Stiven King

Mračna Kula itekako zaslužuje svoje mesto ovde. Pored epske fantastike, upliću se i motivi horora, naučne fantastike, kao i vesterna.

Delo se sastoji od 7 knjiga, na svu sreću sve su objavljene i kod nas:
1. Revolveraš (The Gunslinger)
2. Tri tarot karte (The Drawing of the Three)
3. Pustare (The Waste Lands)
4. Čarobnjak i staklo (Wizzard and Glass)
5. Vukovi Kale (Wolves of the Callah)
6. Suzanina pesma (Song of Susannah)
7. Mračna kula (The Dark Tower)

Vesti iz Vestovera, u državi Mein, objavljene u nedeljnom casopisu »Enterprajz« od 19.
avgusta 1966, glasile su:
PADALE SU KAMENICE KAO KIšA
Iz pouzdanih izvora obavešteni smo da je kiša od kamenica
pala iz čistog plavog neba na Ulicu Karlin u gradiću
Cemberlen 17. avgusta. Kamenje se uglavnom sručilo na
kuću Margaret Uajt i oštetilo joj krov, dva slivnika i
odvodnu cev. Šteta iznosi približno dvadeset i pet dolara.
Gospođa Uajt, udovica, živi sa svojom trogodišnjom
kćerkom Karijetom.
Gu Uajt nismo mogli da naemo da bi nam dala izjavu.
Kada se sve to dogodilo, niko nije bio iznenaen, stvarno niko, bar ne u onom skrovitom
delu podsvesti gde se dogaaju cudne i strašne stvari. Samo na prvi pogled sve devojcice u
školskoj kupaonici izgledale su zapanjene, uzbuene i postiene, ili naprosto zadovoljne što
se Bela* beštija ponovo oglasila. Neke od njih su odglumile da su iznenaene, ali, naravno,
njihova iznenaenost bila je lažna. Keri je sa nekima od njih išla u školu još od prvog razreda
i sve to je trajalo vec duže vreme, izrastalo polako ali sigurno, u skladu sa svim prirodnim
zakonima. izrastalo sa sigurnošcu lancane reakcije koja dostiže kriticnu tacku.
Naravno, niko od njih nije znao da Keri Uajt poseduje telekineticku moc.
Napisi na klupi osnovne škole u Ulici Barker u Cemberlenu glasili su:
Keri Uajt jede govna
Svlacionica je bila ispunjena povicima, odjecima i podzemnim šištanjem tuševa cija se
voda stropoštavala na plocice. Devojcice su tokom prvog casa igrale odbojku pa im je jutarnji
znoj bio svež i cist.
Devojcice su se istezale i ugibale pod tuševima. prskajuci naokolo vodu i gaajuci se
belim sapunima koji su prelazili iz ruke u ruku. Keri je nespretno stajala meu njima, nalik
žapcu meu labudovima. Bila je to zdepasta devojcica sa bubuljicama koje su joj se širile po
vratu, leima i butinama, a mokra kosa joj beše potpuno bezbojna i padaše joj na lice sa
nekom krtom bezvoljnošcu. Keri je naprosto tu stajala, povijene glave dok joj je voda klizila
niz telo i padala na pod. Izgledala je kao cudna mešavina žrtvenog jareta, vecite otpadnice,
vernice koja veruje u kvalitet francuskih kljuceva namenjenih levacima i trajnog promašaja —
što je sve zajedno u stvari i bila. Nije se mirila sa sudbinom — stalno je priželjkivala da
srednja škola Iven dobije privatne tuševe poput onih koje su imale srednje škole u Vestoveru
ili Levistonu. Zurili su u nju. Uvek su zurili.
3
*Igra reci: na engleskom 'Uait' znaci 'Bela'
Devojcice su istrcavale ispod tuševa, zatvarale ih, zatim bi skidale kupace kape pastelnih
boja, trljale se peškirima, nanosile dezodorans i uzgred proveravale bravu na vratima.
Navlacile su prslucice, uskakale u gacice. Para se širila vazduhom, mesto je neodoljivo
podsecalo na egipatsko kupatilo, ali ih je neprestana buka Džakuzi* kupatila vracala u
stvarnost. Zadirkivanja i žustri povici odzvanjali su salom nalik žestokom udaru loptice za
bilijar.
_ i tako je Tomi izjavio da je zgaen mojom odecom — «
» — izlazim sa sestrom i njenim mužem. On cacka nos. ali ni sestra mi nije bolja, pa tako
— «
» — tuš posle škole i — «
» — mesto je bilo tako jeftino da smo Sindi i ja odlucile — «
Gica Desdžardin, mršava i coškasta uciteljica gimnastike je ušla u svlacionicu, izvila vrat i
lupila jednom, ali odlucno, dlanovima. »Na šta cekaš. Keri? Na sudbinu? Zazvonice za pet
minuta.« Šorc joj je bio zaslepljujuce beo, noge joj nisu bile narocito oblikovane ali su
izazivale nenametljivom mišicavošcu. Oko vrata joj je visila srebrna pištaljka koju je dobila
kao nagradu na školskom takmicenju u gaanju lukom.
Devojcice su se zakikotale i Keri je podigla pogled, oci su joj bile zamucene od toplote i
stalnog, brektavog curenja vode. »Kuak?
Bio je to cudan žablji zvuk koji joj je pristajao ujedno smešno i tužno, te su se devojcice
ponovo zakikotale. Sju Snel je strgla peškir sa glave pokretom koji je podsecao na udarac
bica, pa se brzinom maionicara koji rukuje plenom obrušila na kosu i pocela da je cešlja.
Gica Desdžardin je nervozno i ljutito odmahnula u pravcu Keri i izašla.
Keri je zavrnula tuš. Curenje vode završilo se u kratkom mlazu i oglasilo kratkim zvukom.
Tek kada je izašla ispod tuša. svi su primetili da joj krv curi niz nogu.
Iz knjige Senka je eksplodirala: Činjenice i posebni zaključci do kojih
se došlo u slučaju Karijete Uajt od Dejvida R. Kongresa (Tulam
Univerzitet: 1981), str. 34:
Teško da možemo negirati cinjenicu da je nemogucnost
zapažanja posebnog slucaja telekineze u slucaju devojcice
Uajt nastao nakon istraživanja Sternsa i Uajta u
njihovom clanku Telekineza: Cudna nadarenost koja se
ponovo javila — i da se sposobnost pomeranja objekata
iskljucivo vlastitom voljom javlja jedino u trenutku
izuzetne duševne nestabilnosti. Ta darovitost je zaista
4
skrovita i prikrivena, jer kako inace da objasnimo
cinjenicu što je vekovima ostala skrivena, nalik ledeniku
kome se samo vrh pomalja na površini vode?
Pri objašnjavanju ovog slucaja, do sada smo se uglavnom
oslanjali na retke glasine ali i one su dovoljne da
posvedoce da se takozvani »TK« potencijal neverovatne
snage ispoljavanja javio kod Keri Uajt. Velika je nesreca
što svi bacamo koplja pošto se boj vec završio ...
»Men-struacija!«
Prva je zavrištala Kris Hargensen. Povik je odzvanjao hodnicima od plocica, o njih se
odbijao da bi ponovo zatresao zidove. Sju Snel se gušila od smeha i pri tom osecala cudnu
mešavinu mržnje, odbojnosti, umora i sažaljenja. Izgledala je tako glupo dok je samo tako
stajala ne znajuci šta se to sa njom dogaa. Bože, pomislio bi covek da nikada nije —
»MEN-struacija!«
Povik se pretvarao u pesmu. gotovo u neku vrstu litanije. Neko u pozadini je viknuo
(možda je to opet bila Hargensenova, Sju nije mogla da razazna u toj džungli od povika)
»Poveži se!« zacuo se mukli jecaj koji je zazvucao kao neposredan krik.
»MEN-struacija, MEN-struacija, MEN-stru-acija!«
Keri je nemo stajala u sredini formiranog kruga dok joj se voda u kapljicama slivala niz
telo. Mirno je tu stajala kao govece, svesna da, kao i obicno, sa njom svi zbijaju šalu, a pri
svemu ovome — iako je bila glupo postiena — nije se nimalo iznenadila.
Dok su prve tamne kapi menstrualne krvi velicine dvobanke padale na plocice, u Sjui je
raslo gaenje. »Zaboga, Keri, dobila si menstruaciju!« uzviknula je. »Idi i obriši se!«
»Kuak?«
Tupo je pogledala oko sebe. Kosa joj je poput kacige uokviravala lice, a gomilica akni joj
se širila na ramenu. Bilo joj je tek nepunih šesnaest godina, ali joj se onaj neodreeni pogled
pun povreenog ponosa vec mogao procitati u ocima.
»Možda misli da su joj kapi krvi namenjene namesto ruža za usne!« Rut Gogan iznenada
uzviknu glasom punim otkrivenja, da bi zatim prsnula u nezadrživ smeh. Sju se kasnije setila
te opaske, da bi je potom smestila u opštu sliku dogaanja, ali u trenutku o kome govorimo
ovo je predstavljalo samo jednu opasku više u moru opšte pometnje. Šesnaest godina?
Razmišljala je. Morala bi da zna šta joj se dogaa, ona je —
Kapi su i dalje padale na pod. Keri je još uvek treptala pogledajuci svoje drugarice iz
razreda lagano se cudeci. Helen Sajrs se okrenula i napravila pokret kao da želi da povrati.
»Ti krvariš! « iznenada povika Sju besno se okrenuvši ka njoj. »Krvariš, ti ogromna
glupava prasice!«
5
Keri je spustila pogled.
A onda je zaurlala.
Urlik je odjeknuo veoma glasno u vlažnoj svlacionici.
Iznenada ju je pogodio tampon u grudi i pao na pod pored njenih nogu uz jedno »plop«.
Crveni cvet se proširio na pamuku koji sve upija i brzo se razlio na sve strane.
A onda se zacuo smeh, odvratan, prezriv, stravican, izgledao je da se širi i podiže, naraste
u nešto ružno, a uskoro su i ostale devojke pocele da je bombarduju tamponima i higijenskim
ulošcima, neke su ih vadile iz tašni, a neke iz držaca za uloške koji je stajao na zidu. Ulošci
su leteli kao snežne grudve da bi ubrzo bili propraceni pesmom: » Zaglavi ga. zaglavi ga.
uglavi — «
Sju ih je takoe bacala, bacala ih je i pevala sa ostalim drugaricama, iako nije bila sigurna
u ono što radi — popevka joj se javila u glavi i sijala nalik neonskom svetlu: Nece ti naškoditi
sve ovo, nece ti naškoditi stvarno nece ti naškodili — Još uvek je tu sijala i svetlela blistajuci
kada je Keri pocela da jauce i zavija, podižuci ruke. grcajuci i rigajuci pri tom.
Devojcice su zastale, jer su napokon shvatile da su eksplozija i rascep tu dostigle svoj
vrhunac. Bio je to trenutak — koga su se kasnije secale — trenutak u kome su se odista
zacudile. Ali medu njima su stajale sve te godine neprestanog podrugivanja, godine u kojima
su se culi povici kao »ajde da miniramo Kerin krevet« u kampu Hrišcanske mladeži, kao i
povici »našla sam ljubavno pismo koje je Keri pisala Flešu Bobiju Piketu, hajde da ga
iskopiramo i da ga rasturimo naokolo, 'ajde da joj sakrijemo gacice i da joj slavimo zmiju u
cipelu, da je opet preemo i opet da je izradimo«: Keri su šlepovali na biciklistickim
ekskurzijama, jedne godine su je nazvali »prasicom«, a sledece »smrdljušom«, uvek je
smrdela na znoj i nikada nije uspevala da uhvati korak sa ostalima, kada je mokrila u žbunju
uvek bi se nažarila koprivom. ali bi je nekako svi otkrili (ej, debela, svrbi li te stražnjica?); Bili
Preston joj je stavio buter od kikirikija u kosu kada je jednom zaspala u ucionici, svi su je
štipali, saplitali, obarali joj knjige sa klupe, trpali joj opscene razglednice u tašnu, Keri je bila
ta koja se na crkvenoj proslavi molila dok joj rajsferšlus na suknji nije gromoglasno popucao;
Keri bi uvek propustila igranku, ili bi naprosto pala na nos i okrnjila zub na kraju poslednje
školske godine u sali za moderan ples, ili bi utrcala u mrežu igrajuci odbojku, a na carapama
bi joj otišla bar po jedna žica, bluze su joj uvek bile umrljane od znoja, ona je bila ta kojoj je
Kris Hargensen telefonirala posle škole jednoga dana i iz centra grada joj saopštila vlastito
otkrice — cula je da je K-E-R-I novo ime za svinjsku drob. Iznenada je ova kriticna masa
dostigla svoj vrhunac. Konacno su veliko zezanje, spuštanje, zadirkivanje i prezir dovedeni
do kraja i stvorili — eksploziju.
Povukla se urlajuci, u novozavladaloj tišini, debele ruke je prekrstila preko lica. a tampon
joj je visio meu nogama.
Devojke su je posmatrale, a oci su im tužno sjale.
Keri se povukla u jedno od cetiri velika kupatila sa tuševima i polako, slomljena, sela. Tiho
i bespomocno jecanje otimalo joj se iz grudi. Kolutala je vlažnim beonjacama, a oci su joj
licile na oci prasca u klanici pred klanje.
Sju je polako i sa oklevanjem izjavila: »Cini mi se da joj je ovo prvi put da je — «
6
Ovo se zaculo u trenutku kada su se vrata nakon tupog i žustrog udara otvorila, a gica
Desdžardin uletela da osmotri šta se to dogaa.
Odlomak iz knjige Senka je eksplodirala (str. 41):
Dve grupe pisaca, iz oblasti medicine i psihologije, složile
su se o pitanju izuzetno odocnelog i traumaticno
zapocetog menstrualnog ciklusa Keri Uajt, koji je, kao
takav, najverovatnije prouzrokovao budenje njene
uspavane moci.
Izgleda neverovatno da je Keri, iako je bila 1979. godina, i
dalje bila potpuno neobaveštena o mesecnom ciklusu
zrele žene. Podjednako je zacudujuce što je devojcicina
majka dopustila da joj kcerka dostigne skoro
sedamnaestu, a da nije konsultovala ginekologa o
problemu nejavljanja kcerkine menstruacije.
Pa ipak, bile su to nepobitne cinjenice. Kada je Keri
shvatila da krvari iz vaginalnog otvora, nije imala pojma
šta joj se to dogada. Ništa nije znala o menstruaciji.
Jedna od njenih preživelih školskih drugarica, Rut
Gogan, prica da je pri ulasku u žensku svlacionicu
srednje škole Evin, one godine koja je prethodila
dogadajima kojima se bavimo, videla Keri da upotrebljava
tampon kao upijac za raž. Kada ju je gdica Gogan u tom
casu zapitala: »Šta to radiš, do davola?«, gdica Uajt joj je
odgovorila: »A zar ne radim pravilno?« Gdica Gogan joj je
na to odvratila: »Sigurno. Sigurno da radiš.« Rut Gogan je
o ovome obavestila mnoge drugarice (kasnije je saopštila
novinaru da joj se to ucinilo »nekako simpaticno«), a ako
je iko kasnije pokušao da obavesti Keri o pravoj nameni
predmeta kojim se služila, ona je odbacila njihovo
objašnjenje tumaceci ga kao pokušaj da je namagarce.
Ovakvi pokušaji postali su sastavni deo njenoga života i
to ju je sve više zamaralo...
Kada su devojke otišle na drugi školski cas i pošto se zvonce utišalo (nekoliko njih se tiho
išunjalo na zadnja vrata pre no što je gica Desdžardin pocela da im zapisuje imena), gica
Desdžardin se poslužila uobicajenom taktikom za smirivanje histerije: znalacki je ošamarila
Keri. Jedva da bi ikada priznala da joj je ovaj cin pružao zadovoljstvo, a sigurno bi porekla da
je smatrala Keri debelim, cmizdravim buretom loja. Predavala je u školi tek godinu dana i
stoga je još uvek verovala da misli da su sva deca dobra.
Keri ju je glupavo pogledala, lice joj se još uvek krivilo i pokretalo. »Go-go-gospoice D-DDes-
D«
»Ustani«, hladno progovori gica Desdžardin. »Ustani i pobrini se o sebi.«
7
»Krvarim na smrt!' uzviknu Keri dok se slepa i pipava ruka uspravljala i šcepala beli šorc
gospoice Desdžardin. Ruka je ostavila krvav trag. . ,, , ,
»Ja ... ti...« Lice nastavnice fiskulture izoblicilo se u izraz gaenja, a zatim je iznenada
podigla Keri na noge posrcuci pri tom. »Kreni onamo!"
Keri je stajala, ljuljajuci se, izmeu tuševa i zida na kome se nalazio automat na dinar za
sanitarne uloške, stajala je povijena, dojki uperenih ka podu, mlitavo klateci rukama. Licila je
na majmuna. Pogled joj je bio sjajan i prazan.
»A sada«, gica Desdžardin prozbori šištavim i samrtnim tonom naglašavajuci svaku rec«.
izvadi jedan od ovih uložaka... ne, ne obaziri se na otvor za sitninu, ionako je polomljen, ...
izvadi jedan i... do avola, hoceš li sama da to uradiš! Ponašaš se kao da nikada ranije nisi
imala menstruaciju.«
»Menstruaciju?« zacudi se Keri.
Njen izraz potpune neverice bio je isuviše iskren i odvec ispunjen tupim i beznadežnim
užasom da bi ga ljudi zanemarili ili porekli. Strašna i mracna slutnja narastala je u glavi Rite
Desdžardin. Beše to neverovatno, drukcije nije moglo biti. Ona je dobila prvu menstruaciju
kratko nakon svog jedanaestog roendana i popela se na vrh stepenica da uzbueno povice:
»Hej, mama, dobila sam mecu!«
»Keri?« upitala je sada. Približila se devojci. »Keri?«
Keri se trgnula. Istovremeno, pregrada na kojoj su stajali štapovi za softbol* u uglu se
prevrnula i bucno pala na pod. Štapovi su se otkotrljali u svim pravcima i naterali gicu
Desdžardin da poskoci.
»Keri, je li ovo tvoja prva menstruacija?
Ah, pošto se misao vec javila, nije više morala da pita. Krv je bila mrka i gusto je curila.
Obe Kerine noge bile su umrljane i uprskane krvlju, kao da je pregazila reku krvi.
»Boli me«, zabrunda Keri. »Stomak me ...«
»To ce proci«, rece gica Desdžardin. Sažaljenje i posramljenost pred sobom samom javili
su se u gici Desdžardin mucno se stapajuci u jedno. »Moraš da ... uh, moraš da prestaneš
da krvariš. Ti — «
Javio se svetao blesak iznad glave, propracen praskom nalik onom iz svetleceg pištolja, a
onda je sijalica prsnula i ugasila se. Gica Desdžardin je uskliknula, iznenaena, a u tom
trenutku joj je palo na um (celo prokleto mesto se ruši) da se ovako nešto uvek dogaa oko
Keri kada je uznemirena, kao da je na svakom koraku prati zla kob. Misao je izvetrila gotovo
istom brzinom kojom se javila. Izvadila je jedan higijenski uložak iz polomljenog automata i
otvorila ga.
»Pogledaj«, rece ona. »Ovako — «
*Softbol – ženski bejzbol
8
Odlomak iz knjige Senka je eksplodirala (str. 54):
Majka Keri Uajt. Margaret Uajt, rodila je cerku 21.
septembra 1963. pod okolnostima koje bismo jedino
mogli nazvati bizarnim. U stvari, kratak pregled slucaja
Keri Uajt usadio bi temeljnom studentu odredeno
osecanje koje bi preovladalo nad ostalima — Keri je bila
jedini izdanak najcudnije porodice kojom se javnost
pozabavila.
Kao što je vec ranije zabeleženo, Ralf Uajt je preminuo u
februaru 1963, kada je celicna greda ispala iz nosiljke na
gradevinskom poslu u Portlendu. Gda Uajt ie nastavila da
živi sama u njihovom bungalovu u predgradu
Cemberlena.
Zahvaljujuci skoro fanaticnoj religioznosti
fundamentalista, kojima su pripadali Uajtovi, gda Uajt
nije imala prijatelje koji bi je po setili u vreme žalosti. A
kada je nakon sedam meseci pocela da se porada, bila je
sasvim sama.
Dvadeset prvog septembra, približno u 1.30 posle podne,
susedi iz Ulice Karlin poceli su da osluškuju krike koji su
dopirali iz bungalova Uajtovih. Policija, ipak, nije stupila
na scenu do šest posle podne. Preostale su nam dve
neprijatne mogucnosti kojima bismo mogli da objasnimo
ovaj vremenski jaz — ili susedi gde Uajt koji su se zatekli
na ulici nisu želeli da ucestvuju u policijskoj istrazi, ili su
je toliko omrzli da su se namerno odlucili da cekaju i vide
šta ce se dogoditi. Gda Džordžija Mek Laflin. jedina od
triju preostalih žitelja koja se zatekla na ulici u to vreme,
a koja je pristala da sa mnom razgovara. izjavila je da nije
pozvala policiju jer je pomislila da krici imaju veze sa
»svetim zanosom «.
Kada je policija konacno stigla u 6,22 uvece, jauci su se
proredili. Gdu Uajt su zatekli u njenom krevetu na
spratu, a istražno lice, Tomas G. Mirton, u prvi mah je
pomislio da je postala žrtva fizickog napada. Krevet je bio
natopljen krvlju, a kuhinjski nož je ležao na podu. Tek
tada je na grudima gde Uajt ugledao novorodence, još
delimicno uvijeno u posteljicu. Bilo je ocigledno da je ona
sama nožem presekla pupcanu vrpcu.
9
Ako pretpostavimo da gda Margaret Uajt nije znala da je
trudna, ili cak da nije razumela šta ta rec znaci —
podjednako dovodimo u pitanje i našu maštu i verovanje.
Savremeni strucnjaci, kao što su Dž. V. Benkson i Džordž
Filding, omogucili su razumniji pristup ovoj pretpostavci
tvrdeci da je pomisao o zacecu — koju je ona u svojoj
glavi neizbežno povezala sa »grešnim« odnosom — dovela
kod nje do psihološke blokade, pa je potpuno izbrisala
takvu sumnju iz svoga uma. Možda je jednostavno odbila
da veruje da joj se tako nešto može dogoditi.
U podacima imamo najmanje tri pisma napisana
prijatelju iz Kenoše, u državi Viskonsin. koja definitivno
služe kao dokaz da je gda Uajt verovala od petog meseca
trudnoce ima »rak ženskih organa«, i da ce se uskoro
pridružiti mužu na nebu.
Kad je, nakon petnaest minuta, gica Desdžardin odvodila Keri u zbornicu, hodnici su bili
milosrdno prazni. Iza zatvorenih vrata casovi su se, pospano, otezali.
Keri je konacno prestala da jauce, ali je i dalje ujednaceno i uporno jecala. Desdžardinova
joj je, na kraju, licno stavila uložak, obrisala devojku mokrim papirnim ubrusima i natukla joj
stare pamucne gacice.
Pokušala je još dva puta da joj objasni uobicajenu pojavu menstruacije, ali je Keri prekrila
uši rukama i nastavila da place.
Gospodin Morton, zamenik direktora, za trenutak je izašao iz svoje kancelarije baš kada
su se one pojavile. Bili de Lois i Henri Trenant, dva decaka koja su cekala da im se ocita
lekcija jer su pobegti sa francuskog, meškoljila su se na svojim stolicama.
»Uite«, žustro prozbori g Morton. »Samo izvolite«. Zasjaktio je ocima na decake preko
Desdžardininog ramena dok su oni zurili u krvav otisak na njenom šorcu. »U šta vi to
gledate?«
»U krv«, odgovori Henri, osmehnuvši se nekom vrstom praznog i iznenaenog osmeha.
»Dva kaznena perioda za vas«, prasnu Morton. Spustio je pogled na krvavi otisak i
trepnuo.
Zatvorio je pred njima vrata i krenuo da prevrce po najgornjoj fioci svog ormancica za
dokumenta — tražio je formular za prijavljivanje nesrecnih slucajeva u školi.
»Je si li ti dobro, ovaj —?«
»Keri«, Desdžardinova ga je dopunila. »Keri Uajt.« G Morton je konacno pronašao
formular na kome se širila ogromna mrlja od kafe. »Nece vam to trebati, g Mortone.«
»Pretpostavljam da se to dogodilo na trambulini. Upravo smo ... nece mi trebati ovaj?«
10
»Nece. Ali, cini mi se da bi trebalo da pu stimo Keri da ide kuci i ne mora da se danas
vraca u školu. Doživela je nešto prilicno neugodno.« Ocima je slala signal koji je on uhvatio,
ali ga nije mogao protumaciti.
»Pa, da, naravno, ako Vi to kažete. Dobro. U redu « Morton je zgužvao formular i vratio ga
U svoj ormaric, koji je, sa palcem zaglavljenim u fioci. zatvorio uz tresak — i progunao.
Zatim je graciozno odlepršao do vrata, širom ih otvorio i, ljutito pogledavši Bilija i Hernija,
prozborio: »Gice Fiš, hocete li mi dati otpusnu listu, molim? Za Keri Rajt.«
»Uajt«, ispravi ga gica Desdžardin.
»Uajt«, prihvati Morton.
Bili de Lois se zacerekao.
»Nedelju dana kazne!« zagrmeo je Morton. Ispod nokta na palcu stvarao mu se krvavi
plik. avolski ga je bolelo. Kerino ujednaceno i monotono jecanje i dalje se nastavljalo.
Gospoica Fiš je donela žutu otpusnu listu, a Morton je, svojom srebrnom džepnom
olovkom naškrabao na njoj svoje inicijale kriveci pri tom lice, jer ga je boleo palac.
»Hoceš U da te prevezu, Kejsi?« upitao je. »Pozvacemo taksi, ako je potrebno.«
Ona odmahnu glavom. Primetio je, uz gaenje. da joj ogromna zelena loptasta slina curi iz
nozdrve. Morton je pogledao gicu Desdžardin preko njenog ramena.
»Sigurna sam da joj nece ništa biti«, rece ona. »Keri samo treba da se odšeta do ulice
Karlin. Dobro ce joj ciniti svež vazduh.«
Morton je pružio devojci žutu otpusnu listu. »Možeš sada ici, Kejsi,« rekao je pompezno.
'To nije moje ime.'« iznenada povika ona. Morton je ustuknu, a gica Desdžardin je
poskocila kao da ju je neko otpozadi udario. Teška keramicka pepeljara na Mortonovom
stolu prevrnula se i pala na tepih, kao da je želela da se zaštiti od jacine krika. Pikavci i
komadici duvana za lulu su se rasuli po bledozelenom najlonskom tepihu.
»E, slušaj sada,« rece Morton, trudeci se da zvuci ozbiljno, »znam da si povreena, ali to
ne znaci da cu ja da -«
»Molim vas«, tiho ga presece gica Desdžardin.
Morton je trepnuo ka njoj i kratko klimnuo glavom. Pokušavao je da se uživi u ulogu
voljenog Džona Vejna dok je obavljao kaznene dužnosti od kojih se, uglavnom, sastojao
posao zamenika direktora, ali mu uživljavanje nije baš najbolje polazilo od ruke. Clanovi
školske uprave (koje je najcešce susretao na »hrišcanskim vecerama«, na roditeljskim
sastancima i na svecanostima na kojima se urucivala nagrada Americke legije, a koje je
organizovao direktor Henri Grejl) obicno su ga nazivali »milim Mortom.« acko
predstavništvo je pak bilo sklono da ga zove »onaj ludi drkadžija iz zbornice«. Ali pošto su se
jedino aci poput Bilija de Loisa i Henrija Trenanta javljali za rec na roditeljskim sastancima i
na opštinskim skupovima, prihvacen je nadimak udomacen kod školske uprave.
11
I tako se mili Mort, brinuci se i dalje, potajno, o svome priškinutom palcu, osmehnuo Keri i
rekao: »Idi onda kako hoceš, gospoice Rajt. Ili bi, možda, volela da sedneš za trenutak i da
se pribereš?«
»Ici cu«, promuca ona i zabaci svoju kosu. Ustala je i premerila gicu Desdžardin. Oci su
joj bile širom otvorene i sveznajuce. »Smejali su mi se. Bacali na mene stvari. Uvek su mi se
smejali.«
Desdžardinova je jedino mogla da je bespomocno pogleda.
Keri je izašla.
Za trenutak je zavladala tišina; Morton i Desdžardinova su je gledali kako odlazi. A onda,
pošto je nespretno procistio grlo, g Morton je pažljivo cucnuo i poceo da skuplja ostatke iz
pepeljare.
»Šta se to dogodilo?«
Ona uzdahnu i zgaeno pogleda mrki otisak koji se sušio na njenom šorcu. »Dobila je
menstruaciju. Prvu menstruaciju. U kupaonici.«
Morton je ponovo procistio grlo. a obrazi mu se zarumeneli. Papir kojim je cistio pod sve
brže se kretao. »Da nije ona malo, hm-«
»Prestarela za prvu menstruaciju? Jeste. Zbog toga joj je ceo taj dogaaj bio traumatican.
Iako ja ne mogu da razumem zašto je njena majka...« Misao joj je odlutala i za trenutak je
zaboravila na nju. »Cini mi se da se nisam baš dobro snašla u situaciji, Morti, ali nisam
shvatila šta se dogaa. Mislila je da krvari na smrt.«
Oštro ju je pogledao.
»Ne verujem da je do pre pola sata znala da postoji nešto kao što je menstruacija.«
»Dodajte mi tu malu cetku, gice Desdžardin. Da. eto tako.« Dodala mu je cetkicu na cijoj
se dršci nalazilo ispisano ime firme i moto Cemberlen kompanija za alatke i drvnu gradu
NIKADA se neće očetkati o vas. Poceo je da cetkom sakuplja gomilicu pepela na papir. »Cini mi
se da ce tu još biti posla za usisivac. Ovo je užasno velika gomila pepela. Hteo sam da
pomerim tu pepeljaru malo dalje na stolu. Cudno kako obaramo stvari.« Udario je glavom o
sto, a zatim je odjednom ustao. »Teško mi je da verujem da devojcica iz ove, ili bilo koje
srednje škole može da završi treci razred a da za nju i dalje pojam menstruacije ostane tajna,
gice Desdžardin.«
»Još je teže meni,« odgovori ona. »Ali jedino tako mogu da objasnim sebi njenu reakciju.
Oduvek je bila žrtveno jare.«
»Aha.« Prosuo je pepeo i pikavce u korpu za otpatke i obrisao ruke od prašine. »Setio
sam je se, cini mi se. Uajt. Cerka Margarete Uajt. Mora biti. A to olakšava da poverujemo u
neke stvari.« Seo je za svoj sto i osmehnuo se lzvinjavajucim osmehom. »Toliko ih je mnogo.
Posle nekih pet godina svi se stapaju u jedno zajednicko lice. Nazivaš decake imenom
njihove brace i slicno. Teško ih je upamtiti. «
»Naravno da jeste «
12
»Kad provedete dvadeset godina u ovom poslu, kao ja, znacete o cemu govorim«, turobno
je nastavio, pogledajuci svoj krvavi plik. »Pred vama se nau deca koja vam izgledaju
poznata, a vi otkrijete da ste predavali njihovom tati tokom prve godine predavacke karijere.
Margaret Uajt je ucila pre mog vremena, za šta sam joj duboko zahvalan. Rekla je gi
Bicenti, pokoj joj duši, da je Gospod sacuvao za nju posebnu užarenu stolicu u paklu, jer je
ova ukratko izložila deci Darvinovu teoriju evolucije. Dva puta su je u toku pohaanja škole
predlagali za iskljucenje — jednom, jer je istukla tašnom drugaricu iz razreda. Legenda kaže
da je Margaret ugledala ucenicu kako ***** cigaretu. Posebna su to religiozna nacela. Veoma
posebna.« Njegov izraz Džona Vejna odjednom se promenio. »A ostale devojke, da li su joj
se odista smejale? «
»Još gore od toga. Vikale su na nju i gaale je higijenskim ulošcima u trenutku kada sam
ušla. Bacale su ih kao... kao zrnevlja kikirikija.«
»Uf. Uf, dušo.« Džonu Vejnu ne beše ni traga ni glasa. G. Morton je pocrveneo. »Imate li
njihova imena?«
»Imam. Ne baš svih njih, iako ce možda neke odati one ostale. Kristina Hargensen je bila
kolovoa... kao i obicno.«
»Kris i njeni mortimerški mangupi«, promrmlja Morton.
»Jeste. Tina Blejk, Rejcel Spajs, Helen Sajrs, Dona Tibodo i njena sestra Meri Lila Grejs,
Džesika Apšo. I Su Snel.« Namrštila se. »Ko bi ocekivao tako nešto od Su. Nikada mi nije
licila na tako neku — vragolanku.«
»Da li ste razgovarali sa pomenutim devojkama?«
Gica Desdžardin se kiselo i prigušeno nasmejala. »Izbacila sam ih sve odande. Bila sam
odvec zbunjena. A Keri je dobila nervni napad.«
»Aha.« Ukrotio je prste. »Hocete li razgovarati sa njima?«
»Hocu.« Meutim, to je zvucalo neodlucno.
»Otkrivam li to prizvuk — «
»Verovatno otkrivate«, rece ona pokunjeno. »Vidite ja živim u staklenoj kuci. Razumem kako
su se devojke osecale. Cela stvar me navela da poželim da uhvatim devojku i da je
protresem. Možda postoji neki instinkt u vezi sa menstruacijom koji tera žene da zareže, ne
znam. Pred oci mi izlazi Su Snel i njen izraz.«
»Aha«, mudro je ponovio g Morton. Nije poznavao žene i nije uopšte želeo da razmatra
problem menstruacije.
»Razgovaracu sa njima sutra«, obecala je ostajuci. »Protrešcu ih naglavacke.«
»Dobro. I neka kazna srazmemo odgovara pocinjenom delu. A ako vam se ucini da treba
bilo koju da pošaljete, hm, meni, osecajte se slobodnom —«
»Hocu«, ljubazno je obecala. »Uzgred receno, sijalica je pregorela dok sam pokušavala
da je umirim. To je bila poslednja kap.«
13
»Odmah cu poslati domara dole«, obecao je. »I hvala vam za svesrdno staranje, gice
Desdžardin. Hocete li zamoliti gicu Fiš da uvede Bilija i Henrija?«
»Naravno.« Izašla je.
Zavalio se u fotelju i pustio da ceo dogaaj ispari iz njegove glave. Kada su se Bili de Lois
i Henri Trenant. savršeni begunci sa casova, ušunjali unutra, on je sijao od srece i bio
spreman da sa njima oštro razgovara.
Kao što je obicno govorio Henk Grejlu, školske begunce je jeo za rucak.
Grafiti nažvrljani na klupi Srednje škole Cembrlen glasili su:
»RUžE SU CRVENE, LJUBIcICE PLAVE, ŠEcER JE SLADAK, A KERI UAJT JEDE GOVNA.«
Koracala je niz aveniju Evin i prešla kod semafora na uglu ulice Karlin. Pognula je glavu i
pokušala da ne razmišlja ni o cemu.

