Dinosaurusi

Dinosaurusi su se pojavili u kasnom trijasu pre oko 230 miliona godina u istom periodu kada su se pojavili i prvi sisari. Dinosaurusi su izumrli krajem krede, pre oko 65 miliona godina. Vladali su Zemljom više od 160 miliona godina. Najveći broj vrsta ovih gmizavaca živeo je krajem krede, nešto pre nego što su naglo nestali.

Termin dinosaurusi uveo je engleski paleontolog Ser Richard Owen 1842. godine, što znači strašni gušteri (kovanica od grčkih reči deinos (čudan, strašan) i sauros (gušter)). Fosilni ostaci ovih gmizavica nađeni su na svim kontinentima, uključujući i Antartik.

Odlikovali su se velikom raznovršnošću u mnogim odlikama: veličini tela (od nekoliko kilograma do stotinak tona), načinima ponašanja(mnoge vrste živele su u grupama, postojala je i briga za gnezdo i mlade), načinima razmnožavanja(gotovo svi dinosaurusi razmnožavali su se jajima, a mužjaci i ženke su se često razlikovali po veličini), odlikama staništa(živeli su na vlažnim mestima, a bilo je i onih koji su živeli na izrazito suvim mestima), načinima ishrane(neki su bili biljojedi, a drugi mesojedi), načinima kretanja(većina se kretala na dve noge, a bilo je onih koji su se kretali četvoronožno ili onih koji su kombinovali dvonožni I četvoronožni način kretanja).

Dinosaurusi spadaju u grupu Arhosaurija (Archosauria), gmizavaca koji se karakterišu lobanjom sa dva para otvora, nogama koje su postavljene ispod tela što omogućava dvonožni način kretanja i bočno spljoštenim zubima. Gigantizam(povećanje veličine tela) je karakterisao dinosauruse. Smatra se da je do ove pojave došlo usled mezozojske klime koja je bila subtropskog i tropskog tipa i time omogućila obilje hrane. U tim uslovima dolazi do povećanja veličine tela biljojednih grupa dinosaurusa, a zatim i mesojeda koji su se hranili ovim gmizavcima.

Postojale su mnoge vrste dinosaurusa, a dve osnovne grupe dinosaurusa su Ornitishija ( Ornitischia) i Saurishija (Saurischia), koje su se razlikovale po građi karličnog pojasa, položaju zuba i rožnim tvorevinama na vrhovima prstiju. Grupa Saurishija je imala trokraki karlični pojas (gradili su ga ilijačna kost, pubična kost, upravljena naniže i napred i ishijačna kost okrenuta unazad I naniže), a grupa Ornitischija četvorokraki karlični pojas koji dosta potseća na karlični pojas ptica (ilijačna kost sa prednjim i zadnjim produžetkom,pubična kost okrenuta unazad i naniže, ishijačna kost i produžetak pudične kosti). Zubi kod Saurishija su bili duž čitave vilice dok je kod Ornitishija zubi se obično gube u prednjim delovima vilica. Saurishije su se kretale dvonožno i na vrhovima prstiju imali su kandže, a Ornitishija su se uglavnom kretali četvoronožno i na vrhovima prstiju imali su nokte i papke.

Krajem mezozoika, pre oko 65 miliona godina, dinosaurusi naglo nestaju. Po teoriji Luisa Alvareza, udar asteroida prečnika 10 km dovodi do klimatskih promena, tako da nagli pad temperature do skoro 0⁰C dovodi do izumiranja ovih gmizavaca.

Mikroraptor


Mikroraptor – leteći dinosaurus veličine sove, koji se smatrao isključivo kopnenom životinjom, mogao je da opstane i hrani se kako u vazduhu, tako i u vodi.

Istraživanje objavljeno ove nedjelje u magazinu “Evolution” pobilo je ranija naučna uveravanja da su mikroraptori živeli isključivo na drveću i hranili se malim pticama i sisarima, veličine veverice.

Najnoviji dokazi o lovačkim sposobnostima mikroraptora potiču od fosila nađenih u Kini, čijom je analizom utvrđeno da stomačni sadržaj tog praistorijskog bića sadrži ostatke ribe, izjavio je paleontolog Skot Parsons, postiplomac Univerziteta Alberta.

- Sada znamo da je mikroraptor bio veoma prilagodljiv i da je živeo na različitim terenima i imao raznovrsnu ishranu - izjavio je Parsons.

Dalja analiza utvrdila je da su i njegovi zubi prilagođeni hvatanju klizavog i glatkog plena, kakva je riba.

Istraživači su, takođe, utvrdili da je većina dinosaurusa mesoždera imala šiljate zube za hvatanje plena. Ali, mikroraptor je oštre zube imao samo sa jedne strane, nagnute napred što je još jedan dokaz prilagođenosti za hvatanje plena kakav je riba.

Последњи диносауруси нестали су више од шездесет милиона година пре појаве човека, тако да се о њима зна само проучавањем фосила. Ходали су Земљом око сто седамдесет или сто осамдесет милиона година, али су крајем креде, пре око шездесет пет милиона година, изненада нестали. Научници заправо не знају колико је трајало њихово изумирање, можда кратко, али није искључено ни да је трајало и милион година.


