Tajni seksualni život renesansnih umjetnika i njihovih djela

Tajni seksualni život renesansnih umjetnika i njihovih djela

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto, Screenshot: Wikimedia Commons, Guardian

O DEKADENTNOM životu renesansnih umjetnika postoje mnoge priče, no koliko o njima govore njihova umjetnička djela?

Za Michelangela se znalo da je homoseksualac, Tizian je navodno bjesomučno tulumario sa svojim modelima a Rafael je umro od ni više ni manje nego previše seksa.

Donosimo pregled najvećih umjetničkih djela renesanse i tajnog života njihovih autora, po izboru britanskog Guardiana:

1. Tizian - "Urbinska Venera"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vojvoda grada Ferrare, jednom je opisao Tiziana u pismu koje je ostalo sačuvano do danas "Njegovo zdravlje je dobro, no često je iscrpljen jer slika žene u različitim pozicijama, a onda s njima vodi ljubav". Ovaj opis njegovog rada daje uvid u atmosferu u ateljeu, a svoje aktove je slikao po živim modelima, što samo potvrđuje njegovu strast za ljepotom.

2. Palma Vechhio - "Žena plave kose"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo je portret venecijanske kurtizane, jedne od prostitutki po kojima je Venecija bila poznata. Svoju poziciju naglašava držeći buket cvijeća, što je tad bila oznaka prostitutke. Antičke rimske prostitutke bile su pod zaštitom božice Flore i izvodile su spektakularan nastup na njezinu svetkovinu (Floralia).

3. Michelangelo - "Leda i labud"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Michelangelo je bio u svojim 50-ima kad je objavio da je homoseksualac u strastvenim ljubavnim pjesmama u kojima je Tommasu de'Cavalieriu proglasio svoju ljubav. U srednjem vijeku je homoseksualnost bila ravna zločinu, tako je sam umjetnik bio vrlo hrabar, iako je tvrdio da je u celibatu i da je njihova veza platonska. Doduše, Leda je naslikana s muškim licem što otkriva da nije bio do kraja iskren.

4. Caravaggio - "Dječak kojeg je ugrizao gušter"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kao venecijanske kurtizane, i ovaj dječak kraj sebe ima cvijeće koje označava da je muška prostitutka, no njegovo zadovoljstvo prekida ugriz guštera. S ovakvim slikama se Caravaggio proslavio još kao siromašni slikar u Rimu, a na jednoj pozira kao Bacchus, rimski pandan Dioniza. Je li Caravaggio prodavao samo svoju umjetnost ili nešto više?

5. Botticelli - "Venera i Mars"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Botticellijev ideal ženske ljepote, točnije njegova vizija Venere i dan danas služi kao uzor, ali na ovoj slici, Venera je zakopčana do grla, a Mars relativno obnažen. Inače, sam Botticelli je optužen za homoseksualne aktivnosti, no nikada nije osuđen.

6. Gudo Reni - "Sveti Sebastijan"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kad je japanski pisac Yukio Mishima prvi put ugledao ovu sliku, tvrdi da je nakon toga doživio svoj prvi orgazam. Osim njega, i Oscar Wilde je obožavao ovu sliku. Inače, Reni je poznat kao slikar baroknih religijskih slika, no čini se da ova potvrđuje njegove skrivene, ali intenzivne seksualne želje.

7. Da Vinci - "Sveti Ivan Krstitelj"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sam Leonardo je bio dvostruko optužen za seks s muškarcima, no nikada nije osuđen. Za ovu sliku se pretpostavlja da predstavlja njegovog asistenta Salaia, a na skicama, sv. Ivan ima ogromnu erekciju.

(Index.hr)

Leonardova seksualnost

Jedno od najtežih iskustava u Leonardovom životu se desilo 1476. dok je još živeo u Verokijevoj kući. Podignuta je anonimna prijava protiv njega i još trojice momaka u vezi sa navodnim seksualnim odnosima sa 17-togodišnjim muškim modelom.

Posle dva ročišta optužnica je odbačena zbog tehničkih nedostataka. Iako nije pravosnažno osuđen, ove optužbe će ga proganjati ceo život.

Iako je homoseksualnost bila široko rasprostranjena u tadašnjoj Firenci, optužbe za sodomiju su bile vrlo ozbiljne. Takođe, izrazito negativan publicitet mogao je jako da naškodi karijeri umetnika koji zavisi od mecena, a naročito onih koji su radili pod pokroviteljstvom Crkve.

Nema sumnje da su traumatska iskustva koja su proistekla sa ovih suđenja prouzrokovale Leonardovu težnju da svoj privatni život sačuva tajnim. Kao direktna posledica toga, činjenica je da je vrlo malo je poznato o njegovom emocionalnom životu.