Bolovi su je obuzimali i nestajali u snažnim, velikim talasima, što ju je teralo da usporava i
ubrzava hod nalik kolima sa pokvarenim karburatorom. Zurila je u plocnik. Kvarc se
presijavao u cementu. Kvadrati školice bili su sablasno iscrtani kredom koju je isprala kiša.
Komadici žvakace gume ležali su izgaženi. Komadici aluminijumske folije i papirici za
bombone. Svi oni mrze i nikada nece prestali da mrze. Nikada se nece od toga umoriti.
Novcic se zaglavio u pukotini. Šutnula ga je. Zamisli Kris Hargensen svu krvavu kako moli za
pomoc. Sa pacovima koji joj puze preko lica. Tako. Baš dobro. Baš bi to bilo dobro. Pseci
izmet sa otiskom covecje stope u sredini. Gomila pocrnelih kapisli o koje je neko dete
tresnulo kamen. Opušci. Udari je u glavu sa kamenicom, sa stenom. Razbij im svima glave.
Tako. Tako.
(isus spasitelj dobar i milosrdan)
On je bio dobar za Mamu, sasvim dovoljan. Ona nije morala svakodnevno, svake godine, da
boravi sa vucima, da se izlaže karnevalskom smehu. šaljivdžijama, uprtim prstima,
podsmesima. A zar nije Mama rekla da ce doci Sudnji Dan
(ime toj zvezdi biće crvotočina a njih će preplaviti škorpije)
i aneo sa macem?
Kada bi samo taj dan mogao da doe danas i da se Isus pojavi ne sa jagnjetom niti sa
pastirskim štapom, vec sa po jednim kamenom u obema rukama da uguši smeh i poruge, da
iskoreni zlo i da ga uz vrisak razori — strašni Isus pravde i krvi.
A kada bi baš ona mogla da bude Njegov mac i Njegova desnica.
Pokušala je da se uklopi. Branila je Mamu na hiljadu malih nacina, pokušala je da izbriše
kužni crveni krug koji su nacrtali oko nje od prvoga dana kada je za sobom ostavila
zaštitnicku sredinu male kuce u Ulici Karlin i kada ie ušla u osnovnu školu u Ulici Barker sa
Biblijom pod miškom. Još uvek se secala toga dana, onih pogleda, i iznenadne, strašne
tišine u kojoj se obrela kada se našla na kolenima pred rucak u školskoj kafeteriji — toga
dana se zacuo smeh koji je odjekivao godinama.
Krug crvene kuge bio je slican krvi — mogao si da ga potireš i potireš i brišeš a on bi i
dalje stajao tu, neizbrisiv i nedodirnut. Nikada više se na javnom mestu nije molila na
kolenima. iako Majci to nije saopštila. Pa ipak, secanje na onaj prvi dogaaj je ostao, u njoj i
14
u njima. Borila se sa Mamom na krv i nož zbog kampa Hrišcanske mladeži, a novac da ide
na kampovanje zaradila je sama, šivenjem. Mama joj je mracno predocila da je njen
postupak Greh, da postupa kao metodisti i baptisti i kongregacionalisti i da je sve to Greh i
Porok. Zabranila je Keri da pliva u kampu. Pa ipak, iako je ona plivala i smejala se dok su je
davili (sve dok nije izgubila dah, a oni nastavili da je dave sve dok se nije uplašila i pocela da
vice), iako je pokušala da ucestvuje u omladinskim aktivnostima, svi su zbijali hiljadu
marifetluka sa starom bogomoljkom Keri, tako da se vratila kuci nedelju dana ranije, ociju
crvenih i natecenih od plakanja. Mama ju je sacekala na stanici, Mama joj je natušteno rekla
da jedino treba da zadrži u secanju trenutak kažnjavanja kao dokaz da Mama zna, da je
Mama u pravu, da jedina nada u sigurnost i spasenje pociva unutar crvenog kruga. »Jer
kapija je samo jedna«. Mama joj je zlokobno saopštila u taksiju, i kada su stigle kuci oterala
je Keri u orman u kome ju je držala šest casova.
Mama joj je, naravno, zabranila da se kupa sa ostalim devojkama: Keri je krila svoj pribor
za kupanje u školskom ormaricu, i unrkos svemu se kupala, ucestvujuci u ritualu nagosti koji
je za nju bio stidan i sramotan, nadajuci se da ce možda krug ocrtan oko nje izbledeti makar
malcice, bar malo —
(ali danas, o, danas)
Tomi Erbter je imao pet godina i vozio je bicikl na drugoj strani ulice. Bio je to mali.
energican decak na svom biciklu visokom dvadeset inca, marke »švin« sa jarkocrvenim
sportskim tockovima. Pevao je pesmicu »Skubi Di, gde si sada ti?«, prigušeno. Ugledao je
Keri, ozario se i isplazio jezik.
»Ej. zdravo stara smrdljušo! Stara bogomoljko Keri!«
Keri ga je ošinula pogledom punim iznenadnog plamteceg gneva. Bicikl se otkotrljao na
svojim sportskim tockovima i iznenada prevrnuo. Tomi je vrisnuo. Bicikl se našao na njemu.
Keri se osmehnula i nastavila da hoda. Tomijevo zapomaganje bilo je slatka i zvonka muzika
za njene uši.
Kada bi joj samo uspelo da ponovi nešto slicno kad god joj se prohte.
(kao malopre)
Zaustavila se pred osamljenom kucom koja je bila sedma kuca od njene i zurila u prazno.
Iza nje Tomi se sa mukom uspinjao na svoj bicikl, ispravljajuci ranjeno koleno. Vikao je nešto
na nju, ali se ona nije osvrtala. Vikali su na nju i bolji majstori za viku od Tomija.
Razmišljala je:
(padni sa tog bicikla dete sruši se sa tog bicikla i razbi svoju prokletu glavu)
i nešto se stvarno dogodilo.
Misao joj se ... se ... borila za rec. Nešto se prelomilo. Ova rec nije bila ona prava, ali je
bila približna. Misao joj se cudno izvila, skoro nalik laktu koji se savija pod tegovima za
dizanje. Ovo poreenje takoe nije bilo sasvim ispravno, ali je to bilo sve o cemu je mogla da
misli. O nadlaktici bez imalo snage. O slabašnom mišicu novoroenceta.
Prelomilo se.
Odjednom je zatekla sebe kako intenzivno posmatra veliki prozor ge Jorati. Pomislila je:
15
(glupava stara murdaruša nek joj se slomi prozor)
Ništa. Prozor ge Jorati blistavo se sijao obasjan svetlošcu u devet casova izjutra. Još jedan
grc je šcepao Kerin stomak, a ona je nastavila da hoda.
Ali...
Svetlost. I pepeljara, ne zaboravi pepeljaru.
Okrenula se
(stara veštica mrzi moju mamu)
preko ramena. Ponovo joj se ucinilo da se nešto prelomilo... ali veoma tiho. Tok misli joj se
uskovitlao kao da je došlo do nekog iznenadnog kljucanja dubljeg, unutrašnjeg izvora.
Prozor se namreškao. Ništa više od toga. Možda su je izdale oci. Možda.
U glavi je osetila umor i vrtoglavicu, i pulsiranje kao pocetak glavobolje. Oci su joj gorele,
kao da je upravo sela i procitala celu Knjigu otkrovenja.
Nastavila je da hoda niz ulicu prema maloj beloj kuci sa plavim šalonima. Poznato
osecanje mržnje — ljubavi — straha pocelo je da se komeša u njoj. Puzavica se uspinjala
zapadnom stranom bungalova (uvek su kucu zvali bungalov, jer je Bela kuca zvucala kao
politicka šala a mama joj je govorila da su svi politicari prevaranti i grešnici koji ce zemlju na
kraju balade prepustiti bezbožnim Crvenima, koji ce opet, sve Isusove vernike — cak i
katolike — postrojiti uza zid), dakle, puzavica je izgledala živopisno, znala je da je tako, ali
ponekad ju je mrzela. Ponekad, kao baš sada, puzavica je licila na smešnog džina cija se
ruka granala ogromnim venama koje su nicale iz zemlje da obuhvate zgradu. Približila joj se
vukuci stopala.
Naravno, tu je bilo i kamenje.
Ponovo se zaustavila gledajuci u prazno. Kamenje. Mama o njemu nikada nije govorila,
Keri nije ni znala seca li se njena mama još uvek toga dana kada su padale kamenice. Bilo je
cudno što je ona još uvek sve to pamtila. Bila je mlada veoma mala devojcica. Koliko je imala
godina? Tri? Ili cetiri? Bila je tu ta mala devojcica u belom kupacem kostimu. a tada su se
srucile kamenice. A stvari u kuci su poletele. Tu se secanje odjednom razbistrilo. Kao da je
stajalo tu sve vreme, ispod površine, i cekalo da izroni u vreme njenog mentalnog
sazrevanja.
Secanje je, možda, cekalo na današnjicu.
Iz članka Džeka Gevera Keri: Crno Svitanje T. K-a (objavljenog u časopisu »Eskvajer
«, 12. septembra. 1980):
Estel Horan živi u lepom predgrađu San Dijega, zvanom Pariš, već dvanaest
godina i po spoljašnjosti liči na tipičnu gospođu iz Kalifomije: odeva se u odeću
sa jarkim štampanim desenima i nosi zatamnjene naočari za sunce; kosa joj je
plava sa crnim korenovima koji se probijaju; vozi lep »folksvagen« formulu Vi
smeđe boje sa nalepnicom na kojoj je odštampan osmeh na poklopcu otvora za
benzin, a tu je i nalepnica zelenog ekološkog pokreta na zadnjem prozoru
automobila. Njen muž je direktor u ogranku Američke banke u opštini Pariš;
16
ćerka i sin su joj ozvaničeni pripadnici društva Odmor i Sunce, sa sedištem u
južnoj Kalifomiji, a oboje su smeđe preplanula bića sa plaže. U malom, lepo
održavanom kućnom dvorištu nalazi joj se japanski hibaći a kada otvorite vrata
njenog doma muzička kutija svira metalnu frazu refrena pesme »Hej, Džud«.
Ali gđa Horan još uvek nosi u sebi odlike posnog i teškog tla Nove Engleske,
tako da kada govori o Keri Uajt, njeno lice poprima čudan, ispijen izraz koji bolje
pristaje Lavkraftu iz Arkhama nego Keruaku iz južne Kalifornije.
»Naravno da je bila čudna«, rekla mi je Estela Horan i pri tom zapalila svoju
drugu »virdžinija slim« cigaretu, pošto je prethodnog trenutka već prigasila onu
prvu. »Cela porodica je bila čudna. Ralf je bio građevinski radnik, a ljudi iz ulice
su govorili da je na posao svakoga dana nosio sa sobom Bibliju i revolver od 38
kalibara. Bibliju je čitao za vreme ručka i pauze za kafu, a pištolj je nosio u
slučaju da sretne Antihrista na poslu. Lično se sećam Biblije, a revolvera... šta
znam. Bio je krupan čovek, maslinaste boje kože, kratko i ravno podšišan sa
vojničkom frizurom. Uvek je ličio na podlaca. Nikada niste mogli da mu
susretnete pogled, baš nikada. Oči su mu bile tako prodorne da je izgledalo da
sijaju. Kada je nailazio, prešli biste na drugu stranu ulice i nikada mu se ne biste
isplazili iza leđa, nikada. Toliko je zastrašujuće on izgledao.«
Zastala je, duvajući oblačiće duvanskog dima u pravcu greda od lažnog crvenog
drveta koje su sekle tavanicu. Stela Horan je živela u Ulici Karlin do svoje
dvadesete godine, a vozila se svakodnevno na nastavu u srednju školu koja se
nalazila u Motonu. Ali se veoma dobro seća događaja sa kamenicama.
»Ponekad se pitam«, kaže ona, »da li sam ja prouzrokovala događaj. Njihovo
dvorište iza kuće nalazilo se pored našeg, a premda je gđa Uajt posadila između
njih živicu, ova nije u potpunosti izrasla. Zvala je moju majku bezbroj puta
povodom 'predstave' koju sam priređivala u našem dvorištu. E, pa, moj kupaći
kostim je bio savršeno pristojan — preskroman za današnje standarde — nešto
poput običnog starog jednodelnog modela Jancen kostima. Gđa Uajt je
nadugačko i naširoko raspredala kako je sve to skandalozno za njeno 'detence'.
Moja majka, pak ... u stvari, ona se trudila da bude učtiva, ali ima veoma preku
narav. Ne znam šta joj je Margaret Uajt rekla, pa je njoj konačno prekipelo —
pretpostavljam da me je nazvala vavilonskom kurvom — tako da joj je majka
rekla da je naše dvorište naša prćija i da ću, ako se njoj i meni prohte, izaći
napolje i igrati ''huči-kuči" gola golcata. Takođe ju je nazvala matorom
nevaljalom ženom koja umesto mozga ima limenku sa crvima u glavi. Bilo je tu
još vike, ali je ovo uglavnom bila suština rasprave.
Htela sam tada da prestanem da se sunčam. Mrzim nesporazume. Utiču mi na
probavu. Ali moja mama — kada se na nešto obruši, zna da bude grozna. Vratila
se kući iz Džordan Marša sa malim belim bikinijem. Rekla mi da uživam u
sunčanju koliko god mi se prohte. 'Najposle, kazala je, imamo sva prava da
uživamo u našem vrtu i u svemu ostalom'.«
17
Steli Horan je ovo sećanje izmamilo osmeh i ona ugasi cigaretu gnjećeći je.
»Pokušala sam da se sa njom objasnim, da joj kažem da nisu potrebni nikakvi
sukobi i da ne želim da budem pion u njihovom dvorišnom ratu. Ali ništa nije
vredelo. Ako pokušate da zaustavite moju mamu kada se uzbudi, to je isto kao
da pokušavate da zaustavite Mak hladnjaču koja bez kočnica juri niz ulicu. U
stvari, nešto drugo je ovde takođe u pitanju. Plašila sam se Uajtovih. Pravi
religiozni fanatici nisu za šalu. Naravno, Ralf Uajt je već bio mrtav, ali šta ako je
Margaret još uvek negde imala tridesetosmo kalibarski?
I tako se ja zatekoh, jednog subotnjeg popodneva, prostrta na ćebetu u bašti,
premazana losionom za sunce, kako slušam radiostanicu Četrdeset hitova.
Mama je mrzela tu muziku i obično bi se najmanje dvaput izderala na mene da
je utišam pre no što bi se sasvim razbesnela. Ali toga dana sama je dvaput jače
no obično odvrnula radio. Počela sam da se i sama osećam kao kurva iz Vavilona.
Ali niko se nije pojavio iz kuće Uajtovih. Čak ni starka da okači veš. A kad smo
već kod toga — nikada nije sušila rublje na konopcu, čak ni Kerino, koja je tada
imala samo tri godine. Sve je uvek obavljala u kući.
Opustila sam se. Čini mi se da sam mislila da je Margaret sigurno odvela Keri u
park da se klanjaju bogu, u procesiji, ili nešto slično. U svakom slučaju, nakon
izvesnog vremena sam se prevrnula na leđa. stavila ruku preko očiju i
zadremala.
Kada sam se probudila, pored mene je stajala Keri i posmatrala moje telo.«
Ona tu zastade. mršteći se pred nečim. Napolju su neprestano zujala i promicala
kola. Mogla sam da oslušnem tiho i uporno zujanje mog malog magnetofona.
Ali sve što sam opažala izgledalo mi je isuviše sjajno i uglađeno, kao jeftina
patina koja zaklanja neki mračniji svet — stvaran svet u kome se događaju
more.
»Bila je to tako lepa devojčica«, nastavila je Stela Koran, paleći pri tom novu
cigaretu. »Videla sam neke njene fotografije iz srednje škole i onu strašnu
zamućenu sliku na naslovnoj strani »Njuzvika«. Gledam te slike i javlja mi se
samo jedna misao — Bože dragi, šta joj se dogodilo? Šta joj je uradila ta žena?
Onda mi pripadne muka i rastužim se. Bila je tako lepa, sa ružičastim obrazima i
blistavosmeđim očima, a kosa joj je imala onu boju plavuše za koju znate da će
potamneti i postati pepeljasta. Slatka, to je za nju prava reč. Slatka i pametna i
nedužna. Bolest njene majke nije je još poremetila, tada još ne.
Nekako sam se probudila i pokušala da se osmehnem. Bilo mi je teško da
razmišljam šta da činim. Sunce me je umrtvilo, a mozak mi se ukočio i usporio.
Rekla sam . »Zdravo.« Nosila je malu žutu haljinu, koja je bila slatka ali strašno
duga za tako malu devojčicu u leto. Dopirala joj je do listova.
18
Nije mi se zauzvrat osmehnula. Samo je uprla prstom u mene i zapitala me: A
šta je ovo?'
Oborila sam pogled i videla da mi je gornji deo kostima spao dok sam spavala
Namestila sam ga i rekla: ,To su moje grudi Keri.'
Onda je ona sasvim ozbiljno rekla: ,Volela bih da ih i ja imam.'
Kazala sam: ,Moraćeš da pričekaš, Keri. Neće početi da ti rastu još celih ... uh.
osam ili devet godina.'
,Ne, neće', rekla je. ,Mama kaže da dobrim devojčicama ne rastu.' Izgledala je
neobično za tako malu devojćicu, bila je napola ozbiljna a napola
samopregorna.
Mogla sam jedva da poverujem u ono što sam čula, lako da ono prvo što mi je
tada palo na um upravo mi je izletelo i iz usta. Rekla sam: ,Pa, i ja sam dobra
devojčica; a i tvoja majka ima grudi, zar ne?'
Pognula je glavu i nešto tiho promrmljala tako da je nisam mogla čuti. Kada sam
je zamolila da ponovi ono što je rekla, pogledala me je i braneći se izjavila da je
njena mama bila loša kada ju je napravila i da je zbog toga dobila grudi. Nazivala
ih je prljavim jastucima, kao da je to za njih bila jedina reč.
Nisam mogla da verujem ušima. Bila sam zapanjena. Nije mi padalo na um šta
da joj kažem. Samo smo zurile jedna u drugu, a ja sam jedino poželela da
zgrabim tu malu nesrećnu sitnu devojćicu i pobegnem nekud sa njom.
I to je sve bilo u trenutku kada je Margaret Uajt izronila iz svojih crnih vrata i
ugledala nas.
Za trenutak je samo zurila u nas. kao da nije mogla da poveruje svojim očima. A
