Gangsteri - državni neprijatelji br. 1

AL KAPONE

(1899-1953)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Al Kapone rođen je 17. januara 1899. godine u Njujorku. Bio je četvrto od devetoro dece italijanske emigrantske porodice. Sa 12 godina je napustio školu i bio poznat u Bruklinu kao neverovatno agresivno dete.

Kao tinejdžer, postao je član Džejms ulične bande, koja je radila za tada poznatog njujorškog gangstera Džonija Torija. Kapone je bio veoma sklon svađama i često je učestvovao u fizičkim obračunima iz kojih je izvukao veliki ožiljak na levoj strani lica, po kome je kasnije dobio nadimak Scarface (Lice sa ožiljkom). Sa 20 godina seli se u Čikago, gde je Torio premestio svoj posao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Veoma brzo je išao uz lestvicu u gangsterskoj bandi i ubrzo je postao vođa poslova sa prostitucijom i kockom. Bio je jedan od najhladnokrvnijih ubica u gangsterskom svetu. Stotine ljudi izgubile su živote zahvaljujući njemu. Najveći obračun u američkoj istoriji obeležio je baš on, kada je 14. februara 1929. godine, u poznatom masakru na Dan zaljubljenih, sa članovima svoje bande ubio gotovo sve članove najveće protivničke gangsterske grupe.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uprkos svim brutalnostima koje je činio tokom života, Al Kapone nikada nije optužen ni za jedno ubistvo. On je 1931. godine uhapšen i osuđen na 11 godina zatvora zbog utaje poreza!
U svojoj četrdesetoj godini oboleva od neizlečivog tumora, koji posle osam godina, 25. januara 1947. godine, uzrokuje njegovu smrt. Umro je u svojoj vili na Floridi. Ostao je upamćen kao jedan od namračnijih ljudi u istoriji.

Al Capone i čikaška mafija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ranih dvadesetih,čikaško podzemlje je bilo podijeljeno izmedju bande Džonia Torioa i pretežno irske bande Čarlsa Dajona.Torijev bijeg iz Čikaga 1925. značio je da je Kapone sada bio gospodar najbogatije teritorije u podzemlju.To je bilo carstvo koje je cvjetalo na prostituciji,kocki,krijumčarenju alkohola i iznudjivanju.Porodica Djene,koju su vodili 4 brata sicilijanca,predstavljala je kaponeove glavne snabdijevače viskija i džina lošeg kvaliteta.Taj alkohol je bio jeftin,loš i opasan.Proizvodjen je po cijeni od 40 centi po galonu,prodavan je Kaponeu za 2 dolara,a zatim se u kafanama prodavao za 6 dolara!Mnoge mušterije koje su ga pile su osljepile ,a neke su umrle..Drugi snabdjevač krijumčarenog alkohola za Kaponea je bio sin policajca Rodžer.Kapone je želio da ga ukloni da bi preuzeo njegov posao,što je i uradio.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ali žrtva za kojom je Kapone najviše žudio je bio Bagz,čovjek koji je pokušao da ubije Toria još 1924.godine.Zato je Kapone unajmio najozloglašenijeg plaćenog ubicu Džeka,koji je usput bio profesionalni bokser.Njegova reputacija je ulivala strah.Znak raspoznavanja mu je bio novčić koji bi utisnuo u ruku svakoj žrtvi.Do 1929. bar 15 tijela je nadjeno sa Džekovom ¨podsjetnicom¨.Do tada Kapone uspijeva da preuzme gotovo cjelokupnu mrežu kriminala grada Čikaga.Ali njegova pobjeda je bila kratkog vjeka...

[You must be registered and logged in to see this image.]

1931. Al Kapone je osudjen za utaju poreza.Morao je da plati troškove od 30 000 dolara,što je za njega bila sitnica,ali je još bio osudjen na 11 godina zatvora.To ga je dotuklo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Првобитно је био затворен у затвору Атланта, али је и даље успевао да организује свој посао. Због тога је пребачен у злогласни затвор Алкатраз, где му је забрањен било какав контакт са спољним светом. У таквим условима је почео да губи здрав разум; чак је и причао да га прогони дух извесног Џејмса Кларка, жртве масакра почињеног на Дан заљубљених.

Ментално болестан, па чак и физички нарушеног здравља због поодмаклог стадијума нелеченог сифилиса, бива смештен у Балтиморску менталну институцију, а касније на кућно лечење. Умро је 25. јануара 1947. године у својој кући на Флориди.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Al Kapone imao brata koji je bio policajac



Čudna porodična priča je zadesila porodicu poznatog gangstera Al Kaponea…Malo ko zna ali Al Kapone je imao brata rođenog koji se zvao Džejms Vićenco Kapone on je rođen 1892. godine….

Vićenco je imao sedam godina kada se njegov brat ( kasnije najveći gangster Amerike) Al rodio.Vićenco Kapone je napustio svoju porodicu kada je imao 16 godina i pridružio se jednoj cirkuskoj trupi.Međutim život ga je na kraju odveo na sasvim drugu čudni i neobičnu stranu života postao je policajac.

Džejms Vićenco je godinama je putovao po zapadu pod lažnim imenom Ričard Hart.On je jednostavno hteo a možda i morao da sakrije svoje italijansko poreklo odnosno prezime.Voleo da ga tretiraju kao Indijanca ili Meksikanca.

Kada je napustio cirkusku trupu,svoj dom je našao u Nebraski i tu je završio kurs za policajca.I onda je počeo da radi kao zaštitnik zakona,što je poprilično ironično s obzirom na činjenicu da je u isto vreme njegov rođeni brat Al bio jedan od najpoznatijih gangstera u Americi odsnosno kriminalaca.Džejms Vićenco Kapone je 1952. godine umro u svojoj kući u Nebraski u SAD.



Znanje.pv portal.

Пабло Емилио Ескобар Гавириа

[You must be registered and logged in to see this image.]

Пабло Емилио Ескобар Гавириа (шп. Pablo Emilio Escobar Gaviria),(1. децембар 1949.-2. децембар 1993.) je био колумбијски краљ дроге. У историји је запамћен као најмоћнији и најбогатији криминалац. На врхунцу моћи 1989. налазио се на седмом месту Форбсове листе најбогатијих на свету са процењеном имовином од 25 милијарди долара.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ескобар је рођен у малом селу у покрајини Антиохија, Колумбија, као треће од седморо деце Абела Ескобара, фармера, и Хемилде Гавириа учетељице у Основној школи. Када је имао седам година, герила је упала у село и запалила им кућу. Након тог догађаја родитељи су послали Пабла и његовог три године старијег брата Роберта у град Медељин, да живе код Хамилдине мајке. Још као тинејџер Пабло је почео своју криминалну каријеру на улицама Медељина. Почео је да са гробља купује старе надгробне споменике, сређује их, и продаје препродавцима. Након тога почео је да шверцује цигарете и кућну технику да би неколико месеци касније његов највећи товар бивао заплењен. Полиција је по дојави знала куда ће проћи камиони и сва роба је заплењена, али Пабло није био ухапшен. За то време је био студент политичких наука на Универзитету у Медељину, али због лошег финансијског стања морао је да обустави школовање. Говорио је да ће једног дана постати председник Колумбије.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Када им је пропао посао, Пабло, његов рођак Густаво и још један њихов пријатељ из детињства ушли су у посао са кокаином. То је било 1976. године. У почетку су преносили пасту коке из Перуа у лабораторије у Медељину. Да би касније отворили своје лабораторије и добијали готов производ. Говорио је како ће до двадесет друге године постати милионер.
Када је почео свој посао са кокаином, у почетку су превозили дрогу у Мајами у старим авионским гумама. Чак је и сам Пабло неколико пута лично превозио робу. Једном приликом су га ухапсили на граници и пронашли робу. Пабло је успео да подмити судије и убрзо се нашао на слободи. Тада је одлучи да никад више не превози дрогу лично. Ангажовао је пилоте и пилоти су по лету могли да зараде милионе долара. Како се посао развијао Пабло је убрзо купио 15 нових авиона. Тржиште се најбрже и највише развијало у САД-у, тако да су им требале нове методе шверцовања. Када је у посао ушао Карлос Лехдер, њих двојица су купили цело мало острво на Бахамима и направили писту. Средином осамдесетих преко те писте су полетали скоро сви авиони који су преносили кокаин у САД. То је уједно и била главна рута Медељинског картела, који је Пабло основао заједно са браћом Очоа.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Сматра се да је највећа грешка коју је Пабло начинио била улазак у политику 1982. године. Одмах након кандидовања за конгресмена почео је да сиротињи изграђује стамбене објекте и пружа им здравствену заштиту. Народ га је сматрао својим Робином Худом, и Пабло је изабран за конгресмена. Међутим, његова политичка каријера није дуго трајала, ушавши у политику стекао је медијску популарност а самим тим је привукао и полицију. Политички противници су га оптужили да је нарко-дилер и криминалац. Убрзо након тога 1984. Пабло је наредио убиство политичког противника Лара Боњиле. Одмах након убиства полиција је добила наређење да га ухапси. Пабло је побегао и евакуисао из Колумбије целу своју породицу хеликоптерима.

