Štuka

Štuka (Esox lucius)






Lokalni nazivi:

Max. dužina: preko 1,5m.

Max. težina: preko 30kg i preko 40 godina.

Vreme mresta: od januara sve do aprila.


Opis i građa:


Izduženo telo pokriveno sitnom krljušti štuke je prava mišićna opruga, koja omogucava da se pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s², što je rekord među ribama. Ipak maksimalne brzine plivanja štuke nisu tako imponzantne i ne prelaze 60km/h. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da u slučaju neuspešnog napada brzo odustaje od daljeg gonjenja plena. Izuzetno ubrzanje omogućava snažno razvijeno repno peraje, srazmerno debela repna drška, dodatna propulzivna površina daleko pozadi i međusobno blisko i naspramno postavljena neparna peraja, te spreda valjkast i zašiljen oblik tela koji lako probija vodu. Moćno oružje za hvatanje plena su velika usta, kljun kao u patke, puna oštrih zuba različitog oblika i veličine, postavljenih na svim kostima glavenog skeleta u viličnomi jezičnom predelu, na koje se ribolovci, u svim priručnicima obavezno upozoravaju. Pri uzimanju hrane, štuka plen hvata s boka i okreće ga napred glavom, te ga tako guta. Snažna muskulatura usta i ždrela je u stanju da prostor usne duplje višestruko proširi, što uz ogroman zev i rastegljiv želudac, omogućava relativno sitnim štukama gutanje krupnog plena. Riblji mehur ima otvor koji se produžava u crevo, sva peraja imaju meke zrake bez bodlji, a trbušna peraja se nalaze na sredini trbuha. Severna štuka ima potpun niz krljušti od vrha do dna obraza odmah iza očiju dok je škržni poklopac koji se nalazi iza obraza pokriven krljuštima samo na gornjoj polovini.

Navike, stanište, rasprostranjenost:


Naša štuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nepouzdanim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase. Znatno su realniji podaci o težini do 15 kg. Odrasla severna štuka je velika riba sa najvećom zabeleženom težinom od 20 kg i dužinom od 140 cm. Životni vek procenjuje se na 40 godina, ali se dopušta mogucnost da može da bude i duži. Medu našim predatorskim vrstama štuka je vrsta koja guta najkrupniji plen (u odnosu na sopstvenu veličinu). To objašnjava i njenu alavost za kederima i varalicama jedva manjim od nje same. Dnevna i sezonska distribucija štuke zavisi pretežno od njenog uzrasta. Treba naglasiti da je to predatorska vrsta koja najpre prelazi na ishranu ribom, već posle dva meseca života, pri dužini od nekoliko cm. Pri tom je instinkt toliko jak da se mlađ štuke, u slučaju nepovoljnih uslova za prolećni mrest drugih vrsta i njegovo kašnjenje hrani pripadnicima svoje vrste koji zaostaju u rastu. Već u aprilu i maju se duž obraslih obala bara, kanala i reka mogu videti sitne štuke (penkala) uredno postrojene i "zamrznute" u položaju očekivanja plena. Sa završetkom prve sezone života, u zavisnosti od uslova, štuke dostignu i 30 cm dužine. Tokom te prve godine se intenzivno hrane svakim plenom koji mogu da progutaju. Pri tome, ne biraju hranu i najviše jedu najčešću vrstu ribe u staništu. Onda kad to postane sama štuka nastupa nemilosrdni kanibalizam. Odrasle štuke se osim ribom hrane i žabama, sitnim vodenim pticama i neopreznim sitnim sisarima.

Razmnožavanje:


Štuka se mresti prva, već krajem zime, u našem podneblju od februara do aprila. Mresti se obično u plićacima obraslim travomgde jaja polaže nasumice. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Ženka, u zavisnosti od veličine, polaže 16-75 hiljada komada ikre, čija nkubacija, posle oplođenja traje 10-15 dana. Nakon 1,5-2 meseca, sa porastom do dužine 3-5 cm, prelazi se definitivno na ishranu ribom, a to se otprilike dešava u vreme proplivavanja tek izvaljene mlađi grgeca i ciprinidnih riba, štukinog prvog plena.