onda je otvorila usta i zaurlala. Bio je to naigadniji zvuk koji sam do tada u životu
čula. Bio je to zvuk nalik onom koji ispušta aligator u močvari. Naprosto je
zaurlala. U besu. Potpunom, neljudskom besu. Lice joj je pocrvenelo kao
karoserija vatrogasnih kola. a ruke je skupila u pesnice i zaurlala na nebo. Sva se
tresla. Mislila sam da će dobiti srčani udar. Lice joj se celo skvrčilo, a bilo je to
lice nekog đavolovog poslanika.
Činilo mi se da će se Keri onesvestiti — ili umreti na licu mesta. Udahnula je
vazduh koliko je mogla, a malo lice joj je zadobilo boju bledu od seoskog belog
sira.
Majka joj se proderala: ,KEEEERRRRIIIII!'
Poskočila sam i proderala se na nju: ,Nemojte tako da vičete na nju! Treba da se
stidite!' Rekla sam nešto tako glupo. Ne sećam se. Keri se uputila natrag, pa je
zatim zastala da bi se ponovo pokrenula, a pre nego što je prešla iz naše leje u
njihovu okrenula se i pogledala me, a pogled joj je bio ... uh, zastrašujući. Ne
19
mogu ga opisati. Bio je to pogled satkan od želje, mržnje i straha... i jada. Kao da
se život na nju obrušio poput kamenica, sav život u njenoj trećoj godini.
Moja majka je izašla na zadnja vrata a lice joj se samo naboralo kada je ugledala
dete. A Margaret... oh, ona se nešto drala o kurvama i prostitutkama i o
grehovima očeva koji se protežu na potomstvo sve do sedme generacije. Jezik
mi je imao ukus male sasušene biljke.
Za trenutak Keri je zastala njišući se napred-nazad između dva dvorišta, kada je
Margaret Uajt podigla pogled i kunem se Isusom, ta žena je zalajala na nebo. A
onda je krenula da se-... ranjava, da se ozleđuje. Noktima je razderala vrat i
obraze, ostavljajući na njima crvene ogrebotine i zareze. Pocepala je haljinu.
Keri je povikala ,Mama!' i otrčala do nje.
Gđa Uajt je nekako ... čučnula, nalik žabi, dok su joj ruke bile raskriljene. Činilo
mi se da će je zgnječiti, pa sam povikala a ona se cerila. Cerila i bljuvala niz
bradu. Pozlilo mi je. Isuse, baš mi je pozlilo.
Podigla ju je pa su ušle u kuću. Ugasila sam radio da bih je mogla čuti. Razumela
sam neke reći, ali ne sve. Niste morali da razumete sve reći da biste shvatili šta
se tamo događa. Molitva, jecanje i vrištanje. Suludi zvuci. I Margaret koja je
govorila svojoj roališanki da se zatvori u svoj ormar i da se moli. Mala devojčica
je plakala i vikala da joj je žao, da se zaboravila. A onda je nastupila tišina. Moja
majka i ja smo se pogledale. Nikada nisam videla mamu da tako tužno izgleda,
čak ni kada je umro tata. Kazala je: ,Dete —' i to je bilo sve. Ušle smo u kuću.«
Ustala je i otišla do prozora, bila je zgodna žena u žutoj haljini dekoltiranih leđa.
»Čini mi se da sve to ponovo preživljavam, znate«, kaže mi, ne okrećući se. »Sva
sam se iznutra ponovo naježila.« Tiho se zasmejala i laktove obuhvatila
dlanovima.
»O, bila je tako lepa. Nikada ne biste rekli po onim slikama.«
Kola su napolju promicala, gore-dole, a ja sam i dalje sedela i čekala da ona
nastavi. Podsećala me na skakača preko motke koji posmatra motku i pita se da
li je postavljena za njega isuviše visoko.
»Majka nam je skuvala škotski čaj. Jak, sa mlekom, kao za one prilike kada bih
zbog mangupluka bila gurnuta u polje koprive ili pala sa bicikla. Bio je grozan taj
čaj, ali smo ga ipak pile, sedeći jedna naspram druge u kuhinjskom kutku. Ona je
bila odevena u staru kućnu haljinu čija se ivica oparala pozadi i visila, a ja sam
bila u svom dvodelnom kostimu vavilonske kurve. Želela sam da plačem, ali
događaj je bio isuviše stvaran da bih ga oplakivala, nije naličio na filmove. Kada
sam jednom bila u Njujorku, videla sam starog pijanca kako vodi za ruku malu
devojčicu u plavoj haljinici. Devojčica je plakala sve dok joj nos nije prokrvario.
Pijanac je bio gušav pa mu je vrat ličio na okruglu cev. Na sredini čela imao je
crvenu izraslinu, a dugi beli konac visio mu je iz kaputa od plavog serža. Svi su
20
dolazili i prolazili pored njih, jer je to bio jedini način da čovek na njih ne obrati
pažnju. I to je bio stvaran događaj.
Htela sam to da ispričam svojoj majci, a upravo sam otvorila usta da joj to
saopštim, kada se dogodila jedna druga stvar ... ono o čemu želite da čujete,
pretpostavljam. Začuo se jak udar napolju od koga su se čaše u vitrini zatresle.
Uporedo sa osećanjem koje se javilo pri tom začuo se jak i gromovit zvuk, kao
kada bi čovek bacio niz krov gvozdeni sef.«
Zapalila je novu cigaretu i počela brzo da ispušta dim.
»Prišla sam prozoru i pogledala kroz njega, ali nisam ništa mogla da opazim. A
tada, dok sam se već spremala da se okrenem i odem. nešto drugo se srušilo.
Sunce ga je osvetlilo. Za trenutak sam pomislila da je pao veliki stakleni globus.
A onda je predmet udario o ivicu krova Uajtovih i izlomio se, iako uopšte nije bio
staklen. Bila je to velika ledena gromada. Htela sam da se okrenem i saopštim
sve to mami, ali su upravo tada počeli da padaju, svi odjednom, kao pljusak.
Komadi su padali sa krova Uajtovih, na prednju i zadnju leju, kao i na vrata koja
vode u njihov podrum. Gromada je bila u obliku limene ploče i ona prva koja je
pala stvorila je ogromnu buku koja je ličila na metalnu zvonjavu crkvenog
zvona, i majka i ja smo istovremeno vrisnule. Stiskale smo se jedna uz drugu kao
dve devojčice u oluji.
A onda je prestalo. Iz njihove kuće nije se čuo nikakav zvuk. Mogli ste da vidite
vodu kako curi iz leda koji se topio niz crepove obasjan suncem. Ogromna
gromada leda bila se zaglavila između jedne strane krova i njihovog malog
dimnjaka. Isijavala je tako jarkom svetlošću da mi je ona povređivala oči.
Majka me je baš upitala da li je sve završeno, kada se Margaret oglasila vriskom.
Zvuk je sasvim jasno dopro do nas. Na izvestan način ovaj je bio gori od
prethodnog, jer je bio ispunjen užasom. Tada su se začuli zvonki i treštavi zvuci,
kao da je gađala devojčicu svim šerpama i loncima koje je imala u kući.
Sporedna vrata su se sa treskom otvorila i zatvorila. Niko nije izašao napolje.
Začuli su se novi povici. Majka me je zamolila da pozovem policiju, ali ja nisam
mogla da se pomerim. Prikovala sam se za zemlju. G. Kirk i njegova žena,
Virdžinija, izašli su u dvorište da osmotre šta se događa. I Smitovi takode.
Uskoro su svi koji su živeli u ulici morali da izađu iz kuća, ćak i stara gđa Vorvik,
koja je stanovala dalje uz ulicu, a ona je bila gluva na jedno uvo.
Stvari su počele da se lome, tresu i prskaju. Čaše, flaše i ne znam šta sve još. A
onda se sporedan prozor širom otvorio i iz njega je napola ispao kuhinjski sto.
Bog mi je svedok da se to dogodilo. Bio je to veliki sto od mahagonija težak
najmanje trista funti i koji je za sobom povukao i šalone. Kako je mogla žena,
čak i da kažemo krupna žena. da izbaci napolje sve to?«
Pitam je da li time želi nešto posebno da kaže.
21
»Ja vam samo pričam« insistirala je, osetivši se iznenada pometenom. »Ne
tražim od vas da verujete u to.«
Izgleda da je povratila dah i zatim spokojno nastavila:
»A onda je pet minuta sve bilo mirno. Voda je curila iz oluka na njihovoj kući. A
leda je bilo po celom dvorištu Uajlovih. Brzo se topio.«
Kratko se i isprekidano nasmejala i ugasila cigaretu.
»A što da ne? Bio je mesec avgust.«
Odsutno se kretala prema sofi, a zatim je promenila pravac.
»A onda su počele kamenice. Pravo iz plavog, vedrog neba. Zviždale su i fijukale
kao bombe. Majka je uzviknula: ,Šta je to, za ime boga!' i prekrila glavu rukama.
Ali ja se nisam mogla pomeriti. Posmatrala sam sve to i nisam mogla da se
pomaknem. Što u stvari i nije bilo važno. Kamenice su pale samo na posed
Uajtovih.
Jedna gromada je udarila u oluk i odvalila ga pravo u dvorište. Druge su
napravile rupe u krovu i popadale u potkrovlje. Svaki put kada bi jedna od njih
udarila o krov, začuo bi se jak zvuk kao pri lomljenju, a uskovitlali bi se oblaci
prašine. Komad koji je udario u zemlju izazvao je opšte podrhtavanje. Mogli ste
da osetite kako vam je potkopao tle pod nogama.
Naši porculanski servisi su zveckali, fina velška komoda se tresla, a mamina šolja
za čaj je pala na pod i razbila se.
Kamenice su napravile ogromne rupe u zadnjem delu dvorišta Uajtovih. Gđa
Uajt je najmila čistača iz drugog dela grada da ih u kolicima odnese, a Džeri
Smit, koji stanuje gore uz ulicu, platio mu je dolar da odlomi parče od gromade.
Odneo je to parče na Bostonski univerzitet gde su ga ispitali i ustanovili da je
običan granit.
Jedna od poslednjih kamenčina udarila je u mali sto koji se nalazio u njihovom
dvorištu i slomila ga u paramparčad.
Ali ništa, baš ništa što nije njima pripadalo nije se našlo na udaru.«
Zastala je i okrenula se od prozora ka meni da bi me pogledala, a lice joj je bilo
izmučeno sećanjima na sve te događaje. Jedna ruka joj se odsutno poigravala sa
nehatno isečenom kosom kakva beše u modi. »U lokalnim novinama nije
objavljeno dosta toga. U trenutku kada je stigao Bili Haris — on je pisao za
»Čemberlenske novosti« — ona je već popravila krov, tako da je, kada su mu
ljudi pričali kako su kamenice projurile pravo kroz krov, on mislio da ga
zavitlavaju.
22
Niko u to ne želi da veruje, čak ni danas. Vi, kao i svi koji pročitaju ono što
napišete, poželećete da se slatko svemu nasmejete i nazovete me još jednom
budalom kojoj je toliko sunca ovde samo naškodilo. Ali to se zaista dogodilo.
Bilo je mnogo ljudi u ulici koji su videli šta se zbiva, nešto što je bilo isto toliko
stvarno kao i događaj u kome je onaj pijanac vodio devojčicu sa krvavim nosom.
A, onda, tu je još i ovaj događaj. Niko se njemu ne može nasmejati; mnogi ljudi
su poginuli.
Ovde više nije reč samo o posedu Uajtovih.«
Osmehnula se, ali u njenom osmehu više nije bilo ni trunke veselosti. Ona reče:
»Ralf Uajt je bio osiguran i Margaret je nasledila mnogo novca nakon njegove
smrti... dvostruko osiguranje. Takođe je osigurao i kuću, ali ona od nje nije
videla ni pare; nesreća se dogodila božjom voljom. To zovu sudbinom, zar ne?«
Malo se nasmejaa, ali ni u ovoj opasci ne beše mnogo veselja ...
Više puta napisana recenica koju su našli u svesci Keri Uajt u integrisanoj srednjoj školi
Evin glasila je:
Svi znaju da se devojče neće primirili dok konačno ne primeti da je kao i svi
ostali..."
Keri je ušla u kucu i za sobom zatvorila vrata. Suncev sjaj se ugasio, a zamenile su ga
smee senke, svežina i težak miris talka. Jedini zvuk koji se cuo bilo je kucanje sata--
kukavice koji se nalazio u dnevnoj sobi. Mama je dobila sat na lutriji kupona-isecaka.
Jednom, dok je bila u šestom razredu, Keri se spremila da zapita Mamu da li su i »zeleni
kuponi«' grešna stvar, ali se nije odvažila.
Prošla je kroz hodnik i stavila kaput u ormar. Na svetlecoj slici iznad vešalica za kapute
stajao je blistavi duh Isusa koji je tužno lebdeo iznad porodice smeštene za kuhinjski sto.
Ispod slike pisalo je krupnim slovima (koja su takoe sijala):
Nevidljivi Gost.
Otišla je u dnevnu sobu i zaustavila se na sredini izbledelog, ofucanog tepiha. Sklopila je
oci i posmatrala naslepo male tacke koje su joj sijale pod kapcima u tami. Slepoocnice su joj
mucno bubnjale pod naletom glavobolje.
Sama.
Mama je radila za elektricnom peglom i presom dole u perionici Blu ribon u Cemberien
centru. Radila je tu od kada je Keri napunila pet godina, od kada su novcana naknada i
osiguranje od oceve nesrece poceli da isticu. Radila je od sedam i trideset ujutru do cetiri
posle podne. Perionica je bila bezbožnicko mesto. Majka joj je to ponovila vec toliko puta.
Narocito je predradnik, g. Elton Mot, bio bezbožan. Mama je rekla da je Satana rezervisao
poseban plavi kutak u paklu za Elta, kako su ga vec zvali u Blu ribonu.
Sama.
23
Otvorila je oci. U dnevnoj sobi nalazile su se dve stolice sa ravnim naslonom. Bio je tu sto
za šivenje sa sijalicom iznad goje je Keri ponekad uvece šila haljine a mama heklala miljee i
pricala o Silasku Hrista. Sat-kukavica visio je na udaljenom zidu.
Tu se nalazilo mnogo religioznih slika, ali ona koja se Keri najviše dopadala bila je iznad
njene stolice. Na njoj je Isus vodio jaganjce na brdo koje je bilo zeleno i meko kao Riversajd
igralište za golf. Druge slike nisu bile tako pitome: na jednoj je Isus izbacivao falsifikatore
novca iz hrama, ili je Mojsije bacao Zapovesti na sledbenike zlatnog teleta, ili je neverni
Toma stavljao ruku na Hristovu ranu (kako ju je samo ta slika zastrašujuce opcinjavala i
kakve je nocne more trpela zbog nje kao devojcica!), bila je tu Nojeva barka koja je plovila
iznad užasnutih grešnih utopljenika, a bio je tu i Lot sa porodicom koja je bežala pred velikim
požarom Sodome i Gomore.
Na malom stolu stajala je lampa i gomila pobožnih proglasa. Proglas na vrhu gomile
prikazivao je grešnika (njegov duhovni položaj bio jc ocigledan sudeci po užasnutom izrazu
na njegovom licu) koji se trudio da se iskoprca ispod ogromne stene. Sijao se natpis:
Neće ga ni stena sakriti SUDNJEGA DANA!
U stvari, celom sobom je dominiralo ogromno gipsano raspece visoko skoro cetiri stope,
na najudaljenijem zidu sobe. Mama ga je narucila specijalnom pošiljkom iz St. Luisa. Lik
prikovanog Isusa nalazio se u grotesknom, ukocenom i bolnom položaju, dok su mu usta bila
izvijena u vapaju. Ispod krune od trnja curili su mu purpurni mlazevi niz celo i slepoocnice.
Oci su mu imale srednjovekovan izraz iskošenih mucenika; obe ruke su mu bile natopljene
krvlju, a noge su bile prikucane za malo gipsano postolje. Ovaj leš je takoe izazivao u Keri
bezbrojne more u kojima je sakati Hrist jurio za njom kroz hodnike u snu i držeci cekic i
eksere, preklinjao je da uzme svoje raspece i da ga sledi. U poslednje vreme ovi snovi su se
pretvorili u manje razumljive, ali još neobicnije more. U pitanju više nije bilo ubistvo. vec
nešto mnogo strašnije.
Sama.
Bolovi u nogama, u stomaku i donjim organima malo su popustili. Cinilo joj se da više ne
krvari na smrt. Otkrila je, rec za ovu pojavu bila je menstruacija, tako da joj je sve odjednom
postalo logicno i neizbežno. Bilo je to njeno Vreme u Mesecu. Zakikotala se cudnim,
zastrašujucim smehom u ozbiljnoj tišini dnevne sobe. Sve je zvucalo kao televizijski kviz. I vi
možete osvojiti placeno putovanje na Bermudska ostrva u vaše Vreme u Mesecu. Nalik
secanju na kamenice, saznanje o menstruaciji cinilo se da postoji oduvek tu, pokopano, ali
koje ceka trenutak da iskrsne.
Okrenula se i tromo se uspela uz stepenice. Kupatilo je imalo drveni pod koji je gotovo bio
izbeljen ribanjem (Cistoca ide odmah iza Pobožnosti), a i kadu sa izvijenim nogama. Ispod
hromirane cesme širile su se po porculanu mrlje od re, ali u njoj nije bilo tuša. Mama je
tvrdila da su tuševi grešne sprave.
Keri je stupila unutra, otvorila ormaric sa peškirima i krenula da vešto i pri tom oprezno
nešto traži, ne ostavljajuci iza sebe nered; Mama je imala oštro oko.
Plava kutija nalazila se u pozadini, iza starih peškira koje više nisu upotrebljavale. Na njoj
je bila bleda silueta žene u dugoj, mekoj spavacici.
24
Izvadila je iz nje jedan uložak i sa cuenjem ga pogledala. Obrisala je sa njim ruž sasvim
otvoreno, ruž koji je prokrijumcarila u tašnu — jednom davno na uglu ulice. Sada se setila (ili
joj se to cinilo) zaprepašcenih, upitnih pogleda. Lice joj je pocrvenelo. Oni su joj rekli.
Postienost se pretopila u tecni bes.