I pored toga postoje brojni dokazi koji potvrđuju pretpostavku da je glavnina njegovih erotskih težnji bila upućena ka osobama muškog pola. Tokom celog svog života, Leonardo je bio okružen lepim muškarcima, dok sa druge strane ne postoji ni jedan dokaz da je Leonardo bio intimno povezan sa nekom ženom ili barem da je imao prijateljice.

Štaviše, Leonardovo nepoznavanje žena postaje očigledno kada se pogledaju njegova dela. Dok postoje brojne njegove studije nagog muškog tela, često veoma detaljna u predelu genitalija, Leonardo je retko koju ženu nacrtao od vrata naniže. A i kad bi ih nacrtao, genitalije su bile veoma netačno predstavljene i izobličene.

Leonardo je takođe razvijao i prisne odnose sa svojim (muškim) učenicima i mnoge stavke u njegovim spisima daju nagoveštaje koji se mogu protumačiti kao ljubav prema njima. Skoro dvadeset godina su kružile glasine o njegovoj vezi sa „kovrdžavim dečkom“, Đan Đakomom de Kaprotijem čiji je nadimak bio Salai (jagnje Satanino) zbog njegovog nedoličnog ponašanja.

Poslednjih deset godina Leonardovog života, mladi lombardijski aristokrata Frančesko Melci postaje njegov pratilac i na kraju čak i izvršilac njegovog testamenta.

Sigmud Frojd 1910. sprovodi opsežnu psihoanalitičku studiju o umetnikovoj seksualnosti na osnovu Leonardovih beleški. Frojd povezuje Leonardovu homoseksualnost sa njegovim odnosom sa majkom i odsutnim ocem. Po njemu, Leonardo je sublimirao svoje seksualne žudnje u vidu svojih dela. Psihoanalitičar je tvrdio da su umetnikova brojna nezavršena dela znak Leonardovih jakih seksualnih frustracija.

Ova analiza se zasnivala na pretpostavkama koje su mnogi osporavali i danas se u najboljem slučaju smatraju sumnjivim. Značajna stavka u analizi je bila analiza interpretacije jednog Leonardovog sna za koju se zna da je prepuna grešaka u prevodu. Zbog svega toga mora se prići Frojdovoj analizi sa rezervom, mada moramo pohvaliti Frojda što se uhvatio u koštac sa nečim što je u to vreme smatrano materijalom za najprostije tračeve.

Velaskez - Venera iz Rokebija (1647-51)
Nacionalna galerija, London


Ovaj blijedi akt, naslikan za markiza de Karpija, za kog se pričalo da mu je žena jednako lijepa kao i ljubavnice, u sebi nosi crtu nemira i melanholije.

Rembrant - Žena se kupa u potoku (1654)
Nacionalna galerija, London


Intimni trenutak iz Rembrantovog života sa Hendrikje Štofels, koja mu je postala ljubavnica nakon smrti njegove žene Saskije. Nije mogao njome da se oženi, jer bi time ugrozio naslijeđe od Saskije, a novac mu je bio potreban jer je rasipnički trošio na kostime svojih modela, dragocjenosti u svojoj kolekciji i otmjeno uređenje kuće, a finansije su mu uvijek bile u haosu. Pošto je ipak bankrotirao, Hendrike je preuzela vođenje njegovih poslova i finansija.



Tekst je preuzet iz BLICA

Ticijan je ludovao sa svojim modelima, Rafaelo je umro od preterivanja u seksu, Leonardo je imao problema sa firentinskom seksualnom policijom... Zavirimo u strastveni privatni život velikih majstora likovne umetnosti, i pogledajmo koliko sirova i radikalna je zaista bila renesansa.

Botičeli je stvorio ideal ženske lepote koji ni u savremenoj kulturi nije prevaziđen. Uprkos tome, Veneru je ovde obukao, dok je Marsovu golotinju detaljno prikazao. Firentinska noćna policija ga je optuživala za sodomiju i druge prestupe, ali nije osuđivan. Mada je prezirao brak, naslikao je ženske likove koji i danas fasciniraju.

Modi - Poze - niz eksplicitnih grafika koje prikazuju različite načine vođenja ljubavi svojevremeno su skandalizovale Rim. Na ideju je došao Đulio Romano, talentovani umetnik i Rafaelov pomoćnik, a do kraja ju je realizovao graver Raimondi, koji je zbog nje dopao i zatvora.