А да ли су нестали због великих промена у рељефу наше планете, кад су се станишта и клима променили, или су збрисани пошто је у Земљу ударио дивовски метеорит, такође није сасвим извесно.
Иначе, кад су се појавили први диносауруси, на Земљи је постојао суперконтинент Пангеа, у чији састав је улазила већина данашњих континената. То је животињама омогућавало да се крећу огромним пространствима. Кад је Пангеа почела да се распада, диносауруси су већ населили све њене делове. То је главни разлог што се њихови остаци данас могу наћи на свим континентима, чак и на Антарктику. Иначе, диносауруса је било различитих величина, од малих грабљиваца до дивовских примерака попут хипселосауруса, диплодокуса, брахиосауруса или ултрасауруса. Ма колико се чинило да се о овим животињама доста зна, није сигурно које боје су били, да ли су се мужјаци парили с више женки, колико им је трајало време одрастања, да ли су били топлокрвне или хладнокрвне животиње, колики им је био животни век. То што су поједине врсте имале дивовске размере не мора да значи и да су дуго живели. Научници процењују да је животни век диносауруса био између седамдесет и триста педесет година.

Da li ste se ikada zapitali zašto se neki dinosaurus baš tako zove?!

FIZIČKE ODLIKE


Mnogi dinosaurusi nazvani su po istaknutim fizičkim odlikama ili osobinama u ponašanju. Tom prilikom, korišćene su latinske i grčke reči kako bi nazivi bili međunarodno prepoznatljivi.


Tako triceratops znači „glava sa tri roga“, dok stegosaurus znači „pokriveni gušter“ zbog ploča koje su mu bile postavljene duž kičme.

MESTA ILI ČAST

Neki dinosaurusi nazvani su prema mestima na kojima su prvi put nađeni njihovi fosili (argentinosaurus ili denversaurus), ili u čast onih koji su ih otkrili. Tako je lambeosaurus dobio ime po kanadskom geologu i paleontologu Lorensu Lambu.


Kao i imena živih životinja i imena dinosaurusa mora da odobri Međunarodna komisija za zoološku nomenklaturu, da bi ona bila dosledna i da bi se izbeglo dupliranje.

Naučnici otkrili kako su se parili dinosaurusi


Naučnici su konačno otkrili na koji način su se parile ove ogromne životinje, od kojih su neke imale penis dugačak i po tri i po metra.

Paleontolozi su uspeli da odgovore na brojna pitanja o dinosaurusima, a među onima koja su ih najviše zanimala svakako je i otkrivanje načina na koji su ove velike životinje upražnjavale polni odnos.

Velik broj istraživača posvetio se ovom slučaju i većina ih zaključuje da su dinosauri vodili ljubav baš poput pasa.

- Svi dinosaurusi su koristili jednu osnovnu pozu za parenje. Prišavši joj straga, mužjak je svoje podlaktice naslanjao na leđa partnerke i pomerao njen rep u stranu da mu ne bi smetao - izjavio je jedan od istraživača, dr Beverli Halsted.

Fizički izazov parenja kod ovih životinja je verovatno bio prilično zastrašujuć, obzirom da se procenjuje da je penis T-Reka bio dug i do tri i po metra. Stručnjaci se slažu da teško da je postojala mogućnost drugačijeg položaja pri parenju ovih gigantskih životinja, ali ne isključuju opciju parenja pod vodom, koja bi im ublažila eventualni udarac u slučaju prevrtanja.

Otkriven džin među dinosaurusima

Naučnici su u Argentini pronašli fosilne ostatke dinosaurusa dugog vrata, najveće kopnene životinje koja je ikada hodala Zemljom. Reč je o fosilu sauropoda biljojeda.

Na osnovu ogromnih butnih kostiju, ustanovljeno je da je ovaj biljojed iz kasnog perioda krede bio visok 20 metara i dugačak 40 metara. Težio je 77 tona, kao 14 afričkih slonova, piše Bi-Bi-Si.



Kosti ovog džina iskopao je tim paleontologa iz Muzeja paleontologije "Egidio Feruglio", koji predvodi doktor Hoze Luis Karbalido i doktor Dijego Pol. Tim je uspeo da sakupi oko 150 kostiju, koje su bile dobro očuvane.



Uprkos skeletnim ostacima u izvanrednom stanju, još nije moguće utvrditi tačan izgled ove vrste dinosaurusa, koji uzgred nema ni ime.

Novo otkriveni dinosaurus živeo je u šumama Patagonije pre 100 miliona godina, zaključili su naučnici na osnovu starosti stena u kojima su pronađene njegove kosti.



Ilustracija otkrivene vrste dinosaurusa

„S obzirom na veličinu kostiju, novi dinosaurus je najveća poznata životinja koja je hodala po Zemlji. Još mu nismo dali ime, ali radimo na tome i uskoro ćemo imati nove informacije o ovom zadivljujućem stvoru“, navodi istraživački tim.

RTS