Stare igre i nove igrice

Igra je odvajkada sastavni deo dečjeg života.Kroz igru deca razvijaju svoje psihičke,Stare igre i nove igrice intelektualne, emocionalne, društvene i moralne sposobnosti. Zbog toga je igra odavno predmet naučnih istraživanja. Postoje različiti psihološki, pedagoški, sociološki, antropološki, etnološki pristupi dečjoj igri i razvijene su različite teorije.



I U Rečniku SANU igra je definisana kao aktivnost, kretanje, radnja ljudi, najčešće dece, čiji je cilj zabava, razonoda, udovoljavanje spontanim željama. Igra je odvajkada sastavni deo dečjeg života. Kroz igru deca razvijaju svoje psihičke, intelektualne, emocionalne, društvene i moralne sposobnosti. Zbog toga je igra odavno predmet naučnih istraživanja. Postoje različiti psihološki, pedagoški, sociološki, antropološki, etnološki pristupi dečjoj igri i razvijene su različite teorije. Teorijski koncepti Vigotskog, Pijažea, Smita, Elkonjina, koji su se bavili psihologijom dečje igre, tretiraju dečju igru kao aktivnost sa naglašenim kognitivnim, edukativnim, komunikacijsko-simboličkim vrednostima, dopunjenim i funkcijom fizičkog razvoja. Sociolozi, psiholozi i pedagozi poslednjih decenija XX i početkom XXI veka veliku pažnju posvećuju karakteristikama i značaju dečje igre, pa se na osnovu različitih gledišta razvijaju i različite savremene teorije. Najnovija teorija sugeriše da je igra jedan od najvažnijih faktora neophodnih za uspešno funkcionisanje ljudskog društva. U ovom radu prvenstveno ćemo se osvrnuti na fenomen igre sa jezičkog stanovišta i sagledati igru nekada i sada kroz leksiku i terminološka određenja. Pre toga, nemoguće je ne sagledati igru kroz sve aspekte njenog ispoljavanja u dečjem svetu.

Dete počinje da se igra već krajem prvog meseca života tako što hvata predmet ako ga dodirne. Sa tim prvim dodirom igračke, preko predškolskog do školskog doba, detetova aktivnost se odvija kroz različite oblike igre:
1) funkcionalne igre (pokretanje udova, glave, podizanje, puzanje, stajanje, penjanje, hvatanje, presipanje, gužvanje, igranje loptom);
2) igre mašte (hranjenje igračaka, kažnjavanje igračaka, razgovor sa lutkama, uloge kuvarice, vozača, trgovaca, poštara, imitiranje);
3) recepcijske igre (posmatranje slika, drugih osoba, slušanje priča, pesama, učenje recitacija, gledanje crtanih filmova, pozorišnih predstava);
4) stvaralačke igre (crtanje, pisanje, građenje, obrada plastelina, pevanje, pričanje, slagalice itd.).

Postoji, dakle, više oblika igre u predškolskom periodu, i u ovom uzrastu deca se uče i socijalizaciji kroz igru. Najčešće se igraju u malim grupama, na igralištima na otvorenom prostoru (park ili mesta predviđena za dečju igru opremljena odgovarajućim spravama − tobogan, klackalica, vrteška, ljuljaška, pesak). U novije vreme, među decom mlađeg uzrasta popularne su igraonice, koje u za- tvorenom prostoru obezbeđuju deci sigurnu igru u tzv. playground-u, gde deca bez bojazni mogu razvijati svoje motoričke, kognitivne i društvene sposobnosti. Deca školskog uzrasta imaju povećano interesovanje za grupne igre, pojačanu želju za kretanjem (trčanje, skakanje, vožnja bicikla, vožnja rolera, vožnja skejta, vežbanje na spravama). Igračke za igre mašte i za stvaralačke igre su složenije i raznovrsniji su oblici igara.