Неко време су провели у Панами под заштитом панамског диктатора, али када су сазнали да ће их и ту ухапсити, отишли су у Никарагву и ту провели пар месеци. Одлучили су да је најбоље да се врате у Колумбију и да се нагоде са полицијом.

У међувремену, под притиском САД-а влада Колумбије је донела закон о екстрадицији којим је било омогућено да се држављани Колумбије испоручују у САД и да им се тамо суди. То је означавало почетак рата између нарко картела и владе
Убрзо након проглашења закона о екстрадицији картели су почели своју сурову одмазду. У новембру 1985. Пабло је дао новaц герилском покрету, и тај исти покрет је крајем месеца напао врховни суд у Боготи, зграда је запаљена, убијено је четворо судија, мноштво полицајаца али и чланова гериле. У Медељину је објављено да свако ко убије полицајца ће добити новац од Пабла Ескобара. У року од две године само у Медељину убијено је преко 700 полицајаца. За то време посао је био на врхунцу картел је месечно слао десетине тона кокаина у Америку, али су у међувремену отворили ново тржиште, Европу. Бродовима би роба доспела до Шпаније, где су били у контакту са шпанским премијером, па би затим из Шпаније роба наставила ка западној Европи.

[You must be registered and logged in to see this image.]

У мемоарима Пабловог брата, Роберта Ескобара је описано како им је у то време највећи проблем био складиштење новца. Толико га је пристизало да нису имали где да га сместе, држали би га по складиштима и по тврдњи Пабловог брата годишње би им пацови појели између 10 и 20 милијарди. Једном је напоменуо да се месечно трошили 3000 долара за гумице, да свежу новчанице.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Највећи товар који су успели да пренесу износио је 23.000 килограма. Након напада на владу постали су бегунци скривали су се по џунглама носећи са собом торбе са милионима долара. Као одговор за напад на суд, влада је лоцирала и уништила највећу лабораторију Медељинског картела, и полиција је запленила 13 тона дроге. Рат се смирио 1989. године на кратко, јер су крајем године били председнички избори. Сви кандидати су говорили да ће искоренити организовани криминал и депортовати нарко кријумчаре у Америку. Одговор је био брз и до краја године Медељински картел је убио 4 од 6 кандидата. У наредне две године, рат је био на врхунцу, готово свакодневно су минирани објекти у граду и мноштво људи је погинуло. Врхунац је био 1989. године када су у зграду Колумбијске тајне полиције унели комби са 500 килограма експлозива, један део зграде се урушио, 52 полицајца су погинула а стотине је рањено. Рат се привремено завршава 1991. када је влада под притиском Ескобара променила устав и забранила екстрадицију. Договор је био да Пабло у Колумбији проведе 7 година у затвору. Пристао је али под условом да сам себи направи затвор. Купио је кућу на планини изнад Медељина и одлучио да ту борави. То место је добило назив катедрала.

[You must be registered and logged in to see this image.]

wiki

Domišljati Medeljinci su se setili da unovče ovaj svoj najpoznatiji brend, pa su krenuli da organizuju turističke obilaske mesta koja su bila od neke važnosti za života "kralja kokaina"
Nekadašnji najveći svetski narko-bos Pablo Emilio Eskobar Gavirija, iako je mrtav skoro 20 godina, i dalje izaziva mnogo kontroverzi u ovoj zemlji. Hiljade turista svake godine odlaze u Medeljin, grad u kome je za života ovaj čovek bio svojevrsno božanstvo, i čije je ubistvo u decembru 1993. godine izazvalo pravu pravcatu agoniju u ovom mestu.
Tako turisti za nekoliko desetina dolara mogu da obiđu čuvenu “Hacijendu Napoli”, ranč koji je predstavljao “Generalštab” organizacije “Medeljinski kartel”, kuću u kojoj se krio neposredno pred svoju smrt, njegov grob i još desetak odredišta koja su obeležila njegovu karijeru.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pomenuta hacijenda izaziva najviše interesovanja, jer je u svoje vreme važila za jednu od najluksuznijih građevina mafijaša. Eskobar je izgradio superluksuzni kompleks koji je imao aerodrom, heliodrom, zoološki vrt, luksuzne objekte, bazene i još mnogo toga, a delić bogatstva je prikazan i na nacionalnoj televiziji u Kolumbiji, kada je Eskobar Gavirija predstavljen kao borac za zaštitu prirode u ovoj zemlji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tu je i stadion koji je on svojevremeno otvorio u ovom gradu, stambeni kompleks koji je bio predviđen za najsiromašnije građane koji su živeli na deponiji, kao i mesta na kojima su izvršena neka od mnogobrojnih ubistva u Medeljinu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada je nakon serijala ubistava i otmica, uspeo da izdejstvuje promenu Ustava Kolimbije, Vlada se obavezala da neće da ga izruči SAD. On je, zauzvrat, pristao da ode u zatvor, ali ne bilo koji. Pablo je sam sebi izgradio zatvor, “Katedralu”, koji je imao ograde sa tri strana, a u sebi kockarnicu, fudbalski teren i luksuzne apartmane gde su dovođene prostitutke. Turisti, takođe, mogu da pogledaju mesto gde se nalazilo ovo zdanje, iz kog je on pobegao nakon 13 meseci.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Turistima se nudi i mogućnost vizite kuće na čijem je krovu ubijen jedan od najpoznatijih kriminalaca svih vremena. On se, uprkos strašnim gubicima koje je preživeo u periodu od 1989. do 1993. godine, uspešno čuvao i izmicao poterama specijalnih jedinica policije, agenata CIA, kao i rivalske organizacije kriminalaca, koja je postojala da bi njega uništila, “Los Pepes”. Pablo je najzad lociran i ubijen 3. decembra 1993. godine kada je razgovarao sa svojom porodicom. Prekršio je zlatno pravilo da dugo ne priča telefonom. Razgovor je mnogo trajao, policija ga je locirala i opkolila kuću u kojoj se skrivao. Pokušao je da pobegne kroz prozor i krovove susednih kuća, ali su ga organi reda likvidirali u unakrsnoj vatri.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na samom kraju ove rute obilazi se njegov grob, koji se nalazi na groblju Žardins Montesakro, u ovom gradu. Za razliku od turista, njegova porodica često ne posećuje ovo mesto, jer je nakon smrti pritisak za suprugu i dvoje dece bio nepodnošljiv u njihovom gradu, pa su morali da odu iz zemlje. Oni su se preselili u u Argentinu, u Buenos Ajres, gde su promenili imena kako bi mogli da žive normalnim životom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

telegraf.rs.

Džon Dilindžer - državni neprijatelj br. 1

IZVOR: TANJUG


Na današnji dan, 22. jula pre 80 godina, nakon što je izašao iz bioskopa u Čikagu, gde je gledao gangsterski film, ubijen je "državni neprijatelj broj jedan" Džon Dilindžer.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: FBI / Wikimedia Commons

Dilindžer, čije je ime dominiralo na naslovnim stranama medija, i njegova banda terorisali su Srednji zapad od septembra 1933. do jula 1934. godine. Oni su ubili 10 ljudi, ranili sedam, pljačkali su banke i policijske arsenale.

Međutim, tokom velike ekonomske depresije tokom tridesetih godina u SAD, mnogi stanovnici te zemlje nisu razumeli situaciju u kojoj se nalaze, pa su od razbojnika napravili junaka koji je skrenuo pažnju javnosti i izazvao masovnu erupciju osećanja.

Džon Herbert Dilindžer je rođen 22. juna 1903. u Ouk Hilu u Indijanapolisu. Odrastao je pored veoma strogog oca, ali koji je bio blag i velikodušan prema drugima. Majka mu je umrla kada je imao tri godine, a otac mu se ponovo oženio šest godina kasnije ženom sa kojom se Džon nije slagao.

Tokom puberteta je često upadao u nevolje da bi, konačno, napustio školu i počeo da radi u mašinskoj radionici u Indijanapolisu. Iako je bio inteligentan i dobar radnik, ubrzo mu je to postalo dosadno i često je boravio napolju po celu noć.

Njegov otac, zabrinut da iskušenja grada kvare njegovog sina tinejdžera, prodao je imanje u Indijanapolisu i sa porodicom se preselio na farmu u blizini Mursvila, Indijana.

Međutim, mladi Džon nije reagovao bolje na seoski način života i ponovo je počeo da divlja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prekid odnosa sa ocem i problemi sa zakonom, kao što su krađe automobila, navele su ga da ode u mornaricu. Dilindžer je i tamo ubrzo zapao u nevolje, nakon čega je napustio mornaricu i iskrcao se u Bostonu.

Oženio se šesnaestogodišnjom Beril Hovius 1924. godine, a zaslepljeni snom o svetlosti grada, mladenci odlaze u Indijanapolis.