Mamci i pribor za lov:


Štuka je izraziti vizuelni predator. Dakle, vid joj je glavno orijentaciono čulo. Oba oka su okrenuta napred, što daje stereoskopski vid, koji omogućava dobru predstavu o dubinskoj oštrini. Od organa lateralnog sistema, posebno je značajna grupa senzornih papila na spoljašnjoj strani donje vilice. Najbolji uspeh u lovu štuka postiže pri dobroj dnevnoj svetlosti, ali ne i pri prejakoj, kad i druge ribe dobro vide nju, pa to treba imati u vidu kad se planira odlazak u ribolov. Sa zamućenjem vode lov se produžava, jer u nedostatku povoljnih uslova za lov ima više promašaja, pa i više pokušaja. Busija koju štuka uzima zavisi od terena. Ako nema granja, panjeva i potopljenih vrba, ili su zauzete krupnijim primercima, dobra je i podlokana obala. U nedostatku bolje busije, i ravna površina betonskog zida je dobra, a kad nema druge, štuka legne i na golo dno i vreba. To stajanje štuke u busiji je savršeno mirno "zamrznuto", sve do trenutka približavanja plena, kada štuka, polako mašuci grudnim perajima, počinje ukrućena da prilazi plenu. Kad u dejstvo stupi rep, napad je uveliko u toku, a plen obično tada počinje da beži, što je već prekasno. Pri tome je štuka u stanju da izvanrednom brzinom iz pravolinijskog plivanja uvijanjem tela promeni pravac i da parira izrazito naglim promenama pravca plena u pokušaju bega.

Proleće

Buđenje prirode u rano proleće, u Februaru, je pravi trenutak za ljubav kod štuke. Jedna štuka, ženka, okuplja oko sebe veći broj mužjaka i ljupki čin mrešćenja se odvija u manjim kanalima ili zalivima, na zatravljenim mestima, poplavljenim nadolazećim prolećnim vodama. Optimalna dubina za ljubavnu romansu je između 0,5 i 1,2 m. Već tada ova lepotica često plaća svoj prvi danak (ne)civilizaciji. Omamljena od stvaranja novog života, mora da se bori sa "Ljubiteljima prirode", gonjenim instinktom predaka i naoružanim motkama, mrežama i raznim oštrim baštenski alatkama. Za one koje vole riblje meso, čak iako štuku u to vreme kupuju u prodavnicama gde ne bi trebalo da je bude, jedna proverena informacija: meso štuke u periodu mresta nije dobrog kvaliteta, jer je zbog nalivanja ikre siromašno mineralnim i hranljivim materijama. Budite oprezni i sa ikrom štuke i pred mrest. Jajašca su obavijena sluzavom opnom, koja ima nadražujuce dejstvo i služi za zaštitu. Zbog toga štuka i nemora da pravi gnezda za mrest, kao što to čine neke druge vrste, smuđ npr. Izuzev patuljastog američkog somčeta - cverglana ni jedna druga riblja vrsta ne jede ikru štuke. No i ovaj "antipatični došljak iz Amerike" je dovoljan da, u vodama nastanjenim štukom, bitno doprinese desetkovanju njene populacije. Sa daljim buđenjem proleća i početkom prolećnih poljoprivrednih radova, na poljima oko kanala u kojima žive štuke dolazi vreme za plaćanje sledećeg danka. Da bi se njive mogle obrađivati moraju se predhodno ocediti od suvišne vlage, a to se reguliše tako sto se drastično snizi nivo vode u kanalima. Tako dobar deo ikre ostane na suvom i propadne. Posle mresta, štuka kratko vreme miruje, a onda počinje intenzivno da se hrani i prelazi na svoj razbojničko - samački način života. Ni jedan živi stvor, koji je manji od nje, a kreće se po njenoj teritoriji nije bezbedan. Ipak, oko 95% njene hrane čini riba i to uglavnom, bolesna ili povređena. štuka se zbog toga može nazvati i sanitarcem voda koje nastanuje i u kojima je riba uvek u dobroj kondiciji.

Leto

Iako se štuka ,u principu, može upecati preko cele godine, njen apetit je ipak promenljiv. Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Prvi razlog za to je obilje hrane koja je dostupna u svakom trenutku. Zato je ona relativno retko aktivna u pogledu lova i dobar deo vremena provede u mirovanju, sita. Drugi razlog, za smanjenu mogućnost ulova, je velika zatravljenost vode. Pored toga sto fizički onemogućava varaličarenje, zatravljenost je opasna i za život, ne samo štuke, nego i svih ostalih ribljih vrsta. Događa se da na manjim kanalima sa niskim vodostajem i visokom temperaturom vode koncentracija kiseonika toliko opadne da dođe do gušenja ribe. To je još jedan faktor koji utiče na brojnost, ovoga puta ne samo štuke, nego i svih ostalih vrsta. Slična pojava se ne dešava na većim i dubljim vodama, pogotovo ne na otvorenim tekućim vodama. Krajem leta štuka kao da oseća da se bliže posniji dani, pa počinje intenzivnije da se hrani. U to vreme su šanse za uspešan ulov povećane i tada je štuka zakačena za varalicu, najborbenija.

