Mistični simboli

Čovjek od davnih vremena koristi brojke i simbole kako bi opisao događaje koji ga okružuju. Prvi put u antičkoj grčkoj upotrebljeni su “symboloni” koji označuju tajni način raspoznavanja između članova zajednice putem glinenih pločica.



Križ je najpoznatiji simbol u povijesti. Početkom ranog kršćanstva bio je omražen simbol te su tako proganjani rani kršćani za raspoznavanje rabili simbol ribe “ichthys” – grčka skraćenica za Isusa Krista Sina Božjega Spasitelja.



Dolaskom rimskog cara Konstantina kršćanstvo i njegova simbolika postaju “mainstream”. Kao opozit javlja se pentagram kao oznaka za Sotonu.

Yin i Yang



Јин и Јанг је филозофски концепт који потиче из древне кинеске филозофије и метафизике и описује две главне супротстављене, али комплементарне силе које се могу пронаћи у свим предметима у свемиру.

U svakom zlu ima malo dobrog i u svakom dobrom ima malo zla.

U citavom starom svetu razvijalo se temeljno razumevanje energije:

   Kinezima kao Chi
   Japancima poznate kao Ki
   Indijcima kao Prana
   Egipcanima kao Kaa

U svakoj od ovih civilizacija uočeno je da univerzalna energija ima svoje dve osnovne prirode, da nastaje duboko u kosmosu i da se dolazeći do zemlje, filtrira kroz Devet Zvezda.
Spoljnim granicama tog filtera ili "levka" smatraju se dve zvezde - Vega i Polaris.
Vega predstavlja jedan kraj spektra - hladnoću, zimu i pasivnu energiju (bliska energiji Meseca). Polaris predstavlja drugi kraj spektra - aktivnu energiju vatre (bliska energiji Sunca). Vega i Polaris su povezane sa silama poznatijim kao Yin i Yang.
Izmedju te dve zvezde leze sedam zvezda konstelacije Ursa Major (Veliki Medved). Ursa Major kruzi izmedju Polarisa i Vege, tako da je u drevnim vremenima služila kao kompas - pokazujući različite smerove u svakom godišnjem dobu.
Posmatranjem ovog fenomena ucvršćen je stav o promenljivosti (i sezonskoj prirodi) univerzalne kosmičke energije pri njenom približavanju Zemlji. Smatra se da priroda Yanga dolazi s neba i spušta se prema zemlji, a prirodna tendencija Yina jeste da se uzdiže i vraća u nebo.
Yang energija koja se spušta, postaje koncentrisana, gušca, toplija i brža. Opisuje se kao energija rotiranja, pokreta i vibracija razlicitog tempa, kao puls i kretanje univerzuma. Svi ti pokreti dešavaju se u odnosu na pozadinu raznoraznih manifesatacija yina.
Buduci da se Yin energija uzdiže, ona postaje raspršenija a time i sporija i hladnija; Yin je tišina, nepokretnost, smirenost. Yin i Yang su nezavisni koncepti, dok su istovremeno relativni jedan prema drugom. Jedan uzvisuje poimanje i manifestaciju onoga drugoga. Sve obitava u odnosu na još nešto.
Kineska vizija sveta počinje nebom i zemljom, dva elementa koja se ne suprostavljaju već se dopunjuju. Ove dve sile su iskonske i sve na zemlji je izraženo kroz njihov odnos. Nebo - Yang je simbol energije i vremena, Zemlja - Yin je simbol materije i prostora. Medjutim, stvari i na nebu i na zemlji mogu biti i yin i yang, kada se medjusobno porede.
Izgled i poreklo simbola na rečit način oslikava balans ove dve osnovne, oprečne sile. Yang je uvek belo polje, yin je uvek crno polje i jedini ispravan prikaz je kao na slici tj. onaj koji je verodostojan fazama kruženja Chi -a.



Yin i Yang odlikuje dvanaest principa relativnosti

   Jedno beskonačno manifestuje se u komplementarnim i antagonističkim tendencijama (yin i yang) u svom beskrajnom menjanju.
   Yin i Yang se neprestano ispoljavaju, proizilazeci iz vecnog kretanja jednog beskrajnog kosmosa.
   Yin predstavlja centrifugalnost, Yang predstavlja centripetalnost. Yin i Yang zajedno proizvode sve fenomene.
   Yin i Yang se medjusobno privlace.
   Yin odbija Yin. Yang odbija Yang.
   Yin i Yang udruzeni u razlicitim srazmerama, proizvode razlicite fenomene. Privlačenje i odbijanje izmedju fenomena srazmerno je razlizi izmedju Yin i Yang sila.
   Svi fenomeni su efemerni, pošto njihovu konstituciju stalno menjaju komponente (yin i yang sile), Yin prelazi u Yang, Yang prelazi u Yin.
   Ništa nije samo yin i samo yang. Sve se sastoji od obeju tendencija u različitom stepenu.
   Ništa nije neutralno. U svakoj pojavi postoji višak yina ili yanga.
   Veliko yin privlači malo jyng. Veliko yang privlači malo yin.
   Ekstremno yin proizvodi yang i obrnuto.
   Sve fizičke manifestacije su yang u svom središtu, a yin na periferiji.

Krst



Krst je geometrijska figura koju sacinjavaju dve linije koje se seku pod pravim uglom.

Danas je najrasprostranjeniji u Hriscanstvu jer je na njemu razapet Isus Hrist.