Dilindžer nije imao sreće u pronalaženju posla u gradu, pa se okrenuo kriminalu u potrazi za lakim novcem, te je sa Edom Singltonom pokušao da opljacka bakalnicu. Ubrzo su uhapšeni. Singlton se na suđenju izjasnio da nije kriv i bio je osuđen na dve godine zatvora.

Dilindžer, sledeći savete svog oca, priznao je zločin i proglašen je krivim za napad i za izvršenje krivičnog dela i dobio je kaznu zatvora u trajanju od dve do 14 godina i 10 do 20 godina u državnom zatvoru Indijane. Zapanjen zbog tako oštre kazne, Dilindžer je postao izmučen i nezadovoljan čovek, navedeno je na sajtu FBI.

Između zatvorskih kazni, bežanja iz zatvora, Dilindžer i njegova banda pljačkaju banke, kradu puške, pištolje, pancire iz policijskog arsenala...

Član Dilindžerove bande, 14. decembra 1933, Džon Hamilton, puca i ubija detektiva u Čikagu. Mesec dana kasnije, Dillinžerova banda ubija policajca u pljački Prve nacionalne banke istočnog Čikaga.

Posle više razbojništava i pljački Dilindžer je završio u zatvoru u Kroun Pointu, Indijana, odakle je 3. marta 1934. godine uspeo da pobegne tako što je oteo policajcima puške i zatvorio ih u ćeliju. To je bila greška koja će ga koštati života.

Dilindžer je ukrao šerifov auto i odvezao se u Čikago čime je prekršio Nacionalni zakon o motornim vozilima, što je u toj državi savezni prekršaj i zbog toga je FBI uključen u potragu za ovim kriminalcem.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zahvaljujući raspisanoj nagradi za informacije o tome gde se skriva Dilindžer, FBI je došao do podataka da će taj kriminalac 22. jula biti u bioskopu sa svojim prijateljima.

U 10.30 časova, Dillindžer je sa svojim pratiljama izašao iz bioskopa, okrenuvši se kada je pored vrata video detektiva koji je zapalio cigaru kao signal kolegama.

Dillindžer je brzo shvatio šta se događa i reagovao je instinktivno - zgrabio je pištolj i krenuo prema obližnjoj uličici.

Pet hitaca ispaljeno je iz pištolja tri agenta FBI. Tri metka su pogodila Dilindžera. U 10.50 Džon Dilindžer je proglašen mrtvim u maloj sobi u bolnici Aleksijan braders.

Bendžamin Sigel - Bagzi

[You must be registered and logged in to see this image.]



Bendžamin Sigel, zvani Bagzi, bio je jedan od najvećih američkih gangstera iz vremena prohibicije, sklon nasilju i brutalnim ubistvima, postao je čuven i kao osnivač grada kocke - Las Vegasa

Bendžaminu Sigelu ništa kriminalno nije bilo strano. Ni iznude ni pljačke, posebno ne ubistva. Nadimak Bagzi, koji nije mogao da podnese, zaradio je zbog odlučnosti da se uvek baci u vatru i nonšalantno ponaša i posle najjezivijih zločina. Visok, sa čuperkom crne kose, zavodljivih plavih očiju i uvek u najskupljim modelima izazivao je uzdahe mnogih lepotica. Za razliku od svojih kolega sa one strane zakona, Bagzi je uživao u publicitetu i na vrhuncu svoje "karijere" dosegao status holivudskih zvezda. Najviše će, ipak, ostati upamćen po pretvaranju pustinjskog, prašnjavog gradića Las Vegasa u omiljeno stecište kockara sa svih meridijana.

Poznanstvo sa Lučanom

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sigel je rođen i odrastao u siromaštvu u jevrejskoj doseljeničkoj porodici iz Ukrajine koja se skrasila u Njujorku. Njegov otac je radio u industriji odeće, a njegovi prihodi nisu bili dovoljni da se prehrani sve brojnija porodica. U svojim dečačkim promišljanjima Sigel je odlučio da nipošto ne pođe očevim stopama: mora postići više, mora se obogatiti. Sa drugarom iz ulice Moiem Sedvejem počeo je da uzima reket uličnim prodavcima. Jedan od dečaka bi zatražio dolar od prodavca, a kad bio ovaj odbio, drugi bi polio robu kerozinom i zapalio je. Sledeći put nisu imali nikakvih problema sa "naplatama"!

U to vreme Bagzi je upoznao Mejera Lanskog, još jednog dečaka iz iseljeničke porodice, koji je želeo da prošlost ostavi za sobom i zgrne veliki novac. Postoje brojne priče kako su se njih dvojica sreli. Po najpopularnijoj verziji Sigel je u svojim momačkim danima odlazio kod prostitutke koja je radila za Lakija Lučana, ali joj nije plaćao usluge. Lučano se razbesneo zbog toga, sačekao da mladić ponovo poseti prostitutku, zatekao ih na delu i počeo da ih tuče. U tom trenutku u sobu je ušao Lanski i prekinuo raspravu. Od tada su njih trojica, navodno, bili najbolji drugovi. Po mišljenju biografa Roberta Lejsija, posebno snažno prijateljstvo razvilo se između Lanskog i Bagzija.

- Violentan i iracionalan, velikodušan i šarmantan Beni Sigel bio je naprosto pun života i ta u njemu urođena bujnost bila je nedostižna Majeru Lanskom. Benijev osmeh obarao je s nogu, a kad se naljuti čovek se skameni od straha - zaključio je biograf.

Njih dvojica zajedno su uzimali reket i organizovali kockarske igre na ulici, ali ujedno i planirali ozbiljnije i isplativije poduhvate. Lično Laki Lučano im je otvorio vrata "ozbiljnog posla". Kada mu je bilo 18 godina završio je u zatvoru zbog trgovine heroinom i morfijumom. Kada je izašao iz zatvora, jedino o čemu je razmišljao bilo je kako da se osveti čoveku koji ga je ocinkario policiji. Tada stupaju na scenu Lanski i Sigel. Njihov zadatak bio je da otmu cinkaroša (sina jednog bruklinskog policajca) i pobrinu se da više nikada ne ugleda svetlost dana. Posle svog prvog ubistva Sigel se osećao nepobedivo i sa svojim kolegom u zločinu fokusirao se na igre na sreću i organizovane pljačke. Stekao je reputaciju veštog napadača, kako u potezanju noža, tako i u klasičnom pesničenju. U to vreme Sigel je upoznao Estelu Krakover, koju će oženiti 1927. godine. Tri godine kasnije Estela na svet donosi devojčicu Milisent, a mnogo godina kasnije drugu ćerku Barbaru.

Uživao da ubija

Činilo se da Sigel i njegova momčadija uživaju u zločinima koje čine. Jedan njujorški detektiv rekao je "da će za sitne pare polomiti ruku nekome koga u životu nisu videli".

- Nepoznatog čoveka bi ubili za manje od 50 dolara. Ako mi verujete, Bagzi je najviše voleo da sam obavi posao. Nije ga zadovoljavalo da izdaje naređenja i prikuplja novac. Uživao je da ubija. Trnci bi ga podilazili kad bi video da njegove žrtve pate, stenju od bola i umiru.



Prohibicija

Sa Lakijem Lučanom Bagzi i Lanski sve više ulažu u njujorške kladionice i potplaćuju policajce i političare. Zakon o prohibiciji iz 1920. godine otvorio je, međutim, do tada neslućene mogućnosti američkoj mafiji. Policija je uglavnom žmurila na bujanje zabačenih lokala i noćnih klubova u kojima su se točile litre alkohola, a prohibicija postala plodno tle za zgrtanje ogromne količine novca. Tadašnji moćni bos podzemne imperije Arnold Rotštajn tražio je pouzdane ljude za unosan biznis sa alkoholom i našao ih u Lučanu, Lanskom i Sigelu. Poslednja dvojica su već razvili posao sa iznajmljivanjem transportnih kamiona, što je bila odgovarajuća fasada za švercerske radnje.

U Njujorku tog vremena dve sicilijanske mafijaške familije godinama su vodile ljutu bitku za prestižnu titulu bosa nad bosovima. Oko 1931. godine Laki Lučano je dobio zeleno svetlo za pristupanje Marancanovoj porodici, a sa njim i drugovi poput Benija Sigela, pod uslovom da odrade ubistvo prvog čoveka suparničke familije Maserija - gazda Džoa. Lučano je lično ugovorio ručak sa gazda Džoom u njegovom omiljenom restoranu na Koni Ajlandu. Legenda kaže da su posle ručka zaigrali karte. Usred partije Lučano se povukao do toaleta, nakon čega su u restoran upala četiri naoružana čoveka i izrešetala gazda Džoa. Dok je umirao, u ruci je navodno stiskao asa karo!

Priča se da je za ovaj napad odgovoran Bendžamin Sigel i njegova družina. Ubice je u kolima za volanom čekao Čiro Teranova koji se toliko uspaničio, da su mu se kola stalno gasila. Sigel je izgubio strpljenje, pucao mu u glavu i seo za volan.