Ušla je u svoju malu spavacu sobu. U njoj su se nalazile sve moguce religiozne slike, ali
vecinom sa jaganjcima a manje sa scenama strašnog suda. Zastavica škole Evin bila je
zataknuta za njenu nocnu komodu. Na komodi su se još nalazile Biblija i plasticni Isus koji je
sijao u mraku.
Skinula se — prvo je svukla bluzu, zatim omraženu suknju srednje dužine, kombinezon,
pojas, duge gace i carape. Pogledala je gomilu teške odece, njene dugmice i lastiše sa
izrazom duboke ojaenosti. Školska biblioteka imala je stare brojeve žurnala »Sedamnaestogodišnjak
«, koje je cesto prelistavala sa izrazom budalastog nehaja koji je sebi lepila na
lice. Modeli su joj izgledali tako nehajni i prirodni u kratkim, izazovnim suknjama,
hulahopkama i cipkastom donjem rublju sa šarama. Naravno, znala je da bi njih Mama
opisala (Mama je znala odgovor na sva pitanja) jednom recju, lake. A i takva odeca bi je
samo ucinila svesnom svoga izgleda, znala je to. Ucinilo bi je ogoljenom, zlom, potamnelom
od greha zvanog egzibicionizam. Povetarac bi bludno pirio uz njene noge.
* * *
Kada su konacno prestali da vode ljubav, i kada je poravnala odecu na zadnjem sedištu
Tomi Rosijevog forda iz 1963. Su Snel je primetila da razmišlja o Keri Uajt.
Bio je petak, vece, i Tomi (koji je zamišljeno gledao kroz zadnji prozor, dok su mu
pantalone još uvek stajale dole oko clanaka — izgledao je smešan ali cudesno dirljiv) izveo
ju je na kuglanje. To im je. naravno, oboma poslužilo kao izgovor. Oboje su na umu imali
zabavu druge vrste još od trenutka kada su rešili da krenu.
Viala se sa Tomijem uglavnom manje-više redovno od oktobra (sada je bio maj), a
postali su ljubavnici tek pre dve nedelje. Bili su to sedam puta, popravila se. Veceras je bio
sedmi put. Nije se još nad njima razlomilo nebo niti su culi muziku vecnih sfera, ali situacija
se malo popravila.
Prvi put je do zla boga bolelo. Njene drugarice Helen Sajrs i Džini Golt su obe prošle kroz
To i obe su je ubedile da ce je boleti samo na trenutak — kao kad dobiješ injekciju penicilina
— a posle ce se osecati kao u raju. Ali se Su, tog prvog puta, osecala kao da su je proboli
držacem za motiku. Tomi joj je zatim priznao, iscerivši se, da je naopako stavio zaštitnu
gumu, takoe.
Veceras je prvi put pocela da oseca nešto slicno zadovoljstvu, ali je to brzo prestalo. Tomi
se držao koliko je god mogao, ali je ubrzo zabava bila ... završena. Cinilo se kao da je trljanje
trajalo isuviše dugo da bi se dobilo nešto malo toplote.
25
Posle dogaaja osetila se potištena i melanholicna i u takvom stanju misao joj je odlutala
na Keri. Ophrvao ju je talas kajanja, sve emocionalne barijere su popustile, tako da je Tomi,
kada se okrenuo i prestao da posmatra vidikovac Brikjard Hila, primetio da Su place.
»Hej«, povikao je zabrinut. »Oh. slušaj.« Nespretno ju je zagrlio.
»Nema veze«, rekla je, i dalje jecajuci. »Nisi ti u pitanju. Uradila sam danas neku ne-bašmnogo-
lepu stvar. Upravo sam o tome razmišljala.«
»A šta to?« Potapšao je nežno po vratu. Tako se zatekla kako objašnjava pricu koja se
dogodila toga jutra, a da je pri tom jedva mogla da veruje da je ona ta koja je kazuje.
Suocivši se sa celom pricom, shvatila je da je glavni razlog zbog koga je Tomiju dozvolila da
je uzme bio taj što se (zaljubila? zaludela? nije bilo važno, rezultat je isti) bila je sa njim, a
sada se stavila u položaj saucesnika u ružnoj šali iz kupaonice — nacinom koji bi se jedva
mogao smatrati pravim metodom za pridobijanje momka. A Tomi je, naravno, bio Popularan.
Pošto je ona bila Popularna celog svog života, cinilo joj se sasvim predodreeno da sretne i
da se zaljubi u nekog ko je bio isto toliko Popularan kao i ona sama. Bili su skoro sasvim
sigurni da ce ih izabrati za Kralja i Kraljicu srednjoškolskog Prolecnog bala, a stariji razred ih
je vec proglasio najboljim parom iz klupe za školski godišnjak. Postali su stalne zvezde na
promenljivom nebu srednjoškolskih odnosa. priznati Romeo i Julija. Ona je, meutim znala,
sa iznenadnim naletom zgaenosti, da u svakoj americkoj srednjoj školi u predgraima za
belce postoji po jedan takav par.
I pošto je vec imala nešto za cim je oduvek žudela — osecanje pripadnosti, sigumost i
položaj — otkrila je da sve to nosi sa sobom i osecanje nelagodnosti kao svoju tamniju
stranu. Nije ona sve to tako zamislila. Postojale su mracne stvari koje su kružile oko svog
toplog svetlosnog kruga. Kao što je pomisao da mu je dopustila da je jebe (moraš li baš tako
da se izraziš, e pa ovoga puta moram) samo zato što je on Popularan, na primer. Kao što je
cinjenica da su lepo pristajali jedno uz drugo dok šetaju, ili da je mogla da gleda u njihov
odraz u staklu izloga i da misli: Evo ga, nailazi jedan lep par. Bila je sasvim sigurna (ili se
samo nadala) da nije bila toliko slaba, ne tako podložna da lagodno utone u ututkana
ocekivanja roditelja, prijatelja, cak i ona sopstvena. Ali sada se javio taj dogaaj u kupaonici
gde se ona usaglasila sa svetom i isplivala na površinu kao osoba nadmenih i divljih nazora.
Rec koju je izbegavala da izgovori bila je usuglasili se, u infinitivu, a ona je donosila bedne
slike kose u viklerima, dugih popodneva provedenih pored stola za peglanje ispred
televizijskih limunada dok se mužic bori sa silnicima u nekoj anonimnoj kancelariji; bila je tu
slika odlaska na roditeljske sastanke, a zatim ulaska u clanstvo lokalnog kluba kada im
prihod postane petocifren; kao i slika sa pilulama u kružnim žutim ležištima bez broja, koje su
je sprecavale da napusti devojacice brojeve odece sve dok baš ne bude primorana na to,
pilule koje su sprecavale dolazak odvratnih malih tuina koji kake u pantalonice i deru se u
dva sata izjutra; bila je tu slika ocajnicke borbe da se sacuva pristojan izgled koji brani
Crncima da se usele u Cista Susedstva; slika u kojoj stoji rame uz rame sa Teri Smit (mis
Krompirov cvet za 1975) i sa Viki Džons (potpredsednica Ženske lige), naoružana potpisima i
molbama i slatkim, pomalo ocajnickim osmesima.
Keri, ta prokleta Keri, bila je njeno prokletstvo. Možda je do danas samo oslušnula
udaljene, kružne korake koji su obigravali njen osvetljeni prostor, ali veceras, pošto je cula
svoju vlastitu mucnu i ružnu pricu, ona je videla prave senke svih tih stvari, kao što je videla
žute oci koje kao baklje sijaju u mraku.
26
Bila je vec kupila svoju vecernju haljinu. Bila je plava i predivna.
»U pravu si«, rekao joj je pošto je završila pricu. »Zvuci loše i uopšte ne lici na tebe.« Lice
mu se uozbiljilo, a ona je osecala tracak ledenog užasa. A onda se osmehnuo — imao je
veoma lep osmeh — i tama se pomalo raspršila.
»Prebio sam jednom namrtvo nekog klinca pošto se vec srušio. Da li sam ti pricao o
tome?«
Odmahnula je glavom.
»Da.« Protrljao je nos secajuci se dogaaja, a obraz mu se namreškao, na isti nacin kao
onoga puta kada je priznao da je prvi put pogrešno stavio zaštitnu gumicu. »Ime deteta je
bilo Deni Patrik. Jednom u šestom razredu prebio me je namrtvo. Mrzeo sam ga, ali sam ga
se i plašio. Lagao sam za njega — znaš li kako to izgleda?«
Ona nije znala, ali je ipak klimnula glavom.
»Svejedno, konacno se namerio na pogrešnog momka godinu ili dve kasnije. Na Pita
Tabera koji je bio sitan, ali sav sazdan od mišica. Deni mu se nešto zamerio, zbog klikera ili
slicno, te se konacno Piter podigao ponosno i prebio ga namrtvo. To se zbilo u dvorištu stare
Kenedi škole. Deni je pao i tako udario glavu da se onesvestio. Svi su pobegli. Mislili smo da
je možda umro. I ja sam otrcao, ali sam ga prvo propisno šutnuo u rebra. I grozno sam se
osecao zbog toga kasnije. Nameravaš li da joj se izviniš?«
Pitanje je zateklo Su nespremnu, tako da sve što je mogla da kaže bilo je da nemocno
uzvrati: »Jesi li se ti izvinio?«
»Šta? Do avola, nisam! Imao sam preca posla od toga. Ali Izmeu mog i tvog dogaaja
postoji velika razlika. Suzi.«
»Postoji?«
»Nismo više u sedmom razredu. A i ja sam imao nekog razloga da onako postupim, iako
mi je razlog bio bedan. Šta je tebi ta jadna glupava budala ikada uradila?«
Nije mu odgovorila jer nije imala šta da kaže. Nikada nije progovorila više od stotinak reci
sa Keri u celom svom životu, od kojih je nekoliko desetina prozborila upravo danas.
Pohaale su zajedno jedino predavanje Fis Edija od vremena kada su završile Cemberlensku
srednju školu. Keri je pohaala nastavu trgovine i biznisa." a Su je naravno, bila u
gimnazijskom usmerenom.
Iznenada je sa prezrenjem pomislila o sebi.
Shvatila je da tu misao ne može da podnese i okrenula je protiv njega. »Kada si poceo da
donosiš sve te velike moralne odluke? Pošto si krenuo da spavaš sa mnom?«
Videla je da lepo raspoloženje išcezava sa njegovog lica, pa se pokajala.
»Izgleda mi da je bolje da ti nisam ništa rekao«, kazao je i navukao pantalone.
»Nije u tebi problem, vec u meni.« Su ga je zagrlila. »Stidim se, shvataš?«
27
»Znam«, odgovori on. »Ali ne bi trebalo da dajem savete. Nisam nadaren za to.«
»Tomi, da li ti ikada dosadi da si tako... hm, Popularan?«
»Zar ja?« Pitanje ga je iznenadilo. »Misliš to što sam predsednik fudbalskog kluba,
razredne zajednice itd.?«
»Da.«
»Ma ne. To sve nije važno. Srednja škola nije neko važno mesto. Dok je pohaaš, misliš
da je nešto posebno, ali kada se završi, niko je i ne pominje osim kada se napiju. Tako o njoj
misli moj brat i njegovi drugari.«
Ni to je nije primirilo; cak je pogoršalo njene strahove. Mala Suzi iz Evin škole, koja se
oblaci u suknjice i bluzice, vrhovna poglavarka grancli iz Brigade kolacarki, sa vecernjom
haljinom koju ce zauvek cuvati u ormaru, zapakovanu u zaštitnu plastiku.
Noc je zatamnela lako navlažene prozore kola.
»Verovatno cu da završim radeci u auto-mehanicarskoj radnji svoga oca«, rece on.
»Provodicu se petkom i subotom uvece u baru AnkI Bili' ili kod .Kavaljera', gde cu da pijem
pivo i da pricam o onom subotnjem popodnevu kada me je Sanders gaao loptom a mi
oneraspoložili Dorcester. Oženicu se nekom gunavom ribom i uvek cu imati poslednji model
kola, glasacu za demokrate — «
»E, pa nemoj«, rece ona, sa ustima iz nenada ispunjenim mracnim i slatkim strahom.
Privukla ga je sebi. »Voli me. Tako me veceras boli glava. Voli me. Voli me.«
I on ju je voleo, ali ovoga puta sve je bilo drukcije, ovoga puta cinilo mu se da je prostor
otvoreniji, nije bilo zamornog trljanja, vec jedna predivna pukotina koja se sve više širila: dva
puta je morao da zastane, dahcuci, da se uzdrži, a tada je ponovo navalio (bio je nevin pre
mene a da mi je to priznao mislila bih da je laž) i postajao sve žešci, a njen dah se pretvorio
u kratke duboke uzdahe i tada je ona pocela da vice i grabi njegova lea, nije mogla da se
zaustavi, znojila se, zaboravila je na neprijatnost, svakom celijom doživljavala je vrhunac,
telo joj se ispunilo suncevom svetlošcu, um tonovima muzike, leptiri su poigravali pozadi u
kavezu njenog mozga.
Kasnije, na putu za kuci, zvanicno ju je zamolio da sa njim ide na Prolecni bal. Obecala
mu je. Upitao ju je da li je odlucila kako ce da postupi prema Keri. Rekla mu je da nije. Rekao
joj je da to ne menja njihov odnos, ali se njoj ucinilo da menja. Pocinjalo je da joj se cini da je
baš od tog rešenja zavisio ceo njihov odnos.
Iz poglavlja »Telekineza: analiza i posledica« (Naučni godišnjak, 1981), od
Dina D. L. Mek Gafina:
Postoje, naravno, još i danas oni naučnici — na žalost, u njihovim
redovima su pre svih predavači sa Djuk univerziteta — koji odbacuju
sjajne skrivene mogućnosti koje nam nudi slučaj Keri Uajt. Poput članova
Fletlends udruženja, Rosikruščana ili Korlijevaca iz Arizone. koji veruju da
atomska bomba nema nikakvo dejstvo, ovi jadnici okreću leđa logici,
28
zabijaju glavu u pesak — i izvinjavaiu se i traže pomoć kada im se obratite
u kombinovanoj metafori.
Naravno, čovek može da shvati to negodovanje, povišene tonove, Ijutita
pisma i svađe na naučnim skupovima. Sama ideja o telekinezi bila je gorka
pilula koju je naučna zajednica morala da propita, zajedno sa zamkama
koje postavljaju ''džudžu tabele" iz filma strave i užasa, sa medijumima i
škripom stolova i lebdećim oreolima. Međutim, ako i shvatimo
uzdržanost naučnika, ne možemo ipak da opravdamo njihovu
neodgovornost.
Posledice slučaja Uajt pobuđuju teška i bolna pitanja. Zemljotres je
uzdrmao naše ustaljene zamisli o tome kako svet prirode treba da se
vlada i ponaša. Možemo li čak kriviti i tako uvaženog lekara kao što je
Džerald Lupone, koji tvrdi da je cela stvar šala i podvala, čak i kada mu je
Komisija za slučaj Uajt podnela celokupnu evidenciju, koja je pozamašna?
Jer ako je slučaj Keri Uajt istinit, gde onda tu da uglavimo Njutna? ...
Sedele su u dnevnoj sobi, Keri i Mama, i slušale Tenesi Erni Forda kako peva »Neka se
upale sitna svetla« na Vebkor gramofonu (koji je Mama nazivala »viktrolom«, ili kada je bila
posebno dobro raspoložena — naprosto »vik«.) Keri je sedela za šivacom mašinom i lupkala
pedalu nogama dok je prišivala rukave na svoju novu haljinu. Mama je sedela ispred
gipsanog raspeca i heklala milje, a povremeno je udarala nogom o pod u ritmu pesme koja je
bila njena najomiljenija. G.M.M. Blis, koji je napisao ovu himnu, a verovatno i mnoge ostale
kojima se ne zna ni broj, bio je jedan od Maminih svetlih primera Božjeg doprinosa na zemlji.
On je bio mornar i grešnik (ova dva izraza bili su sinonimi u Maminom recniku), veliki grešnik,
poruga pred licem Svemocnog. A onda se na moru pojavila velika bura i brod je trebalo da
se prevrne, tako da je G. M. M. Blis pao nicice na grešna kolena sa vizijom pakla koji se
otvara ispod okeanskog dna i ceka na njega da ga pohrani i krenuo da se moli bogu. G. M.
M. Blis je obecao bogu da ce mu, ako ga spase, služiti preostali deo života. Bura se,
naravno, odmah stišala.
Sjajno sija milost našeg Oca,
sve jace iz njegovog svetionika,
ali nama on daje u zadatak
da palimo svetiljke duž obale lika...
U svim pesmama G. M. M. Blisa osecala se cežnja za morem.
Haljina koju je šila bila je u stvari veoma lepa, boje tamnog vina — jedina crvena boja koju
bi joj Mama dozvolila da nosi — a rukavi su bili nadržani. Pokušavala je da se koncentriše
iskljucivo na šivenje, ali, naravno, duh joj je bludeo.
Svetlo iznad glave bilo je jako, oštro i žuto; mala prašnjava plišana sofa bila je, naravno,
prazna (Keri nikada nije dovela nekog momka da u njoj SEDI), a na udaljenom zidu ocrtavale
su se združene senke: raspeti Isus i, ispod Njega. Mama.
29
Iz škole su telefonirali Mami u perionicu, te se vratila kuci u podne. Keri ju je posmatrala
dok je dolazila, te joj se stomak skupio.
Mama je bila veoma krupna žena i uvek je nosila šešir. U poslednje vreme pocele su da joj
oticu noge, tako da se cinilo da ce joj stopala iskipeti iz cipela. Nosila je crni kaput sa crnim
krznenim okovratnikom. Oci su joj bile plave i uvecane iza naocara bez rama. Uvek je nosila
veliku crnu duguljastu tašnu u kojoj se nalazio novcanik za sitninu, budelar (oboje crni),
velika Biblija kralja Džemsa (takoe crna) na kojoj je zlatnim slovima bilo naštampano njeno
ime, a unutra je bila i hrpa proglasa povezanih lastišem. Proglasi su obicno bili narandžasti i
loše odštampani.
Keri je maglovito pamtila da su Mama i Tata Ralf nekada bili baptisti, ali da su napustili tu
crkvu kada su se uverili da baptisti služe Antihristu. Ad toga vremena poceli su da ozbiljno
slave Boga. Mama je služila nedeljom. cetvrtkom i petkom. Te "dane'' su zvali svetima.
Mama je imala ulogu sveštenika, a Keri pomocnika. Službe su trajale od dva do tri sata.
Mama je otvorila vrata i cvrsto stupila unutra. Ona i Keri su zurile jedna u drugu za
trenutak, meu njima se prostiralo predsoblje, a licile su na pištolje koji se spremaju da
ispale. Bio je to jedan od onih kratkih momenata koji su (da li sam opazila strah da li je to bio
strah u maminim ocima) kasnije, u secanju, izgledali mnogo duži.
Mama je za sobom zatvorila vrata. »Sada si žena«, tiho je saopštila.
Keri je osecala da joj se lice grci i skuplja, ali se nije mogla savladati. »Zašto mi nisi rekla
ranije?« uzviknula je. »Mama, tako sam se uplašila! A sve su mi se devojke podsmevale i
bacale na mene predmete i — «
Mama je išla prema njoj i u trenutku ruka joj je poskocila neocekivanom brzinom, ta teška
ruka, mišicava, sa žuljevima iz praonice. Lupila ju je nadlanicom po vilici tako da je Keri pala
na dovratak izmeu predsoblja i dnevne sobe. glasno jecajuci.
»A Bog je stvorio Evu od Adamovog rebra«, rece Mama. Oci su joj izgledale ogromne iza
naocaia bez okvira: licile su na dva jaja pržena na oko. Šutnula je Keri nogom, a Keri je
vrisnula. »Ustani, ženo. Idemo da molimo. Da se pomolimo Isusu za naše slabe ženske,
nevaljale, grešne duše.«
»Mama — «
Jecaj je bio isuviše zagušujuci da bi dozvolio drage reci. Pritajena histerija je iskocila
cereci se i blebecuci. Nije mogla da ustane. Jedino je uspevala da baulja u dnevnoj sobi dok
joj je kosa zaklanjala lice, a ona ispuštala snažne promukle jecaje. Povremeno bi Mama
zamahnula nogom. Tako su se preko dnevne sobe zaputile ka oltaru koji je nekad bila mala
spavaca soba.
»A Eva je bila slaba i — ponavljaj, ženo. Ponovi za mnom!«
»Nemoj. Mama, molim te. pomozi mi — «
Noga je poletela. Keri je urliknula.
30
»A Eva beše slaba i oslobodila je pošast na zemlji«, Mama je nastavila, »a pošast se
zvala Gre,. a prvi Greh beše Odnos. I Gospod je posetio Evu i podario joj Prokletstvo, a
Prokletstvo beše krvno. I tako su Adam i Eva isterani iz Vrta i u Svet, a Eva je otkrila da joj je
stomak narastao i da ocekuje dete.«
Noga se zanjihala i udarila Kerinu stražnjicu. Nos joj je zagrebao drveni pod. Ulazile su u
svetilište. Krst se nalazio na sredini stola pokrivenog caršavom od vezene svile. Sa obeju
strana krsta bile su postavljene bele svece. Iza njih nalazile su se druge na kojima su bili
ispisani brojevi Isusa i njegovih apostola. A na desnoj strani nalazilo se najgore mesto na
svetu, kuca užasa, pecina u kojoj je bila prigušena svaka nada. svako protivljenje Božijoj volji
— i Maminoj. Vrata ormara su bila poluotvorena. Unutra se ispod plave ružne sijalice koja je
uvek bila upaljena nalazila Derolova slika cuvene molitve Džonatana Edvardsa: Grešnici u
rukama ljutitog Boga.
»A tu je bilo i sledece Prokletstvo, Prokletstvo Raanja, tako da je Eva u suzama i znoju
donela na svet Kaina.«
Na to ju je Mama odvukla do oltara, u polustojecem i polusavijenom položaju, da bi
napokon obe pale na kolena. Mama je cvrsto stezala Kerin clanak.
»I za Kainom Eva je rodila Avelja, a još nije okajala cin Odnosa. Tako je Gospod posetio
Evu sa trecim Prokletstvom, a to je bilo Prokletstvo Ubistva. Kain je ustao i ubio Avelja
kamenom. A Eva se i dalje nije okajala, niti su to uradile kceri Evine, tako da je Lukava Zmija
nad Evom zavladala vladavinom bludnicenja i poroka.«
»Mama« uzviknula je. »Mama, molim te, saslušaj me! Nije lo bila moja greška.'*
»Sagni glavu i moli se«, rekla je Mama. »Trebalo je da mi kažeš! Mama je spustila ruku na
Kerin potiljak, a u njenom pokretu se sakupila sva težina mišica koji se jedanaest godina
razvijao prebacujuci teške kese sa rubljem i beskrajne gomile vlažnih caršava. Kerino lice
izbuljenih ociju poletelo je napred, celo joj je tresnulo o oltar tako da se povredila, a svece su
zadrhtale.
»Hajde da molimo«, tiho rece Mama neumoljivim glasom.
Jecajuci i ušmrkujuci se Keri je sagnula glavu, sline su joj visile iz nosa i klatile se, pa ih je
obrisala (kad bih imala onoliko novcica koliko puta me je ovde rasplakala) nadlanicom.
»O, Gospode«, uzviknula je glasno Mama, zabacene glave, »pomozi ovoj grešnoj ženi
ovde pored mene da shvati greh njene dobi i ponašanja. Objasni joj da je Prokletstvo Krvi
nikada ne bi sustiglo da je ostala bezgrešna. Možda je ucinila Greh Požudnih Misli. Možda je
slušala rokenrol muziku preko radija. Možda ju je kušao Antihrist. Pokaži joj svoju pravednu i
osvetnicku ruku na delu i — «
»Ne! Pusti me da izaem!«
Borila se da ustane, ali ju je Mamina ruka, snažna i nemilosrdna kao gvozdene lisice,
vratila na kolena.
» — tvoj znak tako da može da koraca uskim i pravim putem odavde pa nadalje, ako želi
da izbegne plamenu moru Vecite Jame. Amen.«
31
Uprla je svoje sjajne uvecane oci u cerku. »Kreni sada u tvoj ormar.«
»Necu!« Osecala je kako joj se dah zgušnjava od straha.
»Idi u svoj ormar i moli se u tišini. Moli oprost za svoj greh.«
»Nisam zgrešila Mama. Ti si zgrešila. Nisi mi rekla o svemu ovome tako da su mi se svi
smejali.«
Ponovo joj se ucinilo da vidi blesak straha u Maminim ocima koji je promakao brzo i
necujno poput letnje munje. Mama je pocela da uteruje Keri u plavu svetlost ormara.
»Moli se Bogu i možda ce tvoji grahovi biti sprani.«
»Mama, pusti me da idem.«
»Moli se, ženo.«
»Dozvacu opet kamenice, Mama.«
Mama je zastala.
Izgledalo je kao da joj je za trenutak zastao u grlu dah. A onda se njena ruka stegla na
cerkinom vratu sve dok pred Kerinim ocima nisu pocele da igraju crvene, vlažne tacke i dok
nije osetila da joj se svest zamucuje i gubi.
Mamine uvecane oci plivale su ispred nje.
»Ti avolov ispljuvku«, prošaputala je. »Zašto su mene tako prokleti?«
Kerina pomucena svest je pokušavala da nae dovoljno jasan izraz za njenu agoniju, stid,
strah, mržnju, užas. Cinilo joj se da joj je ceo život sužen do ove bedne. malaksale tacke
pobunjeništva. Oci su joj luacki kolutale. a usta, ispunjena pljuvackom, bila su širom
otvorena.
»Ti si GROZNA!« povikala je.
Mama je zasiktala kao ošurena macka. »Greh!« uzviknula je. »O, kakvog li greha!«
Pocela je da udara Keri u lea, u vrat, u glavu. Vrteci je ukrug, odvela je Keri u jak plavi
sjaj ormara ...
»JEBI se!« uzviknu Keri. (tako, tako, baš tako izletelo je kako bi inace mogla da dobije
mene o bože dobro)
Bila je ubacena u ormar naglavce, udarila je o naspramni zid i pala na pod
poluomamljena. Vrata su se zalupila za njom i kljuc okrenuo u bravi.
Ostala je nasamo sa Maminim razbesnelim Bogom.
Plava svetlost je obasjavala sliku ogromnog i bradatog Jahve koji je ubacivao
mnogoljudan narod koji je urlao kroz dubinu oblaka u vatreni ambis. Ispod njih su se rvale
crne užasne figure u plamenu oprosta dok je Crni Covek sedeo na ogromnom plamenom
prestolu sa trozupcem u ruci. Imao je telo coveka ali i šiljati rep i glavu Šakala.
32
Nece popustiti ovoga puta.
Ali ipak je popustila. Izdržala je šest sati, ali tada se slomila i pocela da place i doziva
Mamu da je pusti napolje. Morala je da mokri. Crni covek se cerio na nju sa njuškom šakala,
a njegove užarene oci znale su sve tajne ženske krvi.
Jedan sat nakon Kerinog dozivanja Mama ju je pustila. Keri je luacki potrcala prema
kupatilu.
Tek se sada, tri sata posle dogaaja, dok je sedela povijena nad šivacom mašinom kao
pokajnik, prisetila straha u Maminim ocima i cinilo joj se da je spoznala njegov uzrok.
Bilo je prilika kada ju je Mama držala u ormaru skoro ceo dan — kao onda kada je ukrala
onaj prsten od samo cetrdeset i devet centi iz Suberove prodavnice »Pet i deset«, ili kao
onoga puta kada je otkrila sliku Fleša Bobija Piketa ispod Kerinog jastuka — cak se Keri
jedanput onesvestila unutra od gladi i od smrada sopstvenog izmeta. A nikada joj, baš
nikada nije tako odgovorila kao danas. Danas je cak izgovorila onu rec koja pocinje sa J. Pa.
ipak. Mama ju je oslobodila cim je Keri popustila.
Evo. Haljina je završena. Podigla je stopalo sa pedala i uspravila haljinu da je osmotri. Bila
je dugacka i ružna. Mrzela ju je.
Znala je zašto ju je Mama pustila napolje.
»Mama, smem li da odem u krevet?«
»Možeš.« Nije podigla glavu sa svog miljea.
Presavila je haljinu preko ruke. Bacila je pogled na šivacu mašinu. U trenutku se pedala
otkocila. Igla je pocela da stepa gore-dole. isijavajuci svetio u metalnim iskrama. Mašina se
okretala i tresla. Rucni kotur obrtao se sa strane.
Mamina glava je poskocila, a oci joj se širom otvorile. Klupko namotanog konca koje se
nalazilo pri kraju miljea koji je bio istovremeno divno rasporeen, ravnomeran i simetrican,
razmotalo se i zamrsilo.
»Samo raspravljam konac«, tiho rece Keri.
»Idi na spavanje«, kratko rece Mama, a strah joj se ponovo javio u ocima.
»Da. (plašila se da cu izbili ormar iz šarki) Mama.« (a cini mi se da cu moci cini mi se da
cu moci da cini mi se da cu moci)
Iz knjige Senka je eksplodirala (str. 58):
Margaret Uajt je rođena i odrasla u Motonu. u malom gradiću koji se
graniči sa Čemberlenom i iz koga dolaze đaci u niže i više razrede srednjih
škola Čemberlena. Roditelji su joj bili imućni; držali su posećen noćni bar u
predgrađu Motona, koji se zvao »Vesela mehana«. Margaretin otac, Džon
Brigem. ubijen je nesrećnim slučajem u pucnjavi koja se odigrala u baru u
leto 1959.
33
Margaret Brigem, kojoj je bilo skoro trideset godina, počela je da
posećuje religiozne skupove fundamentalista. Njena majka je počela da
izlazi sa novim čovekom (Haroldom Alisonom, za koga se docnije udala),
tako da su oboje nastojali da izbace Margaret iz kuće — verovala je da
njena majka Džudit i Harold Alison žive u grehu, i to svoje mišljenje je
često izražavala. Džudit Brigem je mislila da će njena ćerka ostati
usedelica celog života. Prema zlobnim rečima njenog budućeg očuha,
»Margaret je imala lice nalik na dupe benzinskog kamiona i telo koje joj
pristaje uz lice«. Takođe ju je nazivao »malom Isusovom bogomoljkom«.
Margaret nije htela da ih napusti sve do 1960, kada je na religioznom
sastanku upoznala Ralfa Uajta. Septembra te godine napustila je stan
Brigemovih u Motonu i nastanila se u malom stanu u centru Čemberlena.
Zabavljanje Margarete Brigem i Ralfa Uajta okončalo se venčanjem
dvadeset i trećeg marta 1962. Trećeg aprila 1962. Margaret Uajt je hitno
primljena u Vestoversku bolnicu za doktore.
»Ne, nije htela da nam kaže u čemu je problem«, ispričao je Harold Alison.
»Jedini put kada smo je posetili rekla nam je da živimo u bludu, iako smo
venčani i da nas čeka pakao. Kazala je da je Bog utisnuo nevidljivi znak na
naša čela, ali da ga ona može videti. Ponašala se kao luda paunica u
kavezu, a i bila je luda. Njena majka je pokušala da bude dobra prema njoj,
pokušavala je da sazna o čemu je reč. A tada je ona postala histerična i
krenula da priča o nekom anđelu sa mačem koji šeta kroz parkirališta
mehana i šeće grešnike. Tada smo izašli.«
Džudit Alison je bar mogla da pretpostavi ono što se moglo dogoditi
njenoj kćerki; mislila je da je Margaret imala spontani pobačaj. U tom
slučaju značilo bi da je beba začeta pre sklapanja braka. Dokaz za ovu
pretpostavku uneo bi zanimljivu svetlost pri bavljenju ličnošću Kerine
majke.
U dugom i prilično histerično napisanom pismu, koje je Margaret poslala
svojoj majci 19. avgusta 1962, pomenula je da su ona i Ralf živeli
bezgrešno, bez »prokletstva Odnosa«. Molila je Harolda i Džudit Alison da
napuste svoje »gnezdo poroka« i da se povedu za njenim primerom. »To
je jedini način«, kaže Margaret pri kraju pisma, »jedini način na koji ćete se
izbaviti ti i Taj Čovek iz Kiše Krvi koja će pasti na vas. Ralf i ja, nalik Josifu i
Mariji, nećemo ni znati ni hteti da zagadimo jedno drugome telo. Ako se
nešto dogodi, neka bude božanskom voljom.«
Naravno, iz kalendara vidimo da je Keri začeta nešto kasnije te iste godine
...