I sam krst ima razne varijacije , oblike i znacenja.


Keltski krst



Keltski krst je jedan od najstarih amajlijskih simbola u svetu.Prvi krstovi su bili jednakih krakova,koji simbolisu ravnotezu sila cetiri pravca.Keltski krst je smatran za tocak Sunca koji simbolizuje solarnu moc.Keltski krst su radi blagostanja i duhovne zastite koristili pagani,ali su ga kasnije prihvatili i Hriscani.Danas vestice i vestci keltske tradicije nose isti kao simbol svoje religije.............


Dvostruki krst



Dvostruki (lorenski, patrijaršijski, dupli) krst

Ovaj krst je rasprostranjen na podrucju pod uticajem Vizantije odnosno Pravoslavlja.

Dvostruki krst označava državnu samostalnost (nezavisnost). Ovo tumačenje vodi poreklo iz Vizantije čiji su vladari imali žezla u obliku dvostrukog krsta koja su značila da njihova država ima svetovnu i crkvenu vlast (nezavisnost), što su simbolizovale dve horizontalne linije. U prilog ovome govore i ktitorski portreti srpskih vladara u srednjem veku koji su u rukama imali žezla u obliku dvostrukog krsta.

Preuzeto sa Wiki


Ruski krst



руски крст има осам крајева, горња краћа линија означава натпис на крсту Господњем на којем је било написано: Цар славе, а доња краћа линија крста означава дашчицу на којој је Христос стајао и која је подигнута мало с десне стране у знак сећања да се Господ окренуо према покајаном разбојнику који је први ушао у рај


Gvozdeni krst



Гвоздени крст (црни четворокраки крст са белом ивицом, са крацима који се шире према крајевима, слично као код Малтешког крста) је дизајнирао немачки архитекта Карл Фридрих Шинкел по угледу на амблем Тевтонских витезова из 14. века који је такође био симбол и Фридриха Великог. Када је квадрига (четворопрег) богиње мира враћена из Париза након наполеоновог пада, богиња је поново постављена на врх Бранденбуршке капије у Берлину. Њен ловоров венац је замењен Гвозденим крстом и она је претворена у богињу победе.


Krst Malteskih templara



Malteski vitezovi (krizari):

Malteški Red je bio verski Red od 1113. - te godine ga je priznao Papa Paskal II. Kao verski Red, povezan je sa Svetom Stolicom, ali u isto vreme je nezavisan kao suvereni subjekt po međunarodnom pravu..

Ovaj verski karakter Reda koegzistira sa njegovim punim suverenitetom. Veliki Majstor je u isto vreme poglavar suverene Države i poglavar verskog Reda. U ovom drugom svojstvu Sveta Rimska Crkva mu daje rang Kardinala.

Malteški Red je svetovni verski Red po Kanonskom Pravu, gde su neki od njegovih članova verski – oni su ispovedili tri zaveta: siromaštva, neporočnosti (čednosti) i pokornosti - a drugi su uzeli specijalni zavet pokornosti, dok su velika većina vitezova i dama samo svetovni članovi. Veliki Majstor Reda se bira među Ispovedanim Vitezovima u Večnim Zavetima.

Osmošiljasti Krst koji simbolizuje Red predstavlja osam Blaženstava i ovim je vizuelni podsetnik na njegovu duhovnost.

Po Ustavnoj Povelji, od članova Reda se zahteva da održavaju primerno Hrišćansko paonašanje u njihovom privatnom i javnom životu, doprinoseći održavanje tradicija Reda.

Po pravilima Ustavne Povelje, Papa postavlja Kardinala kao njegovog predstavnika u Redu i to je Cardinalis Patronus, čija je dužnost da unapređuje duhovne interese Reda i njegovih članova i da održava veze sa Svetom Stolicom. Papa takođe postavlja Prelata Reda, birajući jednog od tri kandidata pedloženog od strane Velikog Majstora. Prelat je sveštenički pretpostavljeni sveštenstvu Reda.

Red ostaje veran svojim principima: odbrana Vere i usluga onima koji pate. Njegovi članovi dele isti poziv i zajedno streme ka solidarnosti, pravdi i miru, sve bazirano na učenju Jevanđelja i u najbližoj komunikaciji sa Svetom Stolicom. Oni su uključeni u aktivne i dinamične dobrotvorne aktivnosti koje su podržane molitvom. Nijedan Vitez ili Dama nije to što jeste po rođenju ili stečenim zaslugama, već zato što su se javili na poziv tamo gde je bilo materijalne ili moralne potrebe, tamo gde ima patnje.

Gde god su se nastanili Vitezovi Hospitaleri su uvek prvo osnivali bolnice i domove za decu i bolesnike, a tek onda, ako je bilo potrebe, gradili odbrambena utvrđenja. Šta znači biti Hospitalar u trećem milenijumu? To znači posvetiti sebe olakšavanju patnji i donošenju melema Hrišćanskog dobročiniteljstva bolesnima, bilo gde u svetu, ne samo u bolnicama već i u privatnim kućama i negovalištima u naseljima-straćarama sa siromašnim stanovništvom. Red se ne posvećuje samo bolesnima, već takođe i društveno izolovanim, žrtvama proganjanja i izbeglicama bilo koje rase i vere.

