Vidovdan - sudbina Srbije?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obeležavanje Vidovdana govori o tome koliko se u srpskoj narodnoj svesti prepliću istorijske činjenice (Kosovska bitka) i pradavna narodna verovanja, povezujući dva velika mita, kosovski i slovenski, u celinu oko koje je nastalo najsnažnije, centralno predanje srpske kulture * 28. jun – sudbonosan dan za naš narod?

O Vidovdanu pretprošle godine istoričar Čedomir Antić primetio je kako ovaj dan predstavlja sudbonosan datum naše istorije. Dogadjaji koji idu u prilog takvoj tvrdnji 1389. godine, znamenitom bitkom na Kosovu polju u kojoj su Turci pobedili srpsku vojsku i nakon čega je Srbija postala turska vazalna država, samo su počeli svoj neobični istorijski sled.
A u njemu su i Sarajevski atentat (28. juna 1914. Gavrilo Princip je ubio austrougarskog prestolonaslednika, što je bio povod za izbijanje Prvog svetskog rata), Rezolucija Informbiroa (doneta takodje na Vidovdan, 1948. godine, što je značilo razlaz izmedju Jugoslavije i istočnog bloka), “Gazimestanski uzlet” 1989, usvajanje amandmana na Ustav Hrvatske (pogadjate, opet 28. jun, ali 1990. godine) kojim Srbi višu nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, izručenje Slobodana Miloševića (28. jun 2001.) Medjunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, prijem Crne Gore u Ujedinjene nacije (28. jun 2006.) kao 192. zemlje članice...

Za 28. jun je vezano i potpisivanje sudbonosne Tajne konvencije između Srbije i Austrougarske 1881. godine, smrt predsednika vlade Kneževine Srbije Ilije Garašanina 1874. godine, istog dana 1919. potpisan je i ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat, dve godine kasnije na Vidovdan je donet poznati Ustav kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca označavajući još jedan preloman događaj za dešavanja na ovim prostorima...

[You must be registered and logged in to see this image.]

A sem Kosovske bitke, na isti ovaj dan, 28. juna, odigrala se i najveća bitka 17. veka –1651. godine kod Berestežka, 1922. je izbio građanski rat u Irskoj, 1967. je posle jedne od najblistavijih ratnih pobeda u 20. veku Izraelu prisajedinjen Istočni Jerusalim...

I, da ne nabrajamo dalje, mada bi se ovom spisku moglo dodati još štošta. Cela priča, medjutim, počinje mnogo pre svih ovih dogadjaja, pa i pre Kosovskog boja o kome se i danas zna vrlo malo tačnog. Između ostalog i zato što su samo kosovsko predanje i vidovdanski mit, tokom proteklih vekova duboko urezani u kolektivnu svest srpskog naroda, dok je sama Kosovska bitka prerasla u simbol razmeđa epoha – epohe slobode i epohe ropstva, herojstva i izdaje, svetog i prodanog.

Dan boga rata Vida

[You must be registered and logged in to see this image.]

Srpska pravoslavna crkva 28. juna čini spomen proroku Amosu i svetom knezu Lazaru, dok sveti Vid – po kome je očigledno i nastao izraz Vidovdan - ne postoji u hrišćanskom kalendaru. Pod tim imenom se, u stvari, krije staro slovensko božanstvo Svetovid, svevideći bog u čijoj je moći obelodanjenje svih stvari. Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan kao praznik prvi put uvela tek krajem 19. veka, 1892. godine, stavljajući ga iza imena svetog Amosa i kneza Lazara.
Već i taj podatak govori o tome koliko se u srpskoj narodnoj svesti prepliću istorijska faktografija (Kosovska bitka zbila se na Vidovdan) i pradavna narodna verovanja, povezujući dva velika mita, slovenski i kosovski, u jednu celinu.

U našoj narodnoj tradiciji Vidovdan, dan Svetovida ili svetog Vida, jeste dan kada se, kaže verovanje, sve vidi. Tako se i na Kosovu videlo “ko je vera, a ko je nevera”. Predanje, dalje, kaže da u gluvo doba noći sve vode na Kosovu poteku za časak crveno kao krv, jer su mnogi ratnici poginuli tog dana, a da su krvlju kosovskih junaka obojeni i kosovski božuri. Zato se, po narodnoj tradiciji, na Vidovdan ne peva, ne igra i ne veseli.

