Holandija

Holandija je država u Evropskoj uniji, nalazi se u Zapadnoj Evropi i sa Belgijom i Luksemburgom čini tzv. Beneluks. Poznata je po velikim slobodama, tulipanima, vještačkom tlu dobijenom pregrađivanjem mora nasipima, te vjetrenjačama. Bila je i ostala jedan od najvažnijih faktora Evrope i Evropske unije.



Površine je 42.000 km2 sa 17 miliona stanovnika. Država Holandija se sastoji iz 12 provincija. Izvorno, Holandija je ime samo dve centralne provincije.



Oko polovine teritorije Holandije se nalazi ispod jednog metra nadmorske visine, a oko četvrtine je ispod nivoa mora. Ove površine se od poplave brane sistemom kanala, čija je ukupna dužina veća od 3.000 km. Najviši vrh Holandije Valserberg (322,5 metara) nalazi se na krajnjem jugu zemlje. Najviši vrh Kraljevine Holandije je na karipskom ostrvu Saba, visine 877 metara.

Delovi Holandije, poput cele provincija Flevoland, nastali su isušivanjem dijelova mora i nazivaju se polderi. Oko petine teritorije Holandije je pod vodom, od čega najveći deo predstavlja jezero Ejselmer. Holandija ima umjerenu primorsku klimu sa hladnim letima i umerenim zimama.



Stanovništvo Holandije obuhvata pripadnike nacija iz celog sveta. Holanđani čine 80,6% populacije. Najviše doseljenika ima iz Nemačke 2,4%, bivše kolonije Indonezije 2,4%, Turske 2,2%, Surinama 2% i Maroka 2%. Zvanični jezik Holandije je holandski, porijeklom zapadnogermanski jezik niskofranačkog ogranka. Osim u Holandiji, ovaj jezik se još govori u Flandriji (severnom delu Kraljevine Belgije) i u Surinamu. Pored holandskog, u Holandiji je u upotrebi i jedan manjinski jezik - frizijski.

Religija igra važnu ulogu u životu Holanđana (većina njih je krštena - gedoopt), ali se broj praktikujućih vernika upadljivo smanjuje tako da mnoge crkve menjaju svoju prvobitnu namenu i pretvaraju se u kulturne centre. Iako se Holandija smatra prevashodno protestantskom zemljom, u njoj živi i veliki broj katolika oko 40%, muslimana, jevreja i pripadnika drugih konfesionalnih zajednica

Životni vek: žene 81godina, muškarci 73 godine.

Politički sistem

Holandija je država parlamentarne demokratije i ustavne monarhije. Kralj je vladar države i predstavlja državu. Izvršnu vlast ima ministarsko veće, koje je odgovorno Drugom domu za poslove vlade. Predsednika i ministra imenuje kralj. Država je podijeljena na 12 provincija, a granice među njima odeđuje parlament. Izvršni organ provincije je kraljev namjesnik. Sudsku vlast ima vrhovni sud. Kraljevina se sastoji od Holandije, Arube i Holandskih antila - sva tri dijela su ravnopravna.


Nakon otcjepljenja od španskog Nizozemlja krajem 16. veka, Holandija je ušla u istoriju kao jedna od prvih evropskih republika čiji je zvanični naziv bio Republiek der Verenigde Nederlandse provinciën. Monarhija je zvanično ustanovljena tek 1815, sa oranskom dinastijom (Oranje) na čelu.


Holandska dinastija popularna je u narodu, mada postoji i antimonarhistički pokret. Dan monarhije slavi se 30. aprila (Koniginnendag), na rođendan nekadašnje kraljice Julijane. Boja holandske dinastije je narandžasta (oranje), što je i boja nacionalnog tima.

Njena zastava ima iste boje kao i naša, ali je raspored malo drugačiji. Njena nacionalna boja je narandžasta. Njena polja su duginih boja i iz vazduha izgledaju kao precizno oslikano slikarsko platno.



Ovo je Holandija, zemlja lala i ostalog sveća. Pred sobom vidite polja lala u parku Keukenhof u Liseu, koji se još naziva i Bašta Evrope. Procenjuje se da se na 32 hektara parka nalazi oko sedam miliona sadnica raznobojnog cveća. I verovali ili ne, sve to cele godine obrađuje samo 30 baštovana.

