|
| Erupcija vulkana – zašto je pepeo opasan? | |
| Autor | Poruka |
---|
Black Wizard Master
Poruka : 34967
Godina : 49
Lokacija : UK, London
Učlanjen : 30.03.2011
| Naslov: Erupcija vulkana – zašto je pepeo opasan? Sre 25 Apr - 1:52 | |
| Tokom poslednjih par dana podigla se prašina iznad Evrope, bukvalno, i svuda se priča o ogromnom oblaku vulkanskog pepela, aerodromi su zatvoreni, avioni ne lete. Haos na aerodromima i putevima širom Evrope a razlog je jedan “običan” vulkan. Kao i uvek u sličnim situacijama mnogo je onih koji tvrde da su sve mere predostrožnosti nepotrebne, problem preuveličan, da se ništa ne vidi u vazduhu i da problema nema, ali da li je stvarno tako. U periodu od 14. do 17. aprila dokodila se snažna erupcija vulkana Eyjafjallajokull na Islandu. Ovaj vulkan koji je “spavao” prethodnih 200 godina ponovo je proradio. Prvog dana erupcije lava je topila lednike i izazvala veliki porast nivoa vode (oko 80cm). Evakuisano je oko 800 ljudi koji žive u toj oblasti. Tokom erupcije, pored lave, vulkan izbacuje ogromne količine pepela u atmosferu do visine od oko 10000 metara. Izbačeni pepeop je, nošen vazdušnim strujama, krenuo prema Velikoj britaniji i Evropi. Ovaj oblak doveo je do otkazivanja svih letova u oblastima iznad kojih se nalazi. Ovo je samo jedna od vulkanskih erupcija. Vulkani su postojali mnogo pre čoveka i postojaće još dugo. Erupicije su normalna pojava i odigravaju se na sličan način. Lokalni problemi koji nastaju zbog erupcije vulkana su zemljotresi, lava i kamenje koje leti kroz vazduh, ali vulkani mogu da dovedu do problema mnogo većih razmera, na mnogo većim rastojanjima, pa čak i do globalnih promena (u slučajevima izuzetno snažnih erupcija). Koliko god nekima otkazivanje letova i preduzete mere opreza deluju nepotrebno vulkanski pepeop može da dovede do ozbiljnih problema. Bez obzira što je nevidljiv (neke druge najopasnije stvari ne možete da vidite, osetite, omirišete), oblak pepela postoji i ne treba ga zanemarivati. Tokom erupcije u vazduh se izbacuju čestice različitih dimenziha. Teže i veće čestice brže padaju na zemlju i najčešće ne dostižu velike visine i rastojanja. Najsitnije čestice mogu, nošene vetrom, da putuju dosta daleko i da ostanu u vazduhu nekoliko dana, pa čak i nedelja. U proseku čestice pepela imaju dimenzije od 2 milimetara, a izgrađene su od topljene stene ili stakla. Gustina oblaka je mala pa ga je skoro nemoguće videti. Procenjuje se da maksimalna gustina oblaka iznad Evrope neće preći . Jedna od (lepših) pojava koja se može videti kao posledica prisustva čestica pepela u vazduhu su izrazito crvena boja oblaka za vreme izlaska i zalaska Sunca. Ovaj oblak najčešće nema direktne posledice na ljude na zemlji, zbog visine na kojoj se nalazi, ali za avione je opasan pošto je najveća gustina oblaka najčešće na visinama komercijalnih letova. Na prvi pogled čestice od 2 milimetara deluju potpuno bezopasno, ali ove čestice mogu da dovedu do otkazivanja motora i čak rušenja aviona. Dok avion leti njegovi motori uvlače vazduh. Tako usisan vazduh se komprimuje i prolazi kroz motor, do dela gde dolazi do sagorevanja. Ako se u vazduhu nalaze čestice pepela one normalno prolaze kroz motor i dolaze do komore za sagorevanje. Tu nastaje problem! Visoka temeratura topi čestice koje se talože na turbine i sprečavaju dalji protok vazduha. Kad se protok vazduha smanji, avion gubi potisak i motor se gasi. Isto se dešava ostalim motorima pa avion u kratkom vremenskom intervalu ostaje bez svih motora i bukvalno postaje jedrilica. Tokom poslednjih 30 godina zabeleženo je oko 90 slučajeva otkazivanja motora zbog prisustva