Zbog Beograda i danas u celom svetu zvone zvona: Velika odbrana grada pokrenula je zvonike crkvi tačno u podne
Beograd je kroz vekove bio poput obećanog grada. Konstantna osvajanja, rušenja i težnje osvajača da zauzmu ovaj biser na ušću dveju reka bila su svakodnevica za Beograd. I svaki se put, kao Feniks iz pepela, uzdizao iznad svog okupatora.
Moguće je da ste primetili da se u podne sva zvona na rimokatoličkim crkvama na tlu Evrope oglase. Tako je i u Beogradu. I to, zbog Beograda. Zvona slave pobedu. Slave odbranu. Beograda.
Bilo je vrelo leto 1453. godine. Mehmed II Osvajač, posle ambicioznog pohoda na Istanbul i osvajanja prestonice Vizantije tri godine ranije, hrabro se ustremio na Beograd. Raj na zemlji. Deo Ugarskog carstva i karta za „ulazak u Evropu”.
Sultan Mehmed II Osvajač, za koga se smatra da ga je podigla ćerka Đurđa Brankovića, carica Mara, usmerio se na prestonicu Smederevo, a onda i na Beograd.
U junu 1456. turska vojska je došla do Srbije. Đurađ Branković i ceo srpski narod bili su uznemireni dolaskom turske sile.
Baš tada na nebu se pojavila „repata zvezda koja dosezaše do zemlje”. Sujeverni narod je smatrao da ova pojava, kasnije nazvana Halejeva kometa, donosi nesreću.
Turska sila je prvo napala Smederevo. Smederevo je bilo dobro naoružano i utvrđeno i Turci su tu poraženi. Mehmed je krenuo ka Beogradu.
Beograd je branio Sibinjanin Janko. Glavni zapovednik grada bio je Mihalj Silađi, Jankov rođak i saradnik. Kao nebrojeno puta pre ,ali i posle plemstvo nije branilo grad.
Uz Sibinjanin Janka su uglavnom bili njegovi stari saborci i izvestan broj najamnika čije je prikupljanje pomogao i srpski despot, Đurađ Branković.
Sibinjanin Janko je bio dobro obavešten o pokretima i namerama sultanove vojske. On je nameravao da presretne turske brodove na Dunavu pre nego što stignu do Beograda. Čekao je turski flotu u Zemunu kod današnjeg restorana „Šaran” i tu ih je pobio.
Stanovništvo grada bilo je zaprepašćeno turskom silom. To nije bio napad nekog lokalnog turskog zapovednika, već ogromna vojska koju je predvodio sultan.
Grad su branile žene. One su bacale zapaljene baklje sa zidina grada. Skoro čitav mesec odigravale su se žestoke borbe.
Posle 19 dana, hrišćani su odneli pobedu nad nadmoćnijim neprijateljem. Osvajač Carigrada vraćao se ranjen i sa proređenom vojskom ne osvojivši Beograd koji je bio preveliki „zalogaj” i za njegovog oca Murata II 1440. godine.
Papa Kalista III naredio je da zvone zvona tačno u podne pred odlučujuću bitku 22. jula. Međutim, naredba se prenosila i dolazila sa zakašnjenjem, pa se zvonjava zvona preobrazila u slavljeničku. Papa je čak 6. avgust proglasio danom beogradske pobede.
Naredba o prestanku zvonjave nikad se nije povučena, pa se i danas u podne čuju zvona. Svuda u katoličkom svetu sem u Americi koja je otkrivena tek 1492. godine.
Na žalost, Sibinajnin Janko nije stigao da uživa u svojoj pobedi. Povređen je u bici, prebačen u Zemun gde je vladala kuga. Posle 20 dana je preminuo od zaraze.
dnevno.rs