Boš je živeo u uskogrudom malom pijačnom gradu, a u ovoj erotskoj fantaziji dao je oduška svojoj neobuzdanoj mašti, možda inspirisanoj i nedavnim izveštajima o nagim “divljacima”, koji su u Novom svetu živeli u skladu s prirodom. U srednjem delu triptiha očigledna je apsolutna seksualna sloboda - muškarci i žene opšte sa ogromnim jagodama, vode ljubav u loptama i jašu gologuzi.

Svet umetnosti skandalozne ljubavne afere pogađale su često. Iz današnjeg ugla posmatrano, skoro da ništa od ovoga ne deluje toliko skandalozno. Međutim, ako se udaljimo i pokušamo da zamislimo periode u kojima se sve to dešavalo, moći ćemo bolje da shvatimo šta je to uznemiravalo smerne građanske duhove.
Predstavljamo vam neke od ljubavnih priča iz sveta umetnosti koje su u svoje vreme bile prilično šokantne.

Man Rej i Kiki de Monparnas
Kiki de Monparnas je bila, u najmanju ruku, slobodan duh. Kao tinejdžerka počela je da pozira naga i bila je čest gost pariskih kafea i noćnih klubova. Fotografa Mana Reja privukao je njen boemski život, te je Kiki postala ne samo njegov model nego i ljubavnica.

Iako u vreme kada je upoznao Kiki više nije bio sa belgijskom pesnikinjom Adonom Lakroa, Man je još uvek zvanično bio oženjen. Kasnije je ostavio i Kiki i prešao na mlađi model Li Miler, ali pre nego što ju je ostavio stvorio je nekoliko dela sa njom kao modelom, uključujući i čuveno delo Engrova violina.

Pablo Pikaso i Marija Tereza Valter
Dobro je poznato da je Pablo Pikaso bio „ženskaroš“. Upoznao je Mariju Terezu kada je ona imala svega 17 godina, a on 45 godina. Brzo i ozbiljno se zaljubio u ovu mladu lepoticu koja je inspirisala mnoga njegova dela.

Zašto je ova ljubavna afera bila toliko skandalozna, osim razlike u godinama? Pikaso je bio oženjen Olgom Koklovom, koja nekoliko godina nije znala za ovu aferu, a sa Marijom Terezom je imao i dete.

Pablo Pikaso i Fransoaz Gijo
Kako je već rečeno, Pablo Pikaso je zaista voleo žene. Bio je i sa Dorom Mar – ženom koja je došla posle Marije Tereze – da ne pominjemo da je još uvek zvanično bio u braku sa Olgom.

U pravom Pikasovskom maniru upoznao je dvadesetjednogodišnju Fransoaz Gijo i zbog nje ostavio Doru Mar. Dora je završila sa nervnim slomom. Fransoaz i Pikaso bili su zajedno nekoliko godina i imali su dvoje dece.

Filipo Lipi i Lukrecija Buti
Filipo Lipi je bio firentinski slikar, siroče koje je odraslo u karmelićanskom muškom manastiru Santa Maria del Karmine. On je i sam bio karmelićanski monah. Međutim, to nije bio put kojim je on želeo da ide.

Zaljubio se u Lukreciju Buti koje je inspirisala mnoga njegova dela. Ovo je predstavljalo veliki skandal jer je i ona bila monahinja. Nakon što su se oboje razmonašili venčali su se i dobili sina.

Rembrant i Hendrike Stofels
Rembrantova žena Saskija van Ulenburg umrla je mlada sa svega 29 godina, ostavljajući za sobom sina Titusa. U svom testamentu je navela da Rembrant ne može ponovo da se oženi ukoliko želi da ima pristup fondu koji je ostavila na ime njihovog sina Titusa.

To velikog slikara svakako nije sprečilo da ima ljubavnicu. Hendrike, 20 godina mlađa od Rembranta, ušla je u njegov život kao kućna pomoćnica, postala je njegova muza, a vremenom i njegova ljubavnica. Ostala je u drugom stanju, a za ljude tog doba oni su živeli u grehu.

Rafaelo i Margareta Luti
Rafaelo Santi bio je poznati „ženskaroš svog doba“. Bio je veren sa Marijom Bebienom, a uporedo je imao niz ljubavnica.

Jedna od njegovih najpoznatijih ljubavnica bila je Margareta Luti, poznata i kao La fornarina. Iako se o njenom životu ne zna puno toga, ona je zaista pozirala za mnoga Rafaelova dela, uključujući i malopre pomenuto čuveno delo La fornarina (Pekareva kći). Rafaelo je umro kao neoženjen sa svega 37 godina. Veruje se da je umro od sifilisa

Džekson Polok i Rut Kligman
Džekson Polok je bio oženjen umetnicom Le Krazner sve do svoje smrti 1956. Ipak, zbog svog opijanja i svoje ljubavne afere sa mlađom ženom, Rut Kligman, Le Krazner ga je napustila i otišla u Evropu 1956.