Obruč oko njujorških bosova oko 1935. godine sve se više stezao, a Sigel je procenio da je njegova budućnost u Kaliforniji. Kad je sa ženom i dve ćerke stigao u "sunčanu državu", iznajmio je vilu od bele cigle sa ogromnim bazenom. Odmah je obnovio prijateljstvo sa Džordžom Raftom, jednim od drugova iz detinjstva koji je u međuvremenu postao poznati holivudski glumac. Lepuškasti glumac u najvećoj meri doprineo je da se oko Sigela stvori fama i oreol velike zvezde.

- On je veliki čovek sa istoka - govorio je o svom prijatelju iz podzemlja slavni glumac.

Bliske veze sa Holivudom uvele su Bagzija u novi unosan "biznis" - iznuđivao je novac od filmskih mogula. Priča se da je u tom periodu Bagzi imao niz romantičnih avantura sa starletama, ali i prvom platinastom plavušom Holivuda - Džin Harlou.

Brutalno ubijen

Uprkos uvreženom shvatanju, Bagzi nije izmislio Las Vegas, niti je maštao o tome da podigne američki Monte Karlo usred pustinje u Nevadi. Želeo je samo da preuredi nekoliko kockarnica koje su zvrjale prazne u zabitom gradiću. U toj nameri na ruku mu je išla jedna pogodnost koju nije obezbeđivala nijedna druga država. U Nevadi je kockanje bilo zakonom dozvoljeno. Sigel je namerio da gradi luksuzni hotel sa bazenima, ali mu je ubrzo ponestalo novca. Pozajmljivao je od svih prijatelja ogromne sume, uključujući i Mejera Lanskog, Frenka Kostela i Lakija Lučana. Uz ovu "pomoć prijatelja" uspeo je da sagradi hotelski kazino, a izgradnja soba ostavljena je za kasnije. Čitavu građevinu nazvao je "Flamingo", a mnogi su smatrali da ju je nazvao po svojoj novoj devojci Virdžiniji Hil.

U prvo vreme Bagzijeva investicija nije donosila nikakvu dobit. Novac se nije slivao u kasu, a suinvestitori Lanski i Kostelo počinju da gube veru u Sigelova obećanja da će brzo doći do velikog profita. Prvo otvaranje "Flaminga" sa zvučnim imenima Holivuda Klerkom Geblom i Džoan Kraford nije dalo odgovarajući efekat, a uporna kiša naterala je goste da brzo spakuju kofere i napuste kockarnice. Ostavljen na milost i nemilost nekadašnjih prijatelja, Bagzi je očajnički pokušavao da osposobi hotelske sobe za drugo veliko otvaranje. Taj naporan rad najzad se isplatio jer je "Flamingo" ubrzo počeo da donosi zaradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bagzi se vratio u Los Anđeles i pokušao da izgladi odnose sa svojom ljubavnicom Virdžinijom Hil. Uspeo je u tome, ali samo na kratko. Ubrzo su se ponovo razišli, a Virdžinija je otputovala u Pariz. Bagzi je ostao u njenoj kući i opružio se na sofi čitajući "Los Anđeles tajms". Tada je u njega ispaljeno devet metaka! Prvi ga je pogodio u glavu i razneo mu oko, koje je nađeno pet metara dalje od tela, dok su naredna četiri pogodila rebra i pluća.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četrdesetdvogodišnji Bagzi preminuo je od posledica ranjavanja iz vatrenog oružja. Tek posle njegove smrti problematični "Flamingo" počeo je da radi punom parom i donosi neslućene profite. Postao je simbol raskalašnog života i ljudi će sa svih strana navirati da to čudo vide sopstvenim očima.



Izvor: PRESS

Gangster

[You must be registered and logged in to see this image.]


Gangster je izraz, u pravilu kolokvijalni, kojim se opisuje osoba koja se profesionalno bavi kriminalom kao član bande ili grupe organiziranog kriminala. Izraz potiče od engleske riječ gang, a popularnost je stekao u SAD u međuratnom periodu kada su aktivnosti tadašnjih kriminalaca izazvale veliku pažnju javnosti. Aktivnosti gangstera su, između ostalog, potakle i stvaranje žanra poznatog kao gangsterski film. U pežorativnom smislu se izraz "gangster" često koristi za osobu koja se koristi nasiljem, nema nikakvih skrupula i suptilnosti u ostvarivanju svojih ekonomskih i političkih ciljeva.

La Cosa Nostra

Benvenuto a Cosa Nostra

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sammy "The Bull" Gravano

Sammy "The Bull" Gravano bio je clan Mafijaske porodice Gambino.

U Mafijaskim krugovima je dobio ime Kralj Pacova, i bio je jedan od rijetkih koji je bio osporavan sa obje strane, Kriminala i Zakona, jer je uspio preci granice strpljenja i jednih i drugih. Iako je imao jake veze i poznanike unutar FBI, upravo je osjetio najvecu bol od svog prijatelja koji je radio unutar FBI.

Salvatore Gravano je rodjen 12 Marta 1945 godine, i bio je posljednje od petero rodjene djece njegovih roditelja koji su zivjeli na Siciliji. Gravano i njegova porodica zivjeli su u 78 ulici u BensonHurst dijelu Brooklyna, New Yorka. Njegovi roditelji bili su posteni i marljivi radnici, ali njihov sin je krenuo pogresnim pravcima, da bi kasnije izrastao u pravog mafijasa.

U osnovnoj skoli je imao dosta problema sa citanjem i savladavanjem materije predvidjene za taj uzrast, da bi mu kasnije bila utvrdjena bolest pod nazivom Disleksija za koju se tada nije znalo i nije se moglo iznaci nikakvo rijesenje. Kao rezultat toga, Gravano je bio dijete koje je svima sluzilo za ismijavanje unutar razreda, te se tako odlucio za nasilje kako bi ih "usutkao". Nadimak The Bull je dobio prilikom tuce ispred skole, kada je uspjesno savladao dva djecaka starijih od sebe, te je pokazao da ima veliku snagu, stoga mu je pripao nadimak Bik.

Kao tinejdzer bio je upteljan u bandu pod nazivom The Rampersi koji su dugo vremena bili pod nadzorom N.Y.P.D-a. Poznavali su ga kao veoma dobrog boxera, a uz to se jos bavio i Bodybildingom. Rampersi kao banda, sve svoje kriminalne aktivnosti su bazirali na pljackama i kradji auta. Kako je rastao, sa godinama je dolazila i slava, da bi ubrzo nakon pucnjave ranio policajca, sto je bilo dovoljno da ga i uhapse. Uz pomoc dobrog Odvjetnika ubrzo je pusten, ali odmah nakon toga je bio optuzen za provalo sto ga je opet smjestilo u zatvor i sudnicu. Odluka suda je bila da se gravano odluci da li da ide u vojsku ili da sluzi zatvorsku kaznu. Njegova odluka je bila da ide u vojsku kako bi izbjegao zatvor, a i sam se nadao da nece biti odabran. Prilikom kradje jednog auta, vlasnik auta je primjetio dvojicu provalnika, medju kojima je bio i sam Gravano, te je ispalio dva hitca koja su Gravana okrzla u predjelu glave, ali je ostao ziv.

Sa svoje 23 godine, nakon sto je dokazao sve sposobnosti i cvrstocu bio je spreman za napredovanje u svojoj bogatoj mafijaskoj karijeri. Ubrzo nakon toga stizu i ponude, te nakon razgovora sa Thomasom "Shorty" Sperom, gravano dobija ulaznicu koju nemoze odbiti, a to je posao u obitelji Colombo. Gravano otvara Disco Club u BensonHurstu i pocinje sa poslovima posudjivanja novca, uz veliku kamatu otplate posudjenog novca.

Nakon problema koji su se desili unutar porodice Colombo, Gravano ih napuste te se pripaja Mafijaskoj obitelji Gambino, i spada u krilo koje je vodio Salvatore "Toddo" Aurello, koji je bio Capo u Gambino porodici.

1975 godine Capo Salvatore Aurello predlaze ga za clana porodice i time ga svrstava u sam vrh ove obitelji, a samim tim su mu omogucene neke druge opcije zarade, i direktnoh dogovaranja sa Bossom porodice. Boss tog vremena je bio Paul Castellano o kojem cemo u narednim postovima vise govoriti.

Septembra 1986 godine, Gotti je bio u sudnici, i nakon sto je podmitio par clanova porote, bio je na slobodi ali mu je to i srozalo njegov ugled. Medjutim na prelazu izmedju 87 i 88 godine Gravano postaje savjetnik (consiglieri) porodice Gambino, a Franc Locassio Under Boss.

Avgusta 2003 godine, Garvano se nasao pod optuzbom za ubistvo. Optuzba se odnosila na ubistvo specijalnog agenta FBI, Petera Calabra, koje se dogodilo 1980 godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Semi Bik je bio vanredni i eventualno desna ruka kriminale porodice Gambino. On je možda najpoznatiji po tome što je postao doušnik protiv bivšeg šefa John Gottija. Njegovo svedočenje pomoglo je da stavi Gottija u zatvoru do kraja svog života. Gravano je takođe počinio brojna ubistva i naručenih ubistava tokom svoje kriminalne karijere. On je dobio nadimak ” bika ” zbog njegove veličine i ugleda, kao i njegovu naviku da započne prvi tuču sa kolegama mafijaša.