S raznim stupnjevima društvenog razvoja menjao se način života, ali je igra i u novim uslovima ostala sastavni deo dečje aktivnosti. Bitna osobenost dečjih igara u prošlom veku bila je da se učesnik u igri nadmudri i pobedi brzim fizičkim ili misaonim reagovanjem, veštinom, spretnošću, mudrošću i duhovitošću. Nekada su se igrale žmurke, jurke, šuge, trule kobile, janjine, između dve vatre, lastiš, fote, klikeri, školice, frizbi, badminton, zuce, igre sa pevanjem: ide maca oko tebe, širi širi, ringe−ringe−raja; pa leksičke igre: na slovo na slovo, gluvi telefoni, kaladont. Krajem XX veka igre se bitno razlikuju od nekadašnjih. Računarska tehnologija ušla je u svet dečjih igara. Igra se komercijalizovala, industrijalizovala, a kompjuterske igrice su postale najvažnija igra. Danas kada roditelj upita dete šta radi, ono odgovara: − Igram igricu. Tvorbeni nastavak -ica u leksikologiji ima deminutivno značenje. Igra sa tim sufiksom trebalo bi da dobije suptilnije znače- nje. Roditelj pretpostavlja da se pod igricom podrazumeva neka fina, mirna dečja igra, pa ga nežno priupita: A kako se zove ta igrica? Dete, između dva pucnja, kao iz topa grune: Krvava žestina. I pre nego se roditelj zaprepasti, dete se već samouvereno hvali kako je nakupilo hiljade poena u Velikoj akciji ili je razbucalo besnog ubicu ili je iz prve oborilo snajperistu na krovu. Kakve su to igrice − preneražen je roditelj, a dete ih opisuje kao ekstra, kul, super, prva liga, vrh, hit. Takve igrice danas igraju naši osnovci.

Pretražujući ponudu kompjuterskih igrica na internetu, naišli smo na širok dijapazon besplatnih igrica za sve uzraste. I među njima postoji podela na igre za dečake i igre za devojčice. Za devojčice su kreirane igre koje su najčešće vezane za oblačenje, šminkanje, kuvanje. U tim igrama do izražaja dolazi ne kreativnost deteta, već blještavi sjaj filmskih i muzičkih zvezda koje devojčice treba da doteraju po svom ukusu za razne prilike. Svakako, u ovim igricama dominira savršena Barbi, koja živi u luksuzno opremlje nom stanu, vozi skupa kola, oblači „markiranu“ garderobu, izlazi na fensi mesta, a uloga naših devojčica je da je srede najbolje što mogu kada krene u šoping, na dejt sa Kenom ili na prolećni izlet sa frendovima. Ovde je bitan materijalni momenat i akcenat je stavljen na spoljašnju lepotu, glamur i raskoš, pa se naše devojčice odmalena pripremaju na tzv. Barbi život. Međutim, dat im je i izbor. Mogu da stilizuju i ružnu devojku, ili da srede Hanu Montanu, pirate, sonika, zombija, da kreiraju Majklov foto-robot, voze virtuelna kola, srede svoj Q7 (šta god to značilo). Ako požele da se bave kuvanjem, mogu da uz pomoć miša pripreme brzi suši, burger sa raznovrsnim prilozima, da promešaju ili memorišu brzu hranu. Igre za devojčice deluju čak bezazleno u poređenju sa onima koje se nude dečacima, a ponuda je bogata.

Igre za dečake podeljene su po kategorijama:
− ratne igrice (Veliki napad, Nokaut, Bosozoku borci, Buš protiv Kerija, Crveni avion, Krvava oštrica, Krvava žestina, Ološ, Pravilo, Ratno nebo, Mala bitka, Dinastija, Džingis Kan, Borba u bazenu, Snajperista na krovu, Borci kapoire);
− akcione igrice (Nindža kornjače, Specijalne jedinice, Džungla ubijanja, Černobiljska farma, Zlatni rudar, Drži bombu, Velika bitka tenkova, Ratni odred, Nogati nindža, Alpski beg, Čekićanje, Avenija smrti, Bal zmajeva, Balansiranje, Beg iz jame, Beg iz svemira, Betmen);
− pucačke igrice (Svemirski brod, Velika akcija, Besni ubica, Brza vatra, Drakulino nebo, Ekstremni simulator forme, Elitni bacač, Fleš kriza, Fleš napad);
− auto-moto vožnje (Atomski trkač, Banger trka, Buntovnička vožnja, Čisti adrenalin, Ekstremna vožnja, Luda vožnja, Vešti bajker);
− sportske igrice (Bacanje koplja, Biciklomanija, Biciklomanija na ledu, Deluks bilijar, Disk golf, Drži majmuna, Drži ups, Eksplodirajući bilijar, Ekstremni skejt, Fleš golf, Fleš kriket, Blatno kupanje, Adrenalinski izazov).