Već i samo ime svetitelja, Vid, opredelilo je najvećim delom i prirodu rituala na ovaj dan. Bilo je, na primer, veoma važno šta će se tog dana prvo videti. Na ovaj dan se iznosilo na provetravanje i videlo tkanje i sprema, posebno devojačka, kao i tapije ili novac – da bi se množio. Smatralo se najsrećnijim da se na Vidovdan počnu ženski ručni radovi, a naročito da mlade pletilje započnu svoje prvo pletivo. Kod seljaka postoji i verovanje da na ovaj dan treba preostalo seme izneti na sunce, kako bi niklo dogodine.

Narodna medicina, magija, tradicija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na Vidovdan (ili neposredno uoči praznika) se brala trava vid – poznata i kao vidovčica, vidac, vidova travka - kojom su se, potopljenom u vodi, umivali oni koji pate od očnih bolesti (uz obraćanje svetom Vidu da ih izvida, odnosno izleči), ali koja se koristila i kao sredstvo za gatanje, odnosno predskazanje budućnosti.
Na Vidovdan se, naime, mogla videti i budućnost, tako da je dan obeležen i raznim devojačkim gatanjima, koja su imala za cilj pre svega da se “vidi” ko će biti izabrani. Zato su devojke uoči praznika brale vid i modru vidu. Ubrano cveće bi pred spavanje stavljale pod jastuk, govoreći: “O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), doći večeras, u prvi sanak na satanak”.
Ujutro na Vidovdan, devojke su se umivale rosom i brale poljsko cveće, vezivale ga u struk crvenim koncem, nosile na brzak reke i potapale u vodu. Sutradan bi prskale strukom mladiće koje vole (i tako otkrivale osećanja prema njima).
U “Srpskom mitološkom rečniku” se potvrđuje da je Vidovdan kod Srba od davnina bio narodni praznik: “U zoru, devojke u nekim krajevima posećuju izvore na kojima se umivaju pošto prethodno ubace vidovčicu u vodu. Kad se sunce pojavi, okrenuti istoku, vernici se na taj dan krste i govore: Vide, Vidovdane, što očima video, to rukama stvorio”.

Najdublja kolektivna svest

[You must be registered and logged in to see this image.]

Koreni praznovanja Vidovdana sežu u najdublju slovensku starinu. Sveti Vid ili Svetovid je kod Zapadnih Slovena bog svetlosti i obilja, ali i rata, pobedonosac. Poštovan je kao “bog bogova”, a njegovi su atributi mač, zastava i borbeni znaci (orao i koplje). Njegovo svetilište, kao što pokazuje nađeni hram u baltičkom gradu Arkoni, zasvođeno je crvenim krovom, u žrtveniku su bile purpurne zastirke, a u sanducima mnoštvo purpurne kao krv crvene odeće, u čemu se ogleda znamenje krvi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svešteni konj pri njegovom hramu bio je belac, za koga se verovalo da noću izlazi i bori se protiv neprijatelja, pa se zato jutrom ukazivao blatnjav. Pomoću ovog konja su odgonetali valjanost ratnih pohoda koje su planirali da povedu, provodeći ga kroz red položenih kopalja.
Laza Kostić, veliki srpski pesnik, vidi Vida kao “prehrišćansku herojsku svetlost” koja se posle primanja hrišćanstva ponovo vratila kamenu paganstva i tako sjedinila večnu i nepobedivu svetlost kremena, koja predstavlja izvor nepobedive svetlosne herojike.
U korenu reči “vid”, koja je praslovenska, sadržana je i reč “vjedi”, što znači: znanje, a to značenje ima i stara hinduska reč “veda”, podsetio je etnolog Mile Nedeljković. U pradavnini, saznavanje je pre svega bilo pronicanje u suštinu stvari i pojava zahvaljujući čulu vida. I danas, kad nešto navodimo kao nepobitnu činjenicu, to imenujemo kao očevidnu ili očiglednu istinu, a sposobnost pronicanja budućnosti se naziva vidovitost, kao viđenje, sagledavanje onoga što će doći.
Po tome je slovenski Svetovid i božanstvo sudbine i proricanja, pa zato ne čudi što po vrednovanju baltičkih Slovena ostali bogovi deluju gotovo minorno spram Svetovida. “Monoteističko hrišćanstvo uspelo je zaista da nametne i Srbima svoga boga, kao vrhovnog, ali je, u naknadu za to, u obliku slave, moralo da prihvati praznovanje drugih srpskih bogova” – piše Miodrag Popović. “Beli, jaki, sunčani Vid, koji je činio srž herojskog bića srpskog naroda, oživeo je u lepoti kosovskih pesama i tamo gde nije neposredno imenovan”.

