U Homolju zlato sve više navire

U Homolju zlato sve više navire



Kanadska kompanija "Avala risolsis", koja je nastavila istraživanja u okolini Žagubice, ponovo je pronašla značajne rezerve zlata.



U istražnom polju "Jasikovo", kako je za Tanjug izjavio predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damjanović, na mestu zvanom Krakubider, analizirajući sadržaj jedne bušotine, utvrđen je srednji sadržaj zlata od čak 8,1 grama po toni.

U "Avala risorsisu" navode da se na osnovu dosadašnjih rezultata može zaključiti da su ležišta zlata u okolini Žagubice slična rudnicima ovog plemenitog metala u američkoj saveynoj državi Nevadi.

Po dosadašnjim saznanjima, tragovi zlata pojavljuju se u opsegu dužine 20 i širine osam kilometara, mada postoje indicije da se zlatna žila prostire dužinom od čak 70 kilometara.

Zbog toga je kanadska kompanija obezbedila dodatnih 35 miliona dolara, kako bi u potpunosti pokrila i istražila teren u okolini Žagubice.

Početkom novembra 2010, analizirajući sadržaj bušotine, duboke 220 metara, kanadska kompanija ustanovila je srednji sadržaj od 4,3 g zlata po toni.

Posle tog otkrića, nedaleko od prve bušotine, na dubini od 256 metara, pronađen je srednji sadržaj neverovatnih 22,4 grama zlata po toni.

Prema dr Damjanoviću, očekuje se da ova, ili neka druga kompanija veoma brzo počne eksploataciju zlata na ovom području, što će biti od velike koristi ne samo za opštinu Žagubica, već i čitavu Srbiju.

(Tanjug)

Zlatna groznica nad Sofijom

Planina Vitoša iznad Sofije puna je tragača za zlatom. Potoci posle kišnih perioda iznedre krupnije grumenje samorodnog plemenitog metala, ali i obrađene primerke nakita, koji završavaju na ilegalnom tržištu starina.

Prava zlatna groznica „trese“ obronke planine Vitoša nad bugarskom prestonicom Sofijom. Obale potoka i rečica na južnom delu planine pune su ljudi koji opsednuti legendama i naoružani lopatama i priborom za ispiranje tragaju za zlatom.



Vitoša

Većina njih, ipak, pronađe samo gram ili dva dnevno, ali kao heroji iz romana Džeka Londona i oni se nadaju da će u svojim sitima pronaći ogromno grumenje ili će naići na zlatnu žilu.



Nada im naglo poraste posle svake obilnije kiše, koja podgrejana maštom od Vitoše pravi bugarski El Dorado.



I zaista, na padinama Vitoše postoji nekoliko nalazišta samorodnog zlata od kojih je najizdašnije ono u mestu Dikanite, gde se nailazi i na krupnije grumenje.



U koritima nekih potoka čak su pronađeni i primerci zlata prerađenog u drevni nakit. Ipak, gram čistog neobrađenog zlata u zlatarama Sofije vredi samo 25 evra, a obrađeni primerci završavaju na crnom tržištu starina, izveštavaju bugarski mediji.

RTS