Na jednom internet sajtu pod kategorijom dečje igre pronašli smo sledeće naslove: Majmunska avantura, Majmunska posla, Moj BMW kabriolet, Pucanje uskršnjim jajima, Uhvati keš, Oboji spajdermena. U kategoriju omiljene zabavne dečje igrice spadaju: Zirolopta, Deponija, Invazija mrava, Klopka za duha, Mala pirana, Pijanka, Pivski ping-pong, Čibosova istraživanja, Pokemoni, Šrek. Nove igre u ponudi su: Maks uništitelj, Ekstremna vožnja, Divna Merilin, Džoker poker, Veliki napad, Menadžer projekta, Miner, Misija Alfa, Misija Vavilon, Misija Mars, Majkrosoft haker, Mokraćna igra, Monstrumsko žvakanje, Mesečeva patrola, Minsko polje. Među misaonim igricama koje se nude našoj deci da razvijaju vijuge mogu se naći ovakvi nazivi: Lavirint, Sedam poseda, Autolavirint, Bloks zauvek, Bongo lopte, Bum kutija, Bomba, Antitetris, Buđenje Atlantide. Za one kojima ide matematika tu su matematičke igrice: Sabiraj kao lud, Minolovac, Mašina za razmišljanje. Naslovi poput Sunđer Bob, Robin mačka, Legendarni sonik, Srećna veštica, Kauboji deluju umirujuće i potpuno bezopasno.

Svi navedeni naslovi obuhvaćeni zajedničkim terminom igrica zvuče zastrašujuće i jezivo. U terminologiji kompjuterskih igrica preovlađuje morbidna, agresivna leksika. Među najfrekventnijim leksemama su smrt, ubica, bomba, udarac, bitka, borba, borac, miner, pucanje, ubijanje, invazija, napad, akcija, misija, beg; ratni, besni, krvavi, moćni, veliki, atomski, ekstremni, adrenalinski.Najčešće odredbe uz glavnu reč su fleš (brzo) i ekstremno, pa i kada se radi o sportskim igricama. To su reči koje naša deca usvajaju i kojima barataju i čine deo rečnika desetogodišnjaka.
VI Poslednjih godina vode se burne polemike o prednostima i manama kompjuterskih igrica, i o tome da li one suzbijaju ili pojačavaju agresivnost kod dece. Različita istraživanja dokazala su da kompjuterske igrice imaju pozitivan uticaj na decu jer poboljšavaju refleksno pamćenje, razvijaju smisao za inicijativu, pristup i logiku. Igranjem ovakvih igrica deca stiču bolju koncentraciju, razvijaju pažnju, a po tvrdnji nekih psihologa i inteligenciju, jer je dete prinuđeno da samo rešava niz zanimljivih zadataka. Deca tako dolaze i do novih saznanja i razvijaju kreativnost. Što se tiče njihovog uticaja na oblikovanje mišljenja i ponašanja kod dece, stručnjaci smatraju da i najnasilnije kompjuterske igre ne pretvaraju mlade u zločince. Presudno je vreme koje dete provede uz ekran, problem nastaje tek ukoliko dete zapostavlja sve druge aktivnosti i druženje sa vršnjacima. Umereno igranje ovakvih igrica nije štetno po decu, tvrde psiholozi. Kompjuterske igrice imaju i neke dokazane negativne posledice, i to po fizičko zdravlje dece. Zdravstveni problemi mogu nastati zbog dugotrajnog sedenja, usporen je rad srca, metabolizma, opterećeni su vid i kičma. Poseban je problem socijalna izolacija i usamljenost. Čini se, ipak, da je negativan uticaj igranja ovakvih igrica dalekosežniji, jer one utiču i na jezik i na mišljenje, a samim tim i na verbalno i neverbalno ispoljavanje i ponašanje dece. Veliki broj roditelja, zabrinut zbog ovakvog vida zabave svoje dece, obratio se Ministarstvu prosvete i sporta, koje je tim povodom saopštilo da mlađim maloletnicima ne preporučuje igre sa eksplicitnim scenama nasilja,a očekuje se da se više radi na promociji edukativnih video igara.

Nekada igre i igrališta, danas igrice i igraonice. Današnje igrice nemaju očekivano i osnovno deminutivno značenje, već prema onome šta zaista označavaju dobijaju pejorativnu konotaciju. Igrati se jeste uzajamnopovratni glagol, podrazumeva radnju koja se vrši sa još nekim, u društvu, i zato igra prevashodno ima socijalno značenje (deca se uče da prihvataju pravila igre, da se prilagođavaju ciljevima grupe, da razvijaju međuljudske odnose). Kada deca igraju igrice, provode sate sama u zatvorenom prostoru, a time igra gubi jednu od svojih osnovnih funkcija. Oslanjajući se na definiciju igre sa početka rada, mogli bismo reći da je igranje aktivnost kojoj je cilj zabava, razonoda ili takmičenje, nadmetanje učesnika. Kako nazvati dečju (ne)aktivnost ispred kompjutera koja traje satima, u kojoj se deca razonode tako što se bore sa virtuelnim stvorenjima, to tradicionalna igra svakako nije, ali sigurno jeste neki novi oblik igre − možda bismo je mogli označiti terminom sajber igra.



Autor: Tanja Milosavljević / Instituta za srpski jezik SANU, Beograd.