Filigran
[You must be registered and logged in to see this image.]Postoje mnogobrojne tehnike obrade metala.Svakako jedna od najlepsih je filigran.
Ovom tehnikom ,tokom vekova,izradjivan je prelepi nakit,kao i ukrasni predmeti kojima se i danas divimo.
Nazivi ove tehnike dolaze od latinskih reci filum-nit i granum-zrno.
Da bi se neki ukrasni predmet ili nakit uradio u ovoj tehnici upotrebljava se srebrna,zlatna ili ,redje,bakarna zica za komponovanje motiva.
Niti zica se savijaju i uplicu,medjusobno vezuju i tako se formira slozeni motiv koji moze biti polozen na metalnu podlogu ili slobodan (a-jour-filigran).
Od filigranske zice pravili su se krugovi,cvetici i geometrijske sare.
Na ovako izradjene predmete ponekad su se stavljale i sitno izradjene kuglice.Filigran je dugo vremena bila najrasprostranjenija tehnika u umetnickoj obradi srebra i zlata.
Kako u proslosti nisu postoijale mustre i seme za izradu motiva,kod ove tehnike najvise je ispoljen individualni narodni duh.
Svaki je majstor kombinovao sare "iz glave",a dobri majstori filigrana bili su daleko poznati i dobro placeni za svoj rad.
[You must be registered and logged in to see this image.]Filigranska tehnika prvenstveno je zastupljena u pojasu Mediterana.
Poznati su primerci nakita pronadjeni na Hisarliku (Troji) koji poticu iz 2500.godine pre nase rere,kao i u Mikeni 1500.godine pne.
Prelepi primerci nakita izradjeni filigranskom tehnikom otkriveni su u etrurskim grobnicama koje se datuju u VI vek pne.
U republikanskom i,kasnije, carskom Rimu, filigranska tehnika je obilato koriscena.Pod uticajem rimske umetnosti u vreme seobe naroda,ova tehnika izrade nakita bila je siroko prihvacena i kod germanskih i ostalih varvarskih plemena.
Svoj vrhunac dostize u Vizantiji od VI do XII veka.
[You must be registered and logged in to see this image.]Nakon punog procvata izrade predmeta i nakita tehnikom filigrana tokom XII i XIII veka, u razvijenim gradskim centrima, i postepenog odumiranja do ponovnog procvata umetničke izrade nakita od filigrana dolazi oko 1800. godine, kada nakit izrađen ovom tehnikom ponovo ulazi u modu. Nasuprot tome izrade nakita ovom tehnikom u narodnoj umetnosti Evrope i Azije održala se svo vreme.
Filigran je bio veoma raširen i u starom srpskom zlatarstvu i kao takav predstavlja srpsko srednjovekovno nasleđe koje u tursko vreme postaje jedna od najzastupljenijih tehnika prilikom obrade nakita od srebra i zlata.
Na formiranje srpskog zlatarstva i uopšte umetničke obrade metala tokom srednjeg veka uticali su i Zapad i Istok. Početak XIII veka znači i početak izrade skupocenog nakita u Srbiji. U prvo vreme u njegovoj izradi vidi se jači uticaj Zapada da bi od kraja XIII veka preovladao uticaj Vizantije. Pod uticajem Vizantijske u naše krajeve dolazi i filigran koji na taj način postaje i naše srednjovekovno nasleđe. Lep primer preplitanja stilova na izradu nakita u Srbiji je prsten Stefana Prvovenčanog. Precizna izrada, zlatna filigranska žica, granule, sve odaje ruku majstora koji je izvanredno dobro upoznat sa tananom tehnikom filigrana.
Uticaj Vizantije veoma je primetan i na srebrnim i zlatnim naušnicama izrađenim u tehnici filigrana od XII do XIV veka. U srednjevekovnoj Srbiji filigranska tenika upotrebljavana je i za izradu drugog nakita kao što su prstenje i narukvice. Narukvice su najčešće izrađivane od srebrnih pločica na koje je lemljena filigranska žica. Filigran je često korišćen i za izradu predmeta koji su upotrebljavani pri liturgijskim službama. Sačuvani su brojni primeri krstova izrađenih ovom tehnikom. Svoj zenit umetnička izrada nakita od filigrana doživljava u doba kralja Milutina. U ekonomski ojačanu Srbiju kralj Milutin poziva zlatare iz drugih zemalja koji izrađuju nakit po njegovom ukusu.