Svastika



Reč svastika potiče iz sansktrskog jezika, kojim se govori u Indiji i u nekim delovima južne i jugoistočne Azije.
Njima(Indijcima, budistima itd.) svastika znači predmet koji donosi sreću.
E to nije sasvim slučajno jer sama reč kaže da je simbol sreće, dobrobiti...
Reč "svastika"(suasti) sastoji se od reči "su"što znači "dobro" i reči "asti" (je) što je verzija glagola 'biti' tj. 'postojati'.Iz svega ovoga proizilazi da svastika znači 'dobro je' ili 'dobrobit', dok onaj sufiks 'ka' predstavlja sufiks za umanjenicu, pa bi s toga svastika bilo nešto tipa, 'dobrobitnic' ili nesto slično, u svakom slučaju reč je o maloj, sitnoj dobroj stvari.
Postoji i teorija da reč svastika potiče iz svete reči 'svastikah', sto znaci 'biti srećan'.
Ono što je jedino sigurno, jeste da se svastika pojavljuje u mitologiji većine naroda.



I stari sloveni su je poznavali, kao simbol sreće. Svastika kao simbol može se naći već u ranom
Vinčanskom pismu, dakle datira iz 6000 godine pre nove ere.
Rusi imaju jedan specifičan naziv za svastiku:KOLOVRAT!!!Reč je kovanica:KOLO kao Sunce i VRAT kao vrteti, kretati, trčati, ali kao tumačenje reči VRAT, navodi se i zrak ili ti luca( Njegosevo delo 'Luca mikrokozma').
Kolovrat za razliku od klasične svastike ima osam krakova(može se naći i sa četiri)...
Dakle svastika, kukasti krst ili kolovrat jedno te isto.
Medjutim, većina istoričara se slaže da svastika potiče iz Indije.
Ipak, postavlja se pitanje, posebno ako uzmemo u obzir verodostojnost nalaza u Vinči, da li taj simbol zaista dolazi sa istoka! Medjutim ovaj simbol bio je poznat i narodima Mongolije, Grčke, Srednje Amerike te Keltima, Etrurcima te germanima….



Neki smatraju da je Grčka iznedrila ovaj simbol. Naime, svastika zaista jeste Grcima bila znana i od nje je izveden ornament što se naziva grčkim.
Jedina teorija koja bi osporila tezu da je prvi put pronadjena u Vinči jeste ona da svastika potiče još od stanovnika Atlantide…naravno, s obzirom da je i samo postojanje Atlantide pod znakom pitanja, možemo da odbacimo ovu tezu za sada  Zvanična istorija i heraldika ga svrstavaju u period 2000 god. p.n.e. a vezuju ga za prearijevsku kulturu Mohendzo daro.

Triskelion



Triskelion (gr. τρισκέλιον – tri noge) – tronožni ili trokraki simbol koji se sastoji od tri spirale koje se međusobno zatvaraju, tri savijene ljudske noge ili bilo koji drugi simbol sa tri simetrična nastavka. Uglavnom ima zajedničku simboliku sa svastikom – označava solarno kretanje, ali i lunarne faze, obnovu života, kontinuiranost i permanentnost prirode i života, prolaznost vremena i stvari.

Tri kraka pretstavljaju materijalnu egzistenciju: zemlja, voda, vazduh i vremensku dimenziju: prošlost, sadašnjost i budućnost. Takođe je prisutna i numerička simbolika 3×3 = 9, kao devet meseci potrebnih za rođenje ljudskog života.

Jedan je od najstarijih neolitskih simbola prisutnih u keltskoj, nordijskoj i slovenskoj mitologiji. Kasnije hrišćanstvo preuzima triskelion (kao i većinu ostalih paganskih simbola) i koristi ga u svrhu predstavljanja presvetog Trojstva: Oca, Sina i Svetog duha.
Negovo značenje se može protumačiti i kao: individualni rast, ljudski razvitak – progres, spiritualno proširenje, napredak.

HEKSAGRAM



Taj lik sastavljen od dva jednakostranična trougla postavljena jedan preko drugog tako da je vrh jednog okrenut prema gore, a vrh drugog prema dole, čineći šestokraku zvezdu, jedan je od najuniverzalnijih simbola. U Indiji susrećemo šestokraku zvezdu pod imenom Jantra; kod Jevreja, hrišćana i muslimana pod imenom Solomonov pečat. Nalazimo je i u gliptici srednjoameričkih civilizacija. U hermetičkoj filozofiji predstavlja sintezu evolutivnih i involutivnih sila, koja nastaje prodiranjem jednog trojnog sastava u drugi. Indijsko predanje u tome vidi sjedinjenje Šive i Šakti, ili temeljnu hijerogamiju. Psihološki, prema Jungu, to jedinstvo suprotnosti simbolizuje jedinstvo ličnog i prolaznog sveta. Napokon sjedinjenje duše s bogom cilj je svih religija.



Heksagram je kao kineski simbol sasvim drugačiji. Kineski heksagrami su sakupljeni u knjizi Ji Đing, poznatoj pod imenom Knjiga promena. Izgleda da jedino ta knjiga nije bila spaljena kad su bile uništene filozofske knjige po naredbi Kin Še Huang Tija (Qin She Huang Di) u III veku pre n.e. Prema Masperou, ona potiče iz VIII ili VII veka. Heksagrami su likovi sastavljeni od šest crtica. Te crtice su neisprekidane ( _ ) ili isprekidane (--) i predstavljaju dao ili opšte načelo koje označava poredak. Neisprekidane linije u heksagramu simbolizuju sunce, toplo, delovanje, muški element, neparni broj, jang. Svaka isprekidana linija predstavlja suprotno - hladno, pasivnost, ženski element, parni broj, jin.