Devojke su se u tišini presvlacile za prvi cas gimnastike toga ponedeljka — nisu se šalile
ni dobacivale jedna drugoj — i nijedna od njih nije bila iznenaena kada je gica Desdžardin
34
bucno otvorila vrata svlacionice i stupila unutra. Srebrna pištaljka ljuIjuškala joj se meu
malim dojkama, a nosila je isti onaj šorc na sebi koji je imala u petak, iako na njemu ne beše
traga od Kerine krvi.
Devojke su nastavile da se pogruženo presvlace ne gledajuci je pri tom.
»E, baš ste vi društvo koje treba da se pojavi na maturi«, tiho rece gica Desdžardin.
»Kada cete maturirati? Za mesec dana? A Prolecni bal je tu, još pre mature. Kladim se da
vecina vas vec ima svog pratioca i vecernju haljinu. Su, ti ceš se pojaviti sa Tomi Rosom. Ti,
Helen, sa Rojem Evertsom. Kris, ti ceš verovatno morati da biraš. Ko je taj srecnik?«
»Bili Nolan«, nevoljko odgovori Kris Hargensen.
»E, pa, baš je on neki srecnik!« primeti gica Desdžardin.
»Kris, šta ceš mu pokloniti za to vece, krvavi 0. B. tampon? Ili možda neki upotrebljeni
toalet-papir? Znam da su ove stvari tvoja specijalnost ovih dana.«
Kris je pocrvenela. »Odlazim. Ne moram sve ovo da slušam.«
Desdžardinova nije uspela da odagna pomisao na Keri tokom celog vikenda, Keri koja je
plakala, grcala, sa vlažnim uloškom coškasto uglavljenim u njen stidni trougao — kao ni
sopstvenu neprirodnu, ljutitu reakciju.
I sada, dok je Kris pokušavala da projuri pored nje, ona se ispružila i gurnula je o red
naslaganih udubljenih metalnih ormarica maslinaste boje koji su stajali pored vrata. Krisine
oci se u neverici širom otvoriše. A onda joj se lice zajapurilo od nezadrživog besa.
»Ne smete da nas udarite!« viknula je. »Izgubicete zbog ovoga posao. Pamti moje reci,
gaduro!«
Ostale devojke su zatreptale, duboko udahnule vazduh i zurile u pod. Stvari su se
pogoršavale. Su je krajickom oka primetila da se Meri i Dona Thibodo drže za ruke.
»E, pa odista ne marim za posao, Hargensenova«, rece Desdžardin. »Ako ti — ili bilo koja
druga devojka — misliš da sada istupam kao uciteljica, grdno se varaš. Želim samo da sve
znate da ste se jako bedno ponašale u petak. Odista govnjivo.«
Kris Hargensen je frktala upiruci pogled u pod. Ostale devojke su tužno zurile u jednu
jedinu osobu, u nastavnicu fiskulture. Su je uhvatila sebe kako pogledava u kupaonicu — u
mesto zlocina, pa je skrenula pogled. Niko od njih još nije cuo da se neka uciteljica tako
ponašala.
»Da li je neka od vas pomislila da Keri Uajt ništa ne oseca? Da li je ikada neka od vas to
pomislila? Su? Fern? Helen? Džesika? Bilo koja? Mislite da je ona ružna. E, vi ste sve ružne.
Videla sam vas sve u petak ujutro.«
Kris Hargensen je nešto mumlala o tome da joj je otac advokat.
»Umukni!' izderala joj se Desdžardinova u lice. Kris je ustuknula toliko naglo da joj je glava
udarila pozadi o gvozdeni ormaric.
35
»Progovoriš li još jednu rec«, lagano izgovori Desdžardinova, »i ja cu te baciti preko sobe.
Želiš ii da se uveriš u ovo što ti pricam?«
Kris, koja je ocenila da ocigledno razgovara sa ludom ženom, nije odvratila ni rec.
Desdžardinova se podbocila. »U zbornici je odluceno da se vi devojke kaznite. Nisam ja
odredila kaznu, što mi je žao. Ja sam htela da vam dam tri dana kazne i uskracivanje karata
za matursko vece.«
Nekoliko devojaka se meusobno zgledalo i tužno promumlalo.
»To bi vas dovelo do roditelja«, Desdžardinova nastavi. »Ali, na žalost, odbor škole Evin je
prepun muškaraca, a ne verujem da oni imaju stvarnu predstavu da ste uradile jednu tako
groznu stvar. Prema tome, dobile ste jednonedeljnu zabranu izlaska na odmore.«
Zacuo se spontani uzdah olakšanja.
»Ali, bice to moja kazna i sprovešcu je u fiskultumoj sali. Moracete da trcite dok ne
svisnete.«
»Ja necu doci«, rece Kris, usne su joj se zategle preko zuba.
»Kako hoceš, Kris. Bice sve onako kako vi hocete. Ali kazna za izbegavanje ove kazne
bice udaljavanje od škole na tri dana i nedolazak na matursko vece. Shvatate li sad?«
Niko nije prozborio ni rec.
»U redu. Presvucite se. I razmislite o onome što sam vam rekla.«
Otišla je.
Potpuna tišina trajala je dobar minut. Tada se zacula Kris Hargensen koja je rekla glasnim
i histericnim tonom: »Nece ona tek tako proci!« Otvorila je prva vrata ormarica i izvukavši iz
njega par patika, zavitlala ga preko sobe. »Osveticu joj se! Do avola! Do avola! Videcete!
Kada bismo se sve udružile, mogle bismo — «
»Umukni, Kris«, rece Su, koja se bila zapanjila pred sopstvenim tupim glasom odrasle
osobe. »Samo umukni.«
»Ovo se još nije završilo«, rece Kris Hargensen otvarajuci bucno rajsferšlus svoje suknje i
mašajuci se, pri tom, modernog zelenog fiskulturnog šorca sa resama. »Ovo se još dugo
nece završiti.«
I bila je u pravu.
Iz knjige Senka je eksplodirala (str. 60 —61):
Po mišljenju ovog stručnjaka, veliki broj ljudi koji se bavio slučajem Keri
Uajt — ili za naučne časopise ili za žutu štampu — pogrešno je poklanjao
ogromnu pažnju skoro besplodnom traganju za telekinetičkim
događajima koji su se odigrali u njenom detinjstvu. Ako bismo hteli da
36
povučemo grubu analogiju, ovo bi ličilo na bavljenje ranim pojavama
masturbacije u detinjstvu siledžije.
Spektakularno padanje kamenica u tom slučaju predstavlja događaj
sumnjivog porekla. Mnogi istraživači su prihvatili pogrešno verovanje da
javljanje jednog događaja, povlači za sobom i ostale. Ili, da ponudimo još
jednu analogiju, bilo bi to kao da se pošalje grupa osmatrača meteora u
krater Nacionalnog parka, jer je tu pao ogroman asteroid pre dva miliona
godina.
Koliko ja znam, nije bilo drugih zabeleženih slučajeva telekineze u
Kerinom detinjstvu. Da Keri nije bila jedinica, mogli bismo čuti prepričane
događaje o desetini drugih manjih doživljaja.
U slučaju Andree Kolins (vidi dodatak II za potpunije razumevanje
istorije), rečeno nam je da se nakon njenog kažnjavanja udarcem zbog
šunjanja po krovu, »ormarić sa apotekom širom otvorio, flašice su pale na
pod, ili su izgledale razbacane po kupatilu, vrata su se širom otvorila i
zalupila, a povrh svega stereo-uređaj od trista kila prevrnuo se i iz njega
su se razletele ploče po celoj dnevnoj sobi, bombardujući stanare i
razbijajući se o zidove«.
Ovaj izveštaj je, značajno je istaći, podneo jedan od Andrejine braće, kao
što tvrdi »Lajf« u svom broju od 4. septembra 1955. »Lajf« se teško može
nazvati naučnim ili neoborivim izvorom informacija, ali, uz svu drugu
mnogobrojnu dokumentaciju, uverljivo je iskoristio svedočanstva
porodice.
U slučaju Keri Uajt jedini svedok događaja koji su prethodili konačnom
vrhuncu bila je Margaret Uajt, a ona je, naravno, sada mrtva...
Henri Grejl, direktor srednje škole Evin, ocekivao ga je cele nedelje, ali se otac Kris
Hargensen nije pojavio do petka — toga dana je Kris preskocila kaznu kod strašne gice
Desdžardin.
»Da, gice Fiš?« Zvanicno je progovorio u interfon, iako je mogao da kroz prozor vidi
coveka koji je stajao u kancelariji ispred njegove i sigurno je iz lokalnih novina poznavao
njegovo lice.
»Džon Hargensen je došao, g Grejl.«
»Uvedite ga, molim.« Do avola, Fišova, zašto ste zvucali tako zadivljeno?
Grejl je bio nepopravljivi savijac spajalica, uništavac papirnih maramica i covek koji je
stalno savijao uglove papira. Za posetu Džona Hargensena, vodeceg gradskog pravnika,
opskrbio se teškom municijom — celom kutijom debelih spajalica koje su stajale u sredini
držaca za upijac.
37
Hargensen je bio visok, markantan covek koji se samouvereno kretao, a crte lica, sigurne i
pokretljive, odavale su coveka snalažljivog u društvenoj igri zvanoj uvek-sam-korak--ispredvas.
Nosio je smee Savil Rou" odelo isprskano finom zelenom i zlatnom bojom, koje je odmah
stavljalo Grejlov mali nevažni posao u podreeni položaj. Tašna mu je bila tanka, od prave
kože i oivicena sjajnim cistim celikom. Osmeh mu je bio savršen, pun zuba sa krunicama —
taj osmeh bi istopio žene-porotnike kao grudvu butera stavljenu u topao odrezak.
Njegova ruka pri rukovanju odavala je prvoklasan stav — rukovanje mu je bilo cvrsto, toplo
i dugo je trajalo.
»G. Grejl, odavno sam želeo da vas upoznam.«
»Uvek se radujem da vidim zainteresovane roditelje«, odgovori Grejl sa kiselim osmehom.
»Zato smo ustanovili otvorena vrata za roditelje svakoga oktobra.«
»Svakako.« Hargensen se osmehnuo. »Pretpostavljam da ste veoma zauzeti, a i ja treba
da se pojavim u sudnici tacno za cetrdeset i pet minuta. Hocemo li, dakle, preci na stvar? «
»Naravno.« Grejl se zagnjurio u kutiju sa spajalicama i poceo da uvrce jednu od njih.
»Pretpostavljam da ste došli zbog disciplinskog postupka preduzetog protiv vaše kcerke
Kristine. Trebalo bi da znate da postoji odreena politika škole za takve slucajeve. Kao covek
koji se bavi zakonom, trebalo bi da znate da je kršenje pravila ovde nedopustivo ili — «
Hargensen je nestrpljivo odmahnuo rukom. »Ocigledno ste u zabludi, g Grejl. Ovde sam
zato što je prema mojoj kcerki grubo postupala gica Rita Desdžarden. I verbalno ju je
vreala, cini mi se. Mislim da je izraz koji je gica Desdžardin upotrebila obracajuci se mojoj
kcerki bila rec »govnjiv.«
Grejl je u sebi uzdahnuo. »Gica Desdžardin je ukorena.«
Osmeh Džona Hargensena se ohladio za trideset stepeni. »Bojim se da ukor nije dovoljna
kazna. Cini mi se da je ovo prva godina mladoj, hm, dami provedena u nastavnom kadru?«
»Jeste. I zakljucili smo da je njen rad izuzetno zadovoljavajuci.«
»Ocigledno da vaša definicija izuzetno zadovoljavajuceg ukljucuje bacanje aka u
ormarice za garderobu i sposobnost da se psuje kao mornar?«
Grejl je ustupio: »Kao advokat, sigurno znate da ova država dopušta školi pravo na in loco
parentis — zajedno sa svom odgovornošcu koje to namece, mi zadržavamo sva roditeljska
prava za vreme školskog casa. Ako niste upoznati sa tim pravom, posavetovao bih vas da
konsultujete slucaj Udružene školske zajednice Monondoka protiv Krejnpula ili — «
»Poznato mi je to pravo«, rece Hargensen. »Takoe mi je poznato da ni Krejnpulov slucaj,
koji vi administratori toliko volite da citirate, niti Frikov slucaj, ne sadrže nešto što bi i izdaleka
podsecalo na fizicko i verbalno vreanje. Postoji, meutim, slucaj Udruženih škola regiona
br. 4 protiv Davida. Da li ste upoznati sa tim slucajem?«
Grejl je bio upoznat. Džordž Kramer, pomocnik direktora integrisane srednje škole u
regionu 14, bio je njegov pajdaš u pokeru. Džordž nije više mnogo igrao poker. Radi u
38
osiguravajucem društvu od vremena kada je pokušao da ošiša nekog aka. Školski region je
konacno morao da isplati nadoknadu od sedam hiljada dolara za povredu, ili hiljadu dolara
za svaki ostriženi cuperak.
Grejl se mašio još jedne spajalice.
»Nemojmo jedan drugog zasipati slucajevima, g Grejl — obojica smo zauzeti ljudi. Ja ne
želim da pravim velike neprijatnosti. Ne želim neprilike. Kcerka mi je kod kuce, i tu ce ostati u
ponedeljak i utorak. Time ce ispuniti svoje trodnevno kazneno odsustvovanje iz škole. To je
sve u redu.« Još jednom je nestrpljivo odmahnuo rukom.
»Evo šta ja želim«, nastavi Hargensen. »Kao prvo, propusnicu za matursko vece mojoj
kcerki. Matura je važna za nju, a Kris se vec veoma potresla. Drugo, zahtevam da ne
obnovite radni ugovor sa tom Desdžardinovom. Toliko od mene. Verujem da kada bih se
odlucio da izvedem celu ovu školu na sud, iz sudnice bih izašao sa njenom otpusnom listom i
sa bogatom odštetom za nacinjenu štetu. Ali ja ne želim da budem osvetoljubiv.«
»Znaci sud nam je jedina alternativa sporazuma ako ja ne odgovorim na vaše zahteve?«
»Cini mi se da saslušanje pred Školskim komitetom prethodi tome, ali dosta formalno. Da,
suenje bi proizašlo iz ovog slucaja. Što bi bilo veoma loše po vas.«
Bila je savijena još jedna spajalica.
»Zbog fizicke i verbalne zloupotrebe, je l' tako?«
»U suštini, da.«
»G Hargensene, da li znate da su vaša kcerka i oko desetak njenih drugarica bacale
higijenske uloške na devojku kuja je dobila svoju prvu menstruaciju? Na devojku kojoj se
cinilo da na smrt krvari?«
Hargensenovo celo se lako nabralo, kao celo nekoga ko je nacuo razgovor u drugoj sobi.
»Jedva da mogu da shvatim da je takva optužba predmet našeg razgovora. Ja govorim o
radnji koja je usledila — «
»Nema veze«, rece Grejl, »ne zanima me o cemu govorite. Devojka u pitanju. Keri Uajt,
bila je nazvana .glupavom prasicom' i receno joj je da ga 'ugura', a takoe je bila izložena i
drugim opscenim radnjama. Ona se uopšte cele ove nedelje nije pojavila u školi. Da li vam
sve ovo zvuci kao fizicka i verbalna uvreda? Meni, bogami, lici na to.«
»Ne nameravam da sedim ovde«, rece Hargensen, »i da slušam neke poluistine ili vašu
uobicajenu lekciju školskog direktora, g Grejle. Ja dovoljno dobro poznajem svoju kcerku da
— «
»Pogledajte.« Grejl je posegnuo za žicanom korpom koja je stajala pored podupiraca i iz
nje prosuo špil ružicastih karata po stolu. »Veoma sumnjam da i upola poznajete kcerku iz
ovih karata. Da je poznajete, vec biste primetili da joj je vreme da negde ohladi. Vreme je da
je cvrsto pritegnete pre no što nekoga ozbiljno povredi.«
»Necete mi valjda — «
39
»U Evinu je, vec cetiri godine«, prekide ga Grejl. »Matura predviena za juni sedamdeset
devete, sledeceg je meseca. Na testu inteligencije dobila je 140 poena. Sa prosecnom
ocenom iznad trojke. U svakom slucaju, vidim da su je primili u Oberlin. Cini mi se da je neko
— rekao bih vi g. Hargensene — povukao veoma debele konce da je prime. Sa sedamdeset
i cetiri kažnjavanja. Dodao bih da su dvadeset od tog broja otišla na ukore zbog njenog
nedolicnog ponašanja prema defektnoj deci. koja su rezervni tocak u igri. Cini mi se da ih
Krisina liga naziva mortimerskim guskama. I misle da je sve to strašno zabavno. Izbegla je
jednu od pedeset i jedne kazne. U Cemberlenskoj srednjoj školi dobila je jedno udaljenje od
škole zato što je stavila petardu u cipelu jednoj devojcici... zabeleška na karti kaže da je ta
mala šala skoro koštala devojcicu Irmu Svoup dva prsta na nozi. Svoupova, koliko znam, ima
zeciju usnu. G Hargensen, ja govorim sada o vašoj kcerki. Znaci li to vama nešto?«
»Znaci«, rece Hargensen, ustajuci. Lako crvenilo mu je razoblicilo crte lica. »To znaci,
videcemo se na sudu. A kada sa vama završim, bicete srecni ako budete prodavali
enciklopedije od vrata do vrata.«
Grejl je takoe ustao i dva coveka su se ljutito pogledala preko stola.
»E, pa, onda, idemo na sud«, rece Grejl.
Primetio je jedva vidljiv tracak iznenaenja na Hargensenovom licu, stisnuo je pesnice i
ponadao se necemu što bi se moglo nazvati nokautom — ili bar tehnickim udarcem u boksu,
koji bi spasao Desdžardinovoj mesto i koji bi rashladio ovog prokletnika svilene pozadine.
»Vi, g Hargensen, ocigledno niste bili upoznati sa svim stavkama in loco parentisa u ovom
slucaju. Isti pokrivac koji štiti vašu kcerku, pokriva i Keri Uajt. A onoga trenutka kada zatražite
odštetu za ucinjenu vam verbalnu i fizicku uvredu, mi cemo ukrstiti optužbe i podneti prijavu
protiv vaše kcerke od strane Keri Uajt.«
Hargensenova usta su se širom otvorila, a zatim se zatvoriše. »Ne možete mi umaci sa
tako jeftinim trikom, vi — «
»Advokatski hohštapleru? Je li to izraz za kojim ste tragali?« Grejl se turobno osmehnuo.
»Verujem da znale kako da izaete sami odavde, g. Hargensen. Kazna za vašu kcerku i
dalje važi. Ako želite da i dalje preduzmete neke korake, na to imate pravo.«
Hargensen je ukoceno prošao kroz sobu, zastao kao da je nešto želeo da doda, jedva se
suzdržavajuci da za sobom ne zalupi vrata.
Grejl je izdahnuo vazduh. Nije bilo teško dokuciti poreklo tvrdoglave samovolje Kris
Hargensen.
A. P. Morton je ušao nakon jedne minute. »Kako je prošlo?« »Vreme ce pokazati, Morti«,
rece Grejl. Mršteci se pogledao je u hrpu isavijanih spajalica. »Bio je vredan sedam
spajalica. I to je neki rekord.«
»Hoce li izneti ovu stvar pred javnost?«
»Ne znam. Posustao je kada sam mu rekao da cemo podici protivtužbu.«
40
»Kladio bih se da ga je to zaustavilo.« Morton je bacio pogled na telefon na Grejlovom
stolu. »Vreme je da pozovemo domara da se pozabavi ovom korpom za ubre, zar ne?«
»Jeste«, rece Grejl, mašajuci se telefona. »Hvala bogu što sam sebi uplacivao osiguranje
za slucaj otpuštanja sa posla.«
»E i ja sam, bogu hvala«, prozbori verni Morton.
Iz knjige Senka je eksplodirala (Dodatak III):
U sedmom razredu Kerijeta Uajt je predala sledeću pesmicu na pismenom
zadatku iz poezije. G. Edvin King koji je predavao Keri u sedmom razredu,
kaže: »Ne znam zašto sam ga sačuvao, ona mi se nije urezala u pamćenje
kao natprosečan đak, niti je to bila dobra pesma. Bila je uvek veoma tiha,
a ne sećam se da je i jednom podigla ruku u učionici. Ali iz napisanog je
izvirao neki krik:«
Isus me posmatra sa zida,
ali je njegovo lice hladno kao kamen,
i ako me voli
kao što to ona tvrdi
zašto se osećam toliko usamljenom?
Ivice ovoga zadatka ukrašene su mnogim malim raspetim figurama koje
izgledaju kao da igraju ...
Tomi je imao utakmicu bejzbola u ponedeljak popodne, a Su je otišla u Centar, u
prodavnicu »Kelijevo voce« da ga saceka.
Kelijeva prodavnica je najbliže odgovarala opisu srednjoškolskog sastajališta kojom bi se
razvucena zajednica Cemberlena mogla pohvaliti, od vremena kada je šerif Dojl zatvorio
centar za rekreaciju zbog zloupotrebe droge na tom mestu. Vlasnik radnje bio je potišteni
debeljko imena Hjubert Keli, koji je kosu farbao u crno i stalno se žalio da ce ga ubiti struja iz
njegovog elektronskog pejsmejkera.
Radnja je predstavljala neku mešavinu bakalnice, kafica i benzinske pumpe — ispred
radnje je stajala zarala benzinska pumpa, Hjubi se nije potrudio da je ukloni nakon
integrisanja kompanije. Takoe je držao pivo, jeftino vino, pornografske knjižice i veliki izbor
nepoznatih cigareta kao što su »murads«, »king sano«, i »marvel straights«.
U kaficu je bila tocionica sode. od pravog mermera — i nekoliko separea koje su posecivala
ona deca koja nisu bila toliko srecna da imaju prijatelje kod kojih bi se napili ili
naduvali. U pozadini, pored gomile pornografskih knjiga, nalazila se stara mašina za flipere,
koja se uvek tresla pri udarcu trece loptice i palila se i gasila.
Kada je Su ušla, odmah je primetila Kris Hargensen. Sedela je u jednom od separea u
pozadini. Njena najnovija ljubav, Bili Nolan, prelistavao je poslednji broj »Popularne
41
mehanike« pored pulta za novine. Su nije mogla da shvati šta tako popularna i bogata
devojka poput Kris može da vidi u Nolanu koji je licio na nekog cudnog putnika kroz vreme iz
pedesetih, sa ulaštenom kosom, u crnoj kožnoj jakni ukrašenoj rajsferšlusom i sa potkrpljenim
šklopotavim »ševroletom«.
»Su!« uzviknu Kris. »Dodi ovamo!«
Su je klimnula glavom i mahnula joj rukom, iako joj je u grlu narastalo gaenje, poput
lampiona od papira. Dok je gledala Kris, izgledalo joj je da vidi Keri Uajt kroz odškrinuta
vrata, kako cuci sa rukama preko glave. Verovatno je sama zakljucila (sudeci po klimanju
glave i mahanju) da je njeno hipokritsko ponašanje nerazumno i mucno. Zar nije mogla da je
naprosto zaobie?
»Dajte mi kriglu biljnog piva" za deset centi«, rekla je Hjubiju. Hjubi je tocio pravo biljno
pivo i služio ga u ogromnim lakiranim kriglama iz 1890. Spremala se da odsrce jednu veliku
kriglu dok je cekala na Tomija i citala roto-roman — iako je biljno pivo stvaralo kratere po
njenom tenu, zauvek ju je »osvojilo«. Ali se nije zacudila što joj ovog puta nije prijalo.
»Kako vaše srce. Hjubi?« upitala ga je.
»Vi deca«, rece Hjubi skidajuci nožem penu sa Suinog piva da bi zatim propisno napunio
kriglu — »vi ništa ne shvatate. Ukljucio sam jutros elektricni brijac i sto deset volti mi je
momentano prošlo kroz pejsmejker. Vi deca nemate pojma kako to izgleda, jesam li u
pravu?«
»Reklo bi se da niste.«
»Nisam, bože gospode, poštedi je da ikada ovo sazna. Koliko još moja stara tikatakalica
može da izdrži? To cete tek da vidite, deco, kada ja kupim farmu, a ovi gradski tipovi za
preureenje grada pretvore ovo mesto u parkiralište. Ovo košta banku.«
Gurnula je novac preko mermerne ploce.
»Pedeset miliona volti prolaze pravo kroz staru pumpu«, rece turobno Hjubi pogledajuci na
ispupcenje u džepu na grudima,
Su je prišla i pažljivo skliznula na prazno sedište u Krisinom separeu. Izgledala je izuzetno
lepo, crna kosa joj je bila povezana tamnozelenom trakom, a tesna baskijska bluza
naglašavala je njene cvrste uzdignute grudi.
»Kako si, Kris?«
»avolski dobro«, rece Kris, nešto odvec pokunjeno. »Cula si poslednje novosti? Ne idem
na matursku. Kladim se. meutim, da ce onaj peder, Grejl, da izgubi posao.«
Su je cula najnovije vesti, kao i svi ostali u Evinu.
»Tata ih tuži«, nastavila je Kris i dobacila preko ramena:
»Biliii! Doi da se pozdraviš sa Su.«
42
Ispustio je casopis i dogegao se do njih, palceve je zakacio za kaiš Dripasan oko bokova.
dok su mu se ostali prsti mlitavo klatili iznad nabreklog šlica »leviski«. Su je bila obhrvana
talasom nestvarnosti koji ju je zapljusnuo tako da je morala da se uzdrži da ne stavi ruke na
lice i da se silovito zakikoce.
»Zdravo, Suzi«, rece Bili. On se posadio pored Kris i momentano krenuo da masira njeno
rame. Lice mu je bilo potpuno prazno. Izgledao je kao da se sprema da zagrize govei
odrezak.
»Cini mi se da cemo pokvariti maturu u svakom slucaju«, rece Kris. »U znak protesta ili
neceg slicnog.«
»Je li to istina?« Su se bila istinski uplašila.
»Ne«, odgovori Kris, prelazeci preko toga. »Ne znam«. Lice joj je odjednom iskrivio besan
i iznenaen izraz koji joj se iznebuha javio, kao tomado. »Ta prokleta Keri Uajt! Da samo
uzme to svoje prokleto ponašanje svetice i stavi ga sebi u dupe!«
»Preživeceš ti sve to«, rece Su.
»Da ste samo vi ostale izašle sa mnom ... Bože, Su, zašto to niste ucinile? Mogli smo da
ih uništimo. Nikad mi nisi izgledala kao Školska tužibaba.«
Su je osetila kako joj se lice zažarilo. »Ne znam ja ništa o drugima, ali ja licno nisam
nikoga izdala. Prihvatila sam da budem kažnjena jer smatram da sam to zaslužila. Uradile
smo nešto loše. Nema smisla da i dalje o tome govorimo.«
»Gluposti. Ta prokleta Keri trci naokolo i prica da ce svi osim nje i njene zlatnooke mame
da odu u pakao, a ti sada nju braniš? Trebalo je da pokupimo one uloške i da ih joj nabijemo
u grlo.«
»Naravno, pa da. Videcemo se, Kris.« Podigla se da izae iz separea.
Ovoga puta je Kris pocrvenela: krv joj je najednom jurnula u lice, kao da je neki crveni
oblak prešao preko njenog unutrašnjeg sunca.
»Ti ceš da budeš ovdašnja Jovanka Orleanka! Secam se, cini mi se da si se tamo drala
zajedno sa nama ostalima.«
»Jesam«, rece Su podrhtavajuci, »ali sam prestala.«
»Eh, ti si baš to.« Nadovezala je Kris. »Da. baš jesi. Uzmi sa sobom pivo, jer se plašim da
cu se pretvoriti u zlato ako ga dotaknem.«
Nije sa sobom ponela pivo. Okrenula se i poluhodajuci, a pola se teturajuci izae. Veoma
se uzbudila, isuviše da bi plakala ili besnela. Ona je bila dobrocudna devojka, i to joj je bio
prvi obracun u kome se zatekla, prvi fizicki ili verbalni obracun koji ju je snašao od vremena
udaranja cvrga u osnovnoj školi. A bilo je to i prvi put u životu da je ona aktivno podržala neki
Princip.
Naravno, Kris ju je pogodila u pravo mesto, upravo onde gde je bila najranjivija: ona je bila
hipokrita, nije mogla to da porekne ni na koji nacin, a duboko u njoj, skriveno i omraženo,
43
pritajilo se saznanje da je jedan od glavnih razloga zbog kojih je otišla na kazneni cas gice
Desdžardin i preznojavajuci se trcala, bio sasvim necastan. Nije ni za šta na svetu htela da
propusti svoj poslednji Prolecni bal. Ni za šta na svetu.
Tomi se sasvim izgubio iz vidokruga.
Krenula je prema školi, a stomak joj je nesrecno zavijao. Jadna gica Kaluerica. Suzi
Krempita. Pristojna Devojka koja samo To radi sa momkom za koga namerava da se uda —
sa propisno oglašenim vencanjem u nedeljnim novinama, naravno. Sa dvoje dece koje ce
tuci namrtvo ako pokažu neki znak iskrenosti — ako se potuku, potucaju ili odbiju da se
osmehnu svaki put kada neki lik iz bajke zaurla »žaba!«
Pored oci joj iskrsnu Prolecni bal. Plava haljina. Buket koji je celog popodneva cuvala u
frižideru. Tomi u belom vecernjem sakou, sa svilenim pojasom, u crnim pantalonama i u
crnim cipelama. Dok sede na sofi u dnevnoj sobi, roditelji ih slikaju sa kodak star-flešom i
velikim polaroidom. Krep-papir koji pokriva gole grede na tavanici. Sviraju dve grupe — jedna
rok-muziku, a druga neku tihu. Prizor ne pripada onima suvišnima. Mortimerska gusko,
molim te, ostani po strani. Ovde ulaze samo buduci clanovi kluba vikendaša i buduci stanari
Izglancanih Coškova.
Suze su joj konacno potekle i pocela je da trci.
Iz knjige Senka je eksplodirala (str. 60):
Sledeći odlomak prenosimo iz pisma Kristine Hargensen, koji je napisala
Doni Kelog. Dona Kelog se preselila iz Čemberlena u Providens. Long
Ajlend, u jesen 1978. Ona je očigledno bila jedna od malobrojnih
prijateljica i poverenica Kris Hargensen. Pismo je poslato sa pošte 17. maja
1979.
»I tako sam odstranjena sa maturskog, a moj otac, kukavica, kaže da im
neće pokazati zube kao što su zaslužili. Ali neće moći oni sa tim da prođu.
Još uvek ne znam šta ću da uradim, ali garantujem da će svako da dobije
svoj deo prokletog ogromnog iznenađenja ...«
Bio je sedamnaesti. Sedamnaesti maj. Precrtala je taj dan u kalendaru u svojoj sobi cim je
uskocila u svoju dugacku belu spavacicu. Precrtavala je debelim cmim flomasterom sve
dane koji bi prošli, a mislila je da taj njen postupak ispoljava veoma loš stav prema životu.
Nije marila za stav. Jedino za šta je marila bilo je saznanje da ce je Mama primorati da se
sutradan vrati u školu gde ce se suocili sa svima Njima.
Sela je u malu bostonsku stolicu za ljuljanje (koju je kupila i platila sopstvenim novcem),
koja se nalazila pored prozora, a onda je sklopila oci i izbrisala sa uma Njih i sve klupko
svesnih misli. Proces je licio na brisanje poda. Kao da podignemo tepih podsvesti i ispod
njega pocistimo svu prljavštinu. Zbogom, prljavštino.
Otvorila je oci i pogledala cetku za kosu koja je stajala na njenom ormaricu.
Prelomilo se.

