Koliko nas štite gromobrani?

Koliko nas štite gromobrani?
Autor: mondo.rs


Kiša, ali i munje i gromovi, bili su svakodnevica u gotovo celoj Srbiji protekle nedelje. Posle požara koji su se desili postavlja se pitanje da li su ispravni gromobrani na objektima u kojima živimo, ili u koje smo pobegli od kiše.



Grom prošle nedelje umalo je zapalio kuću u Vrnjačkoj Banji. Stotine munja je sevalo i iznad Beograda. U takvom nevremenu posebno su ugroženi neboderi viši od 30 metara zbog čega ih i štite gromobrani. Ipak, stanari po pravilu o ispravnosti gromobrana misle samo dok seva.
Milorad Popović, predsednik kućnog saveta, kaže za RTS da se veoma mali broj ljudi interesuje za taj problem, što može biti posledica toga da oni veruju da je tehnički sve dobro urađeno i da se osećaju zaštićeno.

A stanovnici gradova najčešće jesu zaista bezbedni. Problem su prigradska naselja u kojima kuće najčešće nemaju zaštitu od groma.

Aleksandra Alagić iz "Elektrodistribucije Beograd" kaže da pre puštanja bilo kakvog individualnog objekta, bilo da je u pitanju kuća ili stambena zgrada, EDB traži atest o uzemljenju kućnih instalacija, što je potvrda da su kućne instalacije ispravne.

"Potrošači bi sami morali svake četvrte godine da ponovo proveravaju da li su kućne instalacije ispravne i da dobiju novi sertifikat ili novi atest, što u najvećem broju slučajeva ne rade", kaže Alagić.

A to košta oko pet hiljada dinara. Ovlašćene firme kontrolišu objekte u zavisnosti od njihove namene na period od dve do šest godina. Po Zakonu o zaštiti od požara korisnici su dužni da ih pozovu da izađu na teren kako bi protivpožarnim inspektorima dokumentovali da je gromobranski sistem ispravan.

"Mi se kao firma ne možemo nametati korisnicima i vlasnicima gromobranske zaštite da li oni da izvrše proveru svog sistema ili ne, da li su im spustovi koji idu od gromobrana u zemlju ispravni i da li ceo sistem radi", rekla je za RTS Ana Milosavljević iz "Tesla sistema".

Kada vas nevreme zadesi na ulici nađite čvrst zaklon, opominju u Sektoru za vanredne situacije. Podsećaju da bi se i u kući trebalo držati poznatih pravila.

"Zatvoriti prozore, ne koristiti električne uređaje, ne prilaziti instalacijama vodovodnim grejnim telima ako postoji centralno grejanje uslovno postoji mogućnost da negde putem pražnjenja dođe do određenog elektriciteta gde bi građani mogli da imaju eventualno neke posledice", kaže Rade Milošević, načelnik Sektora za vanredne situacije u Beogradu.

A da biste bili manje nervozni, Sektor za vanredne situacije priredio je priručnik kako da se ponašate kada vam se iznad kuće pojave crni oblaci.