Nikola Tesla

UM GENIJA: Evo zašto je Tesla bio ispred svog vremena!

Slavni naučnik je registrovao više od 300 patenata, na čijim principima se temelje mnoga vrhunska dostignuća tehnologije koja danas koristimo. O čemu je Tesla samo maštao

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

1. Čitač misli

Tesla je svojevremeno razmišljao o mašini koja bi mogla da čita misli, a u članku objavljenom u časopisu Kansas City Journal-Post 1933. godine pomenuo je nekoliko projekata na kojima je tada aktivno radio uključujući i mašinu koja bi mogla da zabeleži misaone tokove. Izjavio je da će uspeti da napravi mašinu koja snima ili fotografiše misli. Plan je bio da se na simulaciji mrežnjače ocrtava "sve što nam padne na pamet", tako da bi se svačiji um mogao čitati kao knjiga.

Ovaj plan se nikada nije realizovao, ali i dalje je idejna vodilja mnogim naučnicima koji još uvek pokušavaju da ostvare ovu Teslinu zamisao.

2. Video-prenos podataka

Slobodno možemo da kažemo da je Tesla bio prvi koji je govorio o mogućnostima koje imaju današnje aplikacije pametnih telefona i kompjutera. Još davne 1926. godine Tesla je predvideo da će uređai u budućnosti moći da prenose sliku kao što su tada preko radio-talasa prenosile zvuk.

3. Bežični prenos struje

Jedna od najvećih Teslinih neostvarenih želja je bežični prenos energije, pri čemu bi se vazduh koristio kao prenosno sredstvo. Naime, Tesla je uspeo da razvije tehniku paljenja sijalica uz pomoć induktivnih spojnica, ali nije uspeo da napravi toliko veliku mrežu koja bi mogla da prenosi struju. Danas su naučnici Teslinu ideju priveli bliže ostvarenju, ali i dalje postoje neke prepreke koje će se možda u budućnosti prevazići.

4. Kontakt sa vanzemaljcima

Kada je 1889. godine Tesla boravio u Koloradu, čuo je nepoznate zvuke preko radija, za koje je verovao da ne dolaze sa Zemlje. Kasnije su naučnici ove zvuke povezali sa kosmičkim radio-talasima koji su u to doba bila nepoznati.

5. Mobilni telefoni

Godine 1901, Tesla je predlagao korišćenje uređaja u modernom telegrafskom sistemu. Naime, uređaji bi funkcionisali s nemerljivih razdaljina i mogli bi da snimaju tekstualne i glasovne poruke. Zvuči poznato, zar ne?

Nikola Tesla je bio jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. On je na kraju izgradio svoj put u SAD, gde je postao poznat po svojim dostignućima, dobivši sliku i "ludog naučnika" u popularnoj kulturi.


Ovde je pogled unazad na neke od najneverovatnijih i najznačajnih otkrića koje je Tesla stvorio.

Zrak smrti
Veliki izumitelj Nikola Tesla je bio opsednut stvaranjem zraka smrt kao konačnog oružja koje bi bilo toliko moćno da ljudi više ne bi imali želju za ratovanjem. Tesla je zapravo jedini naučnik na tom području koji nije koristio sunce i ogledala za stvaranje zraka smrti već isključivo struju. Tesla je objašnjavao da ni sva električna energija grada Njujorka koncentrisan u vazduhu, ne bi mogla da povredi čoveka na većoj udaljenosti. Ali, zato usmeren prodoran snop čestica može biti smrtonosno oružje.
Mala veličina, velika brzina i visoko naelektrisanje izbačenog projektila trebalo je da osigura prodornost na velike udaljenosti. Ovakvi projektili bili bi izbacivani u nizu i praktično bi stvarali mlaz velike energije.
Iako ga je za života malo ko shvatao ozbiljno nakon njegove smrti američka vlada konfiskovala je sve njegove radove u području zraka smrti bojeći se da je Tesla bio u pravu i da bi to neko mogao da ga napravi.


Bežični prenosa energije
Još jedan izum koji je Tesla pokazao svetu 1893. u Čikagu bio je bežični prenos električne energije, ispaljivanje niza fosfornih loptica u procesu koji je nazvao elektrodinamička indukcija. Tesla je nastavio da teoretiše da bi takva tehnologija omogućavala "pucanje" na velikim udaljenostima u atmosferi, i snabdevanje udaljenih destinacija električnom energijom.
"Zemljotres mašina"
Godine 1893. Tesla je patentirao električni generator parni pogon pod nazivom oscilator. Kasnije u životu Tesla je tvrdio da jedna verzija oscilatora je dovoljno snažna da izazove zemljotrese, što je i učinio u jednom slučaju u Njujorku 1898. godine pod nazivom Teslina zemljotres mašina, pronalazač je takođe tvrdio da je mašina uništena, i naterao sve asistente u laboratoriji na tajnost.
Električni motor
Nikola Tesla je konstruisao svoj čuveni elektromotor 1887. godine. Najveću primenu ima njegov asinhroni elektromotor koji može raditi koristeći monofaznu ili trofaznu struju. Radi na principu obrtnog elektromagnetnog polja.
Motor ima dva glavna dela: stator i rotor. Stator na unutrašnjoj strani ima tri odvojena kalema. Rotor se nalazi unutar na osovini, ima oblik malog cilindra sa omotačem od paralelnih bakarnih šipki. Na kraju tih šipki su po jedan bakarni prsten koji ih povezuje.
Laseri
Iako je jasno ko tačno je izmislio prvi lasere, neka od najranijih istraživanja o laserima je sproveo Tesla, uglavnom u vezi sa njegovim teorijama o zraku smrti.
Naizmenična struja

Verovatno Teslin najznačajniji izum je bila naizmeničnu struja. Metod prenosa električne energije je pokazao 1893. svetu u Čikagu, i izazivao pometnju kako je pokazao dizajn za sistem prenosa energije na velikim udaljenostima. Danas Teslin izum napaja svaki dom.
Daljinsko upravljanje
Tesla je takođe bio uključen u rano istraživanje radio prenosa, koji je vodio dalje do njegovog izuma prvog daljinskog upravljača za mali model broda, koji je pokazao u 1898. godine. Koristeći nekoliko baterija, radio signale i prekidače koji su kontrolisali rad motora motor na brodu i kontrole.
Transformator
Teslin transformator ili Teslina zavojnica je tip električnog kola sa rezonantnim transformatorom sa vazdušnim jezgrom.


Koristi se za proizvodnju visokog napona visoke frekvencije. Tesla je vršio eksperimente sa različitim konfiguracijama transformatora i one se sastoje od dva ili tri međusobno povezana oscilatorna kola. Transformator je prvo korišćen za eksperimente u proizvodnji munja, istraživanju električnog osvetljenja, fosforescencije, proizvodnje rendgenskih zraka, elektroterapije i bežičnog prenosa električnih signala (radio) i energije na daljinu.
Iks zraci
Iako je nemački fizičar Rentgen otkrio iks zrake u 1895. godine, Tesla je eksperimentisao sa jedinstvenim tipom radijacije nezavisno, otprilike u isto vreme, i sa svojim istraživanjem u velikoj meri doprineo razumevanju kako iks zraci utiču na ljudsko meso.

Allday.com

Novi Teslin muzej na mestu stare centrale

Zaostavština srpskog genija seli se na Dorćol. Osim postavke, 
na 30.000 kvadrata i biblioteka, naučni kampus...





NOVI muzej Nikole Tesle biće izgrađen na mestu stare električne centrale na Dorćolu u Beogradu, saznaju "Novosti". Ovaj objekat biće najveći naučnoistraživački centar na ovim prostorima koji će se baviti životom i delom srpskog genija iz Smiljana. Koordinaciono telo zaduženo za projekat trenutno je u fazi potrage za investitorom.