Heksagrama ima 64 , prva dva su:

jedan isključivo- jang
što znači da se sastoji samo od neisprekidanih linija koje predstavljaju oca, snagu,sunce;

drugi isključivo - jin
sastavljen samo od isprekidanih linija,a simbol je majke, pasivnosti, meseca.

Ostala 62 simbola se sastoje od neisprekidanih i isprekidanih elemenata, najčešće u nejednakoj razmeri, s izuzetkom.

simbola br. 11
koji predstavlja blagostanje, čast, slobodoumnost.

i simbola br. 12
koji predstavlja prepirke, nesreće, zloba

Prema onome što znamo o drevnoj kineskoj misli, red u svetu uspostavljen je uravnoteženjem dva principa jina i janga ili tačnije, mutacijom. Simbolično sastavljanje heksagrama podešavanjem linija samo po sebi simbolizuje stanje ili dao koje upravlja svetom i bićima i tako daje elemente koji mogu biti temelj jednog shvatanja sveta, logičke klasifikacije stvari, a mogu čak proniknuti njihovu bit. Heksagrami su simboli složeni od geometrijskih formula, a odnose se na idealne i trajne praoblike; čitanje heksagrama omogućuje neku vrstu psihoanalize koja se ne temelji na subjektivnom tumačenju učitelja, nego na brojčanoj kombinaciji linija. Stari su Kinezi tvrdili da, poznavajući Ji Đing i neprestano ga produbljujući, mogu otkriti tajna bića i stvari, predskazati njihovo ponašanje i donekle njima upravljati.

Solomonov Pečat



Solomonov pečat čini šestokraku zvezdu, sačinjenu od dva jednakostranična međusobno ukrštena trougla. Taj lik prava je suma hermetičke misli. Sadrži, prvo, četiri elementa: trougao s vrhom prema gore predstavlja vatru; trougao s oborenim vrhom vodu; trougao vatre sa okrnjen osnovicom trougla vode označava vazduh; nasuprot tome, trougao vode okrnjen osnovicom trougla vatre odgovara zemlji. Sve to ujedinjeno u šestouglu predstavlja sveukupnost elemenata univerzuma. Uzmu li se četiri postrane tačke zvezde, na kojima su zgodno smeštena četiri temeljna svojstva materije, otkrivaju se odnosi između četiri elemenata i svojstava suprotstavljenih dva po dva: Uz vatru idu vruće i suvo, uz vodu vlažno i hladno, uz zemlju hladno i suvo, uz vazduh vlažno i vruće. Variranje tih sklopova proizvodi raznovrsnost materijalnih bića.




Tako se Solomonov pečat ukazuje kao sinteza suprotnosti i izraz kosmičkog jedinstva. Solomonov pečat obuhvata, takođe prema hermetičkom predanju, i sedam osnovnih metala, to jest sveukupnost metala, kao i sedam planeta u kojima je sažeta sveukupnost neba. U centru su zlato i Sunce; na gornjem su vrhu srebro i Mesec; na donjem olovo i Saturn; na gornjem desnom vrhu bakar i Venera, na donjem živa i Merkur; na gornjem levom vrhu gvožđe i Mars,a na donjem kalaj i Jupiter. Na osnovi tog šestougla mogla bi se uvišestručiti igra odnosa među elementima, svojstvima, metalima i planetama s njihovim raznim lestvicama simbola.



Celokupna misao i trud alhemije se sastoje u tome da se postigne preobražaj nesavršenog, koje je na periferiji, u jedinstveno savršenstvo, koje je u centru, a koje simbolizuje zlato i Sunce. Svođenje mnogostrukog na jedno, nesavršenog na savršeno, san svih naučnika i filozofa, izraženo je u Solomonovom pečatu. Neki tumači nisu oklevali da pređu s materijalnog plana na duhovni plan i da u alhemijskom Velikom delu vide askezu i mistiku kojima je cilj da biće, podeljeno između njegovih brojnih sklonosti, vrate sjedinjenosti s njegovim božanskim principom.

Jednopotezni Hexagram (Unicursal Hexagram)




Jednopotezni Heksagram se tako naziva zbog toga što se može nacrtati iz jednog poteza bez prekida. Ovo je vrlo važno u ritualnoj magiji, gde je kontinualna linija preferirana više nego prekinut pokret.

Simbol je izveden od strane Zlatne zore (Golden Dawn), a kasnije adaptiran od strane Aleister Crowley-a kao zamisao od ličnog značaja. Često ga nose Thelemiti kao znak religijske identifikacije i prepoznavanja.

Stvoren je u svrhu crtanja figure jednim potezom, kao što su ostali magični poligoni kreirani - pentagram je jedan od primera. Ovo je od velikog značaja u ritualnoj magiji kada se moraju praviti invocirajući i terajući heksagrami.

Kraulijeva adaptacija Jednopoteznog heksagrama je postavila ružu sa pet latica, simbolizirajući pentagram (i božansku ženstvenost), u centar; simbol u celosti stvara 11 (5 latica ruže + 6 tačaka heksagrama), broj božanskog jedinstva.