Rut Kligman, takođe umetnica, bila je u vezi sa još jednim poznatim umetnikom, Vilijemom de Kunigom. Rut je bila u kolima sa Polokom kada se zabio u drvo nakon celonoćne pijanke – ona je jedina preživela.

Džon Raskin, Efi Graj i Jon Evert Mile
Skandalozni ljubavni trougao viktorijanske ere, Eufemija Čalmers Grej, poznatija kao Efi Grej, sa dvadeset godina se udala za Džona Raskina. Posle nekoliko godina braka Efije je dobila poništenje braka jer nikada nije bio konzumiran. Ipak, pre poništenja braka, Efije je bila model Mileu, što je dovelo do zaljubljivanja. Godinu dana nakon rastanka sa Raskinom Efi i Mile su se venčali i dobili decu.

Lucijan Frojd i lejdi Karolin Blekvud
Još jedan ženskaroš, slikar Lucijan Frojd (bio je unuk čuvenog psihologa Sigmunda Frojda) je imao popriličan broj afera tokom svog života. Mnoge od njih su mu donele decu, najmanje njih 14, sa nekim procenama da je imao čak oko 40 naslednika.

Stoga nije uopšte čudno da je bio upleten u skandalozne ljubavne afere. Dok je bio u braku sa Kiti Garman upoznao je osamnestogodišnju Karolin Blekvud, i kao mnogi umetnici sa ovog spiska, zaljubio se i okončao svoj brak sa Kiti. Karolina i Lucijan tajno su se venčali 1953. godine. Nikakvo iznenađenje nije činjenica da ni taj brak iz strasti nije dugo potrajao.

Najuticajniji umetnik 20. veka, Pablo Pikaso bio je harizmatičan isto koliko i talentovan. Izuzetna energija koju je posvećivao svom radu, poklapa se jedino sa energijom s kojom je tragao za ženama. Upravo žene igraju suštinsku, ali složenu ulogu u stvaralaštvu oca kubizma, izražavajući emocije, psihološki uvid i dramu ljudske egzistencije.
Ali priče iza lica u njegovim okvirima su znatno manje poznate.

Žene kao inspiracija
Poznati ženskaroš, kao i mnogi njegovi savremenici i prethodnici, imao je stotine ljubavnica. Ali njegove tehnike zavođenja bile su neobične, u najmanju ruku. Ako bi mu se dopala neka devojka, darovao bi joj zlatnu figuricu malog muškarca sa velikim falusom, kao znak da je želi. I to bi radio upravo pred svojom zakonitom ženom.

Vernost jednostavno nije bila u njegovoj prirodi.

Pikasov stav prema ženama opisan je kao šizofren – njegova osećanja oscilirala su između ekstremne nežnosti i nasilne mržnje. Ali ipak, bio je opsednut njima i nije mogao bez njih. Jedino je zahtevao da budu niže od njega i podređene. Taj dominantni stav odražavao se i u njegovoj poznatoj izjavi:

„Za mene postoje samo dve vrste žena – boginje i otirači.“

Koliki su uticaj imale žene na njegov rad (naročito njih sedam), govori i cena koju su platile kao njegove muze – dve su došle do mentalnog sloma, dve su izvršile samoubistvo.

Mladi Pikaso
Već sa svojih 13 godina krenuo je očevim stopama (takođe umetnik i učitelj umetnosti, Don Hoze Ruiz) – počeo je da posećuje bordele. Posle završene umetničke škole u Madridu, sa 19 godina otišao je u Pariz, sa dvojicom kolega slikara. Jedan od njih zaljubio se u devojku, ali nije bio u mogućnosti da konzumira ljubav. Izgleda da je Pikaso uskočio u tu kombinaciju, preoteo devojku, a skrhani kolega se ubio zbog toga.

Ta tragedija je upravo uticala na Pikasov Plavi period, unoseći svoju žalost prema drugu u niz melanholičnih radova.

U tom periodu, kratka romansa sa izvesnom Madelejn pomogla mu je da svet vidi u ružičastom. Iako nikada nije govorio o njoj, pronađena slika devojke u njegovom ateljeu govori o velikom uticaju na njegovu promenu u emociji, kao i boji. Na slici, umesto plave, prikazana je prezasićena narandžasta boja i svetliji, ružičasti tonovi.

A onda, 1904. godine, upoznao je Fernande Olivier.