Umesto dosadašnjih 300 kvadrata, na koliko se trenutno prostire muzej, smešten u kući ministra Genčića, buduće zdanje će zaposednuti prostor od 30.000 kvadratnih metara. Osim muzejske postavke, na tom mestu će biti smešteni biblioteka i naučni kampus za studente i profesore iz celog sveta.
- Ovo je nacionalni projekat značajan za našu zemlju i zato je grad Beograd zahvalan Vladi, koja je odlučila da oformi i pripremi sve što je neophodno za raspisivanje međunarodnog tendera na kome ćemo dobiti investitora - kaže menadžer Grada Beograda Goran Vesić. - Konačno će muzej, koji godišnje ima oko 100.000 posetilaca, dobiti novu zgradu. Stara centrala, koja je počela s radom 6. oktobra 1893. godine, pravo je mesto za dom Nikole Tesle.
Na sastanku Koordinacionog tela za praćenje izgradnje novog muzeja, kojem predsedava potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, u četvrtak su precizirani detalji izgradnje, uključujući procedure, dokumentaciju i dinamiku relizacije.
- Glavni cilj je da se do kraja godine izabere investitor - kaže Mihajlovićeva. - Na sastanku je predloženo i da se, kao prateći sadržaji, na prostoru predviđenom za muzej, izgrade i drugi objekti poput centra za promociju nauke, mlade talente, informacione tehnologije i genetički inženjering. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pružiće svu potrebnu stručnu podršku realizaciji projekta.
Ranije su vođene polemike oko toga gde bi trebalo da počivaju ostaci Nikole Tesle. Srpska pravoslavna crkva predlagala je da se urna prebaci u Hram Svetog Save i bude položena u kriptu. Tome su se protivili iz Muzeja Nikole Tesle navodeći da urna nije eksponat već kulturno dobro i da joj je kao takvoj mestu u muzeju. Protiv izmeštanja urne bio je i praunuk Tesline sestre, Vilijem Terbo. 

Stara centrala / Vizija muzeja






PROIZVODILA TRI VRSTE STRUJE


U blizini hrama posvećenog Aleksandru Nevskom, u beogradskom naselju Dorćol 1893. godine počela je da radi prva električna centrala u našem gradu. Ona je jedinstvena po tome što su u njoj proizvođene dve, a potom i tri vrste električne energije. Od jednosmerne struje za osvetljenje i pogon tramvaja, do trofazne struje visokog napona, koja je u gradu transformisana i služila je za pogon motora i potrebe najvećeg dela grada. Električna energija proizvedena u prvoj centrali činila je do Prvog svetskog rata najveći deo u ukupnoj proizvodnji u Srbiji.

...............

novosti.rs

Dozivi Teslu, virtuelna izlozba o cuvenom naucniku

Na 160. godišnjicu od rođenja Nikole Tesle, 10. jula, u Beogradu će biti otvorena prva muzejska izložba u okruženju virtuelne realnosti, pod nazivom “Doživi Teslu“.
U susret Teslinom jubileju, a u sklopu obeležavanja 15. godišnjice od osnivanja, "Dajrekt Medija" je Muzeju Nikole Tesle donirala jedinstvenu izložbenu postavku koja će ostati deo virtuelne baštine muzeja.

- Jedan od ciljeva Muzeja Nikole Tesle jeste učiniti Teslinu ostavštinu pristupačnijom i razumljivijom zainteresovanim posetiocima širom sveta i tehnologija virtuelne realnosti pruža neverovatne mogućnosti vizuelne rekonstrukcije situacije, prostora i ideja. Zato smo sa zahvalnošću prihvatili inicijativu "Dajrekt Medije" i sa stručnjacima firme "Didžital Majnd" vredno radimo na osmišljavanju sadržaja virtuelnih scena koje će biti predstavljene publici 10. jula na dan Teslinog rođenja kao sastavni deo nove stalne postavke izložbe Muzeja - izjavio je Branimir Jovanović, direktor Muzeja Nikole Tesle.
Direktor "Dajkret Medije" Jovan Stojanović istakao je da je obaveza uspešnih kompanija da pokreću razvoj celog društva.
- Posle najvećih svetskih muzeja koji su relativno skoro uvrstili virtuelnu realnost u svoje postavke, ponosni smo što ovaj globalni trend u godini velikog Teslinog jubileja i naše kompanije donosimo Muzeju Nikole Tesle. Time će naš muzej postati prva institucija na svetu koja je tehnologijom virtuelne realnosti oživela lik i dostignuća velikog naučnika - izjavio je Stojanović.
Tim kompanije "Didžital Majnd" uz stručnu podršku Muzeja Nikole Tesle oživeće Teslin lik i lokacije u kojima će on virtuelno boraviti i razgovarati sa posetiocima izložbe.
- Muzeji virtuelne realnosti su izvesna budućnost muzelogije gde posetilac nije više pasivni učesnik izložbe, već postaje aktivni deo priče koja se sada dešava svuda oko njega onog sekunda kada zakorači u virtuelni svet. Teslin život i njegova dostignuća posetiocu u virtuelnoj realnost prikazaće sam Tesla kroz nezaboravno iskustvo koje inspiriše, provocira maštu i budi želju za saznanjem - izjavio je Vitomir Jevremović, autor izložbene postavke i direktor "Didžital Majnd".
Sa otvaranjem postavke u Muzeju biće lanisrana i aplikacija za mobilne telefone, kao i veb sajt sa 3D prikazom, kako bi svi oni koji nisu u prilici da posete Muzej uključujući posetioce iz celog sveta mogli da ostvare interakciju sa najvećim svetskim pronalazačem i upoznaju se sa njegovim dostignućima.
Okrenete se oko sebe i vidite stare drvene komode, pisaći sto, ormar i uzani krevet u uglu minijaturne prostorije. Onda čujete glas koji izgovara "Dobro došli u moju sobu". To je Nikola Tesla.
Ovako počinje putovanje kroz samo jedan segment života naučnika, koje je svim posetiocima Muzeja Nikole Tesle u Beogradu od juče omogućeno virtuelnom izložbom "Doživite Teslu". Izložbu je donirala "Direct media", a direktan kontakt sa izumiteljem obrtnog magnetskog polja dešava se kroz četiri njegova životna i stvaralačka doba, od mladih do poodmaklih godina, kao i pogledom na njegovu viziju budućnosti. To je omogućeno specijalnom kacigom koju stavite na glavu, uređajem virtuelne realnosti koji vas uvodi u svet gde je Tesla živeo i stvarao svoje izume. Na svakom virtuelnom mestu koje posetite, da li to bila naučnikova laboratorija, toranj na Long Ajlandu, hidrocentrala na Nijagarinim vodopadima, ili pak njegova soba u hotelu "Njujorker", društvo vam pravi upravo Nikola Tesla.