[You must be registered and logged in to see this image.]Padom Srbije pod vlast Turaka menja se u potpunosti ekonomska i politička struktura zemlje. No i pored toga srpski zlatari ne prekidaju svoj rad. U teškim momentima sredinom XV za izvesno vreme zamire njihova delatnost da bi ponovo oživela sredinom XVI veka. Ali, usled pada ekonomske moći u upotrebu ulaze jeftiniji metali pre svega srebro i bakar. I pored toga majstori pri izradi ovog nakita daju oduške svojoj mašti, ukrašavajući ga filigranskom žicom, staklenom pastom i privescima kako bi izgledali što raskošnije.
Ipak postepeno dolazi do folklorizacije nakita, koji prestaje da bude onaj skupoceni ukras visokog umetničkog kvaliteta. Dolazi i do orijenatalnog uticaja čiji su glavni nosioci bili Turci. Pojedini gradski centri postaju poznati po izradi predmeta od filigrana. Jedan od takvih centara je bio i Užice. Proizvodi užičkih kujundžija od filigrana su u pojedinim momentima mala remek-dela.
Posle osvajanja naših krajeva od strane Turaka, pored latinskog naziva filigran u upotrebu ulazi i turski naziv "srma".
Filigran se najćešće radio od od tanke srebrne ili zlatne upredene žice. Srebro se prvo izlivalo u tanke šipke, poput olovke, zatim je kovano na nakovnju i istezano sve dok se ne bi pripremilo za izvlačenje na kalibar ili "srmenje u "- metalnu ploču sa nizom otvora različitog prečnika, tako da je na naj užem otvoru dobijana srebrna žica debljine vlasi kose. Izvlačenje žice vršeno je ručno flahastim klještima i ovaj postupak se ponavljao više puta sve dok se ne dobije željena debljina. Kasnije se za izradu srebrne žice koristrio "rubin"- kružna pločica od mesinga sa rubinom u čijoj se sredini nalazila rupica, kroz koju je provlačila žica, sve do željene dimenzije. Tokom vremena za izvlačenje žice u upotrebu ulazi i čekrk. Sprava u obliku sanduka koji je na sredini imao pregradu od drveta u koju je umetan "srmenjak" ili "rubin". Na krajevima sanduka nalasili su se valjci sa ručicama za okretanje. Žica se namotavala na jedan valjak provlačila kroz "srmenjak', namotavala na drugi valjak i motala ručicom.
[You must be registered and logged in to see this image.]Od kraja XIX veka za izradu filigrana počinje da se koristi mašinski napravljena žica. U zavisnosti od toga zašta će se žica koristiti ona je ostavljana kao jednostruka ili je upredana sastavljanjem dve ili više žica.
Prema načinu izrade, filigran se delio na pravi i pseudofiligran ili lažni filigran.
Pravi filigran izrađivan je na dva načina. Kod prvog postupka predmet od filigrana je izrađivan slobodnim komponovanjem u osnovnom okviru konture predmeta i to je takozvani vazduhasti- lelujavi filigran. Na drugi način pravi filigran je izrađivan postavljanjem srebrnih niti na podlogu sa šarom, koja je u stvari baza.
Da bi se neki predmet ili nakit uradio tehnikom filigrana, zbog osetljive i nežne strukture, mora se prvo oblikovati osnovna kontura (mustra) predmeta koji se izrađuje. Ova osnova se formira od deblje žice ili traka na izgoreloj daščici i ona je davala čvrstinu predmetu. Posle formiranja osnove radi se takozvano "punjenje" tj. ispunjavanje međuprostora malim spiralama od najtanje žice.
[You must be registered and logged in to see this image.]Posle spajanja (lemljenja) svih detalja dolazilo je dopunsko ukrašavanje bez kojih je filigran nezamisliv. Pre svega tu je dodavanje granula, sitnih srebrnih kuglica, zatim su tu sitnije i krupnije rombične pločice, trake ili polulopte. Ponekad se filigran inkrustirao ukrasnim kamenom.
Pseudo filigran ili lažni izrađivan je tako što je predmet liven, a zatim je dorađivan iskucavanje, probijanjem, struganjem i graviranjem. Za razliku od pravog filigrana predmeti izrađeni u tihnici lažnog filigrana su znatno grublji.
antikvitet.net