On je počeo svoju aktivnost u mafiji u kasnim 1960-ih kao saradnik u Kolombu mafijaške porodice. Učestvovao je u oružanim pljačkama i drugim sitnim zločinima, ali je brzo preraslo u unosan biznis zelenaša. Semi je izvršio prvo ubistvo u 1970. Saradnik Džo Colluci je imao aferu sa Gavanovim prijateljem Tomi Spero a njegova supruga sa njime kovala zaveru da ubije svog muža Tomija Speru. Gravano je Colluciju pucao u glavu iz neposredne blizine u jedom baru. Sa ovim ubistvom Gravano je zaradio poštovanje među moćnim ljudima u podzemlju.

Do ranih 1970-ih Gravano je bio saradnik Gambino porodice. On je uhapšen zbog sumnje za ubistvo ali je ubrzo pušten. On je prihvatio svoj prvi ugovor za ubistvo u 1980 godini. Čovek po imenu John Simone bio deo zavere za ubistvo u Filadelfiji kriminalog gazde Angelo Bruno, bez saglasnosti komisije, a za uzvrat je osuđen na smrt. Gravano je oteo John Simone uz pomoć dva prijatelja i odvezao ga do šumovite oblasti gde ga je overio u glavu, a njegovo telo bacili u provaliju.
Gravano počinio svoje treće ubistvo u ranim 1980-ih nakon što ga je bogati poslovni čovek vredjao. On ga je sa prijateljima sačekao u zasedi i Gravano mu pucao u glavu, a zatim po jednom u očne jabučice. Gravano nastavio da pljuje po njemu dok je ovaj ležao mrtav na putu. Gravano kasnije postao zamenik sefa Gambino kriminalne porodice pod vodstvom John Gottija, i bio je Gottijev omiljeni plaćeni ubica u tom periodu. Nakon što je optužen za razna krivična dela, on je ponudio dokaze protiv Gottija u zamenu za smanjenje zatvorske vreme. On je priznao za još 19 ubistava i on samo dobio pet godina zatvora. Posle njegovog puštanja otišao u skrivanje od mafije, on je počeo da se bavi organizovanim kriminalom u Arizoni, sada se nalazi u zatvoru.

10 najvećih šefova mafije u istoriji

U najvećoj akciji FBI protiv mafije u istoriji nedavno je uhapšeno 110 pripadnika mafije, a protiv 127 su podignute optužnice u tri američke države i u Italiji.
10 najvećih šefova mafije u istoriji

[You must be registered and logged in to see this image.]

Laki Lućano (Foto: Foto: Tajm)

Neki od zločina, uključujući ubistva i reket, odigrali su se prije 30 godina u drugačijoj eri organizovanog kriminala. Američki magazin „Tajm” je napravio istorijski osvrt na neke od najozloglašenijih mafijaških bosova.

Semion Mogilevič

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedan od najtraženijih FBI bjegunaca, Semion Mogilevič je prilično zastrašujuća ličnost. Nazvan je Pametni don (diplomirao je ekonomiju), banda ovog mafijaša rođenog u Ukrajini ima multinacionalni domet, a umiješao je prste u navodno sve - počev od jedne kompanije osnovane u Pensilvaniji koja je prevarila investitore za 150 miliona dolara, do istočnoevropske trgovine gasom.

Među njegovim ostalim zločinima su ubistva, trgovina oružjem i šverc narkotika. Mogilevič je uhapšen u Moskvi 2008. za utaju poreza, ali, zahvaljujući svojoj inteligenciji i vještini, oslobođen je već sljedeće godine.

Al Kapone

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ne može se sastaviti lista mafijaša a da se ne pomene čovjek čije je ime urezano u glavama većine ljudi: Alfonso Gabrijel - Al Kapone.

Godinama se činilo da mu snage javnog reda ne mogu ništa. Na čelu italijansko-američke imperije sa sjedištem u Čikagu poznate kao Outfit (Garderoba), Kapone je bio kriv za mnoge grijehe, počev od kockanja i prostitucije do šverca droge i pljački, podmićivanja i ubistava.

Mada mu je dosije prilično dug, Kapone je najviše ozloglašen zbog masakra na Dan zaljubljenih u kojem je ubijeno sedam visokorangiranih pripadnika rivalskog klana. I mada je Kapone bio prikladno na odmoru u to vrijeme, nema nikakve sumnje u to da je on odobrio taj posao.

Međutim, ovaj mafijaš je na kraju pao zbog jednog od manjih zločina: utaje poreza. Manji zločin i manja kazna značili su da jedan od najozloglašenijih mafijaša svih vremena provede svega sedam godina, šest mjeseci i 15 dana iza rešetaka.

U posljednjim godinama života njegovo mentalno i fizičko zdravlje se brzo pogoršalo zbog neurosifilisa, da bi 25. januara 1947. godine umro od srčanog udara.

Čarls Laki Lučano

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čarls Laki Lučano je organizovao organizovani kriminal. Njujorški bos je napravio sadašnji legendarni model mafije, pretvorivši aljkave kriminalne aktivnosti u dobro organizovano preduzeće koje je obrtalo značajan novac.

Zajedno sa njegovim saradnikom, Mejerom Lanskijem, Lučano je čak osnovao odbor direktora. Bos porodice Đenoveze je osnovao radnju u Ist Sajdu i družio se sa ličnostima poput Frenka Sinatre, dok američki specijalni tužilac nije protiv njega podigao optužnicu sa 62. tačke za progon.

Deportovan je u Italiju 1946, a godinu kasnije se pojavio na Kubi. Međutim, nikada nije povratio status i reputaciju koju mu je donio njegov raniji život. Umro je 1962.

Pablo Eskobar

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao tinejdžer, Pablo Eskobar je krao nadgrobne spomenike i prodavao ih švercerima u Panami. Nakon tih devijantnih početaka, ušao je u posao sa kokom 1970-ih godina, upravo u vrijeme kada je počela američka opsesija drogama koje izazivaju zavisnost.

Zahvaljujući njegovoj bezobzirnoj ambiciji, Eskobar je izgradio sada ozloglašeni kolumbijski kartel Medelin i pretvorio ga u moćno preduzeće za šverc droga koje je do 1980-ih godina kontrolisalo više od 80 odsto kokaina koji je slat za SAD, zahvaljujući čemu je postao jedan od 10 najbogatijih ljudi na svijetu. Nakon njegove smrti (ubijen je kada je imao 44 godine i bio u bjekstvu), knjige i filmovi su donekle rasvijetlili koliko je bila unosna njegova imperija.

Njegov sin Huan Pablo Eskobar (koji je promijenio ime u Sebastijan Marokin) kazao je da je njegov otac jednom prilikom spalio dva miliona dolara kako bi se on i njegova kćerka ugrijali dok su bili u bjekstvu. Prema drugoj priči, Eskobar je jednom ponudio da otplati državni dug svoje zemlje koji je iznosio deset milijardi dolara. Međutim, njegova moć nije bila samo unosna: Eskobar je jedan od najnasilnijih kriminalaca u istoriji.

Smrt triju kolumbijskih predsjedničkih kandidata, jednog državnog tužioca, ministra pravde, više od 200 sudija, desetina novinara, više od 1000 policajaca i bezbroj običnih građana se pripisuju njemu.

Džon Goti

[You must be registered and logged in to see this image.]

On je u velikoj mjeri smatran posljednim mafijašem u holivudskom stilu, čovjek koji je mogao da ušeta u sudnicu i da slobodno izađe. Dotjerani don je imenovan za bosa Gambino porodice sredinom 1980-ih, i ubrzo je postao poznat kao Teflonski don zbog njegove sposobnosti da izbjegne zatvor.

Optužbe, govorili su ljudi, se jednostavno ne bi održale. To je bio slučaj dok FBI nije krenuo u pohod da smjesti Gotija iza rešetaka po brojnim optužbama, uključujući reketiranje i ubistvo. On je na kraju osuđen na doživotnu robiju1992. i ostao je u zatvoru do smrti od raka deceniju kasnije.

Hisajuki Mači

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovaj mafijaš rođen u Koreji počeo je u japanskom podzemlju nakon što se nastanio u Tokiju, nakon Drugog svjetskog rata. Hisajuki Mači je postao neizostavan dio crnog tržišta, a bavio se svime - od turizma preko prostitucije do uvoza nafte.

Osnovao bandu Tosei-kai, koja je bila na vrhuncu 1960-ih godina. Ova organizacija je omogućila Mačiju da postane ključna kontakt osoba između Japana i Južne Koreje. Zahvaljujući svojim poslovima, na kraju je postao vlasnik feri službe koja je povezivala Japan i Južnu Koreju duž najkraće linije između dvije zemlje.