- Pri prvom virtuelnom putovanju, teško je da se fokusirate na to šta vam on priča jer ste obuzeti onim što vidite. Vi se nalazite pored njega, na primer u njegovoj laboratoriji, možete da mu se približite i asistirate mu pri izvođenju eksperimenata. Sve to deluje veoma realno i samim tim zbunjujuće - kaže autor izložbe "Doživi Teslu" Vitomir Jevremović.
I zaista je tako. Kad pomoću virtuelnog upravljača izaberete jednu od lokacija iz Teslinog života, nađete se u potpunom čudu. Stvorite se u sobičku njujorškog hotela "Njujorker" u kojem je naučnik srpskog porekla proveo poslednjih 10 godina života i počnete da se okrećete oko sebe upijajući svaki deo prostorije. A potom vas obuzme osećaj tuge zbog jako skromnih uslova u kojima je živeo jedan od najvećih umova svih vremena. Sve je tako obično: jedan ormar, jedan pisaći sto, krevet, možda dve komode i nekoliko slika koje vise na zidu. Tek onda primetite sedog Nikolu Teslu kako stoji ispred vas i obraća vam se na srpskom jeziku objašnjavajući kako je provodio dane u toj sobi i šta mu se događalo.
- Svaka virtuelna lokacija je potpuno autentična i svaki detalj je takav kao što je bio u Teslino vreme. Na taj način će svi koji tokom izložbe zarone u njegov svet imati realnu sliku o njegovom životu i moći će prvi put da se na višem nivou povežu s naučnim genijem kakav je bio Tesla. Ceo projekat napravljen je s višim ciljem razumevanja i realnog viđenja njegovog života - priča Jevremović.
Šetajući s Teslom po autentičnim mestima, on vam priča o svojim dostignućima, burnom odnosu s naučnim suparnikom Tomasom Edisonom, zašto se nikada nije oženio i kako je proveo poslednje trenutke svog života.
Ovaj nesvakidašnji doživljaj je od 9. jula postao stalna postavka Muzeja Nikole Tesle. Tako će svako ko ga poseti moći makar nekoliko minuta da provede u društvu naučnog genija, proputuje predelima iz njegovog života i iz prve ruke sazna kako izgleda kad uspete da osvetlite celu planetu.
Putovanje s Teslom u vašem domu
Nakon pilot-projekta virtuelnog Tesle u Muzeju u Beogradu, ekipa kompanije "Direct media", zaslužna za njegov nastanak, počinje s radom na izradi mobilne aplikacije koja će Teslu dovesti u svačiji dom.
- Uskoro će svako ko ima Android ili "epl" uređaj moći da putuje s Teslom u bilo kom trenutku, čak i u inostranstvu. Najbolji doživljaj je svakako s virtuelnim uređajem, ali će i oni koji takav ugođaj ne mogu da priušte moći na svom mobilnom aparatu da pogledaju naučnikov tutorijal o njegovom životu - rekao je direktor kompanije "Direct media" Jovan Stojanović.

Nikola Tesla je poznat kao jedan od najbrilijantnijih umova i jedan od najvećih pronalazača u Srbiji i u svetu. Njegovi pronalasci poput Teslinog transformatora, obrtnog magnetnog polja, zatim doprinos u modulaciji radio-signala i radovi u oblasti rendgenskih zraka, čine srž današnje nauke i istraživanja.

Ono što je ipak zanimalo, a i dan danas više zanima svetsku populaciju, jeste njegov privatni život, koji je u najmanju ruku bio mističan i ispunjen kontroverzama. Vodio je usamljenički život, koji je golicao ljudsku maštu, i davao ljudima povoda da mu pripišu svakakve priče. Svako je želeo da prvi objavi nešto novo o mladom genijalcu. Nisu sve te priče bile istinite, preterivanje je uvek prisutno, ali izvesne čudne navike i fobije su svakako bile prisutne u životu ovog naučnika, pratile ga i ispoljavale se i u njegovom radu. Svako od nas ima neke svoje čudne zamisli i navike, ali nama je par Teslinih bizarnih opsesija i navika bilo posebno intersantno.

Opsednutost brojem tri

Tesla je bio neverovatno opsednut brojem tri, kao i svim brojevima koji su deljivi sa tri. Morao je po tri puta zaredom oprati ruke ili isto toliko puta obići zgradu pre nego što uđe u nju. Mnogi su te njegove ’’rituale’’ povezivali sa opsesivno-kompulsivnim ponašanjem.

Zapremina jela

Po priči njegovih prijatelja i onih koji su imali prilike da se zateknu u restorane koje je posećivao, pre nego što bi zalogaj prineo ustima morao je izračunati njegovu zapreminu, jer u suprotnom ne bi osećao nikakvo zadovoljstvo u jelu. Računao je čak i zapreminu šoljice kafe, tanjira supe… Kažu da je zbog svega toga uglavnom voleo da jede sam.

Svetlost

U ranoj mladosti počele su da mu se javljaju slike i prizori, propraćene blještavom svetlošću, koja mu je maglila pogled na stvarne prizore i predmete. Objašnjavao je da to nije halucinacija, već da u tom momentu stvarno može da uoči slike, u toj meri jasne i živopisne, da nekada nije mogao da razjasni šta je stvarno, a šta ne. Kasnije je tu ’’moć’’ pokušao da iskoristi i prilikom svog rada i stvaranja.
Biseri

Osećao je veliku odbojnost prema ženskim minđušama, naročito bisernim, pa je čak izbegavao bilo kakvu konverzaciju sa damama koje su ih nosile. Na jednoj od večera, prijatelji su ga upoznali sa veoma zanimljivom i lepom gospođicom, članicom visokog društva, ali je on jedva uspevao da uspostavi komunikaciju sa njom, i uporno je izbegavao da je pogleda, upravo zbog bisera koje je imala na sebi.

Žene

Ono što je najviše zanimalo svetsku javnost jeste ljubavni život mladog genija. Novinari su se utrkivali da saznaju da li postoji žena koja okupira njegove misli, i da li će neka od njih uspeti da ga ’’smiri’’. No, uprkos nagađanjima, Tesla je ostao sam, i nije pokazivao neku veliku zainteresovanost da nađe životnu saputnicu i da se oženi. Navodi savremenika idu dotle da postoji priča da je Tesla smatrao da celibat bolje utiče na njegovo stvaralaštvo.

Izoštrena čula i živčani slom

Tesla je oduvek imao izoštrena čula, pa je tako tvrdio da može čuti grmljavinu na udaljenosti od 880 kilometara. Međutim, ono što mu se dogodilo tokom rada u Budimpešti, bilo je neuporedivo sa bilo čim, a lekari su, u nedostatku boljeg naziva, to stanje definisali kao slom živaca. Mogao je čuti kucanje ručnog sata, koji se nalazio tri sobe dalje od njegove, dok je lagano sletanje muve na sto, u njegovoj glavi izazivalo pravu tutnjavu. Zvuk lokomotive, udaljene od njega tridesetak kilometara, naterao bi da se čak i njegov sto i tlo pod nogama zatresu, što je u njegovom telu izazivalo veliki bol. ’’Zaglušujuća buka izbliza i izdaleka’’, pisao je, a doktori su je proglasili kao neizlečivu bolest.

Golubovi

Izuzetno je voleo golubove, i bio očaran njima. Svakog dana je dolazio u park da ih nahrani, a ranjene i bolesne je odnosio u svoj apartman, pa su se mnogi gosti hotela žalili na buku i smrad. Ipak, jedna golubica je zauzela posebno mesto u njegovom srcu, voleo je kao nijedno drugo biće, brinuo se o njoj i isticao da dok god je ima, postoji svrha u njegovom životu. Nastavio je da se brine o njoj i kada se razbolela, a njena smrt ga je duboko pogodila.

Verovatno kada pročitate ove činjenice o Teslinom životu, koje se baš i ne mogu naći na jednom od njpoznatijih internet enciklopedija Vikipediji, nećete moći a da se ne zapitate koliko je tanka linija između genijalnosti i ludosti. Da li smemo uopšte da govorimo o ludosti? Šta ako naš mozak jednostavno nije u stanju da shvati širi smisao svih tih stvari, koje su bile sastavni deo njegove genijalne ličnosti?

Jedno je sigurno, koliko god da je vodio misteriozan život, sve to pada u senku njegovih dela, i onoga što je učinio za čovečanstvo. Nikola Tesla je ime koje se poštuje u svetu, i dok ga sa ponosom izgovaramo i ističemo zajedničko poreklo, duboko u srcu se nadamo da će se opet naći neki novi Tesla, koji će imati uslove da stvara u svojoj zemlji, među svojim narodom.

’’Neka budućnost kaže istinu, procenite svakog čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio.”