vulkanskog pepela u vazduhu. U većini slučajeva oštećenja na avionima bila su mala i avioni su sleteli bez većih problema. U nekim slučajevima bilo je velikih problema. Juna 1982. godine avion Boing 747 uleteo je u oblak pepela iznad Indonezije. Otkazala su sva četiri motora, a avion je padao oko 8 kilometara pre dok su piloti uspeli da restartuju motore. Pepeo je takođe probio staklo pilotske kabine, pa je i to dodatno otežalo situaciju pilotima. Avion je uz velika oštećenja prinudno sleteo na jedan od indonežanskih aerodroma. Tešku situaciju u avio saobraćaju dodatno komplikuje činjenica da standardni radari na avionima ne mogu da registruju oblake vulkanskog pepela. Po strukturi čestice pepela spadaju u dielektrike, a to je upravo tip materijala koji se koristi za izradu “stelth” aviona. Nevidljivosti oblaka pepela pomažu i dimenzije čestica, koje su mnogo manje od talasne dužine radarskih talasa. Da bi sprečili moguće probleme u avio saobraćaju oblaci vulkanskog pepela se stalno prate. Praćenje je počelo 90-tih godina prošlog veka i vrši se iz devet centara, od kojih svaki pokriva određenu oblast površine Zemlje.Trenutno su najznačajniji podaci koje daje VAAC MetOffice, u Britaniji, i ažuriraju se svakih šest sati. Vulkanski pepeo može dugo da ostane u atmosferi. Trenutno je nemoguće dati bilo kakvu prognozu daljeg razvoja događaja, pošto je i aktivnost vulkana nepredvidljiva. Poslednja erupcija ovog vulkana dogodila se 1821. godine i trajala je nešto više od godinu dana, od decembra 1821. do januara 1823. godine. Vulkanolozi još uvek ne znaju kakav tok će erupcija imati ovog puta pa u narednom perodiu, dok erupcija traje, treba očekivati povremene zastoje u avio saobraćaju (najverovatnije u trajanju od par dana, dok se oblak pepela ne “raziđe”). Osim ovih, zanemarljivo malih, problema u avio saobraćaju oblaci vulkanskog pepela, izbačeni tokom snažnih erupcija, mogu da izazovu i mnogo veće probleme. Jedna takva erupcija vulkana Laki dogodila se 1783. godine isto na Islandu. Posledice ove erupcije bile su dramatične – 20-25% populacije Islanda umrlo je od trovanja. Od posledica trovanja stradalo je i 80% ovaca i polovina populacije konja na Islandu. Naravno, oblak pepela stigao je i do Velike britanije Evrope gde je takođe bilo ljudskih žrtava. Nastupile su i lokalne klimatske promene, tog leta u Evropi su zabeležene izrazito visoke temperature a naredna zima bila je jedna od najhladnijih u Severnoj Americi. Razmere erupcije vuulkana Laki bile su mnogo veće od ove koja je sad aktuelna. Prema trenutnom razvoju situacije najverovatnije neće biti nekih dramatičnih posledica, ali vulkani i priroda nisu za potcenjivanje a najveći problemi biće zastoj u aviosaobraćaju. Preuzeto sa: Svet Nauke.org |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Erupcija vulkana – zašto je pepeo opasan? Pet 15 Maj - 21:16 | |
| Opasni vulkani | Ima i opasnih vulkana. To su oni koji miruju vekovima, ponekad zagrme i zatutnje i ako se na tome sve završi, dobro je. Ali ne završava se uvek na tome. Povremeno oni jednostavno eksplodiraju toliko razornom snagom da kilometrima unaokolo prave pustoš. | Takav je vulkan Vezuv, u Italiji, pored Napulja, inače upadljive lepote kad se gleda izdaleka, koji je 24. avgusta 79. godine proradio i zasuo okolne gradove sa četiri kubna kilometra pepela i stenja. Tom prilikom je, do tada živahan i prijatan gradić, Pompeja, bio potpuno zatrpan sa tri metra debelim slojem vulkanskog pepela i prašine, a na isti način su stradali i obližnji, još manji Herkulaneum i Stobie. Erupcija je toliko izmenila geografiju celog područja da su se ovi