Haos zvezda ( haos tačka, haosfera)



Haos zvezda je žbicasta naprava sa osam jednako udaljenih strela koje isijavaju iz centralne tačke. Originalno potiče od strane pisca fantastike noveliste Michael Moorcock-a kao simbol haosa (bezgranične mogućnosti). Haos točak je usvojen kao simbol Haos magije. Trenutni zaobljeni oblik je izveden od strane autora i haos magičara Peter Carroll-a.

ANKH



Ankh je magični krst ili čvor, nazvan Živi (od Nem Ankh), i često se upotrebljava u ikonografiji suprotnosti. Svojim ovalom iznad krsta mogao bi makrokosmički da predstavlja sunce,nebo,zemlju, a mikrokosmički čoveka. Najčešće se tumači kao znak koji izražava pomirenje suprotnosti ili sjedinjenje aktivnog i pasivnog načela, što, čini se, dobro potvrđuje činjenica da u ležećem položaju predstavlja dvostruka seksualna obeležja; kao i indijska predstava androgina, uspravljenog na lotosovom cvetu i veoma realistički izvedenog.
Tumačen na tradicionalniiji način, on je, prema Šandoru (Champdor), simbol miliona godina budućeg života. Njegov krug je savršena slika onoga što nema nema ni početka ni kraja; predstavlja dušu koja je večna,jer je proizašla iz duhovne supstance bogova. Krst prikazuje stanje transa u kojem e borio inicijant; ili tačnije, on predstavlja stanje smrti i raspeće izabranika, pa su u nekim hramovima sveštenici inicijanata polegali na krevet u obliku krsta... Onaj ko je posedovao geometrijski ključ ezoteričkih misterija, čiji je simbol upravo taj krst sa drškom, znao je da otvori vrata sveta mrtvih i mogao je da otkrije skriveni smisao večnog života.
Bogovi i kraljevi, a gotovo uvek Izida, imaju u ruci taj krst kao znak da drže život i da su besmrtni. Pokojnici ga drže u ruci u času psihostazije ili kad su na sunčevoj barci kao znak da mole od bogova tu besmrtnost. Ankh je simbolizovao i središte iz kojeg teku božanske osobine i napici besmrtnosti: uhvatiti ga u ruke značilo je napiti se na samim izvorima. Krst se ponekad držao odozgo, za dršku - naročito za vreme pogrebnih svečanosti: tada je oblikom podsećao na ključ; on je i bio ključ koji je otvarao vrata grobnice na Polju Ialou, u svet večnosti. Ponekad se krst sa drškom drži posred čela, među očima: takav uvodi inicijanta u misterije i obaveze tajne: tim se ključem tajne zatvaraju pred profanima. Ako bi onaj, koji je uživao u najvišem viđenju, koji je bio obdaren vidovitošću i koji je probio koprenu onostranog, pokušao otkriti misteriju, zauvek bi ga izgubio.
Ključ sa drškom se često, kao simbol večnosti, poredi sa Izidinim čvorom. To nije zbog pravaca pravih linija koje se u mašti produžavaju u beskraj, već zato što se linije savijaju u zatvorenu krivu u kojoj se susreću. taj prsten simbolizuje beskonačnu životnu energiju poistovećenu sa Izidom, odakle potiče svaki oblik života. Svi koji hoće da sačuvaju svoj život nose ga takođe i kao talisman. Krst sa drškom se može poistovetiti i sa drvetom života,sa svojim stablom i krošnjom.
Izidin čvor, sa nekom vrstom čipke koja okružuje grane i prsten krsta, kao zamršene ili upletene kose, ima složenije značenje. Smislu znaka života i besmrtnosti dodaje smisao veza koje nas učvršćuju sa smrtnim i zemaljskim životom i koji je potrebno razmrsiti da bi se pristupilo besmrtnosti. Odreši tvoje veze, kaže jedan tekst iz egipatske knjige mrtvih, razmrsi Neftisine kovrdže ili: Blistavi su oni koji nose prsten. Oh! Vi koji nosite prsten! U sličnom smislu,jedna budistička knjiga ima naslov: Knjiga odmotavanja čvorova. Dok obični krst sa drškom simbolizuje božansku besmrtnost, stečenu ili željenu, Izidin čvor ukazuje na uslove za tu besmrtnost: odmotavanje čvorova, u bukvalnom smislu, razrešenje.