Podizala je cetku. Bila je teška. Osecala se kao da podiže tegove slabim rukama. Oh,
zabrundala je.
Cetka je skliznula do ivice ormarica i prešla preko tacke gde bi je zemljina teža vec
povukla nadole, a zatim se zaklatila, kao da je održava nevidljiva uzica. Kerine oci su se
pretvorile u dva proreza. Žile su pulsirale u njenim slepoocnicama. Verovatno bi se neki lekar
zainteresovao za njeno telo u tom trenutku — nije se vladalo prema zakonima prirode.
Disanje joj se svelo na šesnaest udisaja u minutu, a krvni pritisak joj se popeo na 190 sa
100. Otkucaji srca su joj se popeli na 140 — što je više nego kod astronauta u trenutku
delovanja zemljine teže pri lansiranju. Temperatura joj je spala na samo 32 stepena. Telo joj
je gorelo energijom koja je, cinilo se, dolazila niotkuda i nikuda ne ide.
Encefalogram bi pokazivao alfa-talase, koji više nisu bili talasi vec ogromni nazubljeni
vrhovi.
Pažljivo je spustila cetku. Dobro je. Prethodne veceri ju je ispustila. Ako izgubi sve adute,
otici ce u zatvor.
Ponovo je zatvorila oci i nastavila da se ljulja. Njene fizicke funkcije pocele su da se
vracaju na normalu. a disanje joj se toliko ubrzalo da je gotovo dahtala. Stolica za ljuljanje je
tiho zaškripala. Zvuk, uostalom, nije bio neprijatan. Delovao je umirujuce. Ljuljaj se, Ijuljuškaj,
razbistri misli.
»Keri?« Majcin glas, pomalo uplašen, doplovio je do nje.
(nešto je prekida, kao smetnje na radiju koje se jave kad ukljucite mikser pa dobro dobro)
»Jesi li ocitala molitve, Keri?«
»Evo upravo ih citam«, odgovorila je.
Da. Upravo ih je izgovarala, u redu.
Bacila je pogled na krevet svoje male sobe.
Prelomilo se.
Osetila je ogroman teret. Golem i nepodnošljiv.
Krevet se zatresao. a onda mu se jedan kraj izdigao za možda tri inca.
Pao je sa treskom. Pricekala je, a smešak joj je poigravao oko usana cekajuci na Mamin
ljutiti povik sa podnožja stepenica. Nije uzviknula. Stoga je Keri ustala, otišla do kreveta i
uvukla se medu prohladne caršave. Bolela ju je glava i smejalo joj se, kao i obicno posle
ovakvih vežbi. Srce joj je snažno lupalo na zastrašujuci nacin.
Nagnula se, ugasila svetio i ponovo legla. Bez jastuka — Mama joj nije dopuštala da
koristi jastuk.
Razmišljala je o avolcima i slicnima i vešticama
(jesam li i ja veštica mama avolova kurva)
45
koji jašu kroz noc, grušaju kravama mleko, prevrcu kace sa maslom, spaljuju usev dok su
Oni šcucureni u svojim kucama na cijim se vratima nalaze nažvrljani zaštitni znaci protiv
uroka.
Zatvorila je oci i zaspala. Sanjala je o ogromnim, živim kamenicama koje padaju kroz noc i
traže Mamu, traže Njih. Oni su pokušali da trce i da se sklone. Ali ih pecina nije mogla sakriti;
mrtvo drvo nije pružalo zaklon.
Iz knjige Zovem se Suzan Snel, od Suzan Snel (Njujork: Sajmon i Sustcr, 1986), str. I—IV:
Jednu stvar koja se dogodila u Ćemberlenu za vreme maturske večeri
niko nije razumeo. Štampa je nije razumela, naučnici sa Djuk univerziteta
je nisu shvatili, Dejvid Kongres je nije shvatio, iako je njegova knjiga Senka
je eksplodirala jedino polupristojno napismeno svedočanstvo o datom
slučaju, a najmanje od svih ju je shvatila Komisija za slučaj Uajtove, koja je
mene upotrebila kao žrtveno jagnje.
Ali podatak od fundamentalnog značaja je ovaj: mi smo bili deca.
Keri je imala sedamnaest godina, Kris Hargensen je imala sedamnaest
godina, meni je bila sedamnaesta, Tomi Ros je imao osamnaest, Bili Nolan
(koji je ponovio deveti razred, sve dok nije naučio navodno kako da izvrće
rukave za vreme ispita) imao je devetnaest godina...
Starija omladina reaguje na društveno prihvatljiviji način od mlađe dece,
ali i oni na neki način donose pogrešne odluke, ili preterano reaguju ili
savim zanemare određenu situaciju.
U prvom delu, koji sledi iza uvodnog, potrudiću se da prikažem, što bolje
mogu, ove tendencije koje se u meni javljaju. Stvari o kojima ću govoriti
počivaju u temelju moga učestvovanja u maturskoj večeri, a ako bih želela
da sperem ljagu sa svoga imena, moraću da počnem sa opisom događaja
koji mi se čine naročito bolni ...
Ovu priču sam već jednom ispričala, najpodrobnije, pred Komisijom za
slučaj Uajtove, koja ju je saslušala sa nevericom. Nakon bdenja za dvesta
umrlih i nakon razaranja celoga grada, lako se zaboravlja jedna jedina
stvar: bili smo deca. Bili smo deca. Bili smo deca, koja su se trudila da
učine ono najbolje ...
»Mora da si luda.«
Treptao je ocima i nije mogao da veruje da je cuo ono što mu je rekla. Bili su u njegovoj
kuci, upalili su televizor, ali su zaboravili na njega. Njegova majka je otišla da poseti tetu
Klajn, koja živi prekoputa. a otac mu se nalazio u podrumskoj radionici gde je pravio kucicu
za ptice.
Su je izgledala odlucna ali se neprijatno osecala. »To je ono što ja želim, Tomi.«
46
»Pa, to nije ono što ja hocu. Cini mi se da je to najlua stvar koju sam ikada cuo. Kao
nešto što možeš uciniti za opkladu.«
Lice joj se ukratilo. »A-ha. Mislila sam da si ti bio taj koji je prethodne veceri držao velike
govorancije. Ali kada doe trenutak da se nešto uloži za tvoju pompeznu rec — «
»Cekaj, cekaj.« Nije se uvredio, vec se samo cerio. »Nisam još rekao ne, je l' jesam?
Nisam još to rekao, u svakom slucaju.«
»Ti — «
»Cekaj, cekaj malo. Pusti me da pricam. Ti bi htela da povedem Keri Uajt na prolecni bal.
U redu. to razumem. Ali ima tu nekih stvari koje ne razumem.«
»Navedi mi ih.« Su se nagnula prema njemu.
»Kao prvo, šta bi to pomoglo? A kao drugo, cak i da je pitam, da li ce ona pristati da
krene sa mnom na bal?«
»Da ne pristane! Zašto — « Su se zbunila. »Ti si... svi te vole i — «
»Oboje znamo da Keri ima razloga da ne voli ljude koje svi vole«.
»Sa tobom bi išla.«
»Zašto?«
»Pa, ja ti samo kažem«, braneci se, rece Su. »Nece moci da te odbije.«
»Recimo i da ti poverujem«, rece on. »A šta je sa drugim delom price?«
»Misliš, šta bi to pomoglo? Pa evo ... to bi je izvuklo iz njene školjke, naravno da bi.
Pomozi joj...« odugovlacila je.
»Da se ukljuci u društvo te veceri? Hajde Suzi, ne veruješ valjda u mogucnost takve
gluposti.«
»U redu«, odgovorila je. »Možda i ne verujem. Ali možda se meni cini da još za nešto
treba da se iskupim.«
»Za kupaonicu?«
»Za mnogo više od toga. Možda bih zaboravila ceo dogaaj da je samo to u pitanju, ali
ružne pošalice sa njom traju još od osnovne škole. Ja u mnogima nisam ucestvovala, ali u
nekima jesam. Da sam bila u svim razredima sa Keri, verujem da bih ucestvovala u vecem
broju tih poruga. Izgledalo je kao ... da se nešto mnogo smešno zbiva. Devojke zaista mogu
da se ponašaju lukavo, kao macke, a da mladici nikada ne shvate njihovu igru. Momci bi
malo zadirkivali Keri pa bi je ostavili na miru, ali devojke... one su nastavljale i dalje i sve više
tako da se više i ne secam gde je sve to pocelo. Da sam ja Keri, ne bih se ni usudila da se
suocim sa svetom. Pronašla bih ogromnu stenu i sakrila se ispod nje.«
47
»Bili ste deca«, rekao je. »Deca stvarno ne znaju šta rade. Deca, u stvari, ne znaju
sopstvence reakcije i povreduju druge ljude. Ne poseduju, hm, saosecanje. Je l' shvataš?«
Borila se u sebi da izrazi misao koja joj se pri ovome javila, jer joj se iznenada ucinilo
suštinsko ono secanje na dogaaj u kupaonici, ogromno kao naoblaceno nebo nad
planinom.
»Ali gotovo niko ne otkriva da njegovi potezi stvarno, odistinski povreuju druge ljude!
Ljudi ne postaju vremenom bolji, vec mudriji. Kad postaneš mudriji, ne prestaješ da cupaš
muvama krila, vec samo pronalaziš bolje razloge i metode da ciniš tu istu stvar. Mnoga deca
kažu da im je žao Keri Uajt — vecinom devojcice. ali u pitanju je šala — kladim se da nijedna
od njih ne zna kako to izgleda biti Keri Uajt, svakog trenutka u toku dana. Ali to im i nije
važno.«
»A tebi jeste?«
»Nemam pojma.« Uzviknula je. »Ali neko mora da pokuša i da mu bude žao na nacin koji
uzimamo u obzir... na nacin na koji to nešto znaci.«
»Važi. Pitacu je za bal.«
»Hoceš li?« Pitanje je izronilo tupo i zacueno. Nije mislila da ce on u stvari da pristane.
»Hocu. Ali mi se cini da ce mi reci ne. Precenjuješ moj glumacki izgled. Popularnost je
sranje, izgleda mi da ti imaš neke mušice u glavi o njoj.«
»Baš ti hvala«, rekla mu je tonom kojim zahvaljujemo inkvizitoru na mucenju.
»Volim te«, rekao joj je.
Pogledala ga je uplašeno. Bio je to prvi put da joj je to rekao.
Iz knjige Zovem se Suzan Snel (str. 6):
Ima mnogo ljudi — a tu spadaju većinom muškarci — koji se nisu začudili
što sam zamolila Tomija da povede Keri na Prolećni bal. Ono što ih je
iznenadilo bilo je to što je on pristao, a to samo pokazuje koliko muški
mozak malo brine o altruizmu prema svojim bližnjima.
Tomi ju je izveo zato što je voleo mene, zato što sam ja to želela. Kako
znaš, pita me skeptik sa strane, da te je voleo? Jer mi je to rekao,
gospodine. A da ste ga i vi poznavali, vama bi to bilo dovoljno takođe...
Pitao ju je u cetvrtak, posle rucka, i otkrio da se oscca nervozan, nalik decaku koji ide na
prvi žur.
Sedela je u cetvrtom redu ispred njega na petom casu, u ucionici, a kada se cas završio,
požurio je prema njoj kroz gomilu tela koja su hrlila napolje. Iza katedre se nalazio g. Stivens,
visoki covek koji se upravo pretvarao u debeljka i koji je odsutno presavijao papire trpajuci ih
u svoju ofucanu smeu tašnu.
»Keri?«
48
»Oh, mmm?«
Podigla je pogled sa svojih knjiga, uplašena kao da ocekuje udarac. Dan je bio tmuran i
gomila fluorescentnih svetiljki uglavljenih u tavanicu nije baš bila milosrdna prema njenom
bledom licu. Ali je on video prvi put (jer je to bio prvi put da ju je stvarno pogledao) da nije
bila baš toliko ni odbojna. Lice joj je bilo više okruglo nego ovalno, a oci su joj bile tako tamne
da je izgledalo da bacaju senke ispod sebe, nalik modricama. Kosa joj je bila tamnoplava,
lako kovrcava, sakupljena u punu koja joj nije pristajala. Usne su joj bile pune, gotovo
zavodljive, a zubi prirodno beli. Telo joj se, uglavnom, nije moglo oceniti. Ogroman džemper
joj je skrivao grudi i samo naznacavao bradavice. Suknja joj je bila šarena, ali ipak ružna:
dopirala joj je do polovine listova, po modi iz 1958, i imala cudnu i nezgrapnu liniju slova A.
Podlisci su joj bili okrugli i snažni (njen pokušaj da ih prikrije mekim dokolenicama bio je
bizaran i neuspešan), ali bili su lepi.
Pogledala ga je sa izrazom punim straha, ali i necega drugog. Bio je potpuno siguran da
poznaje to nešto drugo. Su je bila u pravu, a pošto je bila u pravu, pocinjao je da se pita da li
ovim postupkom cini nešto dobro, ili još gore nego što jeste.
»Ako vec nisi ugovorila sa nekim da ideš na bal, da li bi pošla sa mnom?«
U tom trenutku ona je trepnula, a dok je treptaj trajao, nešto se cudno dogodilo. Vreme za
koje se sve to dogaalo možda nije trajalo duže od jedne sekunde, ali ga se on kasnije
veoma dobro secao kao što se secamo snova ili onoga blejd vit. Osetio je malaksalost kao
da mu vlastiti duh više nije vladao telom — a bilo je to bedno i bespomocno osecanje koje je
asociralo na preveliko pijanstvo i trenutak u kome je pocinjalo da mu se povraca.
A onda se osecanje izgubilo.
»Šta, šta?«
Bar nije bila ljuta. Ocekivao je od nje kratki napad besa a potom naglo povlacenje. Ali ona
nije bila ljuta; izgledala je nesposobna da shvati ono što joj je on predložio. Sada su ostali
sami u ucionici, izmeu talasa starih ucenika i novih aka koji su trebali da pristignu.
»Prolecni bal je«, rece on, pomalo uzdrman, »u sledeci petak i znam da je ovo zakasneo
poziv, ali —«
»Ne volim da me obmanjuju«, rece ona meko i obori glavu. Oklevala je za trenutak, i tada
prošla pored njega. Zaustavila se i okrenula, a onda je iznenada primetio u njoj ponos, onaj
prirodni, za koji je mislio da ga cak nije bila ni svesna. »Da li Vi ljudi mislite da me možete
vecito zavitlavati? Znam sa kime se zabavljaš.«
»Ja se ne zabavljam ni sa kim ko mi nije drag«, rece strpljivo Tomi. »Zamolio sam te jer
sam tako želeo.« Najposle, znao je da je u tome u pravu. Ako je Su to želela da bi okajala
grehe, ocigledno to nije bio glavni razlog.
Ucenici su poceli da ulaze u ucionicu za šesti cas. a neki od njih su ih radoznalo
pogledavali. Dejl Ulman je rekla nešto decaku do sebe, njih dvoje se zakikotaše.
Izašli su zajedno.
49
Pošli su prema cetvrtom krilu zgrade — njegova ucionica se nalazila na suprotnoj strani —
zajedno su koracali, doduše možda samo slucajno, kada je ona rekla, skoro necujnim
glasom: »Volela bih. Stvarno bih volela.«
Bio je dovoljno pronicljiv da zna da njene reci nisu znacile odobravanje, stoga ga je
ponovo obuzela sumnja. Pa ipak, nešto je pocelo. »Onda to uradi. Bice sve u redu. Za nas
oboje. Potrudicemo se da sve bude dobro.«
»Ne«, rece ona, zamišljenog izraza koji je mogao biti pogrešno protumacen kao izraz
njene lepote. »Bice to nocna mora.«
»Ja nemam propusnice«, rece on, precuvši ono što je rekla. »Danas je poslednji dan
prodaje.«
»Hej, Tomi, ideš u pogrešnom pravcu!« uzviknuo je Brent Cilan.
Zaustavila se. »Zakasniceš.«
»A. ti?«
»Tvoj cas«, rece ona zbunjeno. »Zvonce ce zazvoniti za tvoj cas.«
»Hoceš li pristati?«
»Hocu«, odgovori ona u nemocnom besu. »Znao si da hocu.« Nadlanicom je obrisala oci.
»Nisam znao«, odgovori on, »ali sada znam. Doci cu po tebe u sedam i trideset.«
»Dobro«, prošapta ona. »Hvala.« Izgledalo je da ce se onesvestiti.
A onda, nesigurnije nego ikada ranije, dodirnuo joj je ruku.
Iz knjige Senka je eksplodirala (str. 74—76):
Verovatno nijedan događaj koji je u vezi sa slučajem Keri Uajt nije bio
toliko pogrešno shvaćen, drugorazredno tumačen i uvijen velom misterije
kao deo u kome je igrao Tomas Everet Ros, Kerin zlosrećni pratilac na
Prolećnom balu srednje škole Evin.
U otvoreno senzacionalistićkom govoru na Nacionalnom kolokrijumu o
telepatskim fenomenima prošle godine, Morton Kračbarken je izjavio da
su dva najčudnija dogadaja dva desetog veka ubistvo Džona F. Kenedija
1963. i razaranje Čemberlena u Mejnu, maja 1979. Kračbarken ističe da su
oba događaja odomaćena preko masovnih medija i da u obama
događajima skoro bode oči zastrašujuća činjenica što kada se jedna stvar
okonča, neka druga istovremeno započne, bilo da je dobra ili loša. Ako
bismo podržali ovo poređenje, onda bismo rekli da je Tomas Ros igrao
ulogu Li Harvi Osvalda — čoveka koji je povukao obarač katastrofe.
Pitanje koje i dalje lebdi je sledeće: da li je to učinio namerno ili
nenamerno?
50
Suzan Snel, po sopstvenom priznanju, trebalo je da krene na godišnjicu u
pratnji Rosa. Tvrdi da je ona predložila Rosu da povede Keri da bi se
iskupila za svoj udeo u događaju iz kupaonice. Oni koji se protive ovoj
priči, u skorije vreme predvođeni Džordžom Džeromom sa Harvarda,
tvrde da je priča ili romantično prekrojena ili da predstavlja čistu laž.
Džerom tvrdi glasno i elokventno da je veoma netipično za
srednjoškolske adolescente da se osećaju dužni da se »pokaju« za bilo
koju stvar — naročito za uvredu nanetu nekom vršnjaku koga su već
žigosale postojeće grupice.
»Bilo bi to divno kada bismo mogli da verujemo da je duša mladog čoveka
u stanju da očuva ponos i samopoštovanje kao ptiče izbačeno iz gnezda
uz pomoć takvog jednog gesta«, izjavio je Džerom u skorašnjem broju >
Atlantik Mantlija«, »ali znamo da sve to nije tako. Malenu pticu neće tako
nežno iščeprkati iz prašine njeni drugari; pre bismo rekli da je oni brzo i
nemilosrdno odstranjuju.«
Džerom je, naravno, potpuno u pravu — kada je reč o pticama — a
njegova govorijivost je nesumnjivo doprinela ogromnom širenju
popularnosti teorije »mangupluka« koju je Komisija za slučaj Uajtove
razmotrila ali je nije zapravo definisala. Prema ovoj teoriji, pretpostavlja
se da su Ros i Kristin Hargensen (vidi str. 10—18) bili jezgro labave zavere
da se Keri Uajt dovede na Prolećni bal gde bi je do kraja sasvim ponizili.
Neki teoretičari (većinom pisci krimića) takođe tvrde da je Su Snel bila
aktivan saučesnik zavere. Ovo stavlja misterioznog g. Rosa u najgori
mogući položaj saučesnika koji je namemo vodio nesigurnu devojku u
najgoru stresnu situaciju.
Autor ovog članka, poznajući prirodu g. Rosa, ne veruje u mogućnost ove
pretpostavke. Ovu stranu nisu dovoljno ispitali istraživači koji ga slikaju
kao prilično dosadnog atletu i kolovođu grupe; izraz »glupi snagator«
savršeno ilustruje ovakvo mišljenje o Tomiju Rosu.
Taćno je da je Ros bio atleta natprosečne sposobnosti. Najbolji je bio u
bejzbolu. a bio je i član školskog kluba u Evinu od prvog razreda
gimnazije. Dik O'Konel, generalni menadžer bostonskog kluba »Red
soks«, napomenuo je da bi Rosu ponudili poprilično veliku nagradu za
potpisivanje ugovora sa njima, da je ostao živ.
Ali Ros je takođe bio i prvoklasan petičar (što se teško uklapa u sliku
»glupog snagatora«), dok su njegovi roditelji tvrdili da pre no što bi se
odlučio za bejzbol morao da završi koledž na kome bi studirao engleski. U
njegova interesovanja je ulazilo pisanje poezije, a pesma koju je napisao
šest meseci pre smrti objavljena je u priznatom »omladinskom listu«
»Everlif«. Ovaj podatak nalazi se u Dodatku V.
51
Njegovi drugari, koji su preživeli, takođe ga visoko vrednuju — što je
značajno. Samo je dvanaestoro preživeio događaj koji žuta štampa naziva
Malurskom noći. Oni koji se nisu nalazili na proslavi uglavnom su biti
nepopularni članovi mlađih i starijih razreda Ako se ili »autsajderi« sećaju
Rosa kao ljubaznog i dobroćudnog momka (mnogi ga pominju kao
»đavolski prijatnog drugara«), ne znači li sve to da se pretpostavke
profesora Džeroma mogu dovesti u pitanje?
Rosova školska dokumenta — koja zbog zakona te države ne možemo
ovde podnesti u vidu fotokopija — zajedno sa sećanjima njegovih
drugova iz razreda i sa primedbama rođaka, suseda i nastavnika, daju
nam sliku izuzetnog mladog čoveka. Ova se slika veoma loše uklapa u
sliku lukavog, mladog foliranta i snagatora profesora Džeroma. Kao prvo,
očigledno je ovaj momak bio veoma izdržljiv u podnošenju poruge i u
dovoljnoj meri nezavisan od svojih vršnjaka kada se resio da pozove Keri.
U stvari, Tomas Ros nam pre liči na izuzetak: na društveno svesnog
mladog čoveka.
Niko ovde ne tvrdi da je on bio svetac. Jer to nije ni bio. Međutim,
dugotrajno istraživanje me je uverilo da nije bio ljudsko pilence u
školskom kavezu koje se beslovesno odmara u prisustvu slabije kokoške
...
Legla je (ne plašim je se ne plašim je se) na krevet sa rukom preko ociju. Bila je subota
uvece. Da bi napravila haljinu kakvu je zamislila, morace da pocne sa šivenjem (ne plašim se
mame) najkasnije sutra. Vec je kupila materijal kod »Džona« u Vestoveru. Težak i zgužvani
raskošni somot ju je plašio. Cena iu je takode uplašila, kao što ju je zastrašila i velicina
radnje, te sve one elegantne dame koje su se svuda muvale u lakim prolecnim haljinicama,
razgledajuci bale tkanina, u radnji je vladala neka prepoznatljivo neobicna atmosfera, a
svetovi su je delili od cemberlenskog »Vul vorta« u kome je obicno kupovala materijale.
Bila je prestrašena, ali se nije zaustavila. Znala je, može, ako poželi, da ih sve natera da
vrišteci istrce na ulicu. Lutke bi popadale, svetiljke poispadale, a bale tkanina bi letele kroz
vazduh i odmotavale se u talasima. Mogla je da, nalik Samsonu u hramu, izruci propast na
njihovu glavu ako to poželi. (ne plašim se)
Paket je sada stajao skriven na suvoj polici, dole u podrumu, a ona ce ga vec izneti.
Veceras.
Otvorila je oci. Prelomilo se.
Ormar se podigao sa poda. tresao se za trenutak, a zatim se dizao sve više dok nije
dotakao tavanicu. Spustila ga je. Podigla. Spustila ga. A potom krevet, sa celim njegovim
teretom. Gore. Dole. Gore. Dole. Kao nekakav lift.
Nimalo se nije umorila. Pa. možda malo. Ne baš mnogo. Sposobnost, koju je skoro pre
dve nedelje izgubila, bila je u punoj moci. Popravila se i dobila u brzini koja beše — Pa,
skoro zastrašujuca. A sada, na izgled nezvana — nalik saznanju o menstruaciji — javila se
gomila secanja, kao da je bila srušena neka mentalna brana da bi pokuljale cudne vode. Bila
52
su to maglovita, rasejana secanja male devojcice, ali veoma stvarna. Ucinila je da slike na
zidu zaigraju, cak preko sobe uspela je da odvrne slavine; Mama joj kaže (Keri zatvori
prozore uskoro ce kiša) da nešto uradi i odjednom prozori se iznenada zatvaraju sa treskom
po celoj kuci; izbušila je gici Makaferti sve cetiri gume odjednom otpustivši ventile na
gumama njenog »folksvagena«; kamenice — (!!!!!! ne ne ne ne ne !!!!!!) — ali sada više nije
mogla da izbegne secanje. kao što nije mogla da izbegne ni mesecno cišcenje, a to secanje
nije bilo maglovito, ne, ne to secanje; bilo je oštro i sjajno, kao izreckana munja: mala
devojcica (mama prestani mama nemoj ne mogu da dišem o moje grlo o mama žao mi je
pogle dala sam mama o moj jezik krv u ustima) jadna mala devojcica (vrisak: mala kurvo o
znam ja o cemu je rec znam šta treba da radim) mala jadna devojcica cija polovina tela leži u
ormaru a druga polovina je napolju, ispred sebe vidi crne zvezde koje joj igraju pred ocima, i
cuje daleko, slatko zujanje, naduven jezik visi joj meu usnama, na vratu joj se ocrtava
ogrlica od naduvenog zguljenog mesa gde ju je Mama pridavila, a sada se Mama vracala, da
je zgrabi, Mama koja ie držala Tata Ralfov dugacki mesarski nož (da ih iskopam moram da
iskopam zlo porok grehe puti o znam ja za oci iskopacu ti oci) u desnoj ruci. Mamino lice se
zgrcilo i uvijalo, bale su joj curile niz bradu dok je u drugoj ruci držala Bibliju Tate Ralfa
(nikada ti više neceš ugledati to ogoljeno zlo)
a onda se nešto prelomilo, i to se nije samo prelomilo vec se PRELOMILO, nešto veliko,
bezoblicno i titansko, neki izvor snage koji vec sada nije bio njen i nikada nece ni biti, a onda
je nešto palo na krov, a Mama je vrisnula i ispustila Bibliju Tate Ralfa, i to beše dobro, onda
su se zaculi novi udarci i treskanje, tada je nameštaj poceo da leti po kuci a Mama je
ispustila nož i pala na kolena i pocela da se moli, podigla je ruke i njihala se klececi dok su
stolice letele niz stepenište, a krevet na spratu se prevrnuo, sto za rucavanje se zaglavio
pokušavajuci da izleti kroz prozor, a onda su Mamine oci postale ogromne, izludele i
izbecene, uperila je prst u devojcicu (ti si to ti avolov ispljuvku veštice avolov slugo ti to sve
radiš) a tada su na scenu stupile kamenice i Mama se onesvestila upravo u trenutku kada se
krov srušio i poskocio kao da su po njemu zabubnjali koraci Boga, a tada —
Tada se i ona onesvestila. I nakon toga više nije bilo secanja. Mama o tome nije govorila.
Mesarski nož je vracen u fioku. Mama je prikrila odecom ogromne crne i modre masnice na
njenom vratu i Keri se prisetiia kako je pitala Mamu kako ih je dobila. Mama je satno stisla
usne i ništa nije prozborila. Vremenom je sve bilo zaboravljeno, secanje joj se javljalo samo u
snu. Slike više nisu igrale po zidovima. Prozori se nisu sami zatvarali. Keri se nije secala
vremena kada su stvari stajale drukcije. Sve do sada.
Ležala je na krevetu, gledala u tavanicu i preznojavala se.
»Keri! Vecera!«
»Hvala. (ne plašim je se) Mama.«
Ustala je i privezala kosu tamnoplavom mašnom. A onda je sišla dole.
Iz knjige Senka je eksplodirala (str. 59):
Koliko je očigledan bio Kerin »divlji talenat« i šta je o njemu mislila
Margaret Uajt, sa svojim preozbiljnim hrišćanskim moralom? Verovatno
53
to nikada nećemo saznali. Ali čovek se usuđuje da poveruje da je
reagovanje gđe Uajt moralo bili preterano . .
»Nisi ni dotakla svoju pitu, Keri.« Mama je podigla pogled sa proglasa koji je citala
ispijajuci caj marke »Konstant Koment«. »Ja sam je pravila.«
»Mama, od nje dobijam bubuljice.«
»Tvoje bubuljice predstavljaju nacin na koji te Bog kažnjava. A sada pojedi pitu.«
»Mama?«
»Da?«
Keri se odvažila. »Tomi Ros me je pozvao na Prolecni bal sledeceg petka —«
Mama je zaboravila na proglas. Zurila je u nju širom otvorenih ociju, kao da ne veruje
svojim ušima. Nozdrve su joj se širile kao u konja koji cuje cegrtanje zmije.
Keri je pokušala da prebrodi prepreku a samo (ne bojim se o da bojim se) se je delimicno
oslobodila.
»— a on je veoma pristojan momak. Obecao je da ce svratiti i da ce se upoznati sa tobom
pre bala i —«
»Ne.«
»— dovešce me kuci do jedanaest. Ja sam —«
»ne, ne i ne!«
»— prihvatila. Mama, molim te, shvati da ja treba da pocnem... da pokušavam da se
usaglasim sa svetom. Ja nisam nalik tebi. Smešna sam — to jest, deca misle da sam
smešna. Necu to da budem. Želim da pokušam da budem celovita osoba pre no što bude
isuviše kasno da —«
Gdja Uajt je sasula caj Keri u lice.
Bio je mlak, ali i da je bio vreo, ne bi Keri tako brzo zapušio usta kao ovaj sada. Nemo je
sedela dok joj je žuckasta tekucina kapala sa brade i obraza na njenu belu bluzu i širila se.
Bio je lepljiv i mirisao je na cimet.
Gdja Uajt je sedela i tresla se, dok joj se celo lice zaledilo osim nozdrva koje su nastavile
da joj se šire. Odjednom je zabacila glavu i zaurlala prema tavanici.
»Bože! Bože! Bože!« Vilica joj je snažno cvokotala nakon svakoga izgovorenog sloga.
Keri je sedela ne pomerajuci se.
Gdja Uajt je ustala i obišla oko stola. Ruke su joj se zgrcile u obliku kandži, a na licu joj se
ocrtavao poluizluen izraz samilosti pomešane sa mržnjom.
»U ormar«, naredi ona. »Idi u ormar i moli se.«
54
»Necu, Mama.«
»Momci. Da, momci su sledeci na redu. Nakon krvarenja dolaze momci. Nalik psima koji
njuškaju, keze se i balave, pokušavajuci da otkriju odakle dopire vonj. Taj... vonj.'«
Zamahnula je celom rukom da je udari, a zvuk njenog dlana koji se spustio na Kerino lice
(o bože tako je se sada plašim) nalicio je tupom zvuku kožnog kaiša koji zviždi kroz vazduh.
Keri je ostala da sedi, ali joj se gornji deo tela njihao. Ožiljak joj je na obrazu prvo pobeleo, a
zatim postao krvavo crven.
»Ožiljak«. rece gdja Uajt. Oci su joj bile Ogromne ali prazne: brzo je disala, boreci se za
vazduh. Izgledalo je da prica sama sebi dok joj se pandžasta ruka spuštala na Kerino rame
da bi je izvukla iz stolice.
»U redu, videla sam ga. O, da. Ali. Ja. Nikada ne bih. Uradila sam. Ali zbog njega. On.
Uzeo je. Mene...« Zastala je, a oci su joj neodreeno bludele po tavanici. Keri je bila
užasnuta. Mama je izgledala kao da se nalazi u kovitlacu nekog velikog otkrovenja koje
može da je uništi.
»Mama —«
»U kolima. O, znam ja gde te oni vode kolima. U predgraa. U motele. Viski. Mirisanje... o,
namirišu oni to na tebi!* Glas joj se podigao do vriska. Žile su joj iskocile na vratu, a glava joj
se okretala u ravnomernom kruženju nagore.
»Mama. bolje da prestaneš.«
Ovo ju je izgleda povratilo u neku maglovitu stvarnost. Usne su joj se iskrivile u nekoj vrsti
istinskog iznenaenja i ona zastade, kao da traži stara znacenja u nekom novom svetu.
»U ormar«, promumlala je. »Idi u ormar i moli se.«
»Necu.«
Mama je podigla ruku da je udari.
»Necu.«
Ruka se zaustavila nepomicno u vazduhu. Mama je zurila u ruku kao da želi da se uveri
da joj je još uvek tamo, citava.
Pleh sa pitom odjednom se podigao sa metalnog podmetaca na stolu i zavitlao se preko
sobe da bi se zabio pored vrata dnevne sobe, praveci barku sluzi od ribizla.
»Ja cu da idem. Mama. «
Mamina prevrnuta šolja se podigla i preletela preko njene glave da bi se razbila iznad
šporeta. Mama je vrisnula i pala na kolena ruku podignutih iznad glave.
»avolovo cedo«, jauknula je. »avolovo cedo. Satanin ispljuvak —«
»Mama, ustani.«
55
»Žudnja i pohota, zov puti —«
»Ustani.«
Mami je usahnuo glas, ali se ipak podigla, ruke su joj i dalje stajale iznad glave tako da je
licila na ratnog zarobljenika. Usne su joj se micale. Keri se cinilo da šapuce molitvu.