НИКОЛА ТЕСЛА. ПСИХОЛОШКИ ПОРТРЕТ


Ако се сетимо и ако прихватимо дефиницију генија која потиче од Ота Вајнингера, несрећног аустријског философа са почетка нашег века, по коме је генијалан човек „живи микрокозам, онај коме је сопствено Ја дошло до свести, који живи у свесној повезаности са свемиром“, онда Никола Тесла није далеко од испуњења Вајнингерових захтева да се неки стваралац назове геније. Велика стваралачка снага духа, очигледно урођена, изванредна даровитост која је ишла руку под руку са чудесним памћењем, као и брзом способношћу учења и поимања новог и битног у идејама и појавама, није била рано откривена код Николе Тесле, између осталог и зато што је у његовој породици обдареност била обична појава. Отац Милутин свештеник и народни просветитељ, био је изванредан говорник, песник, писац и „истински животни филозоф“. Његове властите методе биле су необичне: тражио је од Николе да се вежба у погађању туђих мисли, да открива разне грешке код себе и код других, једном речи, да оштро опажа све што се у природи и међу људима дешава. Мајку Ђуку, из угледне свештеничке породице Мандић, Никола Тесла у својој аутобиографији Моји проналасци[1], веома хвали, као способну и храбру жену, потеклу из породице изумитеља. О рођеном брату Данету, који је у четрнаестој, или, по другој верзији, у шеснаестој години погинуо од коња (или због последица пада са таванских степеница), сви су у породици мислили да је био чудесно обдарен дечко, готово у свему способнији од Николе.

Ми се нећемо у овоме чланку даље бавити биографијом Николе Тесле, нити историјом настанка његових проналазака, који су значили епохалан заокрет у техничким наукама у XX веку, јер је све то већ добро познато, што из саме Теслине аутобиографије, што из бројних чланака писаних о Тесли, од стручњака разних профила (научника, философа, уметника, мање психолога и психијатара). Због тога ћемо наше истраживање Теслиног живота и његових идеја скренути у два правца: тражићемо у Теслиној личности и његовим поступцима могуће трагове неких психолошких и психопатолошких ознака, као последице могућих трауматских душевних збивања у Теслином детињству, а онда ће нас, независно од закључка до кога ћемо доћи у претходним истраживањима, занимати философско-религиозни поглед на свет Николе Тесле, уколико буде уопште могуће да до њега стигнемо.

Тесла је за већину својих савременика, као и потомака, важио као особењак, чудак, „генијална луда“, чак схизофреник или бар схизоид. Да ли је Тесла својим понашањем пружао прилике људима око себе за овако смеле закључке? Изгледа да јесте. Да видимо, најпре, шта сам Тесла о себи пише: „До осме године мој је карактер био слаб и колебљив. Нисам имао ни снаге ни храбрости да нешто чврсто одлучим. Моји су ме осећаји запљускивали у валовима и непрестано титрали између осеке и плиме... Највише сам волео књиге. Мој отац је имао велику библиотеку и, кад год сам могао, покушавао сам задовољити своју страст за читањем.“ Осим појачане интроспекције, која је обично знак неке несигурности детета али и редован пратилац интровертоване индивидуе, ми још увек у Тесли, до почетка његовог адолесцентног доба, не можемо да приметимо ништа упадљиво што би наговештавало каснију обдареност или неурозу, односно и једно и друго.

Већ у раном младалачком добу Никола Тесла је, уз помоћ оца, поставио себи као задатак – самосавлађивање, представљен готово као животни циљ. Шта је то требало тако рано савлађивати, од чега се Тесла осећао угрожен, па је предузео да себе савлађује строгим телесним и психичким вежбама, релативно ретким, и онда и данас, међу младим људима у адолесценцији? Психоаналитички оријентисана психологија има само један, одлучан одговор, произашао из њене теорије и праксе: то су нагони у младог човека, сексуални и агресивни нагон; нагони су ти који збуњују, плаше и гоне адолесцента да их живи, али и савлађује, покорава, потискује, да не би овладали животом младог човека. Без обзира којом одбрамбеном снагом располаже млад човек у оорби против нагона, свако претерано потискивање уродиће неким симптомима као наговештајима могућег развоја неке психичке болести. О појави оваквих психопатолошких, или, ако нам се не допада овај психијатријски израз, можемо рећи и само чудних, необичних, али увек реметилачких знакова, Тесла пише: „Кад бих видео бисер, замало бих добио напад, али би ме зато опчинио сјај кристала... Не бих дотакнуо косу других људи ни за што на свету, осим можда под претњом револвера. Спопала би ме грозница само кад бих погледао брескву, а ако би се у кући нашао иједан комадић камфора, осећао сам се неописиво нелагодно... Бројао сам кораке на својим шетњама, израчунавао волумни садржај тањира супе, шољице кафе и комада хране – иначе не бих уживао у јелу. Све моје понављане радње или операције морале су бити дељиве с три, а ако бих погрешио, почео бих од почетка, чак и ако би ми за то требало неколико сати.“

Могао би неко да помисли да малочас поменути и још бројни, овде неспоменути, симптоми опсесивне (или принудне) неурозе – дијагноза која не би била тешка да се постави ни од стране неког интелигентног студента медицине који је положио испит из психијатрије – нису мучили Николу Теслу поле његовог изласка из адолесцентног доба, иначе богатог код већине, нарочито интелигентних младих људи у градовима, разноврсним бизарним знацима у понашању. Преварио би се! Никола Тесла је целог живота наставио да се у свакодневном животу понаша као принудни неуротичар. Ево примера!

Већ зашао дубоко у године, живећи сам, као окорели нежења, у хотелу, изабрао је собу 207 (број је дељив са 3), а собарици поручио да му сваког дана оставља по 18 пешкира. Вечеравао је тачно у осам часова, а на столу се налазило, као и обично, 18 платнених салвета. За столом је помно брисао већ блиставо сребрно и кристално посуђе, користећи увек другу салвету.

У старијим годинама Тесла је развио настрано снажну љубав према голубовима. Никад нарочито дружељубив, без интимнијих пријатеља у току живота, Тесла је хранио велики број голубова, да би међу њима нарочито заволео једну голубицу о којој је писао: „Волео сам ту голубицу као што мушкарац воли жену. И она је волела мене. Када је била болесна осећао сам то; дошла би у моју собу и ја бих бдео над њом данима. Неговао сам је док не оздрави... Док сам њу имао, имао сам и свој животни циљ. А онда, једне ноћи, док сам у мраку лежао на кревету, и, као и обично, решавао неке проблеме, улетела је кроз отворен прозор и стала на мој сто. Знао сам да сам јој потребан: хтела је да ми саопшти нешто важно, па сам устао и отишао до ње. Гледао сам је и знао сам да жели да ми каже – да ће умрети. И онда, када сам то схватио, видео сам светло из њених очију – снажан сноп светлости. Да, била је то стварна светлост, снажна, блештава, заслепљујућа светлост, снажнија од светлости и најјаче лампе у мојој лабораториј. Када је тај голуб умро, нешто је нестало из мог живота. До тада сам био сасвим сигуран да ћу завршити све своје замисли, иако сам имао амбициозан програм, али када је голубица нестала, знао сам да је моје животно дело окончано.“

Када не бисмо знали да је оваква дивна и потресна прича дошла од научника светског гласа, били бисмо уверени да она потиче од неког уметника, песника или несрећног усамљеника кога су људи одбацили, а он је онда своју љубав према њима, у потпуности, пренео на голубове.

Да бисмо се још једном уверили са коликом је снагом нагонске страсти Тесла располагао од ране младости до дубоке старости, треба подсетити да је једно време био страстан коцкар, да је похотно пушио и наркомански уживао кафу, да је све ове страсти до краја савладао, а онда се обраћао другим људима одвраћајући их од ових порока.

Човек би скоро пожелео да се заустави на дескриптивној и феноменолошкој страни Теслиних исповедања, када га не би подбадала природна радозналост, не само психолога или психијатра, већ и сваког другог дубље заинтересованог истраживача Теслиног живота, да у његовој исповести не потражи неко могуће објашњење, али и разумевање Теслиног понашања. Убрзо ћемо се уверити да могућа објашњења могу стићи готово искључиво од психоанализе и да нас она неће у потпуности задовољити.

Као што је познато, Тесла није био ни у каквој психотерапији, нити му је идеја да оде неком психотерапеуту уопште падала на памет, иако се не може рећи да није био свестан својих опсесија и да га оне нису повремено жестоко мучиле. Психотерапеутским стручњацима је добро знано да сва психоаналитичка разјашњења јаких, вишегодишњих или и доживотних симптома, као што су страх, принуде, жалост, гневљивост, почивају на некој познатој или само претпостављеној трауми, или на више таквих траума, из раног детињства неуротичног или психотичног човека. Оваквих ближих и сигурнијих података из Теслиног раног детињства ми немамо. Да погледамо, ипак, бар неке могуће наговештаје будуће Теслине неурозе, на основу његових исказа из детињства.