SVASTIKA



Svastika je jedan od najraširenijih i najstarijih simbola. Susrećemo ga od dalekoistočne Azije do Srednje Amerike, u Mongoliji, Indiji i severnoj Evropi. Bio je poznat Keltima, Etrurcima, staroj Grčkoj, i od njega je izveden ornament koji se naziva grčkim.Neki su tvrdili da potiče od stanovnika Atlantide, što je trebalo da potvrdi njegovu veliku starost, a u vezi,možda,s iskonskim tradicionalnim značenjima.
Ma kako bilo, svastika je jedan od najvišeznačnijih simbola koji su brojne
civilizacije prihvatile kao glavno znamenje. Svastika simbolizuje vertikalnu osovinu točka sa četiri kraka, čije je kružno kretanje prikazano zavrnućem svakog pojedinog kraka, kao da trake vijore na vetru ili kao da su stope u pokretu... Romanski likovi Hrista često su prikazani oko neke spirale ili svastike: ti likovi daju ritam stavu, raspoređuju pokrete, nabore odeće. Time se ponovo uvodi stari simbol stvaralačkog vrtloga oko koga se postepeno raspoređuje hijerarhija stvorenja koja emaniraju iz njega...
Bez obzira na to kakvo značenje imala, svastika očigledno ukazuje na kružno kretanje oko središta, oko nepomične glavčine koja je stožer pojavnog sveta. Ona je simbol nastajanja univerzalnih ciklusa, tokova energije: ne ovosvetovne, nego delovanja načela na pojavnost. U tom smislu dugo se mogla smatrati Hristovim znamenjem od katakombi na srednjovekovnom zapadu do nestorijanizma u stepama; a u tom smislu je i znamen Bude, jer prikazuje Točak zakona (Darmačakra) koji se okreće oko svog nepomičnog središta. U njegovom središtu je ponekad prikazan Agni. U masonskim simbolizmu središte svastike predstavlja polarnu zvezdu, a četiri gamme koje je čine predstavljaju četiri glavna položaja Velikog Medveda oko nje.
Izgleda da dva smera okretanja svastike nemaju značenja koje im se pokušavalo pripisati. No ta dva smera ukazuju na dva navoja dvostruke spirale,dvojaki tok jin i jang kosmičke energije,okretanje sveta viđeno s jednog i drugog pola (Genon /Guenon/).
U hinduskoj ikonografiji svastika ponekad naprosto zamenjuje točak, na primer kao znamen naga. No ona je i znamen Ganeše, božanstva spoznaje, a ponekad pojavni oblik vrhovnog načela.Ravni delovi krsta svastike odgovaraju uopštenom gore iznesenom simbolizmu, ali zakrivljeni delovi ukazuju na to da spoljne stvari sveta ne vode direktno u glavčinu, u bindu.Put načela je zakrivljen (vakra).
U Kini je svastika znak za broj deset hiljada, što je sveukupnost bića i pojavnog. Ona je i prvobitni oblik znaka fang: u tom slučaju pokazuje četiri smera četvrtastog prostora, zemlje, vodoravno širenje iz središta. Možda ima veze i sa rasporedom brojeva Lušua (Lushu), koji u svakom slučaju ukazuje na kružno kretanje.
Ima i izvedenih oblika svastike, kakav je, na primer, oblik sa krakovima u obliku krive u Baskiji, koji naročito jasno podseća na dvostruku spiralu. Takav je sekundarni oblik i ključaste svastike čiji svaki krak predstavlja ključ: to je vrlo obuhvatan izraz simbolizma ključeva, gde vertikalna osa odgovara svešteničkoj funkciji i solisticijima, vodoravna osa kraljevskoj funkciji i ekvinocijima.

Poreklo reci Svastika

Reč svastika potiče iz sansktrskog jezika, kojim se govori u Indiji i u nekim delovima južne i jugoistočne Azije. Njima (Indijcima, budistima itd.) svastika znači predmet koji donosi sreću. E, to nije sasvim slučajno, jer sama reč kaže da je simbol sreće, dobrobiti...
Reč 'svastika' (suasti) sastoji se od reči 'su' što znači 'dobro' i reči 'asti' (je) što je verzija glagola 'biti' tj. 'postojati'. Iz svega ovoga proizilazi da svastika znači 'dobro je' ili 'dobrobit', dok onaj sufiks 'ka' predstavlja sufiks za umanjenicu, pa bi s toga svastika bilo nešto tipa, 'dobrobitnic' ili nesto slično, u svakom slučaju reč je o maloj, sitnoj dobroj stvari. Postoji i teorija da reč svastika potiče iz svete reči 'svastikah', što znači 'biti srećan'.



Odakle potiče svastika tj kukasti krst?

Ono što je jedino sigurno, jeste da se svastika pojavljuje u mitologiji većine naroda. I stari sloveni su je poznavali, kao simbol sreće. Svastika kao simbol može se naći već u ranom Vinčanskom pismu, dakle datira iz 6.000 godine pre nove ere. Rusi imaju jedan specifičan naziv za svastiku: KOLOVRAT. Reč je kovanica: KOLO kao Sunce i VRAT kao vrteti, kretati, trčati, ali kao tumačenje reči VRAT, navodi se i zrak iliti luča (Njegoševo delo 'Luča mikrokozma'). Kolovrat za razliku od klasične svastike ima osam krakova (može se naći i sa četiri).
Kod Rusa postoji dosta naziva svastiku, evo nekih: Свастика, Коловрат, Посолонь, Свята Дар, Свасти, Сваор, Солнцеврат, Агни, Фаш, Мара, Инглия, Солнечный Крест, Солард, Ведара, Светолет, Цветок Папоротника, Перунов Цвет, Свати, Раса, Боговник, Сварожич, Святоч, Яроврат, Одолень-Трава, Родимич, Чароврат...
Dakle svastika, kukasti krst ili kolovrat jedno je te isto. Međutim, većina istoričara se slaže da svastika potiče iz Indije. Ipak, postavlja se pitanje, posebno ako uzmemo u obzir verodostojnost nalaza u Vinči, da li taj simbol zaista dolazi sa istoka! Međutim ovaj simbol bio je poznat i narodima Mongolije, Grčke, Srednje Amerike, Keltima, Etrurcima, Germanima ...
Neki smatraju da je Grčka iznedrila ovaj simbol. Naime, svastika zaista jeste Grcima bila znana i od nje je izveden ornament što se naziva grčkim. Jedina teorija koja bi osporila tezu da je prvi put pronađena u Vinči jeste ona da svastika potiče još od stanovnika Atlantide. Naravno, s obzirom da je i samo postojanje Atlantide pod znakom pitanja, možemo da odbacimo ovu tezu za sada.
Zvanična istorija i herladika ga svrstavaju u period 2.000 god. pre naše ere, a vezuju ga za prearijevsku kulturu Mohendžo daro.