gradovi bukvalno izgubili čak i u sećanju ljudi. Otkriveni su slučajno, 15 vekova kasnije, a otkopani tek u novije doba. Ne zna se tačno koliko ljudi je u katastrofi iz 79. godine izgubilo živote, ali računa se preko 20 000. Samo u Pompeji je otkopano 1150 tela. Danas inače možete da razgledate okamenjene ostatke strašnih prizora zle sudbine stanovnika Pompeje od pre skoro 2000 godina. Svake godine 2,5 miliona turista iz sveta obiđe ovaj muzej strave.Vezuv je visok 1281 metar, a prečnik kratera mu je oko 600 m. Njegova poslednja ozbiljnija erupcija dogodila se 1944. godine. Jedan je od najopasnijih vulkana na svetu s obzirom da u njegovoj okolini živi skoro pet miliona ljudi.Santorini Još je dramatičnija bila erupcija vulkana na ostrvu Santorini. Danas je Santorini arhipelag vulkanskih ostrva i turističko mesto iz snova, spektakularne lepote, ali arhipelag je samo preostali deo velikog ostrva koje je pre 3600 godina razneseno u obesnoj eksploziji vulkana Malo se zna o tom događaju, ali nedavna istraživanja govore o naslagama vulkanskog materijala debljine 80 metara na razdaljini od preko 20 kilometra. Prema novim podacima tom prilikom je izručen 61 kubni kilometar magme i stenja u atmosferu. Izgleda da je čitava Minojska kultura na 110 kilometara udaljenom Kritu zbrisana udarom cunamija koji je nastao nakon ove erupcije. Neki sa ovom divljom eksplozijom povezuju i nestanak legendarne Atlantide. Ali šta god da se tačno dogodilo bilo je strašno. Mnogo dramatičnija od ove bila je erupcija vulkana Tambora na ostrvu Sumbava u Indoneziji, 1815. godine. Na skali indeksa eksplozivnosti vulkana od jedan do osam ona jezauzela sedmu poziciju i predstavlja najrazorniju erupciju vulkana u pisanoj istoriji.Samoj eksploziji je prethodilo opominjuće tutnjanje i jedna erupcija umerene snage 5. aprila 1815. Sledećeg dana, uz neprestane detonacije, vulkan je počeo da bljuje pepeo. To je trajalo nekoliko dana, a onda, 10. aprila, vulkan je podivljao. Cela planina se usijala i u veličanstvenoj eksploziji, koja se čula na Sumatri 2600 kilometara dalje, izbacila je tri visoka stuba užarenog pepela i kamenja. Po tlu su kao kiša pljuštale usijane kamenice, a gusti pepeo je zasuo okolna ostrva Borneo, Sulavesi, Java i Molučka ostrva. Pokrenuli su se razorni cunamiji koji su u plićacima okolnih mora podigli nekoliko metara visoke talase. Ne licu mesta je poginulo između 11 i 12 hiljada ljudi, a narednih dana još 60 hiljada. To su umerenije procene broja žrtava.Međutim, za veći deo planete problemi su tek počinjali. Izbačen pepeo u atmosferi je izazvao dugotrajne klimatske promene na čitavoj severnoj hemisferi Zemlje. U proleće i leto 1816. severna Amerika je bila obavijena suvom, crvenkastom maglom toliko gustom da se Sunce moglo gledati golim okom. Prosečna globalna temperatura je opala za više od pola stepena. Kanada je te godine osetila ekstremno hladno leto i juna 1816. u Kvebeku je zabeleženo 30 santimetar snega. Zapravo, leta te godine nije ni bilo i ona je u istoriji zabeležena kao "godina bez leta". Letine su izostale 1816. godine i glad je zavladala u Americi i Evropi. U jugoistočnoj Evropi je izbila epidemija tifusa koja je trajala od 1816. do 1819. godine, a pripisana je klimatskim promenama. Na tržištu hrane zabeležene su osetne promene, širom Evrope izbijali su neredi.Procenjuje se da je u erupciji Tambora izbacila 100 kubnih kilometra usijanog pepela, prašine i kamenja. Pre eksplozije planina Tambora je bila visoka 4300 metara. Nakon eksplozije njena visina je opala na 2851 metar.Pre ove erupcije vulkan Tambora je nekoliko vekova bio uspavan.Erupcija vulkana Krakatoa (kaže se i Krakatau ili Krakatao) u Sundskom moreuzu, između ostrva Jave i Sumatre, spada u najstravičnije zabeležene u istoriji čovečanstva. Godine 1883. vulkan je doslovno eksplodirao i razneo dve trećine ostrva na kome se nalazio. Cunamiji koji su se tom prilikom podigli obišli su čitavu planetu i uznemirili sva otvorena mora sveta. Rika vulkana je u talasima obletala čitavu Zemljinu kuglu i to je najglasniji zvuk koji je ikada zabeležen u ljudskoj istoriji na ovoj planeti. Samo na Indonežanskim ostrvima vulkan je ubio preko 35 hiljada ljudi.Vulkan se uznemirio 20. maja 1883. Sredinom jula su zabeležene manje erupcije koje su međutim izazvale neobično visoku plimu mora tako da su mornari brodove lancima vezivali za dokove. 11. avgusta su počele snažne erupcije koje su izbacile u atmosferu ogromne količine pepela. 24. avgusta erupcije dobijaju na snazi, a dva dana kasnije vulkan je pomahnitao. Izbacio je ogroman crni oblak pepela 27 kilometara u vis, a zatim je počela serija eksplozija na svakih deset minuta. U brodskim dnevnicima brodova udaljenih 20 kilometara od ostrva zabeležena je gusta padavina pepela i komada usijanog kamenja desetak santimetara u prečniku. Manji cunamiji su pogodili plićake Jave i Sumatre.To je međutim bio samo početak katastrofe. Sledećeg dana, 27. avgusta, vulkan je pobesneo i ušao u svoju kataklizmičku fazu. Usledile su četiri snažne eksplozije od kojih se poslednja čula 5000 kilometara daleko na ostrvu Rodrigez blizu Mauricijusa. Svaku eksploziju pratili su cunamiji koji su na obalama susednih ostrva stvarali talase visoke 30 metara. Piroklastički tokovi su pokuljali i uništavali sve pred sobom. Dim nad vulkanom se podigao 80 kilometara u vis. Užas je trajao čitav taj dan, a onda se vulkan naglo umirio i sledećeg jutra zavladala je potpuna tišina.Posledice ove eksplozije su bile nezapamćene. Uništen je ceo region. Brojni dokumenti i brodski zapisi govore da su po Indijskom okeanu nedeljama plutali leševi. Vulkan je izbacio ukupno 23 kubna kilometra materijala od čega se nekoliko sručilo u more i sasvim izmenilo dnookeana u širokom pojasu. Posle eksplozije ovog vulkana temperatura vazduha severne polulopte bila je niža od prosečne za 1-2 0 C u toku narednih sedam godina, a povećala se količina padavina – kiša i snega. Pad temperature bio je direktna posledica sporog taloženja sitnijih čestica prašine i pepela prečnika dva mikrona, kojima je za spuštanje sa visine od 30 km potrebno oko četiri godine. Ovakav pad temperature trajao je do 1888 godine, kada se ona polako počela vraćati na normalu.Snaga erupcije Krakatoa iz 1883. bila je jača od bombe koja je uništila Hirošimu 13 hiljada puta! Danas prečnik kratera ovog raznesenog vulkana iznosi oko 5,5 km.Erupcija je inače gotovo sasvim sterilisala sva ostrva u okolini. Kada su maja meseca sledeće, 1884, godine to područje posetili prvi istraživači, od celokupnog nekadašnjeg bujnog života pronašli su samo paukove u pukotinama na jugu ostrva Rakata.NEOBIČNI EFEKTI | | Krik, Munk, |
| Erupcija vulkana Krakatoa izazvala je neobične optičke efekte koji su se dugo opažali na raznim mestima planete. Bili su to spektakularni zalasci Sunca do tada neviđene lepote. Britanski slikar Vilijam Ekroft je, inspirisan tim prizorima, načinio hiljade skica crvenog zalaska sunca. Pre tri godine neki estetičari su objavili svoju pretpostavku da je i krvavo crveno nebo na čuvenoj Munkovoj slici "Krik" iz 1893. takođe posledica ovih fenomena koje je i čuveni umetnik u Norveškoj video. U istoriji astronomije poznato je da se nakon eksplozije vulkana Krakatoa dve godine Mesec video obojen u plavo.