Banda je kasnije raspuštena. Ali je Mači formirao dvije organizacije, Toa Juai Đigjo Kumiai i Toa Sogo Kigjo. Mači se povukao 1980-ih, bukvalno bez ikakvih problema sa zakonom, a umro je 2002.

Toni Velika tuna Akardo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Toni Velika tuna Akardo je umro – nevjerovatno ali prirodnom smrću – u 86. godini, 1992. Ovaj „ugledni“ mafijaški bos (negirao da je na toj poziciji i uspijevao da umakne tužiocima) predvodio je čikaški Outfit poslije Al Kaponea, a nakon Akardove smrti, direkor čikaške Komisije za borbu protiv kriminala kazao je da je to „kraj jedne ere“.

Akardo je možda bio taj napadač u masakru na Dan zaljubljenih 1929, a bio je na listi javnih neprijatelja Čikaga 1931. Međutim, to je bio samo početak duge mračne karijere. Decenijama je kontrolisao Outfit, i uprkos brojnim hapšenjima za razne aktivnosti, od ubistava preko otmica do iznuđivanja, reketašenja i kockanja, on nikada nije bio u zatvoru.

Osuda za utaju poreza 1960. je preinačena nakon žalbe: a Velika tuna (navodno je jednom uhvatio tunu tešku 180 kilograma) je uspijevao da se izmigolji. On je, takođe, bio agresivan; još jedan od njegovih nadimaka, Džo bejzbolka odnosio se na njegovo baratanje palicom – a ne na njegovu sklonost prema igri.

Salvatore Rina

[You must be registered and logged in to see this image.]

„Gospodo, pravite veliku grešku“ – to je ono što je sicilijanski mafijaš Salvatore Rina kazao policiji kada je uhapšen u januaru 1993. za mračna djela koja je počinio tokom više od 20 godina kao bjegunac i operativac u sicilijanskoj mafiji.

Tražen je zbog povezanosti sa više od 100 ubistava koja je počinio dok se uspinjao na vrh bande organizovanog kriminala. Rina, takođe, poznat kao Toto, navodno je počeo karijeru kao plaćeni ubica.

Dao se u bjekstvo 1969. godine nakon što je oslobođen za trostruko ubistvo. Međutim, to ga nije spriječilo da organizuje krvave mafijaške ratove 1980-ih na Siciliji, u kojima su stradale desetine ljudi, što je učvrstilo njegovu poziciju na vrhu organizacije.

U oktobru 1993. godine, uprkos njegovom pokušaju i tvrdnjama da se radi o zamjeni identiteta, Rina je osuđen na doživotni zatvor, što je najteža kazna dozvoljena u Italiji.

Davud Ibrahim

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naočit, sa brkovima, teško je zamisliti da je Davud Ibrahim jedan od najopasnijih ljudi na svijetu. Dugo smatran donom podzemlja Mumbaja, misteriozni Ibrahim je od klasičnog iznuđivača i krijumčara zlata u indijskoj primorskoj metropoli postao čovjek uključen u lanac globalnih terorističkih grupa koje uključuju i veze sa Al Kaidom.

Ibrahim je osumnjičen da stoji iza terorističkog napada 1993. U Mumbaju, u kojem su stradale stotine osoba, a moguće je da je imao udjela u napadima na luksuzne hotele u Mumbaju 2008.

Ono što doprinosi njegovoj tajanstvenosti jeste da je njegova lokacija i dalje nepoznata – indijski obavještajni zvaničnici smatraju da je uPakistanu moguće u lučkom gradu Karači, ali Pakistanci odbacuju te tvrdnje.

Neki procjenjuju njegovo bogatstvo na milijarde dolara, sa imovinom od Malazije do istočne Afrike. “Forbs” ga je 2008. godine rangirao među 10 najtraženijih bjegunaca; sljedeće godine Ibrahim se našao na listi časopisa najmoćnijih ljudi.

Sie Saiping

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čuli ste za mafijaške kumove – a sada upoznajte kumu. U Čongćingu, kineskom mega-gradu sa populacijom od skoro 30 miliona, Sie Saiping je važila za lokalnog moćnika niz godina.

Ofanziva Pekinga na mafiju Čongćinga otkrila je kako je Sie, godinama, vodila nezakonite kockarske poslove, a da je pri tom držala veliki broj lokalnih policijskih i vladinih zvaničnika u džepu.

Bila je vlasnica brojnih luksuznih automobila i vila i hvalila se haremom od oko 16 mladih ljubavnika. Sie, 46, koja više izgleda kao srednjovječna domaćica nego kao kriminalna fam fatal, je na kraju osuđena na 18 godina zatvora, ali ne prije nego što su priče o njenoj moći i pretjerivanjima dospjele u regionalne medije.

vjesti.

COSA NOSTRA, NASTANAK I RAZVOJ

[You must be registered and logged in to see this image.]

Veruje se da je američka grana mafije, poznata kao La Cosa Nostra, začeta 1893. kada je don Vito Cascio Ferro pobegao u Njujork nakon što je na Siciliji ubio bankara Emanuelea Notarbartoloa. Smatra se da je prvenstveno on odgovoran za uspostavljanje komunikacije između sicilijanske i američke mafije (ili "Crne ruke", pod kojim imenom je bila poznata početkom dvadesetog veka).


Mafija je postala apsolutni gospodar Sicilije u 19. veku. Ekonomska zaostalost Sicilije je svakako jedan od uzroka nastanka mafije i njene vladavine do današnjih dana. Nemogućnost legalne zarade novca, nepoštovanje vlasti i njenih zakona, enormni porast populacije doveli su do toga da mafija postane dominantna figura na Siciliji, ali pre svega zahvaljujući staroj slavi. Međutim, mafija postaje eksploatator naroda (između ostalog zahvaljujući savezu sa gabelotima kmetovima) i postaje dominantan faktor pogotovu u južnom delu Italije. Održanje tajnosti kod mafije bazira se na činjenici da nijedan izdajnik nije preživeo.
Na Sicilijanskom ostrvu mafija je ostvarila određeni normativni zakonski poredak konkurencija nije postojala, privatni preduzetnici plaćali su dvostruki porez, jedan za državnu kasu a drugi za mafiju, ucene su postale jedno od najačih oružja mafije. Oni koji su odbili zaštitu mafije prolazili su sa visokim materijalnim posledicama, a platiše su imale razne benificije. Što se tiče organizacione strukture mafije i njene ekskluzivnosti po pitanju prijema članstva nije bilo striktnih pravila. Član mafije je mogao da postane i neki hrabri pojedinac, a ne samo član porodice, pod uslovom da nikad ne oda tajnu (što je najčešće i uspevalo zbog straha za sopstveni život).
Porodice su imale svog poglavara - kapo familije. On je postajao vladar određene oblasti koja se sačinjavala od ljudi iz susednih mesta, koji su vezani rodbinskim ili statusnim vezama. Morao je da sarađuje sa ostalim šefovima porodica i da bude podređen najvišem šefu koji se zove Kapo di tuti kapi (šef svih šefova). Po svedočenju jednog od uhapšenih mafijaša mafija je posedovala određene kodove i lozinke na osnovu kojih su se prepoznavali, to su uglavnom bile maramice različitih boja. Opisao je i inicijaciju u mafiju, ritualom gde su mu iglom proboli srednji prst i malo krvi nacedili na sliku nekog sveca, nakon čega je slika bila spaljena a pepeo stavljen iniciranom u ruku. Nakon toga je izgovorio zakletvu: ''Kunem se da ću biti veran svojoj braći i nikada ih neću izdati, a ako pokleknem neka i ja izgorim kao ova slika''. Savezništvo porodica je ugrožavalo kodeks osvete. Tako zbog zakona krvne osvete često je i cela porodica bila likvidirana. Za vreme vladavine porodice Korleone mafija je počinila 153 ubistva među članovima. Pošto je Sicilija bila opustošena i siromašna zemlja mafiozi su trbuhom za kruhom krenuki put Amerike.
U Americi je početkom 20. veka bio viši životni standard no na Siciliji tako da se do zarade moglo lakše doći. Međutim, nelegalnim putem se brže i lakše stizalo do materijalnog bogatstva i uzdizanja na društvenoj lestvici.
Zbog toga su se mnoge porodice Sicilijanaca obrele u mafiji iako je većina njih u početku radila na dokovima u priokeanskim gradovima. Javnost SAD za pojavu mafije prvi put je saznala 1890. godine, nakon sukoba dve sicilijanske porodice u Nju Orleansu. Nakon toga javlja se serija zločina i u prvi plan dolaze napolijanci braća Provencano. Ono što je tada ozbiljno uzdrmalo SAD je ubistvo Irca Henesija šefa lokalne policije koji je želeo da istraži zločine i na neki način spreči međusobno ubijanje Italijana. Međutim, optuženih 17 Sicilijanaca je bilo oslobođeno zahvaljujući korumpiranosti porote.
Zakon Koze nostre (Naše stvari) zavladao je američkim podzemljem. To je dovelo čak i do pogoršavanja diplomatskih odnosa između SAD i Italije. Mafija je preuzela saradnju sa vlastima zahvaljujući irskom kriminalnom modelu.
Mafija je bila jako rigorozna prema svima onima koji su joj stajali na put. Čak je i jedna američka kriminogena organizacija ''Crna ruka'' preuzela u potpunosti novoformirane metode delovanja mafije. Bavila se kidnapovanjem dece i otkupom koji sledi posle toga, a Džo Petrosino šef policije i Italijan poreklom je bio ubijen nakon dužeg istraživanja ove organizacije. Ubijen je u Palermu od strane Don Vita Fera.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Don Vito Fero je uhapšen od strane vlade na čijem je čelu bio Musolini i u zatvoru je okončao svoj život. Rat napolitanskih i sicilijanskih bandi u Njujorku bio je prekretnica kojom je Ignjacio Sajeto (poznatiji kao Lupo ili Vuk) postao šef Sicilijanske mafije.
Bavio se prodajom i švercom droge, iznuđivanjem novca, a i držao je nekoliko ilegalnih kockarnica. Uhapšen je zbog stvaranja fabrike novca, nakon čega je njegovo mesto nasledio Ðuzepe Maserija, poznatiji kao Džo bos. Posle nekog perioda bezvlašća na mafijaškoj sceni i smrti Džonija Torija šefa njujorške mafije, Alfonso Kapone, telohranitelj preminulog, postao je šef nad šefovima. On je mafiju načinio jednom od najmoćnijih organizacija na svetu.

