dok se u kujni podgreva večera
žene nam krpe rupe u odelu.
Posle večere pregledam domazluk:
zakrpim krov, poduprem ogradu,
nakupim kišnicu u kace i aranije.
Uto i spavanju vreme. Pre no zaspim
kažem ženi: vešaće me u pet,
gledaj da me probudiš nešto ranije.
Ujutru vešala, nova novcata, čvrsta,
užad jaka, dželati obučeni,
- ruku na srce, ničemu zamerke nema.
Vešaju nas brzo, vešto i lako.
Visimo tako obešeni do mraka,
vreme je večeri, skidaju nas, – mi živi,
svi nas tuku i psuju, ali ako.
Sutradan zorom dovuku granja i drva,
naslažu lomaču, za nju nas gole vežu,
prinesu šibicu, potpale,
i gori tako, gori nedelju dana,
cela varoš od pepela posivi.
Kad sve dogori, mi izađemo iz dima,
kraljica pada u nesvest, a kralj
trlja oči i gleda nas zaprepašćen:
Sunce vam vaše, pa vi opet živi!
Rastržu nas konjma na repove, raspinju nas na
-točku,
seku nam glave, ruke i noge – strašno!
Streljane nas vešaju, poklane nas guše,
ne znamo zašto, a nije ni važno.
Sudijama je već svega toga dosta!
Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike,
dželate vešaju – oni im kao krivi.
Pa opet na nas: te topuzinom, te topom,
te vešaj, te seci, te kolji!
-A mi živi.
Nije tu nešto u redu, šapće narod,
to neko štiti sudije od greha!
A i nas katkad hvata zebnja pred san:
nismo besmrtni, neće dugo ovako,
doćiće jednom i nama kraj,
nećemo izdržati
-i umrećemo
od smeha.

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubomir Simović 2294901356

**Učlanjen** : 06.06.2011

Čizme

Vidim da imaš prvoklasne čizme!
Ne pamtim da sam video takve čizme!
To su čizme od najboljeg boksa!
Ne samo iz neke jesenje susnežice:
u tako dobro građenim čizmama
čovek bi se i iz potopa vratio suv!

To su zaista prave državne čizme!
Pogledaj samo kako su potkovane!
To nije samo obuća, to je oružje!
Kad si obuven, ti si naoružan!

Nema toga pred čime će ustuknuti
čovek obuven u tako moćne čizme!
Ti na tim debelim đonovima stojiš
kao kula na temeljima!

Ne samo blato, makadam i sneg:
te velelepne čizme gaze sve!
Gaze prste, gaze zube, gaze usta!
Na đonovima raznose brašno i krv!

Zar se nikad nisi zapitao
zašto su ti obuli te čizme?
Zar zato da, štiteći njihove guzove,
šutiraš i razbijaš naše glave?
Glave kao lubenice i tikve?
Glave kao zemljane ćase i lonce?

Zar se nikad nisi zapitao
da te čizme nisu od kamena,
a gazde te šalju preko vode?

Da li si se ikad zapitao
da li ćeš uspeti da izuješ te čizme?
Zar ih se nećeš nikada osloboditi
i, bacivši ih daleko u trnje,
bos i oslobođen poći prema reci,
bos i oslobođen kroz pčele i cveće,
bos i oslobođen kroz beline snega,
belih rada, oblaka i ovaca?

Dokle misliš da stigneš u tim čizmama?

Zar ćeš obuven u krvave čizme
leći u zemlju, kraj bosih otaca?

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubomir Simović 2294901356

**Učlanjen** : 06.06.2011

Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici

Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
neka naše čamce u blage luke
iz gustih oluja s pučine dovedu
ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!

Trojeručice, katance, brave i vrata,
braću u kazanu olova koje ključa,
sve što su bezbrojne ruke zaključale,
neka nam tvoja treća ruka otključa!

Trojeručice, dok nas love i mere
metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,
Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,
izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!

Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,
riba i vrana kreću na nas, u lov,
beskućnicima u vejavici, Trojeručice,
Tvoj treći dlan neka nam bude krov!

Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,
pred smradom naših grehova i rana,
Trojeručice, nek nam se otvori crkva
na Tvojoj trećoj ruci sazidana!

Gole, mlaćene motkama, sekirama,
oborene pod noge, i dotučene
u podnožju brda uz koje smo se peli,
trećom nas rukom, trojeručice, isceli!