Aleksandar Zorkić
|
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Erupcija vulkana – zašto je pepeo opasan? Pet 15 Maj - 21:17 | |
| Vulkani su opasni i lepi, tajanstveni i nepostojani. Nijedan nije nalik drugome, ali imaju zajedničku, opasnu crtu; njihove erupcije često rađaju kataklizme. Godina 2002. u Evropi ostaće zapamćena po erupciji Etne na Siciliji i po velikoj tragediji, kada je ceo jedan razred ostao pod vulkanskim pepelom. U 2002. godini planine su podrhtavale još i u Rusiji, Indoneziji, Meksiku, Ekvadoru, potom Papui, Novoj Gvineji, Filipinima, Nikaragvi, Kostariki, Čileu, Novom Zelandu, Aljasci, Gvatemali, Kongu, Japanu, Islandu. Prošle godine je na 44 mesta u svetu bilo vulkanskih erupcija. U dugoj istoriji još mnogo je, na žalost, “vulkanskih” godina za pamćenje. Tako je 79 n.e. erupcija Vezuva samo u Pompeji za nepuna dva sata poslala na onaj svet 16.000 ljudi. A 1815. je pod pepelom vulkana Tambora na ostrvu Sombava, istočno od Jave umrlo 47.000 ljudi... po nekim podacima čak 92.000 ljudi! U prošlom veku (od 546 aktivnih vulkana od kojih je bilo 84 podvodna) najveća erupcija desila se 1902. godine u Malim Antilima na ostrvu Martinik. Od erupcije vulkana Mont Pelee poginulo je 29.000 ljudi. U Kolumbiji je na planini Nevado del Ruiz 1985. godine stradalo 23.080 duša, a na Javi je 1919. godine, erupcija vulkana Kelut odnela 5.110 života. I kraj dvadesetog veka bio je uzbudljiv: 1999. godine 10 vulkana izbacivalo je lavu, a 2000. godine 12. Moderno doba je doba putovanja, cela planeta pretvorila se u turistički prospekt i u carstvo turista. Putovati po vulkanima sveta je specifičan doživljaj, jer tu se čovek ne susreće samo s prirodom, već sa utrobom planete. Tu osetiš dim koji dolazi ispod Zemljine kore, koja je pod kontinentima debela od 35 km do 60 km i lavu velike toplote (do 1200 C) koja ima nemerljivu moć i niko još nije uspeo da je ukroti. Posebno je opasno kamenje koje vulkani izbacuju, pošto može dostići brzinu od 1.600 km i veličinu manje kuće. Najpotresnije je kad čovek vidi okamenjene ljude ugušene sumpornim isparenjima vulkana, koje je debeli sloj vulkanskog pepela tokom decenija ili vekova sačuvao, kao da su utonuli u duboki san. Vulkanske erupcije u Indoneziji su specifične. Vulkani prosto eksplodiraju snagom koja premašuje najjače atomske bombe, a detonacija se čuje na udaljenosti od 5.000 km. Posle eksplozije vulkana Krakatau nestao je deo ostrva, a pepeo u atmosferi nije se slegao dva godine zaklanjajući Sunce. Vulkani su kao magnet. Ko ih jednom vidi u životu, ko oseti miris sumpora i pepela u vazduhu, kome tlo podrhtava ispod nogu postaje opčinjen snagom i lepotom vulkana. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Erupcija vulkana – zašto je pepeo opasan? | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 687 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 687 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|