Lucky Luciano


Charles "Lucky" Luciano, rođen kao Salvatore Lucania (Lercara Friddi blizu mjesta Corleone, Sicilija, 24. studenog 1897. - Napulj, Campania, 26. siječnja 1962.) bio je sicilijansko-američki kriminalac i mafijaš. Smatra se ocem moderne mafije i jednim od najodgovornijih za rast trgovine heroinom 1940-ih u Americi.

Preselio je u SAD kada je bio deset godina star. Smatrao je da se mafija mora reformirati tako da kontrolira pojedine dijelove SAD-a i zato počinje raditi, sa svojim starim prijateljom Meyerom Lanskym, za Joea Masseria, koji je slično razmišljao.

U to vrijeme počinje Castellamarese rat 1928. koji se vodio između stare i nove mafije; stara zvana "mustache petes" koju je vodio Salvatore Maranzano protiv nove mafije, čiji je vođa bio Joe Masseria. Charles Luciano ubrzo uviđa da obračun mafija bitno utječe na opadanje prihoda a samo pravi krvoproliće. Iznajmljuje plaćene ubojice koje 15. travnja 1928. ubijaju vođu Masseria u jednom pubu na Coney Islandu u Brooklynu i pravi primirje s Maranzanom. Poslije toga dijeli američku mafiju u više obitelji diljem zemlje. No kada je Maranzano planirao ubiti Luciana, Lucinao odlučuje da napadne prvi što se i dogodilo 10. rujna 1931. Poslije tog osnovao je tijelo koje se zvalo komisija, koje je funkcioniralo otprilike kao mafijaška vlada. Luciano je uspio ujediniti talijanske obitelji dok je njegov prijatelj Meyer Lansky ujedinio židovske obitelji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Laki lako pao

Kum - Laki Lučano, mafijaš koji je omogućio Amerikancima da se iskrcaju na Siciliju, bio je gazda Njujorka, a uhapšen je zahvaljujući svedočenju prostitutki čije su fotografije objavljene ovih dana

Otac organizovanog kriminala Čarls Laki Lučano možda je bio dovoljno moćan da preuredi njujoršku mafiju, ali je „pao" zahvaljujući svedočenju uplašenih prostitutki.

Godinama je rođeni Sicilijanac, kasnije „kum" porodice Đenoveze, bio neuhvatljiv za njujoršku policiju, vešto uklanjajući dokaze koji bi ga razotkrili kao kralja podzemlja.

Kockarnice, droga i alkohol bili su njegovo polje, ali je lukavi tužilac Tomas Dvej uspeo da ga se dočepa i zatamniči na osnovu, kako se danas pretpostavlja, lažnog svedočenja „gradskih dama".

Lučanove fotografije načinjene po hapšenju 1936. danas se čuvaju u gradskom arhivu Njujorka. Među dokumentima su i slike 28 žena koje su svedočile protiv svog bivšeg gazde. Upravo na osnovu iskaza Lučanovih „radnica" specijalni tužilac Tomas Dvej, koji je imao ambiciju da postane predsednik, optužio je Lučana da kao šef visoke prostitucije godišnje zarađuje 12 miliona dolara.

Ortaci do groba

Lučano je do hapšenja već uveliko bio bog podzemlja. Njegov uspon počeo je rano. Kao desetogodišnjak došao je u Njujork sa Sicilije i odmah pokazao da na njega „može da se računa".

Prvo je počeo da reketira školske drugare, tražeći im peni ili dva za „zaštitu". Ukoliko bi neko odbio da plati, bio bi dobro premlaćen. Jedan od dečaka, Mejer Lanski, bio je jedini klinac koji mu se suprotstavio, dobro ga prebivši. Posle toga postali su doživotni prijatelji.

Sa 18 je postao šef petočlane bande, dilovao je drogu, a bio je osumnjičen i za nekoliko ubistava. Ubrzo ulazi u „visoko društvo" podzemlja, ali je na putu do vrha i sam bio na meti šefova razjedinjene mafije, a jednom čak otet i mučen. Krajem tridesetih, saznavši da će ga Salvatore Marancano, „šef šefova" Njujorka i njegov prvi „pretpostavljeni" ubiti, napravio mu je sačekušu i tako postao jedini bos u gradu. Bio je tvorac nacionalnog sindikata mafije, kako su tada zvali celokupnu mrežu kriminalaca, i „komisije", koju su činile vođe lokalnih klanova.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posao iz ćelije

Hapšenje prostitutki je bio pravi spektakl. Tužilac Dvej je znao da će neka od njih progovoriti, samo je trebalo pronaći način da padne i sam Lučano. Tužiočevi ljudi izvršili su raciju u preko 80 bordela širom Njujorka, uhapsivši nekoliko stotina prostitutki. Zaprećeno im je sedmogodišnjom zatvorskom kaznom, što je bilo dovoljno da se toga više uplaše nego osvete Srećnog. Njih 28 pristalo je da svedoči o imenima celog klana, u zamenu za plaćeni smeštaj i „džeparac" od tri dolara dnevno. Prostitutke su potvrdile da su u petparačkim bordelima u zabitima grada radile kao u dragstoru. Za pet minuta s devojkom trebalo je izdvojiti dva dolara. Posteljina se nije menjala, a klijenti se nisu izuvali. One su na haljinama imale rajsferšluse sa „belom karticom", kako bi se što brže skinule. Za klijentom bi došla sobarica koja bi probušila „karticu" i ubeležila novu zaradu.

Tri žene zaklele su se da je Lučano bio šef lanca prostitucije, a njujorška štampa od njih je napravila heroine. Nijedna nije imala policijsku zaštitu tokom suđenja, pa su zbog stalnih pretnji pobegle u Evropu.

Lakijevo odvođenje u zatvor nije proteklo glatko, jer je on pobegao u Arkanzas, a ubrzo posle privođenja potkupio je policajce da ga puste. Dvej nije odustao, slao je specijalne agente u Arkanzas za njim, a optužio je Lučana i da je utajio porez, prijavivši godišnju zaradu od 22.000 dolara. Lučano je, ipak, završio u dobro čuvanom njujorškom zatvoru, koji ipak nije imao dovoljno jake zidine da ga „skine" sa mesta šefa podzemlja. Nastavio je da vodi posao i iz ćelije.

Deset godina kasnije, pronela se vest da ga je vlada pustila da se vrati na Siciliju pošto im je pomogao odajući važne informacije o Italiji tokom Drugog svetskog rata. Priča se i da je zahvaljujući vezi sa sicilijanskom mafijom pomogao u invaziji saveznika na Italiju. Njemu sloboda ništa nije značila jer je bio proteran iz zemlje koju je smatrao svojom. Pokušao je da ode na Kubu, ali je i odatle proteran. Posle smrti od srčanog udara 1962. u Napulju, sahranjen je u njujorškom Kvinsu.

Neki istoričari ozbiljno sumnjaju u ceo proces protiv Lučana, tvrdeći da su ga prostitutke optužile u zamenu za slobodu. Ćerka njujorškog policajca Elen Pulson u svojoj knjizi „Slučaj protiv Lakija Lučana" tvrdi da je tužilac te žene iskoristio da bi velikog bosa smestio iza rešetaka. Ona tvrdi da je Dvej znao da je za bordele bila zadužena mafija iz Mot strita u Maloj Italiji, da su njeni lideri Lučanovi saradnici, ali nije imao dokaze. Interesantno je da je Lučano kasnije tvrdio da je njujorška mafija podržala Dveja u trci za predsednika, ali pod jednim uslovom - u zamenu da on bude vraćen u SAD.