Zašto na Vidovdan?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Do danas je, medjutim, ostalo nerazjašnjeno i kako se desilo, slučajno ili namerno, da se znamenita Kosovska bitka, 28. juna 1389. godine, odigra baš na dan svetog Vida, starog srpskog i slovenskog boga rata i smrti. Nejasno je i na osnovu čega se dan bitke na Kosovu zove Vidovdan, s obzirom da je u srpskoj pravoslavnoj crkvi to dan svetog proroka Amosa, koga je i knez Lazar, prema tragu iz narodnih pesama, obeležvao kao svoju slavu!
O tome je na naučnom skupu o kosovskom mitu svoj rad izložio Živojin Andrejić, primetivši kako bi sasvim na mestu bilo tvrditi da je ovaj dan namerno izabran jer aktivno od pamtiveka korenspondira sa bogom rata koji time može biti na strani onih koji veruju u njega. “Svetovid je bio prorok, bog mrtvih, htotični, noćni konjanik, ali i bog Sunca i plodnosti koji jaše belog konja. Silni, moćni Vid je apstrakt svih heroja. Kosovski mit je velelepan sistem koji se dosledno drži starog slovenskog boga Vida. Vremenom su samo temelji ovog mita ostali na površini koja je doskora bila poznata i jasna celom narodu. Nije li svaki dan kada se odigrala velika bitka, apoteoza smrti, vidovdan? Sama slovenska reč vitez, ime za ratnika i junaka, sadrži u sebi ime boga svetlosti i rata Vita-Vida”.

Bilo kako bilo, Vidovdan je bio i ostaje jedan od ključnih datuma srpske istorije i kolektivne svesti koja seže u pradavna vremena i na volšeban način nas povezuje sa njima. A nije li odavno rečeno i ono da je “slučajno sve osim slučaja”, na šta ukazuju i “čvorovi” na vidovdanskoj ogrlici pobrojani u ovom tekstu.