Истраживачима Теслине аутобиографије пало је у очи да он више пута подвлачи да је имао изванредно надареног брата „једним од ретких феномена душевне способности који ни биолошка истраживања нису успела објаснити“, као и Теслин коментар: „Сећање на способност мог брата учинило је сваки мој напор безначајним“. Изгледа да је чињеница, коју сам Тесла подвлачи, даје до смрти брата „растао сам са мало поверења у себе“. Као што сам раније рекао, постоје две верзије узрока трагичне погибије Теслиног брата. Једна, чини се вероватнија, говори о прекрасном арапском коњу који је једном спасао живот Теслином оцу Милутину, а онда – каква коб! – усмртио његовог сина Данета. По другој причи, Дане је пао са таванских степеница са којих га је гурнуо Никола, који је због тога, наравно, дуго година носио осећање кривице, ружно сањао и имао халуцинације, сећајући се братовљеве смрти. Осећање кривице, ако је ње уопште било у Тесле – јер се Никола могао само налазити поред брата Данета на степеницама – могла је проузроковати, с једне стране, снажну несвесну побуду да управо он, Никола, треба да оствари Данетову „изванредну надареност“ и тако ублажи тежак бол који се урезао у срце Теслиних родитеља; с друге стране, ово осећање кривице могло је оставити Тесли, опет несвесно, аскетски идеал живљења као прећутну казну због своје несмотрености у вези са братовљевом смрћу. Као да се обе моје претпоставке сједињују у једну, изражену најбоље од Тесле који је, наводно, причао да је у жељи да својим родитељима надокнади губитак другог сина, подвргао себе гвозденој дисциплини. Сматрао је да мора живети спартански, да треба да учи више од других и да у сваком погледу буде бољи (не каже се у овој Теслиној причи од кога бољи).

Без обзира на хипотетичност ове тезе, треба подсетити да је завист и љубомора између два брата или две сестре, нарочито када су приближно једнако интелигентни, или још и обдарени, готово редовна појава у породицама у којима се деца боре за већу љубав родитеља, и да тек уклањање једног ривала (његовом природном или насилном смрћу, одласком у иностранство, раном женидбом или удајом), подстиче амбиције оног другог да се почне остваривати, при томе ретко или никад без јачег или слабијег, обично несвесног осећања кривице.

Шта би још требало рећи о гротескним симптомима принуде који су пратили Теслу читав његов дуги живот? Нема принудне неурозе без снажног потискивања нагона, сексуалног и агресивног, некад јаче једног, некад другог нагона. Код Николе Тесле нужно је претпоставити, на основу бројних аутобиографских података, присуство изузетно снажних нагона, или, можда је боље да се изразимо Јунговим језиком, снажног либида, дакле, укупне енергетске виталности, обично урођене природе, којом располаже неки човек. Значајан појам сублимације у психоанализи, али и у другим областима културног живота, иако, према Ани Фројд, механизам одбране, не спада у патологију, а значи премештање енергије са објеката примарног сексуалног и агресивног избора, на објекте који имају само изведену везу са нагонима. Сублимисана делатност, пре свега захваљујући десексуализованим емоцијама, према психологу Драгану Крстићу[2], постаје слободна од диктата нагонских тежњи.

За мене нема никакве сумње да је Никола Тесла, сличан у овоме и неким другим генијалним људима који су водили аскетски живот, највећи део своје силне урођене енергије, која се напаја из извора виталних нагона (сексуалног и агресивног), успешно сублимисао и превео у област својих проналазака и готово непрекидног бављења идејама. Да ли треба подсећати на чињеницу да није позната никаква жена која се на било који начин умешала у Теслин лични живот, као и на чињеницу да Тесла у својој аутобиографији, осим своје мајке, а онда на најпохвалнији могући начин, никад није споменуо нити једну жену! Ако је Тесла и успео да највећи део своје нагонске енергије сублимише, други, мањи део ове енергије није могао бити сублимисан, већ је због одбрамбеног механизма потискивања деформисан и претворен у симптоме принудне неурозе. „Слом живаца“ у четрдесетим годинама живота, о коме пише Тесла у аутобиографији, слом који би доводио до такве преосетљивости нервног и чулног система да би му свака, и најмања бука наносила страховит бол, наступао би не само због претераног даноноћног рада на проналасцима, или само због злоупотребе дувана и кафе, већ и због, делимично неуспеле, сублимације нагона. Не изгледа, ипак, вероватно да су ови симптоми „слома живаца“, ма колико повремено били јаки, битно ометали стваралачки рад Теслин; напротив, као да су га подстицали, или су се били тако згодно угнездили у споредан колосек Теслиног живота, да су пре деловали гротескно него драматично.

Нема наговештаја да се Тесла у току свога живота одавао било којој перверзној или инверзној сексуалној делатности. Споменимо још једном страсно коцкање у једном периоду Теслиног живота – Тесла пише да би због коцкања одустао од сваке „рајске радости“ – све док није ову страст „ишчупао из срца, тако да није остало ни трачка жеље“. Психоаналитичари претпостављају да је коцка честа замена за онанију или и нормалну сексуалну активност и наводе примере из психотерапеутске праксе чудне равнодушности неких млађих или средовечних коцкара према сексуалном животу. Када је савладао коцкарску страст, Тесла је почео страсно да пуши. Подсећамо да је пушачка страст Сигмунда Фројда наступила нарочито од времена када је, почетком пете деценије његовог живота, прекинуо полне односе са женом, да би се после шесторо рођене деце избегла нова, нежељена трудноћа.

И како, на крају, објаснити неуобичајено јаку Теслину наклоност према голубовима и чудновату љубав према једној голубици, праћену необичним светлосним доживљајем њеног умирања, доживљајем који не знамо где да сврстамо: у чисту фантазију или халуцинацију, у парапсихолошки доживљај, или да га примимо као стварност. Уместо сопствених претпоставки, радије бих овога пута препустио реч познатом америчком психоаналитичару Џулу Ајзенбаду. Овај психоаналитичар, који је сарађивао и у часопису Америчког друштва за психичка истраживања, у Теслиним сећањима открива, најпре, карактеристике човека који у најранијем детињству, емотивно и физички, није имао потребну пажњу мајке у периоду дојења (ова претпоставка није искључена када знамо да је у Теслиној породици било много деце). Тесла је због тога, с једне стране, идеализовао мајку, с друге стране, целог живота је „бежао“ од ње (као и од жена уопште), испуњен тугом због неоствареног очекивања. Ова врста амбиваленције, честа код личности које се клинички описују као опсесивно неуротичне, обележава све Теслине односе, као и чежњу према свему што може бити симбол мајке или замена за њу. Познато је да је птица стари универзални симбол мајке и дојења, каже Ајзенбад. Љубав према голубовима, посебно према једној голубици коју је Тесла неговао до њене смрти, мора да стоји у некој вези са љубављу према мајци, чију је смрт Тесла на телепатски начин осетио. Пошто је точак његовог живота направио пун круг, Тесла је у старости почео да се храни само топлим млеком. Догађај са белим голубом и заслепљујуће белим снопом светлости, као да је симбол млаза млека из мајчиних груди, закључује Ајзенбад. Овај оштроумни психоаналитичар наводи пример једног свог пацијента, који је у другој недељи живота морао да буде одвојен од дојке, и касније као одрастао човек, није могао да поднесе ни реч „округло“ и подсећа и на Теслин избор јела. Кажњавајући дојке које га нису храниле, Тесла једе само месо са обе стране груди; на другој страни је његова снажна потреба да храни голубове (који обликом подсећају на дојке).