Izvor: PRESS

Sicilijanska mafija ili mafija, a koristi se i italijanski naziv Koza Nostra (ital. Cosa Nostra - naša stvar), je tajno italijansko kriminalno udruženje koje je nastalo sredinom 19. veka na Siciliji. Kasnije se proširila i na istočnu obalu SAD kada je krajem 19. veka veliki broj sicilijanaca emigrirao u SAD.

Termin „mafija“ se danas u opštem govoru koristi kako bi se njime označili različiti oblici kriminalnog udruživanja i organizovanog kriminala. U novije vreme analitičari o mafiji kažu da je to jedna organizacija moći čije glavne garancije opstanka nisu toliko kriminalne aktivnosti koliko je to uska povezanost sa funkcionerima države u kojoj deluje.

„Koza Nostra“

Prema nekim mafijašima, pravo ime mafije je Koza Nostra (u prevodu „naša stvar“ tj. zajednički cilj), sa značenjem 'naš svet, tradicija, vrednosti'. Mnogi su tvrdili, kao što je to učinio prebeg Tomazo Bušeta, da je reč „mafija“ književni izraz. Drugi mafijaški prebezi, kao što su Antonio Kalderone i Salvatore Kontono, takođe su potvrdili da izraz „mafija“ nema izvorno značenje. Prema njima, pravi naziv organizacije je "cosa nostra". Mafijaši su stare članove prilikom upoznavanja sa novim članovima nazivali pripadnicima Koza Nostre ili La stesa koza (na ital. La stessa cosa sa istim značenjem). Samo je spoljni svet imao potrebu da opiše ovu organizaciju zbog čega je naziv Koza nostra ušao u širu upotrebu.

Reč mafija je prvi put upotrebljena na Siciliji za organizaciju "Cosa Nostra" u prevodu Naša Stvar. Naime, prvobitni mafijaši su se uglavnom razvijali pod „fašističkom čizmom“. Uglavnom su se bavili zemljoradnjom, a puške su koristili za odbranu svojih poseda. Najčešće su se koristile kratke dvocevke iliti krateži. Naravno mafija se razvijala na Siciliji.

Širenje u SAD

Nakon velike krize koja je zadesila SAD, hiljade Italijana se ilegalno uselilo u Ameriku misleći da je Amerika zemlja mogućnosti, poslova i para. Međutim ono što ih je tamo zateklo sigurno nije bilo ono što su očekivali. Dočekali su ih glad, beda i siromaštvo. Iako je većina mafijaša poticala iz uglednih, ali ne i bogatih porodica, oni su se okrenuli ka organizovanom kriminalu. Mafijaši su se uglavnom bavili „poslom iza vela“, što znači da su u sklopu jednog, poštenog posla radili i drugi, nezakonit posao. Npr. postojao je restoran koji je legalno radio. U zgradi istog tog restorana postojala bi javna kuća, ili bi se falsifikovao novac ili bi se tu dobavljalo oružje, a neretko je i poneki raspojasani pijanica, koji je oštećivao restoran, bio i pretučen.

Sam uspon mafije je počeo u doba prohibicije, tj. zabrane točenja ili uopšte korišćenja alkohola u čitavoj SAD. Tada su se mafijaši okrenuli točenju alkohola i već tada su počele čarke imeđu mafijaša. Mafijaške porodice bi presretale kamione drugih porodica otimajući im sve u njima i preprodavajući za obično nižu ceo od one koja je inače bila.

Bez obzira na te ratove bilo da su krupnih ili sitnih razmera, među mafijašima je vladao čuveni zakon OMERTA ili „zakon ćutanja“ što znači da ako bilo ko od druge porodice povredi tebe ili tvoju familiju, ne obraćaj se policiji ili nadležnima jer onda na snagu stupa omerta i svako, čak i tvoja vlastita mafijaška porodica će krenuti na tebe. Kada te neko tako povredi onda na snagu stupa Vendeta ili krvna osveta.

Propast mafije je usledila sa dolaskom droge. Naime stari mafijaši ili „stara škola“ su predočili mlađim generacijama da je droga potencijalno opasna kako za one koji je konzumiraju tako i za preprodavce koji će takođe ili preći na drogu ili će ih FBI otkriti. Nekada, još pre droge, mafijaši su uspešno podmićivali policajce, koji su posle dolaska droge uvideli koliko je to opasno. Omerta je prvi put razbijena 1974. svedočenjem Semija „Bika“ Gravana, što je bilo dovoljno da se prava mafija razbije. Kasnije grupe koje su svrstavane u red mafije nisu ni prbližno bile slične staroj organizaciji mafije, ni po broju članova ni po obimu posla koje je obavljala. Današnja mafija se vrti samo oko para i droge, dok je stara držala i do ugleda.


wikipedija

Veština koja je 43 godine čuvala mafijaškog "šefa nad šefovima" odlazi u istoriju

Ne tako davno, svaki mafijaš koji je iole držao do sebe poštovao je zakon ćutanja od kojeg je zavisilo njegovo preživljavanje.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Policija je Provencana jurila 43 godine

Bernardo Provencano, legendarni “bos svih bosova” sicilijanske Koza Nostre, doveo je ovaj kodeks do savršenstva.

Optužen za ubistvo 1963. godine, uspeo je da izmiče vlastima pune 43 godine pre nego što je uhapšen 2006. u svom rodnom gradu Korleoneu, koji je Kopolin gangsterski ep “Kum” proslavio u svetu.

Provencano, danas 81-godišnji starac na doživotnoj robiji, uspeo je da se održi na čelu zloglasne kriminalističke organizacije zahvaljujući “omerti” - mafijaškom zakonu ćutanja, i davanju naređenja ručno pisanim, šifriranim porukama, tzv. “picinima”, koje su dostavljali njemu najodaniji saradnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Istorijsko hapšenje "šefa nad šefovima"

Za novu generaciju mafijaša, međutim, ovakav način života je nepojmljiv.
Oni su mladi, zgodni i vole da se razmeću parama. Njihovi idoli su gangsteri poput Tonija Montane, junaka holivudskog klasika “Lice s ožiljkom” (Scarface) i “besmrtni” Chiro Di Marcio, mladi mafijaški bos iz “Gomore”, italijanske TV serije o napuljskoj mafiji.

Nove vođe imaju jedva završenu srednju školu, ali znaju kako da kreiraju izmišljen identitet na Fejsbuku i koriste društvene mreže da bi uputili pretnje, prodali drogu i tražili reket.

Nino Spanjuolo, 30-godišnji šef Kamore u mestu Kastelamare di Stabija, blizu Napulja, sebe je predstavio kao “biznismena” na svojoj Fejsbuk stranici koju je ispunio glamuroznim ličnim fotografijama i slikom torte sa dva pištolja od čokolade i šlagom ispisanom legendarnom rečenicom iz Skarfejsa.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na mrežama se razmeću bogatstvom

Kada je upucan u nogu, u jednom napadu pre dve godine, upotrebio je Fejsbuk da bi se zahvalio rodbini na podršci i uputio upozorenje svojim neprijateljima: “Oko za oko, zub za zub. Bez milosti za one koji su ti naneli zlo”.

Kočoperni 28-godišnji sicilijanski mafijaš Domeniko Palacato, koji je uhapšen ove godine, na Fejsbuku je imao stranicu sa fotografijama na kojima vozi gliser i zabavlja se u limuzini. Bio je među 95 kriminalaca koji su uhapšeni u junu u Palermu u okviru “Operacije apokalipsa”.

Italijanska policija pronašla je i uhvatila Antonina Lauričelu i Paskvalea Manfredija pomoću Fejsbuka o kojem su ova dva mafijaša očigledno bila zavisna.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Po uzoru na čuveni film

Manfredi, koji je sebi dao nadimak “Skarfejs”, bio je šef zloglasne Ndrangete.
Napuljski tužilac Antonelo Ardituro navodi da je Fejsbuk opasno propagandno sredstvo mafije i da su mladi ljudi posebno ugroženi jer nisu kadri da prepoznaju kriminalce na društvenoj mreži.

“Teško je iznaći načine kako da se tome suprotstavimo”, istakao je on, prenosi londonski “Telegraf”.

Nova TV serija “Gomora”, čiji je cilj da razotkrije mafijaške mitove, zapravo kao da inspiriše novu generaciju kriminalaca.

Reditelj serije Stefano Solima kaže da je bio iznenađen koliko je ova turobna drama, snimljena u Skampiji, jednom od napuljskih predgrađa, poznatom po visokoj stopi kriminala, nalik svakodnevnom životu.

“Dok smo bili u Skampiji, snimajući scenu u kojoj je jedan kafić dignut u vazduh, to se zaista dogodilo na samo nekoliko koraka od nas”, kazao je Solima za list
“Mesađero”.

Serija, zasnovana na istoimenom bestseleru Roberta Savijana, privukla je blizu 700.000 gledalaca svake nedelje tokom prve sezone prikazivanja, a trenutno je u toku snimanje druge sezone.

“Realnost je jača od bilo kog romana. Treba samo da je snimite”, zaključio je Solima.


tanjug.foto:profimedia.rs