Kako da sačuvamo srce od vrućina

Kako da sačuvamo srce od vrućina

Letnje vrućine u kombinaciji sa visokom vlažnošću vazduha mogu biti opasne čak i po zdravo srce, pa kardiolozi ističu nekoliko saveta kojih i zdravi treba da se pridržavaju.



Granica do koje osoba sa zdravim srcem može da podnese vrućinu zavisi od stepena vlažnosti vazduha i od trajanja aklimatizacije, objašnjava za „Blic magazin“ dr Radosav Vidaković, internista-kardiolog u KBC „Zemun“.

- Ukoliko je vazduh sasvim suv i postoji dovoljno strujanja vazduha da omogući brzo isparavanje s tela, osoba može da podnese i temperature do 55 stepeni po Celzijusovoj skali tokom nekoliko sati. S druge strane, ukoliko je vlažnost vazduha visoka ili se telo nalazi u vodi, telesna temperatura počinje da raste uvek kada je temperatura okoline iznad 35 stepeni. Ako pritom osoba teško radi, ovaj kritični nivo spoljašnje temperature može biti već na 30 stepeni - priča dr Vidaković.

Izlaganje zdrave osobe vrućini u toku nekoliko sati svakog dana dok obavlja naporan rad, razviće povišenu toleranciju na vrućinu i vlažnost u roku od sedam do 20 dana. Ipak, bez obzira na to koliko smo zdravi i koliko smo stari, kada krenu velike vrućine treba se pridržavati određenih pravila.

- Tokom najtoplijeg dela dana ne izlazite napolje, izbegavajte teške poslove i vežbanje. Sve to rasporedite za rane jutarnje i kasne popodnevne ili večernje časove. Hladan vazduh je najbolji za rashlađivanje. Ukoliko nemate klima-uređaj, nađite prostor gde oni postoje. Ukoliko imate klima-uređaj, ne rashlađujte prostorije u kojima boravite suviše. Klasični ventilatori su efikasni samo kada je temperatura vazduha niža od temperature tela, a u suprotnom osećaćete se kao da sedite ispred fena - ističe naš sagovornik.

Osobama sa zdravim srcem koristiće da se rashlađuju tuširanjem hladnijom vodom, kvašenjem odeće, ili stavljanjem ohlađenih predmeta ili leda ispod pazuha ili na prepone.

- Nosite komotnu i laganu odeću od prirodnih materijala. Pijte dovoljno vode, svakog sata popijte bar čašu vode. Stariji neka posebno obrate pažnju na unos tečnosti, jer sa godinama količina vode koja se zadržava u telu opada. Hladne kafe, gazirani sokovi i alkoholna pića ne služe za nadoknađivanje tečnosti jer kofein i alkohol pojačavaju gubljenje tečnosti putem mokraće - objašnjava dr Vida­ković.

Toplotni udar



Veoma je važno i da znamo da prepoznamo simptome iscrpljenosti toplotom i toplotnog udara.

- Oba stanja se u početku mogu manifestovati simptomima sličnim prehladi, ali ako imate obilno znojenje sa hladnom, lepljivom kožom, izražen umor, grčeve u mišićima, mučninu, nesvesticu, uz progresiju do porasta telesne temperature, suvu toplu kožu, ako povraćate ili imate poremećaje stanja svesti, potrebno je da što pre potražite pomoć lekara - poručuje dr Vidaković.

Saveti za one sa bolesnim srcem
Velike letnje vrućine za osobe sa bolesnim srcem mogu biti jako opasne. Situacija u kojoj se od bolesnog srca zahteva veći napor i veći broj otkucaja, uz smanjeni krvni pritisak, stvara uslove za nastanak infarkta, opasnih aritmija, i pogoršanja srčane slabosti do stanja edema pluća ili kardiogenog šoka. Zato je veoma važno da osobe sa bolesnim srcem preduzmu dodatne mere predostrožnosti, savetuje dr Radosav Vidaković.

- Osobe koje moraju da uzimaju diuretike, a to su osobe sa značajnom slabošću srca, trebalo bi tokom vrelih letnjih dana češće da kontrolišu svoju telesnu težinu - ukoliko doze diuretika nisu menjane, porast telesne težine od 0,5 do jednog kilograma bi trebalo da shvate kao nakupljanje tečnosti u telu, a gubitak telesne težine od oko dva kilograma kao znak dehidratacije.

- Ne preporučuje se unošenje većih količina tečnosti od uobičajenih, kao ni unos tečnosti bogate solima i slane hrane. Lekovi kao što su beta-blokatori smanjuju broj otkucaja srca i time onemogućavaju srce da se adekvatno prilagodi mehanizmima za snižavanje telesne temperature.

- Poželjno je da se uobičajene doze lekova koje osobe sa bolesnim srcem redovno uzimaju smanje i prilagode tokom perioda velikih vrućina, ali samo i isključivo u konsultaciji sa lekarom koji prati njihovo zdravstveno stanje.


blicžena