Изнели смо једно могуће психоаналитичко гледање на неке необичности у животу Николе Тесле, без интимне потребе да се са овом анализом сложимо или је одбацимо. Оглашавањем Тесле за принудног неуротичара, као и покушајем објашњења порекла ове неурозе, не изриче се апсолутно никакав вредносни суд над Теслином личношћу. Моје је мишљење да Теслина неуроза није имала никакав, или бар не битан утицај, позитиван или негативан, на његово генијално стварање. Лични живот Теслин, међутим, са свим познатим необичностима, па и бизарностима у његовом понашању, а нарочито његов аскетски начин живота у који жена никад није ни привирила, може да буде у вези са његовом неурозом.

* * *

У другом делу овога чланка бавићемо се незахвалним покушајем реконструкције Теслиног философско-религиозног погледа на свет, за који нисмо увек сигурни у којој мери је био под утицајем његовог личног живота и његове неурозе.

Још у дечаштву, пише Тесла, „патио сам од чудне бољке; привиђале су ми се слике, често праћене јаким блесковима и утицале ми на мисли и дела. То су биле слике предмета и догађаја које сам ја заиста био видео, а не оних које сам замишљао. Кад бих чуо неку реч, појавила би се жива слика предмета који је та реч описивала у мојој визији“. Питамо се није ли ова појава код Тесле карактеристика ејдетичара, међу којима има доста деце и уметника. У сваком случају, феномен светлости, као енергетски феномен, рано је почео да занима Николу Теслу, и то преко личног доживљаја. И у каснијем животу, кад год је Тесла нешто иоле интензивније доживљавао (нарочито у природи, или у самоћи своје собе, када је замишљао своје будуће научне експерименте), светлосне појаве редовно су пратиле овакве доживљаје, праћене некад јаким главобољама уз осећање „да ми мозак гори“. Временом, Тесла је постао свестан да му је не само пријем космичке енергије лако омогућен, већ и да он сам постаје извор енергије. Овакво уверење, осведочено искуством и, наравно, научним радом на откривању и примени разних облика енергије у природи, јачали су у Тесли осећање моћи. Понашајући се привидно скромно пред људима, одричући се целог живота сваког задовољства осим проналазачког, опходећи се ирационално према новцу, који је немилице трошио на увек нове лабораторијске експерименте, остајући тако често без динара, Никола Тесла је, у ствари, постајао све независнији од људи, а то је постизао непрекидном и увек будном контролом и над собом и над другим људима. Тесла је, најзад, убедио себе да је живот који се састоји у бескрајном уздржавању и одрицању, најбољи од свих начина живљења, па га је чак препоручивао другим људима, истичући себе као пример. Да је у оваквом Теслином начину живљења, који је постао његов поглед на свет, и поред блиставих открића у науци која су му донела једногласна признања целог света, ипак било нечега неприродног и насилног, да не кажем и схизоидног, говори Теслина заокупљеност аутоматима и роботима, доживљавајући и себе повремено као аутомат или као батерију напуњену силном енергијом која почиње да светли. „Човек је самопокретљив аутомат под дејством спољних утицаја“, пише Тесла; „Мада наизглед својевољне и унапред одлучене, његове акције нису управљене само изнутра, већ и споља. Он личи на сплав који бацају вали узбурканог мора.“

Теслин геније, као и већина других генијалних људи, нарочито болно, и чак трагично, доживљава човекову немоћ пред природом и космосом. Тесла никако не пристаје да остане сплав на узбурканом мору, њему је дата енергија и са њоме моћ да овлада стихијом, у себи и у спољашњем животу, помажући тако, као нови Прометеј, свим људима и целом човечанству. Одакле заправо пристиже човеку и целој природи та силна, непојамна енергија? Горди Прометеј, пали Луцифер у човеку, присутан је још како и у Николи Тесли. Њему не треба интервенција Бога и било какве духовне силе која смислом и Промислом управља овим светом. Тесла би да човека начини богом и тако господарем природе; тек ће онда бити искоришћене природне силе на добробит људи, ратови ће престати и човек ће уживати све благодати своје мукотрпне победе. Сличне утопије слушали смо још од времена Кампанеле и Томаса Мора, од Декарта, у огољенијем, материјалистичком виду од француских енциклопедиста и у пракси од опасних марксистичких занесењака. Зар се и Никола Тесла у XX веку сме убројати у позитивистичке научнике XVIII и XIX века?

Тесли је близак Рене Декарт, много више као научник него као философ, јер пише: „Ништа није искусном истраживачу уверљивије него механистичка теорија живота коју је пре 300 година донекле схватио и изложио Декарт.“ Тесла назива „правим открићем“ књигу Жака Леба која има карактеристичан наслов: Присилна кретања, књига која у Тесли јача његову неповерљивост према свим унутарњим, а поверљивост према свим спољним надражајима. Хтео бих да напоменем да је до оваквих закључака о животу Тесла дошао, према сопственом признању, у једном периоду „притиска болести и проживљене патње“. Али треба додати, ни онда када је био потпуно здрав и када се и у старости осећао као младић, предвиђајући да ће живети сто година, Тесла није другачије мислио о космосу осим као о резервоару неисцрпне енергије која саму себе увек обнавља, а о човеку као „машини од меса“, до које је дефиниције Тесла дошао још у младости. Некакве духовне невидљиве силе, које би заправо представљале стваран извор космичке енергије, Тесла је сматрао сувишним. Карактеристично је за Теслу, према ономе како је писао у аутобиографији, да се ни у најкритичнијим тренуцима у свом животу, када му је смрт била сасвим близу, никада није сећао Бога, нити је од Бога затражио помоћ (два пута се давио, једном је могао бити жив скуван, други пут умало да изгори, читаву једну ноћ провео затрпан у некој старој гробници, од болести колере једва је остао жив, а лекари су, према Теслином причању, најмање три пута дизали од њега руке).

Шопенхауер је једном написао „да је свако дете у извесној мери геније и сваки геније је у извесној мери дете“. Колико је ово тачно потврђује и Теслин пример. Дете, као и геније, не зна за смрт или се понаша тако као да смрти нема. Никола Тесла као да се сам излагао смртним опасностима у току живота да би изазивао смрт и судбину, а онда тријумфално показао како су човек и његова домишљатост јачи од смрти (Тесла се заиста неколико пута спасавао од смрти само захваљујући присебности и сјајној бистрини духа који му је откривао онај један једини могући начин како да се смрти спасе).

Незаборавна је Теслина прича о његовом проналаску „осцилатора величине будилника“, који је прикачио, у циљу експериментисања, на један од стубова неке десетоспратнице у којој је био тек постављен челични скелет. Када се грађевина после неколико минута заљуљала, а радници били у паници и позвали полицију, Тесла је брзо откачио вибратор, ставио га у џеп и изрубио се. Касније је причао, очевидно уживајући у осећању моћи, да би се зграда после десет минута сигурно срушила, тврдећи даље, попут мегаломана, да његов осцилатор може да преполови Земљу „као када дечак располути јабуку“. Тесла је све ово испричао ексхибиционистички, попут детета или – генија.

Уколико сматрамо да национално-политичко убеђење неког великог човека треба уврстити у његов философско-религиозни поглед на свет, онда није сувишно ако споменемо и Теслин поглед на бурне политичке догађаје његовог времена, поглед који ће можда код некога од нас данас изазвати још једно чуђење и изненађење, које је наш земљак Тесла, у току свога живота, приређивао људима.

Децембра 1914. године, када је Први светски рат већ увелико беснео, Тесла каже: „Докле буде различитих националности, биће и патриотизма. Тај осећај мора бити искорењен из наших срца, пре него се успостави трајан мир. Његово се место мора испунити љубављу према природи и научном идеалу. Наука и откриће велике су снаге које ће довести до његова окончања.“ После Првог светског рата, на помолу Другог, Тесла је свом ранијем мишљењу имао још само да дода: „Мир може наступити једино као природна последица свестраног просвећивања и стапања раса, а ми смо још увек далеко од тога блаженог остварења.“

Осим што у овој изјави препознајемо Теслу као пацифисту, просветитељског рационалисту, научника који верује у науку и свакако великог хуманисту, уздржао бих се од даљег тумачења оваквих Теслиних речи.

