Imena u Srbiji: Greta i Itan iz Šumadije, a Sultan iz NišaNaši zakoni, za razliku od onih u drugim zemaljama, daju odrešene ruke roditeljima da deci daju i najneobičnija imena. U Srbiji ne postoji čak ni preporuka kojom bi se donekle zaštitila tradicija i duh našeg jezika
SULTAN, Roman, Sneguljica, Zmaj, Kiša, Leandra, Oblak - sve su to imena koja stoje u krštenicama naših mališana i građana. Ima ih još neobičnih, “otkačenih”, modernih. Mnogi će reći pre svega nesrpskih. Ovolika sloboda i inventivnost svakako ne bi prošla na Islandu, gde postoji registar sa 3.565 imena koja se mogu davati deci. To je njihov način da zaštite sopstvenu kulturu i jezik, piše u kontroverznom ili ne, ali ipak - zakonu.
Da li je i Srbima potrebna brana koja će makar kroz vlastita imena da štiti našu tradiciju, jezik i kulturu? Jesmo li previše liberalni?
Usred Srbije svojevremeno su rađane Kasandre i Ljovisne, Tarzani, Naruta, Jamezdini. Danas su to Hurem i Šeherezada. U matičnim knjigama zavođeni su i Itan, Latoja, Blanka, Greta, Livia...
- Događa se da u skladu sa serijama koje su tog trenutka popularne imamo krštenice sa imenima junaka sa ekrana - kaže Milena Kragić, matičarka opštine Zvezdara - Nedavno smo upisali dete pod imenom Sultan. Među neobičnim imenima su i Pahuljica i Sneguljica. U Beogradu ima i nekoliko Tarzana.
Prema rečima Ljubice Marjanović, pomoćnika direktora Zavoda za statistiku i informatiku Beograda, neobična ženska imena u glavnom gradu, bez obzira na starost, jesu - Svila, Vidra, Pepeljuga, Duga, ili Mirođija. Devojčice su bez problema dobijale i imena Pobeda, Željica, Zdravica, Lasta, Vedra, Strela i Kiša. Zanimljiv izbor “srpskih” muških imena je Zeka, Plamen, Mrgud, Jorgovan, Granit, Dren, Omiljen.
U našoj zemlji ne postoji spisak dozvoljenih imena, a nema čak ni preporuke imena kojima bi se štitili tradicija i duh našeg jezika.
- Naš porodični zakon kaže da ime deteta određuju roditelji, da imaju slobodu izbora, ali da ne mogu naslednicima izabrati pogrdna imena, koja vređaju moral ili koja su u suprotnosti sa običajima - kaže Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne zaštite.
IMENA FIRMI
NAČIN da se stane na put anglicizmima, stranim rečima koje naviru u naš jezik, jeste pre svega sprečavanje da se imenima preduzeća, firmi daju strani nazivi, često nerazumljivi ili pogrešno napisani - kaže prof. Stanojević. - Pre je to način da se zaštite jezik i kultura nego naredba roditeljima kako će nazivati svoju decu.- Međutim, taj sklad sa običajima je dinamička kategorija. Svojevremano su Staljinka i Mašinka bila uobičajena imena, dok su danas retka.
Možda bi, i bez obzira na običaje, roditelji mogli da se sete zdravorazumske poruke Duška Radovića “da deci biraju imena tako kao da će se jednog dana po njima zvati neka ulica”. Međutim, treba li poput Islanđana zakonski obavezati mame i tate koja imena da biraju?
- Davanje imena spada u domen ličnog i emotivnog i svako ograničavanje, zabranjivanje ili naredba predstavljaju čin tiranije - kaže profesor stilistike i retorike na Fakultetu političkih nauka Dobrivoje Stanojević. - Ako postoje zajednice ili udruženja koje smatraju da bi imenima trebalo očuvati tradiciju, mogu da daju svoju preporuku. Ali, sve što je u smislu obaveze, nije dobro. Uostalom, gotovo sva tradicionalna srpska imena su poreklom iz drugih jezika i kultura.
Najčešće davana imena u Beogradu prošle godine su Lena i Luka. A među omiljenim su i Dunja, Sofija, Milica, Teodora, Nikolina, Lazar, Nikola, Vuk, Filip i Stefan.
Milica Novaković, šef matične službe u Opštini Savski venac, kaže da se u poslednjih 20 godina uglavnom daju tradicionalna, stara srpska imena.
- Neobična imena i ona koja smo morali da odbijemo vrlo retko sam susretala u praksi - kaže Novakovićeva. - Od tih 16.000 imena, koja upišemo godišnje, tek poneko odudara od očekivanog, uobičajenog.
Iz dugogodišnje prakse ova matičarka se seća nekoliko upečatljivih slučajeva:
- Nismo dozvolili da se upiše ime Petar Drugi, jer to nije u sladu sa našim običajima, niti je u pitanju neka dinastija. Na kraju smo ocu rekli da kada on bude bio Petar Prvi, moći će da dete nazove Petar Drugi. Smatrali smo da bi mališan mogao da ima problema zbog takvog imena u svom okruženju. Kao i kada smo odbili Ointangru Unartan. Naši ljudi, potpuno uobičajenih imena, tako su hteli da nazovu sina i to nismo dozvolili.
Odbijeno je ime Alesandro zato što roditelji koji su hteli da tako imenuju dete žive u Srbiji i nisu planirali da žive u inostranstvu. Procenjeno je da bi to ime detetu pravilo probleme. Ipak, dva puta je upisana Oprolećovana i dva puta Kiša.
OD ISLANDA DO NOVOG ZELANDA
* U Islandu postoji nacionalni registar imena, u kojem se nalazi 1.853 ženskih i 1.712 muških imena. Lična dokumenta ne mogu da budu izdata onima koji nemaju imena sa ovog spiska, makar bilo upisano i samo kao srednje.
* U Teksasu je sud roditeljima naredio da sedmomesečnom sinu promene ime iz Mesija u Martin.
* U Nemačkoj su zabranjena imena objekata i proizvoda, a obavezno je da se iz imena zna da li je dete muško ili žensko.
* U Maleziji je zabranjeno davati detetu ime po nekoj životinji, voću ili povrću.
* Na Novom Zelandu zabranjeno je deci davati ime koje bi moglo uvrediti pojedinca određene skupine. Nisu dozvoljene titule poput Princeza, Princ, Kralj, Major, Vitez.
* U meksičkoj provinciji Sonora zabranjena su imena Hari Poter, Džejms Bond i Ledi Di.
* U Saudijskoj Arabiji ime Maja je na listi zabranjenih, a Mona Lisa u Portugalu.
* U Maroku ne sme da se koristi ime Sara, ali zato sme arapska verziju istog imena. Ipak, postoji određena lista imena za koja se - plaća.
novosti
Sre 26 Dec - 19:36