Vidovdan srpska sudbina

AKO je bilo koji dan sudbinski odredio, usmerio, preokrenuo istoriju Srbije, bio je to - Vidovdan! Kroz vekove su se tog 28. juna prelamali srpski porazi i pobede toliko da se u narodu ukorenilo mitološko verovanje u taj datum.
Od Kosovske bitke, atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu, kraja Prvog svetskog rata, do simboličkog uzdizanja Slobodana Miloševića na Gazimestanu i njegovog kasnijeg izručenja Hagu. Vekovima se na Vidovdan „videla“ neka drugačija budućnost.
Koliko je taj niz velikih događaja puka istorijska koincidencija, a koliko plod srpske opsednutosti njegovim mitološkim značenjem?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za Vidovdan se veže Lazareva dilema „Ko je vera, a ko nevera“ i ona se već 620 godina prepliće i u srpskim političkim razračunavanjima. Tako se i Vidovdan, pored duhovnog značaja za nacionalni identitet, često koristi i zloupotrebljava i u prizemne stranačke i dnevnopolitičke svrhe!
Iz simbolike njegovog značenja crpu se i lepe etikete da je neko „izdajnik“, „nevernik“, „Branković“, a da se iz kosovskog poraza učimo o večnoj pobedi!
Dr Ivan Kovačević, profesor etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da Srbi na Vidovdan obeležavaju godišnjicu poraza:
- To je godišnjica Lazarevog izbora za carstvo nebesko. Taj praznik ima i značenje koje ljudi obično nazivaju „srpskom proslavom poraza“ - objasnio nam je Kovačević. - Vidovdan je kao i svaki praznik plod određenih konstrukcija kojima se izgrađuje identitet. Vidovdanski identitet izgrađivao se i u 19. veku, u periodu rekonstituisanja srpskog nacionalnog bića, da bi se kao praznik prvi put javio u organizovanoj formi na proslavi 550 godina od Kosovske bitke.
Pored Lazareve dileme, i jedna druga rečenica, jednog drugog vođe, izrečena na Vidovdan, obeležila je modernu istoriju naše države. Slobodan Milošević, na vrhuncu svoje političke moći, 28. juna na Gazimestanu, u predvečerje krvavog rata, poručio je pred više od milion ljudi:
„Opet smo pred bitkama i u bitkama. One nisu oružane, mada ni takve nisu isključene.“
Kovačević precizira da je to bio trenutak u kome su se ukrstile političke ideje koje su determinisale narednu deceniju.
Istoričar Vlada Vojinović, koji izučava simboliku Vidovdana, kaže za „Novosti“ da se zbog čestih istorijskih koincidencija vezanih za taj dan, njegovo značenje i mistifikuje:
- Ideja oslobođenja Srba u 19. veku vratila je i izrodila Lazarev vidovdanski mit o žrtvi, izdaji i obećanoj zemlji. Atentat u Sarajevu je 1914. godine pao baš na Vidovdan, ali teško je naći njegovu vezu sa kosovskim mitom. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, nakon Titove smrti i otvaranja „albanskog pitanja“, ponovo se vratila i vidovdanska simbolika u dnevnopolitičku stvarnost Srbije, koja je krunisana Miloševićevim govorom na Gazimestanu - navodi Vojinović.
Nije samo režim koristio snagu Vidovdana, već i opozicija. DOS je 2002. godine održao Vidovdanski sabor, koji je trajao sve do 5. jula. A i sada srpska opozicija veruje da taj datum može da bude prekretnica za smenu vlasti, pa su zakazali Vidovdanski miting u Kruševcu, sa koga će zatražiti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Dr Zoran Stojiljković, profesor na FPN, kaže da politička kultura ima svoju simboliku i ikonografiju u kojoj mitovi i obeležavanja ključnih događaja igraju značajnu ulogu. Tako je i sa Vidovdanom:
- To je prosto nešto što formira političku svest i kulturu nacionalne zajednice. Interpretacija mita jeste nešto što treba da formira političke vrednosti. Osnovna poruka oko Vidovdana je hrabrost, nepokoravanje, slobodarstvo i spremnost da se suprotstavite jačima. Od političkog trenutka i pojedinih snaga zavisi koliko se time može manipulisati u dnevne svrhe i koji će deo istorije da se iskoristi - kaže nam Stojiljković.
On upozorava da se odgovarajući elementi mogu izvući iz celine mita i iskoristiti za dnevnopolitičke svrhe. Tako se konkretna politička namera vezuje za nešto što ima trajnu vrednost za državu.
Kad je Milošević, 28. juna 2001. godine, izručen u Sheveningen, lideri DOS su listom tvrdili da to nema nikakve veze sa Vidovdanskom simbolikom i da je reč o slučajnom „poklapanju“. Ipak, i taj događaj je podgrejao mitološko shvatanje tog dana. Miloševićevi poštovaoci su i u tome videli dimenziju „žrtve“ i „izdaje“ verujući da to ne može da bude slučajno.
U godinama bez velikih istorijskih lomova i Vidovdani prolaze kao dani sećanja i pomena. Do nekog novog velikog vidovdanskog preokreta.
- Što se tiče današnje perspektive, Vidovdan nema tu težinu srpskog etničkog identiteta kao što je imao u 19. veku. I kao što je u jednom trenutku izgledalo prilikom proslave 600 godina Kosovske bitke i čuvene rečenice kojom se prizivao rat - kaže Kovačević.

BOG OBILJA I RATA

[You must be registered and logged in to see this image.]

KOSOVSKA bitka se do kraja 18. veka nije vezivala za Vidovdan, nego za dan svetog proroka Amosa, uz koga je hrišćanska crkva na Zapadu stavljala i svetog Vita. Vitovo ime je ušlo u srpsko bogosluženje preko katoličkih i ruskih izvora, ali nije postao srpski svetac.
U paganskom, najranijem slovenskom sloju, Vidovdan je dan svetlosti, dan kada gospodari staroslovensko božanstvo - Vid ili Svetovid, bog svetlosti, obilja, ali i bog rata. Tek posle Kumanovske bitke 1912. godine, pošto je ona proglašena za osvetu Kosova, Vidovdan je crvenim slovima zapisan u kalendaru Kraljevine Srbije, kao jedan od devet zvaničnih državnih praznika.


astrosajt