Били бисмо неправедни према Тесли када бисмо на основу досадашњег приказа његовог погледа на науку, енергију и Бога, философију и политику, закључили како је на себи задовољавајући начин решио „проклета питања“ трансценденције. Тесла није био срећан: својим агностичко-атеистички погледом на живот. Али он се у старијим годинама више није дао изменити. Тесла се, додуше, исповедао како је прочитао стотине књига у нади да ће се показати неко сведочанство како смрт није крај човеков. Узалуд. Никола тесла је остао уверен да је универзум величанствен, али чист механизам, људско биће аутомат контролисан спољним утицајима.

Хришћани би, додуше, сигурно поздравили један нешто другачији блесак Теслиног духа који сведочи о сложеном, и доживљајем и мишљу богатом уму Теслином, када је овај на питање нашег земљака Владислава Савића, шта је то што га покреће на неуморан рад са толико одушевљења, одговорио: „Аристотел је учио да у васиони постоји непокретна ’ентелехија’ која све покреће и мисао је њен главни атрибут. Исто тако ја сам уверен да је цео космос обједињен, како у материјалном тако и у духовном погледу. Постоји у васиони неко језгро откуда ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи, ја осећам његову моћ и вредности које оно емитује целој васиони и тиме је одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тога језгра, али знам да постоји и када хоћу да му придам какав материјални атрибут, онда мислим да је то светлост, а кад покушам да га схватим духовно, онда је то лепота и самилост. Онај који носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост, јер се сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији.“

Оваква Теслина надахнута визија, пре пантеистичка него материјалистичка, потиче из времена после Првог светског рата, када је Тесли било нешто преко шездесет година. У старијим годинама, међутим – ово није изненађење за пажљивог истраживача Теслиног живота – његово интересовање окреће се будизму.

Више философија него религија, песимистичко агностичка у својим основама, будистичка представа света негира човеково ја и тражи његово поништење у нирвани. Тесла, углавном се саглашавајући са материјалистичко-механичком концепцијом научника његовог времена о настанку живота, чак и када је повремено желео да се ослободи „материјалистичких окова“, доследан своме погледу на свет, закључује: „Велика је идеја Будина о селфу као илузији. Заиста, ми нисмо ништа друго до таласи у простору и времену који када испаре не остаје ништа... Нема индивидуалитета. Не можете рећи да талас у океану има индивидуалности. Постоји само следовање таласа један за другим. Ви данас нисте иста особа која сте били јуче. Ја сам управо низ егзистенција које су приближно, али не потпуно сличне. Овај ланац је оно што производи дејство трајности, слично покретљивости слике. Оно што Тесла оставља потомству није плод Тесле, већ след егзистенција.“

Овакву убедљиву тачку на свој живот могао је да стави и неки грчки стоички философ или, још пре, неки просветљени будист. Као што је познато, рани будизам је учио да душа не постоји, али да људско делање ствара енергетске импулсе, силу што покреће кружни ток рађања и умирања, при чему поновно рођење није лични догађај у којем се исто „ја“ које је раније постојало, сада поново јавља. При поновном бивању, дакле, то није нити иста, нити друга особа, иста је само уланчаност која води понављању.

Може да изгледа изненађујуће, али ми се чини да је српски Личанин Никола Тесла стигао; као ниједан Србин пре или после њега, до пред саме двери будистичке философије. Гордо осећање моћи које је Теслу повремено запљускивало, јер је уистину поседовао чудесну енергију која га је хранила доживљајем моћи, изгледа да је пред крај живота ишчезло; остало је само – не знам тачно да ли – стоички спокојан, философски резигниран или будистички блажен доживљај поништавања себе пред величанственим космичким Ништа.

Има две врсте генија, усуђујем се да спекулишем: уметнички и научнички. Док је уметничком генију – једном Баху, Гетеу, Достојевском – природна; јер је у првом реду доживљајна, представа живог Бога у чијој служби и уз чију помоћ као Божији пријатељ или сарадник ствара, Бога који му онда гарантује и бесмртност, дотле геније научника, у нечему ближи крадљивцу ватре Прометеју и палом Луциферу, доносиоцу светлости, тешко признаје да његова генијалност није његово сопствено дело и подвиг. У овом доживљају моћи и гордости, који се пред крај живота код неких научника истопи у сузну росу смерности, као да су научници сасвим близу генијалном философу Гаутами Буди, чије признање још и данас изазива у људима дивљење и потајну језу: Сам спознају досегох, на кога да се позивам! Нимало случајно, неколико данашњих знаменитих физичара постали су будисти, или им је будизам најближа философија или религија света.

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ

Nikola Tesla je OVIM REČIMA odbio NAJLEPŠU ŽENU svog vremena
Kada se na Balkanu govori i piše o Nikoli Tesli, najčešće se raspravlja o njegovom poreklu. Daleko je manji broj onih koji pričaju o Teslinom privatnom životu, kao i činjenici da se nikada nije ženio.
Malo je poznato da je srpski pesnik Laza Kostić bio veliki prijatelj s Teslom, te mu je u jednom pismu predložio da se oženi Lenkom Dunđerskom, jednom od najlepših i najobrazovanijih devojaka njihovog vremena.

Ovu informaciju potvrdio je Pero Zubac u dokumentarcu o pesniku Lazi Kostiću, u kojem se njegovo prijateljstvo s Teslom tek usputno spominje.
Zapravo je Laza Kostić godinama bio zaljubljen u 30 godina mlađu Lenku te ju je, da bi se zauvek udaljio od nje, za ženu predložio Nikoli Tesli, u pismu koje mu je poslao.
Na predlog Laze Kostića da se oženi Lenkom, koja je u tom trenutku imala 25 godina i bila kći jednog od najbogatijih Srba tog vremena, Tesla je odgovorio:

- Brak me ne zanima. Ja sam se odavno venčao s naukom.

Ruski akademici: Tesla je UNIŠTIO METEOR i spasao planetu
Od sprečavanja katastrofe u Sibiru 1908. godine, preko uništavanja asteroida generisanjem eksplozije sa tornja u Vonderklifu, do džepnog rezonatora kojim je izazvao zemljotres usred Njujorka 1896, kao i pokušaja da spreči Drugi svetski rat. Ovo su samo neka od bizarnih dostignuća koja se pripisuju srpskom geniju Nikoli Tesli.
Srpski genije važi za jedan od najvećih umova u istoriji, što je i razlog zbog čega mu se pripisuju dostignuća ravna čudima.

Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112. Bez nekih od njih ne bismo mogli da zamislimo život kakav danas poznajemo, te se tu možda krije razlog bizarnih teorija o srpskom geniju. Ovo su samo neke od njih:

Najsvežiji primer desio se prošle nedelje na konvenciji Američkog geofizičkog saveza, gde je dr Džozef Nuta iz NASA centra "Godard spejs" pokrenuo lavinu rasprava na specijalizovanim forumima da su Zemlja i čovečanstvo u mogućnosti da se odbrane od udara iz svemira. Ponovo je pokrenuta rasprava o Tunguskoj eksploziji kada je Nikola Tesla proglašen za "spasitelja čovečanstva" od strane 10 najuglednijih ruskih naučnika i akademika, o čemu su pisale "Večernje novosti".

Naime, ogromni asteroid koji se približavao zemlji 1908. godine uništio je energetski stub delom generisan iz Teslinih tornjeva u Vonderklifu na Long Ajlendu i u Kolorado Springsu. Razorni snop se samoaktivirao iz grotla nekadašnjeg megavulkana u centralnom Sibiru u trenutku kada je kamen iz vasione, velik poput fudbalskog igrališta, preletao ovu teritoriju. Prema teoriji, asteroid je svojom nakupljenom energijom tokom leta aktivirao energiju uskladištenu u Zemljinoj utrobi. Srećom, u Tunguskoj eksploziji koja je bila jačine 20 nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu, nije bilo ljudskih žrtava, ali je uništeno oko 2.000 kvadratnih kilometara šume, jedna planina je nestala, dok se u centralnom delu pojavilo jezero.