Podizala je cetku. Bila je teška. Osecala se kao da podiže tegove slabim rukama. Oh,
zabrundala je.
Cetka je skliznula do ivice ormarica i prešla preko tacke gde bi je zemljina teža vec
povukla nadole, a zatim se zaklatila, kao da je održava nevidljiva uzica. Kerine oci su se
pretvorile u dva proreza. Žile su pulsirale u njenim slepoocnicama. Verovatno bi se neki lekar
zainteresovao za njeno telo u tom trenutku — nije se vladalo prema zakonima prirode.
Disanje joj se svelo na šesnaest udisaja u minutu, a krvni pritisak joj se popeo na 190 sa
100. Otkucaji srca su joj se popeli na 140 — što je više nego kod astronauta u trenutku
delovanja zemljine teže pri lansiranju. Temperatura joj je spala na samo 32 stepena. Telo joj
je gorelo energijom koja je, cinilo se, dolazila niotkuda i nikuda ne ide.
Encefalogram bi pokazivao alfa-talase, koji više nisu bili talasi vec ogromni nazubljeni
vrhovi.
Pažljivo je spustila cetku. Dobro je. Prethodne veceri ju je ispustila. Ako izgubi sve adute,
otici ce u zatvor.
Ponovo je zatvorila oci i nastavila da se ljulja. Njene fizicke funkcije pocele su da se
vracaju na normalu. a disanje joj se toliko ubrzalo da je gotovo dahtala. Stolica za ljuljanje je
tiho zaškripala. Zvuk, uostalom, nije bio neprijatan. Delovao je umirujuce. Ljuljaj se, Ijuljuškaj,
razbistri misli.
»Keri?« Majcin glas, pomalo uplašen, doplovio je do nje.
(nešto je prekida, kao smetnje na radiju koje se jave kad ukljucite mikser pa dobro dobro)
»Jesi li ocitala molitve, Keri?«
»Evo upravo ih citam«, odgovorila je.
Da. Upravo ih je izgovarala, u redu.
Bacila je pogled na krevet svoje male sobe.
Prelomilo se.
Osetila je ogroman teret. Golem i nepodnošljiv.
Krevet se zatresao. a onda mu se jedan kraj izdigao za možda tri inca.
Pao je sa treskom. Pricekala je, a smešak joj je poigravao oko usana cekajuci na Mamin
ljutiti povik sa podnožja stepenica. Nije uzviknula. Stoga je Keri ustala, otišla do kreveta i
uvukla se medu prohladne caršave. Bolela ju je glava i smejalo joj se, kao i obicno posle
ovakvih vežbi. Srce joj je snažno lupalo na zastrašujuci nacin.
Nagnula se, ugasila svetio i ponovo legla. Bez jastuka — Mama joj nije dopuštala da
koristi jastuk.
Razmišljala je o avolcima i slicnima i vešticama
(jesam li i ja veštica mama avolova kurva)
45
koji jašu kroz noc, grušaju kravama mleko, prevrcu kace sa maslom, spaljuju usev dok su
Oni šcucureni u svojim kucama na cijim se vratima nalaze nažvrljani zaštitni znaci protiv
uroka.
Zatvorila je oci i zaspala. Sanjala je o ogromnim, živim kamenicama koje padaju kroz noc i
traže Mamu, traže Njih. Oni su pokušali da trce i da se sklone. Ali ih pecina nije mogla sakriti;
mrtvo drvo nije pružalo zaklon.
Iz knjige Zovem se Suzan Snel, od Suzan Snel (Njujork: Sajmon i Sustcr, 1986), str. I—IV:
Jednu stvar koja se dogodila u Ćemberlenu za vreme maturske večeri
niko nije razumeo. Štampa je nije razumela, naučnici sa Djuk univerziteta
je nisu shvatili, Dejvid Kongres je nije shvatio, iako je njegova knjiga Senka
je eksplodirala jedino polupristojno napismeno svedočanstvo o datom
slučaju, a najmanje od svih ju je shvatila Komisija za slučaj Uajtove, koja je
mene upotrebila kao žrtveno jagnje.
Ali podatak od fundamentalnog značaja je ovaj: mi smo bili deca.
Keri je imala sedamnaest godina, Kris Hargensen je imala sedamnaest
godina, meni je bila sedamnaesta, Tomi Ros je imao osamnaest, Bili Nolan
(koji je ponovio deveti razred, sve dok nije naučio navodno kako da izvrće
rukave za vreme ispita) imao je devetnaest godina...
Starija omladina reaguje na društveno prihvatljiviji način od mlađe dece,
ali i oni na neki način donose pogrešne odluke, ili preterano reaguju ili
savim zanemare određenu situaciju.
U prvom delu, koji sledi iza uvodnog, potrudiću se da prikažem, što bolje
mogu, ove tendencije koje se u meni javljaju. Stvari o kojima ću govoriti
počivaju u temelju moga učestvovanja u maturskoj večeri, a ako bih želela
da sperem ljagu sa svoga imena, moraću da počnem sa opisom događaja
koji mi se čine naročito bolni ...
Ovu priču sam već jednom ispričala, najpodrobnije, pred Komisijom za
slučaj Uajtove, koja ju je saslušala sa nevericom. Nakon bdenja za dvesta
umrlih i nakon razaranja celoga grada, lako se zaboravlja jedna jedina
stvar: bili smo deca. Bili smo deca. Bili smo deca, koja su se trudila da
učine ono najbolje ...
»Mora da si luda.«
Treptao je ocima i nije mogao da veruje da je cuo ono što mu je rekla. Bili su u njegovoj
kuci, upalili su televizor, ali su zaboravili na njega. Njegova majka je otišla da poseti tetu
Klajn, koja živi prekoputa. a otac mu se nalazio u podrumskoj radionici gde je pravio kucicu
za ptice.
Su je izgledala odlucna ali se neprijatno osecala. »To je ono što ja želim, Tomi.«
46
»Pa, to nije ono što ja hocu. Cini mi se da je to najlua stvar koju sam ikada cuo. Kao
nešto što možeš uciniti za opkladu.«
Lice joj se ukratilo. »A-ha. Mislila sam da si ti bio taj koji je prethodne veceri držao velike
govorancije. Ali kada doe trenutak da se nešto uloži za tvoju pompeznu rec — «
»Cekaj, cekaj.« Nije se uvredio, vec se samo cerio. »Nisam još rekao ne, je l' jesam?
Nisam još to rekao, u svakom slucaju.«
»Ti — «
»Cekaj, cekaj malo. Pusti me da pricam. Ti bi htela da povedem Keri Uajt na prolecni bal.
U redu. to razumem. Ali ima tu nekih stvari koje ne razumem.«
»Navedi mi ih.« Su se nagnula prema njemu.
»Kao prvo, šta bi to pomoglo? A kao drugo, cak i da je pitam, da li ce ona pristati da
krene sa mnom na bal?«
»Da ne pristane! Zašto — « Su se zbunila. »Ti si... svi te vole i — «
»Oboje znamo da Keri ima razloga da ne voli ljude koje svi vole«.
»Sa tobom bi išla.«
»Zašto?«
»Pa, ja ti samo kažem«, braneci se, rece Su. »Nece moci da te odbije.«
»Recimo i da ti poverujem«, rece on. »A šta je sa drugim delom price?«
»Misliš, šta bi to pomoglo? Pa evo ... to bi je izvuklo iz njene školjke, naravno da bi.
Pomozi joj...« odugovlacila je.
»Da se ukljuci u društvo te veceri? Hajde Suzi, ne veruješ valjda u mogucnost takve
gluposti.«
»U redu«, odgovorila je. »Možda i ne verujem. Ali možda se meni cini da još za nešto
treba da se iskupim.«
»Za kupaonicu?«
»Za mnogo više od toga. Možda bih zaboravila ceo dogaaj da je samo to u pitanju, ali
ružne pošalice sa njom traju još od osnovne škole. Ja u mnogima nisam ucestvovala, ali u
nekima jesam. Da sam bila u svim razredima sa Keri, verujem da bih ucestvovala u vecem
broju tih poruga. Izgledalo je kao ... da se nešto mnogo smešno zbiva. Devojke zaista mogu
da se ponašaju lukavo, kao macke, a da mladici nikada ne shvate njihovu igru. Momci bi
malo zadirkivali Keri pa bi je ostavili na miru, ali devojke... one su nastavljale i dalje i sve više
tako da se više i ne secam gde je sve to pocelo. Da sam ja Keri, ne bih se ni usudila da se
suocim sa svetom. Pronašla bih ogromnu stenu i sakrila se ispod nje.«
47
»Bili ste deca«, rekao je. »Deca stvarno ne znaju šta rade. Deca, u stvari, ne znaju
sopstvence reakcije i povreduju druge ljude. Ne poseduju, hm, saosecanje. Je l' shvataš?«
Borila se u sebi da izrazi misao koja joj se pri ovome javila, jer joj se iznenada ucinilo
suštinsko ono secanje na dogaaj u kupaonici, ogromno kao naoblaceno nebo nad
planinom.
»Ali gotovo niko ne otkriva da njegovi potezi stvarno, odistinski povreuju druge ljude!
Ljudi ne postaju vremenom bolji, vec mudriji. Kad postaneš mudriji, ne prestaješ da cupaš
muvama krila, vec samo pronalaziš bolje razloge i metode da ciniš tu istu stvar. Mnoga deca
kažu da im je žao Keri Uajt — vecinom devojcice. ali u pitanju je šala — kladim se da nijedna
od njih ne zna kako to izgleda biti Keri Uajt, svakog trenutka u toku dana. Ali to im i nije
važno.«
»A tebi jeste?«
»Nemam pojma.« Uzviknula je. »Ali neko mora da pokuša i da mu bude žao na nacin koji
uzimamo u obzir... na nacin na koji to nešto znaci.«
»Važi. Pitacu je za bal.«
»Hoceš li?« Pitanje je izronilo tupo i zacueno. Nije mislila da ce on u stvari da pristane.
»Hocu. Ali mi se cini da ce mi reci ne. Precenjuješ moj glumacki izgled. Popularnost je
sranje, izgleda mi da ti imaš neke mušice u glavi o njoj.«
»Baš ti hvala«, rekla mu je tonom kojim zahvaljujemo inkvizitoru na mucenju.
»Volim te«, rekao joj je.
Pogledala ga je uplašeno. Bio je to prvi put da joj je to rekao.
Iz knjige Zovem se Suzan Snel (str. 6):
Ima mnogo ljudi — a tu spadaju većinom muškarci — koji se nisu začudili
što sam zamolila Tomija da povede Keri na Prolećni bal. Ono što ih je
iznenadilo bilo je to što je on pristao, a to samo pokazuje koliko muški
mozak malo brine o altruizmu prema svojim bližnjima.
Tomi ju je izveo zato što je voleo mene, zato što sam ja to želela. Kako
znaš, pita me skeptik sa strane, da te je voleo? Jer mi je to rekao,
gospodine. A da ste ga i vi poznavali, vama bi to bilo dovoljno takođe...
Pitao ju je u cetvrtak, posle rucka, i otkrio da se oscca nervozan, nalik decaku koji ide na
prvi žur.
Sedela je u cetvrtom redu ispred njega na petom casu, u ucionici, a kada se cas završio,
požurio je prema njoj kroz gomilu tela koja su hrlila napolje. Iza katedre se nalazio g. Stivens,
visoki covek koji se upravo pretvarao u debeljka i koji je odsutno presavijao papire trpajuci ih
u svoju ofucanu smeu tašnu.
»Keri?«
48
»Oh, mmm?«
Podigla je pogled sa svojih knjiga, uplašena kao da ocekuje udarac. Dan je bio tmuran i
gomila fluorescentnih svetiljki uglavljenih u tavanicu nije baš bila milosrdna prema njenom
bledom licu. Ali je on video prvi put (jer je to bio prvi put da ju je stvarno pogledao) da nije
bila baš toliko ni odbojna. Lice joj je bilo više okruglo nego ovalno, a oci su joj bile tako tamne
da je izgledalo da bacaju senke ispod sebe, nalik modricama. Kosa joj je bila tamnoplava,
lako kovrcava, sakupljena u punu koja joj nije pristajala. Usne su joj bile pune, gotovo
zavodljive, a zubi prirodno beli. Telo joj se, uglavnom, nije moglo oceniti. Ogroman džemper
joj je skrivao grudi i samo naznacavao bradavice. Suknja joj je bila šarena, ali ipak ružna:
dopirala joj je do polovine listova, po modi iz 1958, i imala cudnu i nezgrapnu liniju slova A.
Podlisci su joj bili okrugli i snažni (njen pokušaj da ih prikrije mekim dokolenicama bio je
bizaran i neuspešan), ali bili su lepi.
Pogledala ga je sa izrazom punim straha, ali i necega drugog. Bio je potpuno siguran da
poznaje to nešto drugo. Su je bila u pravu, a pošto je bila u pravu, pocinjao je da se pita da li
ovim postupkom cini nešto dobro, ili još gore nego što jeste.
»Ako vec nisi ugovorila sa nekim da ideš na bal, da li bi pošla sa mnom?«
U tom trenutku ona je trepnula, a dok je treptaj trajao, nešto se cudno dogodilo. Vreme za
koje se sve to dogaalo možda nije trajalo duže od jedne sekunde, ali ga se on kasnije
veoma dobro secao kao što se secamo snova ili onoga blejd vit. Osetio je malaksalost kao
da mu vlastiti duh više nije vladao telom — a bilo je to bedno i bespomocno osecanje koje je
asociralo na preveliko pijanstvo i trenutak u kome je pocinjalo da mu se povraca.
A onda se osecanje izgubilo.
»Šta, šta?«
Bar nije bila ljuta. Ocekivao je od nje kratki napad besa a potom naglo povlacenje. Ali ona
nije bila ljuta; izgledala je nesposobna da shvati ono što joj je on predložio. Sada su ostali
sami u ucionici, izmeu talasa starih ucenika i novih aka koji su trebali da pristignu.
»Prolecni bal je«, rece on, pomalo uzdrman, »u sledeci petak i znam da je ovo zakasneo
poziv, ali —«
»Ne volim da me obmanjuju«, rece ona meko i obori glavu. Oklevala je za trenutak, i tada
prošla pored njega. Zaustavila se i okrenula, a onda je iznenada primetio u njoj ponos, onaj
prirodni, za koji je mislio da ga cak nije bila ni svesna. »Da li Vi ljudi mislite da me možete
vecito zavitlavati? Znam sa kime se zabavljaš.«
»Ja se ne zabavljam ni sa kim ko mi nije drag«, rece strpljivo Tomi. »Zamolio sam te jer
sam tako želeo.« Najposle, znao je da je u tome u pravu. Ako je Su to želela da bi okajala
grehe, ocigledno to nije bio glavni razlog.
Ucenici su poceli da ulaze u ucionicu za šesti cas. a neki od njih su ih radoznalo
pogledavali. Dejl Ulman je rekla nešto decaku do sebe, njih dvoje se zakikotaše.
Izašli su zajedno.
49
Pošli su prema cetvrtom krilu zgrade — njegova ucionica se nalazila na suprotnoj strani —
zajedno su koracali, doduše možda samo slucajno, kada je ona rekla, skoro necujnim
glasom: »Volela bih. Stvarno bih volela.«
Bio je dovoljno pronicljiv da zna da njene reci nisu znacile odobravanje, stoga ga je
ponovo obuzela sumnja. Pa ipak, nešto je pocelo. »Onda to uradi. Bice sve u redu. Za nas
oboje. Potrudicemo se da sve bude dobro.«
»Ne«, rece ona, zamišljenog izraza koji je mogao biti pogrešno protumacen kao izraz
njene lepote. »Bice to nocna mora.«
»Ja nemam propusnice«, rece on, precuvši ono što je rekla. »Danas je poslednji dan
prodaje.«
»Hej, Tomi, ideš u pogrešnom pravcu!« uzviknuo je Brent Cilan.
Zaustavila se. »Zakasniceš.«
»A. ti?«
»Tvoj cas«, rece ona zbunjeno. »Zvonce ce zazvoniti za tvoj cas.«
»Hoceš li pristati?«
»Hocu«, odgovori ona u nemocnom besu. »Znao si da hocu.« Nadlanicom je obrisala oci.
»Nisam znao«, odgovori on, »ali sada znam. Doci cu po tebe u sedam i trideset.«
»Dobro«, prošapta ona. »Hvala.« Izgledalo je da ce se onesvestiti.
A onda, nesigurnije nego ikada ranije, dodirnuo joj je ruku.
Iz knjige Senka je eksplodirala (str. 74—76):
Verovatno nijedan događaj koji je u vezi sa slučajem Keri Uajt nije bio
toliko pogrešno shvaćen, drugorazredno tumačen i uvijen velom misterije
kao deo u kome je igrao Tomas Everet Ros, Kerin zlosrećni pratilac na
Prolećnom balu srednje škole Evin.
U otvoreno senzacionalistićkom govoru na Nacionalnom kolokrijumu o
telepatskim fenomenima prošle godine, Morton Kračbarken je izjavio da
su dva najčudnija dogadaja dva desetog veka ubistvo Džona F. Kenedija
1963. i razaranje Čemberlena u Mejnu, maja 1979. Kračbarken ističe da su
oba događaja odomaćena preko masovnih medija i da u obama
događajima skoro bode oči zastrašujuća činjenica što kada se jedna stvar
okonča, neka druga istovremeno započne, bilo da je dobra ili loša. Ako
bismo podržali ovo poređenje, onda bismo rekli da je Tomas Ros igrao
ulogu Li Harvi Osvalda — čoveka koji je povukao obarač katastrofe.
Pitanje koje i dalje lebdi je sledeće: da li je to učinio namerno ili
nenamerno?
50
Suzan Snel, po sopstvenom priznanju, trebalo je da krene na godišnjicu u
pratnji Rosa. Tvrdi da je ona predložila Rosu da povede Keri da bi se
iskupila za svoj udeo u događaju iz kupaonice. Oni koji se protive ovoj
priči, u skorije vreme predvođeni Džordžom Džeromom sa Harvarda,
tvrde da je priča ili romantično prekrojena ili da predstavlja čistu laž.
Džerom tvrdi glasno i elokventno da je veoma netipično za
srednjoškolske adolescente da se osećaju dužni da se »pokaju« za bilo
koju stvar — naročito za uvredu nanetu nekom vršnjaku koga su već
žigosale postojeće grupice.
»Bilo bi to divno kada bismo mogli da verujemo da je duša mladog čoveka
u stanju da očuva ponos i samopoštovanje kao ptiče izbačeno iz gnezda
uz pomoć takvog jednog gesta«, izjavio je Džerom u skorašnjem broju >
Atlantik Mantlija«, »ali znamo da sve to nije tako. Malenu pticu neće tako
nežno iščeprkati iz prašine njeni drugari; pre bismo rekli da je oni brzo i
nemilosrdno odstranjuju.«
Džerom je, naravno, potpuno u pravu — kada je reč o pticama — a
njegova govorijivost je nesumnjivo doprinela ogromnom širenju
popularnosti teorije »mangupluka« koju je Komisija za slučaj Uajtove
razmotrila ali je nije zapravo definisala. Prema ovoj teoriji, pretpostavlja
se da su Ros i Kristin Hargensen (vidi str. 10—18) bili jezgro labave zavere
da se Keri Uajt dovede na Prolećni bal gde bi je do kraja sasvim ponizili.
Neki teoretičari (većinom pisci krimića) takođe tvrde da je Su Snel bila
aktivan saučesnik zavere. Ovo stavlja misterioznog g. Rosa u najgori
mogući položaj saučesnika koji je namemo vodio nesigurnu devojku u
najgoru stresnu situaciju.
Autor ovog članka, poznajući prirodu g. Rosa, ne veruje u mogućnost ove
pretpostavke. Ovu stranu nisu dovoljno ispitali istraživači koji ga slikaju
kao prilično dosadnog atletu i kolovođu grupe; izraz »glupi snagator«
savršeno ilustruje ovakvo mišljenje o Tomiju Rosu.
Taćno je da je Ros bio atleta natprosečne sposobnosti. Najbolji je bio u
bejzbolu. a bio je i član školskog kluba u Evinu od prvog razreda
gimnazije. Dik O'Konel, generalni menadžer bostonskog kluba »Red
soks«, napomenuo je da bi Rosu ponudili poprilično veliku nagradu za
potpisivanje ugovora sa njima, da je ostao živ.
Ali Ros je takođe bio i prvoklasan petičar (što se teško uklapa u sliku
»glupog snagatora«), dok su njegovi roditelji tvrdili da pre no što bi se
odlučio za bejzbol morao da završi koledž na kome bi studirao engleski. U
njegova interesovanja je ulazilo pisanje poezije, a pesma koju je napisao
šest meseci pre smrti objavljena je u priznatom »omladinskom listu«
»Everlif«. Ovaj podatak nalazi se u Dodatku V.
51
Njegovi drugari, koji su preživeli, takođe ga visoko vrednuju — što je
značajno. Samo je dvanaestoro preživeio događaj koji žuta štampa naziva
Malurskom noći. Oni koji se nisu nalazili na proslavi uglavnom su biti
nepopularni članovi mlađih i starijih razreda Ako se ili »autsajderi« sećaju
Rosa kao ljubaznog i dobroćudnog momka (mnogi ga pominju kao
»đavolski prijatnog drugara«), ne znači li sve to da se pretpostavke
profesora Džeroma mogu dovesti u pitanje?
Rosova školska dokumenta — koja zbog zakona te države ne možemo
ovde podnesti u vidu fotokopija — zajedno sa sećanjima njegovih
drugova iz razreda i sa primedbama rođaka, suseda i nastavnika, daju
nam sliku izuzetnog mladog čoveka. Ova se slika veoma loše uklapa u
sliku lukavog, mladog foliranta i snagatora profesora Džeroma. Kao prvo,
očigledno je ovaj momak bio veoma izdržljiv u podnošenju poruge i u
dovoljnoj meri nezavisan od svojih vršnjaka kada se resio da pozove Keri.
U stvari, Tomas Ros nam pre liči na izuzetak: na društveno svesnog
mladog čoveka.
Niko ovde ne tvrdi da je on bio svetac. Jer to nije ni bio. Međutim,
dugotrajno istraživanje me je uverilo da nije bio ljudsko pilence u
školskom kavezu koje se beslovesno odmara u prisustvu slabije kokoške
...
Legla je (ne plašim je se ne plašim je se) na krevet sa rukom preko ociju. Bila je subota
uvece. Da bi napravila haljinu kakvu je zamislila, morace da pocne sa šivenjem (ne plašim se
mame) najkasnije sutra. Vec je kupila materijal kod »Džona« u Vestoveru. Težak i zgužvani
raskošni somot ju je plašio. Cena iu je takode uplašila, kao što ju je zastrašila i velicina
radnje, te sve one elegantne dame koje su se svuda muvale u lakim prolecnim haljinicama,
razgledajuci bale tkanina, u radnji je vladala neka prepoznatljivo neobicna atmosfera, a
svetovi su je delili od cemberlenskog »Vul vorta« u kome je obicno kupovala materijale.
Bila je prestrašena, ali se nije zaustavila. Znala je, može, ako poželi, da ih sve natera da
vrišteci istrce na ulicu. Lutke bi popadale, svetiljke poispadale, a bale tkanina bi letele kroz
vazduh i odmotavale se u talasima. Mogla je da, nalik Samsonu u hramu, izruci propast na
njihovu glavu ako to poželi. (ne plašim se)
Paket je sada stajao skriven na suvoj polici, dole u podrumu, a ona ce ga vec izneti.
Veceras.
Otvorila je oci. Prelomilo se.
Ormar se podigao sa poda. tresao se za trenutak, a zatim se dizao sve više dok nije
dotakao tavanicu. Spustila ga je. Podigla. Spustila ga. A potom krevet, sa celim njegovim
teretom. Gore. Dole. Gore. Dole. Kao nekakav lift.
Nimalo se nije umorila. Pa. možda malo. Ne baš mnogo. Sposobnost, koju je skoro pre
dve nedelje izgubila, bila je u punoj moci. Popravila se i dobila u brzini koja beše — Pa,
skoro zastrašujuca. A sada, na izgled nezvana — nalik saznanju o menstruaciji — javila se
gomila secanja, kao da je bila srušena neka mentalna brana da bi pokuljale cudne vode. Bila
52
su to maglovita, rasejana secanja male devojcice, ali veoma stvarna. Ucinila je da slike na
zidu zaigraju, cak preko sobe uspela je da odvrne slavine; Mama joj kaže (Keri zatvori
prozore uskoro ce kiša) da nešto uradi i odjednom prozori se iznenada zatvaraju sa treskom
po celoj kuci; izbušila je gici Makaferti sve cetiri gume odjednom otpustivši ventile na
gumama njenog »folksvagena«; kamenice — (!!!!!! ne ne ne ne ne !!!!!!) — ali sada više nije
mogla da izbegne secanje. kao što nije mogla da izbegne ni mesecno cišcenje, a to secanje
nije bilo maglovito, ne, ne to secanje; bilo je oštro i sjajno, kao izreckana munja: mala
devojcica (mama prestani mama nemoj ne mogu da dišem o moje grlo o mama žao mi je
pogle dala sam mama o moj jezik krv u ustima) jadna mala devojcica (vrisak: mala kurvo o
znam ja o cemu je rec znam šta treba da radim) mala jadna devojcica cija polovina tela leži u
ormaru a druga polovina je napolju, ispred sebe vidi crne zvezde koje joj igraju pred ocima, i
cuje daleko, slatko zujanje, naduven jezik visi joj meu usnama, na vratu joj se ocrtava
ogrlica od naduvenog zguljenog mesa gde ju je Mama pridavila, a sada se Mama vracala, da
je zgrabi, Mama koja ie držala Tata Ralfov dugacki mesarski nož (da ih iskopam moram da
iskopam zlo porok grehe puti o znam ja za oci iskopacu ti oci) u desnoj ruci. Mamino lice se
zgrcilo i uvijalo, bale su joj curile niz bradu dok je u drugoj ruci držala Bibliju Tate Ralfa
(nikada ti više neceš ugledati to ogoljeno zlo)
a onda se nešto prelomilo, i to se nije samo prelomilo vec se PRELOMILO, nešto veliko,
bezoblicno i titansko, neki izvor snage koji vec sada nije bio njen i nikada nece ni biti, a onda
je nešto palo na krov, a Mama je vrisnula i ispustila Bibliju Tate Ralfa, i to beše dobro, onda
su se zaculi novi udarci i treskanje, tada je nameštaj poceo da leti po kuci a Mama je
ispustila nož i pala na kolena i pocela da se moli, podigla je ruke i njihala se klececi dok su
stolice letele niz stepenište, a krevet na spratu se prevrnuo, sto za rucavanje se zaglavio
pokušavajuci da izleti kroz prozor, a onda su Mamine oci postale ogromne, izludele i
izbecene, uperila je prst u devojcicu (ti si to ti avolov ispljuvku veštice avolov slugo ti to sve
radiš) a tada su na scenu stupile kamenice i Mama se onesvestila upravo u trenutku kada se
krov srušio i poskocio kao da su po njemu zabubnjali koraci Boga, a tada —
Tada se i ona onesvestila. I nakon toga više nije bilo secanja. Mama o tome nije govorila.
Mesarski nož je vracen u fioku. Mama je prikrila odecom ogromne crne i modre masnice na
njenom vratu i Keri se prisetiia kako je pitala Mamu kako ih je dobila. Mama je satno stisla
usne i ništa nije prozborila. Vremenom je sve bilo zaboravljeno, secanje joj se javljalo samo u
snu. Slike više nisu igrale po zidovima. Prozori se nisu sami zatvarali. Keri se nije secala
vremena kada su stvari stajale drukcije. Sve do sada.
Ležala je na krevetu, gledala u tavanicu i preznojavala se.
»Keri! Vecera!«
»Hvala. (ne plašim je se) Mama.«
Ustala je i privezala kosu tamnoplavom mašnom. A onda je sišla dole.
Iz knjige Senka je eksplodirala (str. 59):
Koliko je očigledan bio Kerin »divlji talenat« i šta je o njemu mislila
Margaret Uajt, sa svojim preozbiljnim hrišćanskim moralom? Verovatno
53
to nikada nećemo saznali. Ali čovek se usuđuje da poveruje da je
reagovanje gđe Uajt moralo bili preterano . .
»Nisi ni dotakla svoju pitu, Keri.« Mama je podigla pogled sa proglasa koji je citala
ispijajuci caj marke »Konstant Koment«. »Ja sam je pravila.«
»Mama, od nje dobijam bubuljice.«
»Tvoje bubuljice predstavljaju nacin na koji te Bog kažnjava. A sada pojedi pitu.«
»Mama?«
»Da?«
Keri se odvažila. »Tomi Ros me je pozvao na Prolecni bal sledeceg petka —«
Mama je zaboravila na proglas. Zurila je u nju širom otvorenih ociju, kao da ne veruje
svojim ušima. Nozdrve su joj se širile kao u konja koji cuje cegrtanje zmije.
Keri je pokušala da prebrodi prepreku a samo (ne bojim se o da bojim se) se je delimicno
oslobodila.
»— a on je veoma pristojan momak. Obecao je da ce svratiti i da ce se upoznati sa tobom
pre bala i —«
»Ne.«
»— dovešce me kuci do jedanaest. Ja sam —«
»ne, ne i ne!«
»— prihvatila. Mama, molim te, shvati da ja treba da pocnem... da pokušavam da se
usaglasim sa svetom. Ja nisam nalik tebi. Smešna sam — to jest, deca misle da sam
smešna. Necu to da budem. Želim da pokušam da budem celovita osoba pre no što bude
isuviše kasno da —«
Gdja Uajt je sasula caj Keri u lice.
Bio je mlak, ali i da je bio vreo, ne bi Keri tako brzo zapušio usta kao ovaj sada. Nemo je
sedela dok joj je žuckasta tekucina kapala sa brade i obraza na njenu belu bluzu i širila se.
Bio je lepljiv i mirisao je na cimet.
Gdja Uajt je sedela i tresla se, dok joj se celo lice zaledilo osim nozdrva koje su nastavile
da joj se šire. Odjednom je zabacila glavu i zaurlala prema tavanici.
»Bože! Bože! Bože!« Vilica joj je snažno cvokotala nakon svakoga izgovorenog sloga.
Keri je sedela ne pomerajuci se.
Gdja Uajt je ustala i obišla oko stola. Ruke su joj se zgrcile u obliku kandži, a na licu joj se
ocrtavao poluizluen izraz samilosti pomešane sa mržnjom.
»U ormar«, naredi ona. »Idi u ormar i moli se.«
54
»Necu, Mama.«
»Momci. Da, momci su sledeci na redu. Nakon krvarenja dolaze momci. Nalik psima koji
njuškaju, keze se i balave, pokušavajuci da otkriju odakle dopire vonj. Taj... vonj.'«
Zamahnula je celom rukom da je udari, a zvuk njenog dlana koji se spustio na Kerino lice
(o bože tako je se sada plašim) nalicio je tupom zvuku kožnog kaiša koji zviždi kroz vazduh.
Keri je ostala da sedi, ali joj se gornji deo tela njihao. Ožiljak joj je na obrazu prvo pobeleo, a
zatim postao krvavo crven.
»Ožiljak«. rece gdja Uajt. Oci su joj bile Ogromne ali prazne: brzo je disala, boreci se za
vazduh. Izgledalo je da prica sama sebi dok joj se pandžasta ruka spuštala na Kerino rame
da bi je izvukla iz stolice.
»U redu, videla sam ga. O, da. Ali. Ja. Nikada ne bih. Uradila sam. Ali zbog njega. On.
Uzeo je. Mene...« Zastala je, a oci su joj neodreeno bludele po tavanici. Keri je bila
užasnuta. Mama je izgledala kao da se nalazi u kovitlacu nekog velikog otkrovenja koje
može da je uništi.
»Mama —«
»U kolima. O, znam ja gde te oni vode kolima. U predgraa. U motele. Viski. Mirisanje... o,
namirišu oni to na tebi!* Glas joj se podigao do vriska. Žile su joj iskocile na vratu, a glava joj
se okretala u ravnomernom kruženju nagore.
»Mama. bolje da prestaneš.«
Ovo ju je izgleda povratilo u neku maglovitu stvarnost. Usne su joj se iskrivile u nekoj vrsti
istinskog iznenaenja i ona zastade, kao da traži stara znacenja u nekom novom svetu.
»U ormar«, promumlala je. »Idi u ormar i moli se.«
»Necu.«
Mama je podigla ruku da je udari.
»Necu.«
Ruka se zaustavila nepomicno u vazduhu. Mama je zurila u ruku kao da želi da se uveri
da joj je još uvek tamo, citava.
Pleh sa pitom odjednom se podigao sa metalnog podmetaca na stolu i zavitlao se preko
sobe da bi se zabio pored vrata dnevne sobe, praveci barku sluzi od ribizla.
»Ja cu da idem. Mama. «
Mamina prevrnuta šolja se podigla i preletela preko njene glave da bi se razbila iznad
šporeta. Mama je vrisnula i pala na kolena ruku podignutih iznad glave.
»avolovo cedo«, jauknula je. »avolovo cedo. Satanin ispljuvak —«
»Mama, ustani.«
55
»Žudnja i pohota, zov puti —«
»Ustani.«
Mami je usahnuo glas, ali se ipak podigla, ruke su joj i dalje stajale iznad glave tako da je
licila na ratnog zarobljenika. Usne su joj se micale. Keri se cinilo da šapuce molitvu.