Historija Holandije

Holandiju su naselili Kelti, te Germani, a bila je dio Rimskog carstva. U 8. vijeku širi se kršćanstvo. Kasnije se razvijalo zanatstvo, te brodska trgovina. Često je mijenjala gospodare. Holandija je važno kulturno područje pogotovo u renesansi. Godine 1579. formirana je Urtreska unija koja se borila protiv Španaca. Priznata je 1588. od Španije. U početku se zvala Republika Ujedinjenih Provincija, kasnije Holandija. Početkom 17. vijeka doživjela je veliki napredak. Uskoro je postala jedna od najjačih trgovačkih sila. Zauzela je neka područja u Indiji, u Indoneziji u Sjevernoj Americi. U to vrijeme Holandija je bila najbogatija zemlja Evrope. U njenim bankama bilo je najviše novca. Od sredine 17. vijeka gubi svoj značaj. Gubi ratove protiv Engleza, Francuza, te svoje kolonije. U ratu protiv revolucionarne Francuske je poražena. Napoleon je stvorio Batasku republiku 1806. godine. Nakon rata 1815. Belgija je pripojena Holandiji. Izgubila je u međuvremenu neke svoje kolonije. Koristila je kolonijalna bogastva za razvitak svoje industrije. Nije učestovala u 1. sv. ratu, a u Drugom svjetskom ratu je bila okupirana od nacističke Njemačke, ali je oslobođena pred sam kraj rata. Izgubila je svoje posjede. Danas Holandija ima važnu trgovačku ulogu u Evropi.

Холандија (хол. Nederland, фриз. Nederlân), позната и као Низоземска је западноевропска држава[1] и једна од четири конститутивне државе Краљевине Холандије (остале три су: Аруба, Курасао и Свети Мартин). Налази се на западу Европе, на југу се граничи са Белгијом, на истоку са Немачком, док на западу и северу има излаз на Северно море.



Држава Холандија се састоји из 12 провинција у тзв. Европској Холандији, а након расформирања Холандских Антила, у њеном саставу су и три специјалне општине у тзв. Карипској Холандији — Бонер, Саба и Свети Еустахије.

Име



У неким језицима ова држава се назива „ниска земља“ — „Низоземске“, „Недерланд“ (холандски, француски, хрватски, шпански, руски, чешки), али се колоквијално често назива и Холандија. У другим језицима (српски, пољски, румунски, грчки, мађарски, турски), скоро искључиво се користи назив Холандија. Изворно, Холандија је било име провинције које је обухватало само две централне провинције, Северну и Јужну Холандију. Понекад становници Низоземске "Dutch people" који не живе у Холандији тј. у Северној и Јужној Холандији не воле када људи називају целу земљу Холандијом.

Холандија је са севера и са запада омеђена Северним морем. На јеверу се налазе низ пешчаних попричних Фризијска острва|Фризијских острва), од којих се јужно налази плитко Ваденово море. У самом средишту земље се налази језеро Ејселмер, на месту некадашњег Зојдерског залива које је изградњом бране Асфлуитдејк 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важнија ушћа и естуари су Долард и Лајверс на јеверу, Холандски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестершајде на југозападу. Холандска обала пролази кроз дводневну морску мену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, у зависности од утицаја ветра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, тзв. плимне утрке. Због релативно благих температура (3 °C зими и 16 °C љети) Ваденово море и Остершелду су препуни иверком златопег, листом и дагњама.

Најважније реке Холандије су Рајна, њен рукавац Вал и река Мас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део.

Краљевина Холандија

Након Бечког конгреса 1815. образована је Краљевина Холандија под влашћу династије Орање-Насау. Холандја је део својих колонија изгубила у корист Британске Империје, а то је компензирано анексијом Белгије. Касније 1815. створена је Краљевина Холандија најпре. Провинције су постале административни региони, уместо федералних јединица. Краљевина Уједињене Низоземске је поред Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данас Белгија и Луксембург). Међутим, 1830. године Белгија је оружаним устанком изборила независност.



У Првом светском рату Холандија је била неутрална.

Други светски рат

У Другом светском рату Холандију је окупирала нацистичка Немачка. Посебно је трауматично било бомбардовање Ротердама 1940, холокауст над Јеврејима, и глад током зиме 1944—1945. Њене поседе у Индонезији је 1942. окупирао Јапан. Након завршетка рата ти су поседи прогласили независност, што је Холандија признала након рата који је трајао до 1949. године. После рата Холандија је дала независност и Суринаму.

Послератна Холандија

Након рата Холандија се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарадње која је укључивала стварање Бенелукса, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Холандија је 1952. била једна од земаља оснивача Европске заједнице за угаљ и челик и била међу 6 оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формирана Европска економска заједница, а 1991 је на њеној територији потписан Мастрихтски уговор којим се ЕЕЗ трансформирала у Европску унију. Међутим, холандски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године.