I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice,
sve one koji su, stotinama ruku,
stotinama godina, iz žetvenih slama,
bacani na dno kazana i jama!

U ovom svetu neslanih mora i jela,
dok nam se broje poslednji trenuci,
nek zasvetli, nek se osoli, Trojeručice,
so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!

Trojeručice, luko i uteho,
majko čokotu kog raspinju i tuku,
smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi
duše naše u Tvoju treću ruku!

Dvema rukama sahranjene, Trojeručice,
u ovu zemlju, ispunjenu mukom,
nek nas iz ove crne zemlje u oblak
ponese hrast, zasađen trećom rukom.

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubomir Simović 2294901356

**Učlanjen** : 06.06.2011

Hrast

Gospodara voda, vodenica i stada,
magacina, otkupnih stanica,
skela, mostova, žitnica i ljudi,
gledam ga kako vlada,
kako seva i grmi, kako sudi,
sedeći za trpezom pod hrastom
koji će ga nadživeti.

I gledam kako taj hrast,
otac oluje, šumni bog,
bog kome sunce izgreva iz krune,
osviće u nekom zimskom jutru
kao naramak drva kraj furune.

I čujem kako na furuni zuji čajnik,
miris lipe se u snegu oseća,
i vidim kako skočanjene ruke
lončetom čaja greje drvoseča,

čiji sin izlazi u proletnji dan,
vedar, plavičast,
kapu u kaput baca na hrastov panj,
kopa jamu, i sadi novi hrast.
Krilata godina

Sve leti, vrane – i ne samo vrane,
Slepi miševi, golubovi, komarci, -
Nego i puhaći, šarani i svinje,
Krilati, nadleću kovilje i smilje.

Krila je dobio, pa leti i panj
Na kome su nam glave sekli,
I sekira, što ide uz taj panj,
S leptirima leti kroz vedar dan.

Krila je dobilo i što ih nije htelo,
Samo meni ne dadoše ni pero.
A kad bi mi i dali neka krila,
Ta bi krila od kamena bila.

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubomir Simović 2294901356

**Učlanjen** : 06.06.2011

Na betonu

Šta je, opet ne spavaš, ne da muka?
Misliš nikome nije kao tebi,
nigde pod nebom nevolje kao tvoje?

Otkad si došo, ne dižeš glavu s astala!

Može i takva nevolja da te zadesi
da se ovog jada sećaš kao veselja,
da sam sebi na ovom jadu zavidiš!

S tvojom bi mukom neki mučenik pevao!

Znaš li ti koje je doba?

Kad vidim jade koji me mimoilaze
ja u mome jadu kažem hvala!

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Ljubomir Simović 2294901356

**Član** **Poruka** : 121 **Učlanjen** : 14.03.2020

PROROCI NA KOSOVU POLJU

Kažu nam ne bojte se, kažu nam smirite se,
kažu nam slobodno otvorite prozore, vrata,
uvucite konac u iglu, uključite motor,
umočite četku u boju, naložite vatru,
posolite meso, uzmite dete u krilo!

Kažu nam budite potpuno spokojni,
čude nam se zašto se zaboga plašite,
kažu nam da to nipokoju cenu,
kažu da to neće, da ne sme, da ne može biti!

Kažu nama,
koji znamo
da je već bilo.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Izdajice nam sude za izdajstva,
ubice za ubistva.
Oni koji su pobegli pred jednoglavim
sude nam što bežimo pred troglavim.

Vezani nas vezuju, pretučeni tuku,
kuvaju nas oni koje peku,
na vešala nas osuđuju
sudije sa omčama o vratu.

Glave nam bacaju u torbe,
natiču na kolac, polažu na panj,
i dok nam pod nebom koje eksplodira
zemlja pod nogama nestaje
brže nego maslo u tiganju,

Glava u torbi
smeje se glavi na kocu,
glava s koca
ruga se glavi na panju.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Zavetovanje

S rukom na srcu,
svi se zavetuju,
da će svim snagama,
da će do kraja života i sveta,
da će do poslednjeg daha,
i posle njega,
iz pokoljenja u pokoljenje,
iz oblaka u oblak,
u veke vekova,
da prenose zavetnu reč.
Al znam ja dokle će ko
ovaj zavet da nosi:
ozebli do vatre,
do cokula bosi.

» Ljubomir Ivankovic
» Ljubomir Nenadović - Pisma iz Italije