Značenje svastike



Svastika je jedan od simbola sa najviše značenja, prihvaćen od strane velikog broja civilizacija.
Ali u osnovi, svastika predstavlja kretanje, prvenstveno sunca. Ona je simbol nastanka univerzalnih ciklusa i tokova energije, to jest delovanja principa na pojavnost. Zato se ponekad smatrala I za Hristov znamen, ali i znamen Bude. U masonskom simbolizmu predstavlja polarnu zvezdu, a 4 gamme predstavljaju 4 glavna polozaja Velikog Medveda oko nje.
U Kini pak, ona je prvobitni oblik kineskog znaka FANG i
predstavlja 4 smera četvrtastog prostora, zemlje i horizontalno širenje iz središta. Takođe, moguće je i povezanost sa rasporedom brojeva LUSHUA koji evocira kružno gibanje. Takođe, oznacava i broj 10.000 što je broj sveukupnosti bitisanja i svega pojavnoga.
U hinduističkoj ikonografiji ponekad zamenjuje točak, ali je i znamen Ganeshe, božanstva spoznaje ili pojavni oblik vrhovnog božanstva. Ravni delovi krsta svastike, naime, odgovaraju gore pomenutom simbolizmu, ali zakrivljeni delovi ukazuju da je put principa zakrivljen i zaobilazan (vakra).
Na Tibetu je znak sreće i talisman, a na indo-budističkom prostoru svastika vazi za 'zhig' na Budinom srcu. Takođe, prisutna je na raznim mozaicima Stare Grčke, kod Helena. U germanskoj mitologiji se prikazuje kao simbol Torovog čekića.
Svastika se pojavljuje kroz čitavu svetsku umetnost, kao simbol za dobro i sreću. Često se vezuje za bogove, , kod Slovena, naprimer sa boginjom Slavom ili tzv. Mater sva Slava. Takođe, svastika se pojavljuje i kao simbol hinduskog svetog trojstva tzv. Trimurti (Brama-stvaratelj, Višnu-održavatelj, Siva-razoritelj). Ovo sveto trojstvo od starih religija imaju samo Sloveni i Indusi. Indusi imaju Trimurti, mi Sloveni (Srbi) imamo Triglava.
Dalje, svastika može predstavljati i pojam reinkarnacije iliti ponovnog rođenja koji se naziva 'samsera' i još uvek postoji u hinduizmu i jainizmu.

Izgled Svastike i varijacije

Osnova svastike jeste okomita osovina točka sa 4 kraka, koga je kružno kretanje prikazano zavrnućem (savijenošću) svakog kraka, slično stopalima u pokretu.
Tako naprimer, romantički likovi Isusa Hrista često su bivali prikazivani oko kakve spirale, to jest svastike.
Kolovrat – Svastika kod Slovena imao je 8 krakova, mada se mogao naći i onaj sa 4.
U Baskiji pak, može se naći izvedeni oblik svastike, kao na primer Mesec sa krakovima u obliku krivulje koji podseća na dvostruku zavojnicu.
Zatim, viđena je i ključasta Svastika, kojoj svaki krak predstavlja ključ.




Svastika I moderno doba

Ne samo da je Svastika simbol sa izuzetno mnogo značenja, već je i jedan od najčešće eksploatisanih simbola ikada……
Pre izbijanja II sv. rata bila jedan od glavnih simbola Coca-Cole, nalazila se na mnogim razglednicama u SAD-u, rađeni su podni mozaici sa mnoštvom isprepletanih svastika. Međutim, prava eksploatacija svastike počela je upravo sa II svetskim ratom…



Svastika se javlja:
■ Na Germanskim preselicama (Kowell, Munchenberg, speerblatte)
■ Na starom novcu kraljvine Danske
■ Na grobu Vojvode Stiliha u Raveni
■ Sveta germanska runa 'Verdandi'
■ Pod imenom 'Mjolnir' poznat kao čekić boga Thora
■ Česta je u starogermanskim Gibur-runama
■ Na mnogim vazama nadjenim u Troji
■ Na pečatu keltskog grada Knososa pre 3.000 godine
■ U isto doba Imhotep stavlja na desno rame Zoserovo
■ Na žigu Lagaskog patesija Lugalande
■ Na omfori iz INdokaida gde Herkules otima Tronog.
■ Na slici Dionisa Zagreusa u pompeji
■ Na grčkog zlatnoj fibuli pre 2.700 god. (U britanskom muzeju)
■ NA slici Smanitskih Konjaka. (u Napuljskom muzeju)
■ NA vazi Apolona i Artemide iz Melosa (Atinski muzej)
■ Na zidu biblioteke Hong-Cou pokrajna Ce-Ciang
■ Na nekoj drevnoj dozi u Banongo (afrika)
■ Na tiskanskoj tkaninin 'andikira' u Gani
■ Na nepoznatoj kožnoj torbi iz Salage
■ Na mačevima japanskih samuraja
■ Na plastu koji označava nekog boga za vreme Babilonskog kralja
■ U svetoj knjizi mongolskog naroda Mo-so (muzej Zagreb)
■ Kod plemena Joruba u Africi
■ Na sarkofagu iz Klazomene
■ Crkva Sv.Marije , Loreta na Hardcanima
■ Na vratima crkve Svetog Save u Tokiju
■ Na stecnjacima u Listici i Miosicima
■ Na grobnoj ploči braće Zenici iz 4 veka
■ Na posuđu prahistorijskih iskopina u Batmiru
■ Sremska Mitrovica - Kuća staor Sirmiuma
■ U Pompeji u jednoj kući 160 x nađen ovaj simbol
■ Japoda u Lici
■ Iliri, Makedonija nacrtan naopačke pre nekih 6.000 do 8.000 god.