Utreht

Amsterdam

Roterdam

Hag

Utraht

Ajndhoven

Tilburg

Groningen

Almere

Наука



Еразмо Ротердамски (1466–1536)

Од свог настанка, холандско друштво је релативно толерантно према различитим религијама и мишљењима. Често је служила као уточиште за научнике и филозофе, попут Ренеа Декарта, Габријела Фаренхајта и Џона Лока. Најпознатији домаћи филозофи су Еразмо Ротердамски и Барух Спиноза.

Најстарији холандски универзитет основан је 1575. у Лајдену.

Физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс открио је Сатурнов месец Титан, пројектовао сат са клатном и развио таласну теорију светлости. Холанђанин Антони ван Левенхук је проналазач микроскопа. У 19. веку Хендрик Лоренц је развио електромагнетну теорију светлости.

Уметност



Сунцокрети, слика Винсента ван Гога

Доба највећег благостања Низоземске републике у 17. веку пратила су изузетна достигнућа у култури, нарочито сликарству. Ово доба се назива „Златно доба Холандије“. Најзначајнији сликари тог периода су Рембрант ван Ријн, Јоханес Вермер и Франс Халс. У сликарству се јављају теме карактеристичне за холандско грађанско друштво: појединачни и групни портрети, мртва природа, пејзажи, историјске композиције и жанр сцене.

У граду Делфту у то време је почела производња плаво-белог Делфтског порцелана који је стекао велику популарност у Европи.

Златном добу припада и драмски књижевник Јост ван ден Вондел.

Знаменити холандски уметници у 19. и 20. веку били су сликар Винсент ван Гог, сликар и дизајнер Пит Мондријан и графичар Морис Есхер.

Privreda


Industrija: metalska, ind. brodogradnje, elektro-industrija, elektronska, metalurgija,
 prehrambena, tekstilna, hemijska, kožna, ind. obuće i gume, papima, duvanska, keramička,
 staklarska, grafička; turizam.
Glavni usevi: pšenica, raž, ovas, ječam, krompir, šećema repa, lan, stočne biljke, ukrasno cveće.
Rude i minerali: ugalj, sirova nafta, prirodni gas, kamena so.
Ostali resursi i proizvodnja: morska riba, pamuk, vuna, svila; rezerve sirove nafte : 132 mil. barela.
Obradiva površina: 27%.
Stočni fond: goveda4,8 mil., svinje 15 mil.
Ulov ribe: 443.000 mt.
Radna snaga: 6,4 mil. (50% u uslužnim delatnostima, 25% u industriji, 5% u poljoprivredi).
Nezaposlenost : 6,5%.
Izvoz : 176,2 mlrd. USD (prehrambeni proizvodi, prirodan gas, hemijski proizvodi, elektromašinski
 i elektronski proizvodi i oprema, odeća, duvan).
Uvoz : 159,7 mlrd. USD (sirovine, saobraćajna oprema, sirova nafta, prehrambena, roba široke potrošnje).
Glavni ekonomski partneri: Nemačka, Belgija, Luksemburg, Francuska, V. Britanija, SAD.

Finansije

Novčana jedinica: gulden (1995: 1 USD = 1,5 guldena)
Bruto nacionalni dohodak : 317,8 mlrd. USD.
Prihod po glavi stanovnika: 20.500 USD.
Inflacija: 2% .


Saobraćaj

Glavne luke: Roterdam (najveća svetska kargo luka), Amsterdam.
Drumski saobraćaj: 6,5 mil. putničkih i privrednih vozila. Civilni vazdušni saobraćaj: 5 lokalnih aerodroma; međ. aerodrom Amsterdam.

Sredstva komunikacije

TV prijemnici: 1 na 2,7 osoba.
Radio-aparati: 1 na 1,3 osobe.
Telefoni: 1 na 1,4 osobe.
Dnevna štampa: 311 primeraka na 1000 stanovnika.

Zdravstvo


Prosečni životni vek : 75 god. muškarci, 81 god. žene. Rođenih (na 1000 st.): 12. Umrlih (na 1000 st.): 8.
Prirodni priraštaj: 0,4%.
Broj bolničkih kreveta: 1 na 172 osobe.
Broj lekara: 1 na 400 osoba.
Smrtnost novorođenčadi (na 1000 živorođenih): 5 .


Prekomorske teritorije:

Holandski Antili (Dve grupe ostrva u Karipskom moru. Ostrva Kuraksao, Aruba i Boner su
 blizu južnoameričke obale, a Sv. Eustahije, Saba i Sv. Martin, JI od Portorika. Ukupno stanovnika:
207.000. Glavne delatnosti: turizam, brodogradnja, rafinerija nafte iz Venecuele.)


svetpedija.com

Aruba

Holandski Antili  - St.Martin