Kola su brundala penjuci se utabanim putem Stek End u Severnom Cemberlenu, krecuci
se brzinom od šezdeset i pet milja, što je bilo opasno po život na izlokanom, tvrdom tlu.
Povremeno bi neka niska grana, otežala pod majskim lišcem, zagrebala krov »biskejna« iz
1961, koji je imao uvucen branik, bio zarao, udaren otpozadi i snabdeven dvostrukim
auspuhom obloženim staklom. Jedno svetlo je bilo ugašeno, a drugi far bi zasvetleo u
ponocnoj tmini samo kada bi kola udarila o narocito veliku izbocinu.
Bili Nolan je sedeo za ružicastim volanom sa navlakom od krzna. Džeki Talbot, Henri
Blejk, Stiv Digan, i braca Garson, Keni i Lu, takoe su se nagurali. Bila su upaljena tri džointa
koja su šetala kroz tamu nalik zapaljenim ocima nekog putujuceg Kerbera.
»Siguran si da Henti nije tu?« upita Henri. »Ne žuri mi se da jurim natrag u corku, stari
slatki Vilijame. Tamo te hrane govnima.«
Keni Garson. koji se nakresao preko svake mere, smatrao je sve ovo neizrecivo smešnim,
te je ispustio dugu kanonadu kreštavog kikota.
»Nije, bre, tu«, rece Bili. Cak je i ovo nekoliko reci iscedio sa mukom, protiv svoje volje.
»Sahrana je.«
Kris je za ovo slucajno doznala. Stari Henti je obraivao jednu od retkih uspešnih
nezavisnih farmi u cemberlenskoj oblasti. Za razliku od nekog dobrocudnog starog farmera
zlatnog srca, koji najcešce obitava u pastoralnoj literaturi, stari Henti ie bio zao kao besan
pas. Puška mu nije bila napunjena solju za kradljivce zelenih jabuka, vec sacmom za ptice.
Takoe je proganjao mnoge momke za sitnu krau. Jedan od njih beše prijatelj naših
decaka, nesrecnik zvani Fredi Overlok. Fredi je uhvacen na delu u kokošarniku starog
Hentija i pošto je dobio duplu dozu sacme broj šest, za ptice, bog mu je pomogao da se
odatle izvuce. Dobri stari Fred je proveo cetiri sata na stomaku, u odeljenju za hitne
slucajeve, kukajuci i proklinjuci dok mu je veseli student medicine vadio sacmu iz stražnjice i
bacao je u celicni tanjiric. Da bi stvar bila još gora. kažnjen je sa dvesta dolara za krau i
63
upadanje na tue imanje. Tako se ugasila svaka simpatija izmeu Irvina Hentija i mangupske
cete iz Cemberlena.
»A gde je Red?« upita Stiv.
»Pokušava da osvoji neku novu kelnericu u 'Kavaliru', odgovori Bili, zavrcuci pri tom volan i
probijajuci se sa »biskejnom« sve dok se nije obreo na Hentijevom drumu. Red Triloni je bio
cica, Hentijeva iznajmljena radna snaga. Bio je teška pijanica i podjednako spretan u
rukovanju sacmom kao i njegov poslodavac. »Nece se vratiti dok ne zatvore krcmu.«
»avolski rizikujemo za jednu šalu«, proguna Džeki Talbot.
Bili se ukrutio. »Hoceš li da izaeš?«
»Necu, uh uh«, požurio je Džeki. Bili je doneo uncu neke dobre trave da podeli sa njima
petoricom, a uz sve to do grada natrag je bilo devet milja. »U pitanju je doobra šala, Bili.«
Keni je otvorio pretinac za sitnice i iz njega izvadio ižvrljanu i dekorisanu muštiklu (Krisinu),
a onda je u nju uglavio nagoreli filter džointa. Cela ova operacija mu se cinila izuzetno
zabavnom, pa se ponovo zakikotao piskutavim glasom
Sada su jurili pored tabli sa natpisom »Zabranjen prolaz«, koje su stajale sa obeju strana
puta, pored bodljikave žice i sveže prekopanih polja. Miris sveže zemlje bio je težak i opor i
sladak na toplom majskom vazduhu.
Bili je ugasio velika svetla dok su prelazili preko sledeceg brda, stavio je brzinu u Ier i
ugasio motor. Kotrljali su se u tihoj metalnoj gromadi od kola u pravcu Hentijevog puteljka.
Bili je bez poteškoce pronašao pravo mesto za skretanje i sa gotovo sasvim smanjenom
brzinom prešao preko još jedne uzvišice, pa zatim prošao pored prazne i mracne kuce. Sada
su vec mogli da vide veci deo obora, a iza njega mesecina je sanjivo osvetljavala jezerce
gde su pojili krave i jabucnjak.
U svinjskom oboru dva krmka su gurala svoje pljosnate njuške kroz rešetke, dok se iz
staje culo mukanje krave — verovatno je mukala u snu.
Bili je zaustavio kola rucnom kocnicom — taj pokret stvarno i nije bio potreban, pošto je
motor bio vec ugašen, ali to je vec bilo pravo majstorstvo za volanom — a onda su svi izašli.
Lu Garson je promakao pored Kenija i izvukao nešto iz pretinca automobila. Bili i Henri su
obišli kola i otvorili prtljažnik.
»Taj mucak ce se usrati na licu mesta kada se vrati i ugleda prizor«, rece Stiv blago
ozaren.
»Ovo je za Fredija«, rece Henri vadeci cekic iz prtljažnika.
Bili nije progovorio ni rec, ali zasigurno ovo nije radio da osveti Fredija Overloka, koji je bio
jedan mucak. Cinio je sve to zbog Kris Hargensen, kao što je i sve ostalo radio za Kris, i to
od trenutka kada se ona spustila sa svoga bogatog školskog Olimpa i prepustila njemu. Za
nju bi i ubio. a i više od toga.
64
Henri je zamahnuo teškim cekicem od devet kila, probe radi. Težak metalni deo cekica
zazviždao je kroz nocni vazduh, a ostali momci su se okupili u gomilu dok je Bili otvarao
poklopac frižidera iz koga je izvadio dve kofe od galvanizovanog celika. Bile su ledene i lako
prekrivene injem.
»U redu«, rece on.
Njih šestorica su brzo krenuli do obora, dok im je disanje postalo ubrzanije od uzbuenja.
Oba krmka bila su pitoma kao macici, dok je matora krmaca spavala postrance na udaljenom
kraju obora. Henri je još jednom zavitlao cekic kroz vazduh. ali ovog puta ne beše ubedljivo
to njegovo mahanje. Dodao je cekic Biliju.
»Ne mogu«, rekao je zgaeno. »Probaj ti.«
Bili je prihvatio alatku i upitno pogledao u Lua dok je ovaj u ruci držao ogroman mesarski
nož koji je izvadio iz pretinca.
»Ne brini se«, rece on i dodirnu jabucicom palca vrh oštrice.
»Grlo«, podseti ga Bili.
»Znam.«
Keni je pevušio i cerio se dok je hranio svinje ostacima prženih krompirica iz zgužvane
kese. »Ne brinite, prasici, ne brin'te se, veliki Bil ce vam smrskati glupe glave pa necete više
morati da mislite na bombu.« cešao im je oštre bradice, a svinje su zadovoljno groktale i
žvakale.
»Evo ga«, primetio je Bili, i cekic se munjevito spustio.
Cuo se zvuk koji ga je podsetio na cas kada su on i Henri ispustili bundevu na raskrsnici
Kleridž rouda i puta br. 495. zapadno od grada. Jedna svinja je pala isplaženog jezika, dok
su joj oci i dalje ostale otvorene, a mrve od krompirica joj stajale na njušci.
Keni se kikotao. »Nije imala vremena cak ni da podrigne.«
»Požuri. Lu«, rece Bili.
Kenijev brat se uvukao u obor, podigao glavu svinje prema mesecu — staklaste oci su
tupo zurile u njegov srp — i zaklao je. Mlaz krvi je potekao odmah i zastrašujuce. Nekolicina
decaka je bila polivena krvlju, te su odskocili sa kratkim uzvicima zgaenosti.
Bili se nagnuo i podmetnuo jednu od kofa pod glavni mlaz. Kofa se brzo napunila, pa ju je
stavio na stranu. Druga se napunila do pola kada se mlaz prekinuo.
»Daj drugu svinju«, rece on.
»Gospode, Bili«, zaskica Džeki. »Zar jedna nije do — «
»Daj tu drugu«, ponovi Bili.
»Izvin'te svinjo-gico«, uzviknu Keni, cereci se i mašuci praznom kesom od krompirica.
Nakon stanke, svinja se vratila ogradi. Cekic je blesnuo. I druga kanta je napunjena a
65
preostali deo krvi je natopio zemlju. Oštar, kiselkast miris je lebdeo u vazduhu. Bili je otkrio
da su mu ruke do lakata bile umrljane krvlju.
Dok je odnosio kante natrag do prtljažnika, u svesti mu se rodila maglovita i simbolicna
asocijacija. Svinjina krv. Baš dobro. Kris je bila u pravu. Baš je to bilo dobro. Sve se
povezalo.
Svinjska krv za svinju.
Smestio je kante od galvaniziranog celika u istucani led, zatvorio ih poklopcem i zalupio
prtljažnik. »Idemo«, rece.
Bili je seo za volan i otpustio rucnu. Petorica decaka se podmetla iza kola, a kola su se
bezglasno okrenula u krug i otkotrljala pored obora sve do sledece uzvišice preko puta
Hentijeve kuce.
Kada su kola pocela sama da se krecu, oni su se zatrcali do vrata i utovarili se brekcuci i
dahtajuci.
Kola su dovoljno dobila u ubrzanju tako da su mogla da malo skrenu dok ih je Bili izvlacio
sa dugacke staze i nagonio na Hentijev drum. Pri podnožju brda stavio je u trecu brzinu i
otpustio kocnicu. Motor se zagrejao i oživeo.
Svinjska krv za svinju. Pa, da, to je bilo dobro. To je stvarno bilo dobro. Osmehnuo se, a
Lu Garson se iznenadio i uplašio. Nije bio siguran da je ikada video Bili Nolana da se
osmehuje. Niko mu to cak nije ni pomenuo.
»Na ciju je sahranu išao cica Henti?« upita Stiv.
»Na sahranu svoje majke«, rece Bili.
»Njegove majke?* Upitao je Džeki Talbot, zaprepašten. »Gospode, pa ona mora da je bila
starija od samoga boga.«
Kenijev piskutavi kikot doplovio je kroz svetlucavu tamu koja je ukazivala na dolazak leta.
66
DRUGI DEO
MATURSKO VECE
Prvi pul je obukla tu haljinu 27. maja ujutro, u svojoj sobi. Kupila je specijalno donje rublje
za tu haljinu, prsluce koje je isticalo grudi (iako joj u stvari i nije bilo potrebno) a gornje
polovine dojki ostavljalo otkrivene. Dok ga je nosila, prožimalo ju je cudno sneno osecanje
koje se mešalo sa stidom i sa prkosnim uzbuenjem.
Haljina je jedva dopirala do poda. Suknja je bila lepršava, ali je struk bio stegnut, materijal
bogat i nepoznat njenoj koži naviknutoj iskljucivo na pamuk i vunu.
Po svemu sudeci — lepo je stajala, ili ce stajati, sa novim cipelama. Obukla je cipele,
popravila okovratnik i prišla prozoru. U njemu je mogla da vidi jedino suludu sablasnu priliku
sebe same, ali je cela, ipak, lepo izgledala. Možda ce kasnije moci —
Vrata su se širom otvorila iza nje uz lako škljocanje brave, te se Keri osvrnula i ugledala
svoju majku.
Obukla se da krene na posao i nosila beli džemper, sa crnom džepnom knjigom koju je
držala u ruci. U drugoj je držala Bibliju Tate Ralfa.
Gledale su jedna u drugu.
Jedva svesna svoga pokreta, Keri je ispravljala lea sve dok se nije našla obasjana ranoprolecnim
suncevim zracima koji su prodirali kroz prozor.
»Crvena«, promrmljala je Mama. »Mogla sam i da pretpostavim da ce biti crvena.«
Keri ništa nije rekla
»Mogu da ti vidim prljave jastuke. I svi ostali. Svi ce gledati u tvoje telo. Knjiga kaže — «
»To su moje dojke. Mama. Sve žene ih imaju.«
»Skini tu haljinu«, rece Mama.
»Necu.«
»Skini je, Keri. Sici cemo dole i zajedno cemo je spaliti u peci, a onda cemo moliti za
oprost. Okajacemo se.« Oci su pocele da joj sjaje cudnim sjajem koji joj se uvek javljao
prilikom dogaaja koje je ona smatrala proverom pobožnosti. »Izostacu sa posla, a ti ceš iz
škole. Molicemo se. Molicemo za Znak milosti. Pašcemo na kolena i moliti se za
Pentakostalnu Vatru.«
»Ne. Mama.«
Majka se izvila i uštinula za lice. Na nje mu se javio crveni znak. Pogledala je u Keri da bi
videla njenu reakciju, pa kad ništa nije primetila zgrcila je prste kao kandže i zagrebala
sopstveni obraz ostavljajuci na njemu tanak krvav trag. Zakukala je i zaljuljala se unazad na
petama. Oci su joj uzbueno sijale.
67
»Nemoj se dalje povreivati, Mama. Ni to me nece zaustaviti u mom poslu.«
Mama je vrisnula. Stegnula je pesnicu desne ruke i udarila se u usta tako da je pocela da
krvari. Umocila je prste u tu krv, pogledala sanjivo u njih i otisnula pecat na koricama Biblije.
»Oprana je krvlju Jagnjeta«, prošaputala je. »Toliko puta. Toliko puta smo on i ja — «
»Izai, Mama.«
Pogledala je Keri, a oci su joj sijale. Zastrašujuci izraz pravednog gneva bio je utisnut na
njenom licu.
»Gospod nije prevaren«, prošaputa ona. »Budi sigurna da ce te snaci kazna. Spali je,
Keri! Odbaci avolovu crvenu od sebe i spali je! Spali je! Spali je! Spali je!
Vrata su se sama od sebe otvorila.
»Izai, Mama.«
Mama se osmehnula. Zbog okrvavljenih usta osmeh je izgledao uvrnut i groteskan. »Kao
što je Džezabel pala sa kule, tako ceš i ti«, rece ona.« I došli su psi i polizali njenu krv. To
stoji u Bibliji! To je — «
Njene noge su pocele da klize podom, a ona ih, zacuena, pogleda. Kao da se drveni pod
pretvorio u led.
»Prestani sa tim« uzviknu ona.
Bila je sada vec u hodniku. Uhvatila se za kvaku i držala ju je nekoliko trenutaka, a onda
joj se prsti opustiše, kao sami od sebe.
»Volim te Mama«, polako rece Keri. »Izvini.«
Zamislila je da se vrata sa treskom zatvaraju, što su vrata i ucinila, kao da ih pokrece
lagani povetarac. Polako, kao da vodi racuna da je ne povredi, sklonila je ruke koje je
zamislila, ruke sa kojima je izgurala svoju majku.
Trenutak docnije Margaret je udarala na vrata. Keri ih je držala zatvorena dok su joj usne
podrhtavale.
»Bice tu strašnog suda!« žestila se Margaret Uajt. »Ja od svega perem ruke! Sve sam
pokušala!«
»To je rekao Pilat«, rece Keri.
Majka je otišla. Trenutak kasnije Keri ju je videla kako silazi niz ulicu i kako prelazi preko
nje iduci na posao.
»Mama«, rece ona nežno, prislanjajuci celo na staklo prozora.
Iz knjige Senka je eksplodirala (str. 129):
Pre no što se posvetimo samoj maturskoj večeri, bilo bi dobro da
sumiramo sve ono što znamo o ličnosti Keri Uajt.
68
Znamo da je Keri bila žrtva religiozne manije svoje majke. Znamo da je
posedovala pritajenu telekinetičku sposobnost, opštepoznatu kao TK.
Znamo da je taj, takozvani »divlji talenat« u stvari nasledna karakteristika
koju stvara jedan obično pritajeni gen ukoliko on uopšte postoji.
Pretpostavljamo da je TK sposobnost povezana sa radom žlezda. Znamo
da je Keri još kao devojčica demonstrirala nekoliko puta tu sposobnost u
trenucima kada je bila izložena osećanju krajnje krivice i stresa. Znamo da
se to osećanje vrhunske krivice i stresa javilo po drugi put prilikom
događaja u kupaonici. Iznesene su pretpostavke (naročito od strane
Vilijama G. Tronberija i Džulije Givens sa Berklija) da je ponovo
uspostavljanje ove TK sposobnosti prouzrokovano kako psihološkim
faktorima (npr. reakcija ostalih devojaka kao i same Keri na prvu
menstruaciju) tako i fiziološkim promenama (npr. nastupanje puberteta).
I konačno, znamo da je matursko veče donelo treću stresnu situaciju i
dovelo do strašnih događanja kojima ćemo se sada pozabaviti. Počećemo
sa ...
(nisam nervozna nimalo nisam nervozna) Tomi joj je vec ranije poslao mali buket, a sada
ga je ona sama nameštala. Mame, naravno, nije bilo da joj pomogne i da joj kaže da li joj
lepo stoji. Mama se zakljucala u kapelu u kojoj je provela poslednja dva sata u histericnoj
molitvi. Glas joj se dizao i padao u zastrašujucim i nepovezanim naletima, (izvini mama, ali
nije mi žao) Kada ga je pricvrstila onako kako se njoj dopada, spustila je ruke i zastala za
trenutak, sklopljenih ociju. U kuci nije bilo velikog ogledala, (taština, taština sve je to taština)
ali joj se cinilo da je sve u redu. Moralo je biti. Ona —
Otvorila je ponovo oci. Crna Kukavica, kupljena za kupone na lutriji, pokazivala je 19
casova i deset minuta. (on ce doci za dvadeset minuta) Da li ce?
Možda je u pitanju bila samo jedna smišljena šala, koja ce je do kraja slomiti, na sve staviti
tacku. Šala ciji je cilj bio da je ostavi da sedi ovde u svojoj maturskoj haljini od izboranog
somota, sa princes-strukom i renesansnim rukavima i uskom donjom suknjom — sa
kamelijama pricvršcenim na njeno levo rame ...
Iz druge sobe zacuo se povik: .. u šuplju zemlju! Znamo da si doneo Oko Koje nas
Posmatra, odvratno trece oko kao i zvuk crnih truba. Najponiznije se kajemo — «
Keri je mislila da niko ne razume golemu hrabrost da bi se odlucila da uradi sve to, da se
otvori svim zastrašujucim mogucnostima koje je donosila noc. Biti tako odlucna nije bila
najgora stvar od svega moguceg. U stvari, na neki cudan i odlucan nacin, mislila je da je
najbolje da — (nemoj, prestani sa tim) Naravno da bi bilo lakše ostati ovde, sa Mamom. Bilo
bi sigurnije. Znala je šta Oni misle o Mami. E, pa, možda je Mama manijak i fanaticarka, ali je
bar bila predvidljiva. Kuca je bila predvidljiv teren. Nikada nije došla kuci i u njoj zatekla
nasmejane podivljale devojcice koje oko sebe bacaju stvari.
A da on ne doe, da se ona povuce i odustane od svega? Srednja škola ce se završiti za
mesec dana. A šta onda? Ocekuje je strašna i mracna sudbina u ovoj kuci gde ce je Mama
izdržavati, gde ce gledati kviz-igre i mjuzikle na televiziji preko celoga dana, a posecivace
gu Gerison koja ce reci da ju je posetila Keri (ga Gerison je imala osamdeset i šest
69
godina), a onda ce se odšetati do Centra da popije sodu kod Kelija kada se svi raziu,
udebljace se, izgubice nadu cak i moc rasuivanja?
Ne. Blagi bože, nemoj tako. (molim te, neka se sve lepo završi) » — zaštiti nas od njega
sa rascepljenom kopitom, od njega koji ceka na parkiralištima u motelima i na putevima, o,
Spasitelju — « Devetnaest i dvadeset pet minuta. Odmorno i bez razmišljanja pocela je da
podiže objekte snagom svoje svesti i da ih vraca na mesto, na nacin na koji nervozna žena
koja nekog ceka savija i odvija kafansku salvetu. Mogla je da protrese oko dvanaest objekata
istovremeno a da se ne umori niti da dobije glavobolju. Cekala je trenutak opuštanja, ali on
nije dolazio i raspoloženje joj je i dalje bilo povišeno bez znaka jenjavanja. Prethodne veceri,
kada se kuci vracala iz škole, zavitlala je parkirana kola (o bože, nadam se da sve to nije
šala) dvadeset metara niz glavnu ulicu bez imalo napora. Svi besposlicari sa trga zurili su u
kola kao da ce im ispasti oci iz glave, a, naravno, zurila je i ona, samo što se smešila iznutra.
Kukavica je jedanput izašla iz sata i oglasila se. Bilo je devetnaest i trideset minuta.
Umorila se malo od neverovatnog napora nakon korišcenja svoje moci, kao da joj je u srce
i pluca bio instaliran neki unutrašnji termostat. Mislila je da ce joj srce bukvalno puci od
napora. Osecala se kao da boravi u necijem drugom telu, a želi da trci, trci, trci. Neceš ti
platiti za to, necije drugo telo ce platiti. Pocela je da shvata da se njena moc mnogo ne
razlikuje od moci indijskih fakira koji šetaju preko ugljevlja, zabadaju igle sebi u oci ili se
slepo zakopavaju u zemlju na šest nedelja. Duh koji nadilazi telo predstavlja izvrstan napor
za telesne izvore.
Devetnaest i trideset i dva minula, (on se ne pojavljuje)
(ne razmišljaj o tome, ko suviše nestrpljivo ceka, ne doceka)
(nece doci, on se sada smeje tome sa svojim prijateljima i uskoro ce neki od njih proci
pored nje u jednim od onih brzih i bucnih kola smejuci se i podvriskujuci i deruci se)
Pocela je u svom jadu da podiže mašinu za šivenje gore i dole vitlajuci je kroz vazduh.
» — i zaštiti nas od pobunjenih kceri koje su zadojene voljom Nevaljalog — «
»Zaveži/« iznenada povika Keri.
Za trenutak je zavladala zastrašujuca ti šina. a onda je dosadna molitva ponovo otpocela.
Devetnaest i trideset i tri minuta.
Nema ga.
(e, onda cu porušiti kucu)
Misao joj se javila prirodno i u cistom obliku. Prvo cu izgurati šivacu mašinu kroz zid
dnevne sobe. Zatim kauc kroz prozor. Stolovi, stolice, knjige i proglasi letece. Vodovod ce biti
rasturen i curice, kao vene izvaene iz mesa. A što se tice krova, ako je to u njenoj moci.
crepovi ce poleteti u noc kao preplašeni golubovi —
Svetla su obilato zasula njen prozor.
70
Druga kola su prošla pored kuce, srce joj je zadrhtalo, ali ova su se mnogo sporije kretala.
Pritrcala je prozoru, nije se mogla obuzdati, i to je bio on, Tomi, koji je upravo izlazio iz
svojih kola, a cak i pod ulicnim svetiljkama bio je lep i živahan i skoro. .. onesvešcujuci. Ta
cudna rec ju je nasmejala.
Mama je prestala da se moli.
Zgrabila je svilenu maramu koja je ležala na naslonu stolice i prebacila ie preko golih
ramena. Ugrizla se za usne, dodirnuta kosu i u tom trenutku prodala bi dušu za ogledalo.
Zvonce na vratima je resko zazvonilo.
Naterala se da priceka, ukrotila je nervozne ruke i sacekala drugo zvono. A onda je sišla
polako, pucketajuci svilom oko sebe.
Otvorila je vrata i on je bio tu. skoro zaslepljujuc u svom belom žaketu i tamnim
pantalonama.
Pogledali su se, a da nijedno od njih nije progovorilo ni rec.
Cinilo joj se da ce joj srce prepuci ako izgovori pogrešnu rec, a da se nasmejao umrla bi
na licu mesta. Osecala je, u stvari, i to fizicki, da se ceo njen bedni život suzio do tacke koja
je trebalo da znaci ili novi pocetak sjajnog života ili pak kraj.
Konacnu, rekla je bespomocno: »Da li ti se dopadam?«
Odgovorio je: »Izgledaš divno.«
I bila je divna.
Odlomak iz knjige Senka je eksplodirala (str. 131):
Oni koji su išli na matursko veće u Evin okupljali su se u školi, ili su
dovršavali uvodno piće; za to vreme Kristin Hargensen i Vilijam Nolan su
se našli u sobi iznad lokalne međugradske kafane, zvane »Kavalir.« Znamo
da su se tamo susretali već neko vreme — sve je to zabeleženo u
podacima Komisije za slučaj Uajtove. Ne znamo međutim da li su im
planovi bili izrađeni i celoviti, ili su krenuli sa događajima onako nasumce
...
»Nije li vec vreme?« upita ona u tami.
Pogledao je na sat »Nije.«
Iz daljine, kroz drveni pod. dopirali su ritmovi iz džuboksa. svirali su »Mora da je svetica«
od Reja Prajsa. »Kavalir« nije promenio ploce, razmišljala je Kris, od vremena kada je tu bila
prvi put, pre dve godine, sa falsifikovanom licnom kartom. Naravno, onda se nalazila u jednoj
od prostorija gde se tocilo pice a nikako u jednoj od Šem Devovih »posebnih« soba.
Bilijeva cigareta je prikladno svetlucala u mraku, nalik oku nekog razljucenog demona.
Zamišljeno ju je posmatrala. Nije mu dopustila da spava sa njom sve do prošlog ponedeljka,
kada joj je obecao da ce sa svojim mangupskim prijateljima da joj pomogne da namagarce
71
Keri Uajt ako se ona na kraju usudi da krene na matursko sa Tomijem Rosom. Ali ovde su
vec dolazili ranije i prilicno se vatreno milovali — što je ona nazivala »milovanjem uz viski«, a
on u svojoj nepogrešivoj sposobnosti da se izrazi vulgarno, »suvim tucanjem«.
Htela je da ga natera da saceka sve dok u stvari ne uradi nešto (ali naravno uradio je
nešto doneo je krv) ali je sve pocelo da se dogaa mimo nje, što ju je ucinilo nespokojnom.
Da mu se nije dobrovoljno podala u ponedeljak, on bi je nasilno uzeo.
Bili nije bio njen prvi ljubavnik, ali je bio prvi koji nije cupkao i šenio pred njom. Pre njega je
imala momke koji su bili pametne marionete sa cistim licima bez bubuljica i sa roditeljima koji
su imali veze, kao i clanske karte privatnih klubova. Vozili su sopstvene »folksvagene«.
»džavellne« ili »dodž cardžere.« Svi su pohaali ili Univerzitet u Masacusetsu, ili Bostonski
koledž. Nosili su nafatirane vindjakne u jesen i majice sa jarkim prugama u leto. Svi su pušili
marihuanu i prepricavali smešne stvari koje su im se dogodile u tom posebnom stanju duha.
Pocinjali bi da se odnose prema njoj kao zaštitnicki drugari (tretirali su sve srednjoškolke,
bez obzira na njihov izgled, kao drugorazrednu manjinu) i uvek bi na kraju trckali iza nje.
dahcuci, zapaljeni kao psi. Ako bi trckali dovoljno dugo i potrošili dosta energije na
udvaranje, obicno ih je puštala da spavaju sa njom. Cesto je potpuno pasivna ležala ispod
niih nije saraivala niti ih je ometala pri radnji sve dok se ne bi obavila. Kasni je sama
postizala vrhunac dok je premotavala dogaaj u glavi kao celovitu zatvorenu traku secanja.
Bilija Nolana je upoznala nakon jednog hapšenja zbog droge, u stanu u Portlandu. Cetiri
ucenika, zajedno sa Krisinim momkom za to vece, bili su uhapšeni zbog posedovanja droge.
Kris i ostale devojke su teretili zbog prisustva. Njen otac se pobrinuo za ceo slucaj tiho i
efikasno i zapitao je da li je znala šta bi se dogodilo sa njegovim poslom i reputacijom da su
mu kcerku osudili zbog droge. Odgovorila mu je da ništa ne bi moglo da uzdrma ni jednu ni
drugu stvar, te joj je on oduzeo kola.
Nedelju dana kasnije Bili se ponudio da je odveze kuci posle škole i ona je prihvatila. On je
bio momak koga su drugi omladinci nazivali »silosom« ili »likom iz mehanicarske radnje«. A
ipak, nešto u vezi sa njim ju je uzbuivalo i sada, dok je pospano ležala na ovom
iznajmljenom krevetu (ali sa osecanjem uzbuenosti i prijatnog straha), mislila je da su u
pitanju bila njegova kola — bar na pocetku price.
Njegova kola su bila potpuno drukcija od onih punokrvnih, bezlicnih vozila njenih otmenih
momaka, od kola sa automatskim prozorima, sa volanima koji su se preklapali, i sa donekle
neugodnim mirisom plasticnih prekrivaca za sedišta i spreja za cišcenje prozora.
Bilijeva kola su bila stara i mracna, nekako neobicna. Šoferšajbna je na ivicama bila
mlecne boje, kao da se preko nje pocela navlaciti katarakta. Sedišta su bila klimava i
nepricvršcena. U pozadini su se kotrljale i zvonile pivske flaše (njeni otmeni momci su pili
»badvajzer« pivo, dok su Bili i njegovi drugari pili »rajngold«), a morala je da namesti noge
oko ogromne umašcene kutije za alat koja nije imala ni poklopac. Alatke koje su se u njoj
nalazile bile su razlicitog porekla, tako da je ona pomislila da su mnoge od njih pokradene.
Kola su mirisala na ulje i benzin. Zvuk auspuha glasno je i veselo dopirao kroz tanak pod,
dok je gomila brojcanika pokazivala stanje svecica, ulja i bog te pita cega još. Zadnji tockovi
su bili ispumpani, a karoserija je gotovo doticala drum.
Naravno da je i vozio brzo.
72
Prilikom trece vožnje njenoj kuci jedna od izlizanih prednjih guma se ispumpala u brzini od
šezdeset milja na sat. Kola su uz škripu skliznula, a ona je glasno vrisnula sigurna da joj je
kucnuo poslednji cas. Kroz glavu joj je proletela slika slicna polaroid fotografiji, na kojoj je
stajalo njeno izlomljeno krvavo telo ukucano u podnožje telegrafskog stuba, nalik gomili krpa.
Bili je psovao i sa jedne strane na drugu okretao volan presvucen veštackim krznom.
Zaustavili su se, popadali na levu siranu, a kada je ona izmicala iz kola na kolenima koja
su pri svakom koraku pretila da ce otkazati, ugledala je iza sebe kružnu putanju od istopljene
gume, koja se prostirala u dužini od sedamdeset stopa.
Bili je vec otvarao prtljažnik i vadio iz njega diznu, mrmljajuci sebi u bradu. Nije mu falila ni
dlaka sa glave.
Prošao je pored nje dok mu je cigareta vec visila sa jednog kraja usana. »Donesi onaj
pribor, mace.«
Bila je zapanjena. Dva puta je otvorila i zatvorila usta kao nasukana riba pre no što je
izustila ijednu rec. »Ja — ja necu! Skoro si me. U — ti — skoro — ti blesavi kretenu! Osim
toga, prljav je!«
Okrenuo se i ravnodušno je pogledao. »Ili ceš ga doneti ili te necu voditi na proklete tuce
sutra uvece.«
»Ja mrzim tuce!« Nikada ih nije videla, ali je njen bes morao da izgleda odlucan. Njeni
otmeni decaci su je vodili na rok koncerte, koje je ona mrzela. Uvek su dobijali mesto pored
nekoga ko se nije nedeljama okupao.
Slegnuo je ramenima, vratio se prednjem delu kola i poceo da ga podiže.
Donela mu je pribor sa alatkama umazavši pri tom mašcu ceo svoj novi džemper. Gunao
je ne okrecuci se. Majica mu se izvukla iz farmerki, a koža na njegovim leima bila je glatka i
preplanula, živa od mišica. To ju je zadivilo i ona je osecala kako joj se jezik skuplja u uglu
usana. Pomogla mu je da skine gumu sa tocka i pri tom isprljala ruke. Kola su se opasno
tresla, cak je i pomocna guma bila poderana na dva mesta.
Kada ie posao završen i ona se vratila u Vola, na džemperu i na skupoj crvenoj suknji koju
je nosila bile su ogromne masne mrlje.
Skliznuo je preko sedišta i poljubio je, dok su mu ruke strasno klizile preko nje, od pojasa
prema grudima. Dah mu je mirisao na duvan, a sam je zaudarao na znoj i ulje za kosu marke
»brilkrim.« Konacno ga je prekinula. Zurila je u svoje noge, boreci se pri tom za dah.
Džemper je bio umrljan automobilskom mašcu i prljavštinom. Platili su za njega dvadeset i
sedam dolara i pedeset centi u »Džordan Maršu,« a sada je bio dobar za ubre. Bila je
veoma, skoro bolno uzbuena.
»Kako ceš objasniti šta se dogodilo?« upitao ju je, ponovo je poljubivši. Usta su mu
poprimila cudan oblik, kao da se iscerio.
»Mazi me«, prošaputala je u njegovo uvo. »Celu me pomazi. Isprljaj me.«
73
To je i ucinio. Carape su joj se pocepale i licile na otvorena usta. Suknja, koja joj je ionako
bila kratka, grubo je bila podignuta do struka. Navalio je pohotno na nju, bez imalo nežnosti. I
sigurno ju je to, ili nešto drugo, možda iznenadan susret sa smrcu, dovelo do iznenadnog i
snažnog orgazma. Sa tim momkom je morala da se bori.
»Cetvrt je do dvadeset«, rece on i uspravi se u krevetu. Upalio je lampu i poceo da se
oblaci. Još uvek ju je zadivljavalo njegovo telo. Mislila je na prošli ponedeljak i kako su se
provodili. Imao je — (nije) vremena da o tome kasnije razmisli, možda, da se seti da bi za nju
mogao nešto i da ucini osim da razmišlja o nekorisnom uzbuenju. Prebacila je svoje noge
preko ivice kreveta i uskocila u gacice golublje boje.
»Možda je sve to loša zamisao«, rece ona, ne znajuci da li proverava sebe ili njega
»Možda treba da se samo vratimo u krevet i da —«
»Dobra je to zamisao«, rece on i senka podsmeha prelete preko njegovog lica. »Svinjska
krv za svinju.«
»Šta kažeš?«
»Ništa. Požuri. Obuci se.«
Obukla se, a kada su izlazili niz sporedne stepenice, ona oseti ogromno uzbuenje koje je
narastalo u njenom stomaku kao divlja loza koja buja preko noci.


Keri

Ljudska je ruka kao na pola pripitomljena životinja, uglavnom je dobra, ali ponekad pobegne i ugrize prvo na šta naiđe.

Vreme sve briše, pa hteli mi to ili ne. Vreme sve briše, vreme sve odnosi, i na kraju ostaje samo mrak. Ponekad u tom mraku nalazimo druge ljude, a ponekad ih i opet izgubimo.

Moja me nesreća naučila samo jedno: jedini način da se nastavi živeti je nastaviti živeti. Reći "mogu ja to" i kad zapravo ne možeš.

Kada je reč o prošlosti, svi mi muljamo.

Svaki je dobar brak skrivena teritorija, neistraženo belo područje na mapi društva. Ono što drugi o njemu ne znaju je ono što ga čini vašim.

Ljubav ne curi iz česme koju možeš otvoriti ili zatvoriti prema potrebi.