Akademik Dmitrij Sterbekov, specijalista za visokoenergetsku fiziku, ukazuje na to da je Tesla u svoje vreme smatran genijem rezonance. Još 1896. je džepnim rezonatorom u laboratoriji za nekoliko minuta izazvao zemljotres u Njujorku od kojeg su pucali zidovi zgrada.

- Ni danas ogroman broj profesora ne razume Teslinu primenu rezonance. Takozvane munje ili elektricitet koji je slao iz Amerike do drugih tačaka na planeti nisu se prostirali u koncentričnim krugovima, ili pravolinijski, već su menjali vidljive smerove da bi stizali tamo gde su upućeni. U to vreme zabeleženo je da su tornjevi bili izuzetno aktivni, a u prilog Teslinoj intervenciji u Sibiru govori i podatak da je krajem 1908. u tri navrata iz Kongresne biblioteke pozajmljivao detaljne karte centralnog Sibira – rekao je Sterbekov.
Dr Olga Tkačenko zastupa stav da se 1908. Zemlja odbranila sama, ali i da je imala veliku pomoć srpskog genija. Ona stoji na stanovištu mnogih naučnika da je planeta, kao i sva nebeska tela, živi organizam koji je u stanju da se brani od agresora. Svoje tvrdnje ilustruje kosmičkim fenomenom iz 1994, kada se najveća planeta Sunčevog sistema, Jupiter, našla na meti ogromne Šumejker-Levi komete, koja je mogla da je izbaci iz orbite.

Naime, Jupiter je dve godine pre udara počeo da emituje ogromne količine energije u susret agresoru. Kada je kometa prišla, usled ogromne energije raspala se na 20 manjih, koje je Jupiter uspeo da apsorbuje. Tkačenkova tvrdi da se isto dogodilo i 1908. i dodaje da je, kao i šamani koji su evakuisali svoj narod, i Tesla unapred znao gde će i kada nastupiti udar. Reagovao je mesecima unapred.
Uz ogradu da je u pitanju hipoteza, ruski akademici tvrde da je Tungusku eksploziju moguće objasniti samo Teslom, ali i da su dokumenti o njemu u vlasništvu FBI.

Pokušao da spreči Drugi svetski rat

Na svoj 75. rođendan (1931. godine) Tesla je najavio potpuno novi izvor energije, ali nije bio spreman da ga opiše pre njegovog potpunog završetka. Pretpostavlja se da se radi o motoru pogonjenim pomoću kosmičkih gama zraka. Želeći da spreči Drugi svetski rat po svaku cenu, Tesla je u “Njujork Tajmsu” najavio “smrtonosne zrake neograničene moći".
Obrazložio je svoj pronalazak kao “Zrake mira”. Iako je tehnički opis dokumenata 1937. godine bio ponuđen zemljama saveznicima, njegov izum je privukao najveću pažnju Sovjetskog saveza koji je dve godine kasnije izvršio prve eksperimente.  Iako je Tesla poželeo da zaštiti Jugoslaviju predlažući postavljanje devet stanica “Nevidljivih zraka” od po 200 kW, sve je propalo nemačkim bombardovanjem Beograda 6. Aprila 1941. godine. Do današnjih dana ova Teslina istaživanja ostala su obavijena velom tajne.

Tesla i marsovci

Tesla je, maštajući da uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama, 1893. godine napravio nacrt svemirskog broda na električni pogon. Njegov izum niko nije uzimao za ozbiljno sve do 1997. godine kada je poleteo prvi avion sa do sada delimično ugrađenom Teslinom idejom.
To je prvi vazduhoplov koji za pogon ne koristi samo aerodinamički princip već i fenomen elektromagnetne gravitacije. Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona koji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski električni potencijal, da bi u budućnosti bio potpuno zamenjen klasični pogonski sistem aviona. Tek tada ostvariće se Teslina ideja o električnom avionu - kakav je i prvi njegov "kosmički brod".

Bežične komunikacije i neograničena energija

Čuveni bankar J. P. Morgan je podržao Teslu sa 150.000 dolara kako bi izgradio toranj koji bi koristio prirodne frekvencije za prenošenje podataka. To je bio prvi primer bežične komunikacije na svetu. Ali, on je bio i usko povezan sa Teslinim istraživanjima o neograničenom prikupljanju besplatne energije.

Da je Tesla završio svoj rad, ljudi bi još pre nešto više od 100 godina mogli da nesmetano komuniciraju širom planete kao i da koriste besplatnu energiju. Ipak, nikada nije završio rad na ovim tehnologijama, a ovi izumi su predmet mnogih teorija, pošto do kraja nije razjašnjeno zašto Tesla nije završio svoje životno delo do kraja.

Nije mi žao što su ukrali moje ideje, već što nisu imali svoje.

Čovek je rođen da radi, trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti!

Svi smo mi jedno. Ljudi su međusobno povezani nevidljivim silama.

Čvrsto verujem u pravilo kompenzacije. Istinite nagrade su uvek u razmeru s radom i žrtvama.

29 poslednjih dana u mesecu je najteže.

Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.

Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu.“ (Nikola Tesla, 2. juna 1892. godine u govoru studentima Velike škole u Beogradu)

Ponosan sam što sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda, koji je y neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zadužio Evropu i svuda zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta, naročito velike Amerike.

Iz knjige Moji Izumi:

~ Кada sam prihvatao neki zadatak, nisam to činio sa rešenošću koja je svojstvena običnim ljudima. Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena. Negde duboko u svesti nalazilo se rešenje, ali još nisam mogao da nađem način da ga izrazim. Jedno popodne, koje ću uvek pamtiti, uživao sam u šetnji po gradskom parku sa svojim prijateljem i recitovao poeziju. U to vreme znao sam napamet cele knjige, od reči do reči. Jedna od njih je bila i Geteov (Johan Wolfgang Goethe) Faust. Sunce koje je zalazilo podsetilo me je na čuveni odlomak:  









Dok sam izgovarao ove nadahnjujuće reči, sinula mi je ideja, i u trenutku sam otkrio istinu. Štapom sam nacrtao dijagram u pesku, koji je moj pratilac savršeno shvatio i koji sam šest godina kasnije izložio u svome govoru u Američkom institutu elektroinženjera. Slike koje sam video bile su čudesno oštre i jasne i imale čvrstinu metala ili kamena, u tolikoj meri da sam mu rekao: “ Pogledaj moj motor. Pazi kako ću sada da ga pokrenem u suprotnom smeru.“ Ne mogu da opišem svoja osećanja. Da je Pigmalion video svoju statuu kako oživljava, ne bi mogao biti potreseniji. Hiljadu tajni prirode na koje sam mogao da nabasam, dao bih za ovu jednu tajnu, koju sam od nje oteo, uprkos svim čudima i opasnostima po svoj opstanak. ~

Na internetu se ovih dana, u moru fotografija koje su za Teslin rođendan preplavile društvene mreže, pojavila i fotografija jedne poštanske marke, izdate u Americi na kojoj jasno piše

Naše vrline i naši promašaji su neodvojivi, kao sila i materija. Kada se odvoje, nema više čoveka.

Neka budućnost kaže istinu, procenite svakoga čoveka prema njegovom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, ali budućnost je moja, za koju sam tako naporno radio.

Čovek mora da vežba umerenost i nadzor svojih čula i sklonosti u bilo kom pogledu, da bi tako održao sebe mladim u telu i razumu. Suzdržavanje mi nije uvek bilo po ukusu, ali su moja iskustva velika nagrada.

Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori. Ko tako ne čini, mora propasti.

Učio sam mnoge jezike, proučavao literature i umetnost proveo svoje najbolje godine u bibliotekama čitajući sve što bi mi došlo pod ruku i osetio sam da sam traćio vreme, ali ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje što sam ikada učinio.