Zašto četvorka...



Ne zna se njena tačni nastanak i lokacija, ali pradanja oko svastike se poprilično slažu. Kaže se da ona predstavlja 4 osnovna elementa: vatru, vodu, zemlju i vazduh. Ljude koji pokretom kresu vatru, 4 unakrsna položaja zemlje i sunca, večni život i uskrsnuće, Boga Raa. Svastika je podesni simbol. Četiri su crte točka u pokretu nekako zakrivljene. Višnju se nekad zove i 'chakravatin' - pokretač točka.

Ovo je 12.000 godina duga istorija postojanja svastike!

Reč svastika naime dolazi iz Sanskrita i nen doslovni prevod znači "dobro postojanje“, "dobar početak“ ili "dobru sreću“



Svastika je simbol koji je najpoznatiji po tome što ga je koristio jedan od najomraženijih ljudi u istoriji čovečanstva i koji danas predstavlja najmračnije doba u istoriji Europe – ubistvo miliona ljudi i najdestruktivniji rat na planeti.

Ali, Hitler nije bio prvi koji je koristio ovaj simbol, on je bio korišćen hiljadama godina pre toga kao snažan simbol kod mnogih kultura.



Za Hinduse i Budiste u Indiji i drugim azijskim zemljama, svastika se do danas održala kao jako važan simbol. Može da se vidi na hramovima, autobusima, taksijima ili na koricama knjiga. Isto tako, koristili su je drevni Grci, a može se naći čak i u ruševinama drevne Troje koja je postojala prije 4.000 godina.
Drevni Druidi i Kelti koristili su svastiku na mnogim artefaktima i za njih je predstavljala svojevrsno obeležje božanstva.



Ali, zašto je ovaj simbol bio toliko važan i zašto je Hitler odlučio da ga "prisvoji"?
Odgovor na to pitanje leži u pevodu, odnosnu značenju imena svastika. Reč naime dolazi iz Sanskrita i nen doslovni prevod znači "dobro postojanje“, "dobar početak“ ili "dobru sreću“. Ovaj simbol je u drugim nacijama poznat pod drugim nazivima. Tako su ga Kinezi nazivali "Wan“, Japanci "Manji“, Englezi "Fylfot“, Nemci "Hakenkreuz“…



Godine 1979. istoričar P.R. Sarkar, dao je najtačnije značenje imena Svastika – "Večna pobeda“. Naglasio je da kao i svaki simbol tako i ovaj može da ima pozitivno i negativno značenje, zavisno od toga kako se nacrta.
Tako u Hinduizmu desno orijentisan znak predstavlja simbol boginje Višnu i Sunca, dok je levo orjentisan znak simbol boginje Kali i magije. Ovakvo dvostruko tumačenje znakova je prilično često u drevnim kulturama. Kao na primer pentagram, koji, ako je vrh okrenut prema gore ima pozitivno, a ako je okrenut prema dole - negativno značenje.

Najstariji zapis svastike ikad pronađen je onaj iz Ukrajine, koji je izrezbaren na slonovači. Veštačenjem je utvrđeno da je star otprilike 12.000 godina. Trenutno je poznato da je ovaj simbol koristila jedna od najstarijih kultura Evrope koja je živela na našem području poznatija kao Vinčanska kultura, a rukotvorine ove kulture sa svastikom datiraju od pre 8.000 godina.

U Budizmu svastika je simbol sreće, prosperiteta i večnosti. Direktno je povezana sa Budom i može se pronaći ugravirana na podnožju njegovih kipova i na njegovom srcu.



Na zidovima hrišćanskih katakombi u Rimu svastika se pojavljuje pored reči "Zotiko Zotiko“ što u prevodu znači "život života“. Osim u katakombama može se pronaći i na mnogim ranohrišćanskim crkvama širom sveta. U nordijskoj mitologiji, bog Odin je predstavljen kako putuje kroz svemir na rotirajućem disku ili svastici. U severnoj Americi ovaj simbol korišćen je kod indijanaca plemena Navaho. Drevni Grci koristili su ga kao simbol za nebo i zemlju. Stari Feničani koristili su svastiku kao simbol sunca...

Kako i zašto su ovaj simbol koristile mnoge različite civilizacije koje nisu imale previše dodira jedna s drugom, i zašto su ga koristile sa istim značenjem, još uvek nije do kraja razjašnjeno.



Ironično je što je ovaj simbol koji je mnogima predstavljao simbol života i večnosti na kraju postao simbol mržnje i patnje.

(Punkufer.dnevnik.hr)