Jesen

Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile vikend - ribolovaca upućuje na vode sa kantama prepunim sitnih kedera i kada se izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuka, koje se ni jednom u svom životu nisu izmrestile. To je još jedan danak koji štuka plaća, ovoga puta ribolovcima koji se ne mogu označiti kao sportski. Ovde se mora postaviti principijelno pitanje: da li je veće zadovoljstvo upecati 25 štuka ukupno teških 6-7kg ili dva komada od po 3-3,5kg, da ne govorimo o jednoj od 6-7kg? O tome koja je od ove tri varijante bolja za sportske ribolovce, ako se gleda na malo duže vremenske staze, nema potrebe raspravljati. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveci primerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu, ako imate dobru intuiciju i ako čitate dobre časopise o ribolovu, imacćte šanse da se veoma srećni vratite kući sa pecanja. To je vreme kada se većina vrsta bele ribe, glavne štukine hrane, sprema za prezimljavanje. Štuka se tada spušta u niže slojeve vode i lovi prikradanjem, uz kratke i munjevite napade.

Zima

Sa nailaskom zime i hladjenjem vode, opada intenzitet metabolizma štuke. Ona se tada mnogo rede hrani, mada sa uzimanjem hrane ne prestaje, jer je to vreme sazrevanja ikre. Zimi, kada vode pokrije led, štuka je najmanje ugrozena u odnosu na ostale periode godine. Posto su vode koje nastanjuju bogate trskom, koncentracija kiseonika skoro nikad ne padne ispod dovoljnih granica, a minimalne količine hrane nikad ne nedostaju. Led, koji onemogućava ribolov, je najbolja zaštita koja štuki pruža šansu da sa dolaskom prvih toplijih prolećnih dana ponovo pokuša da obezbedi potomstvo, koje će jednoga dana možda biti i izvor zadovoljstva za prave, sportske ribolovce.
(pcelica.co.rs)

Štuka





Naša štuka je riba nizijskih voda, rijeka, jezera i bara. Prema nekim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase, mada kod nas ima zabilježenih primjeraka do 15 kg. Tijelo štuke je zelenkaste boje sa žućkasto-bijelim poprečnim prugama. Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Po obliku tijela, može se zaključiti da štuka nije dobar plivač na duže staze, već napada iz zasjede, iz ševara, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspije iz prvog pokušaja, u većini slučajeva odustaje od daljeg proganjanja plijena. Ovo treba imati u vidu pri vođenju varalica. Glava štuke je karakterističnog oblika guščijeg kljuna. Na njoj se nalaze velika usta, sa 700 oštrih zuba. Štuka plijen hvata sa boka i okreće ga napred glavom, te ga tako guta.<!--[endif]-->

Vid joj je odlično razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Treba imati u vidu da je štuki potrebna svjetlost za lov, ali da se kod bistrih voda, ona ipak odlučuje za lov pri sumraku, jer je tada druge riba teže uočavaju.
Hrana su joj sva živa bića manja od nje koja se mogu naći u vodi do dubine od 2 m ili na vodi.

Mrijesti se prva, već krajem zime, kada temperatura vode pređe 10°C, u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrijest sa 3-4 godine starosti.

Ljeti, štuka lovi izjutra i predveče, a u toku dana samo za oblačnog vremena. Sa jeseni, lovni period štuke se produžava na skoro cio dan. U ovom periodu štuka taloži masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem, posebno za vrijeme lijepih i sunčanih dana, kada bijela riba krene da pliva.




LOV ŠTUKE


Bez obzira da li je u pitanju rijeka, jezero ili kanal, potreban joj je i prostor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrijestila, ali i da obezbedi sklonište iz koga vreba plijen. Iako se štuka, u principu, može upecati preko cijele godine, njen apetit je ipak promjenljiv.

Štuka se najbolje hvata kada je oblačno vrijeme. Po sunčanom danu najbolje je probati uveče pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa slabim vjetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno mirna i to zbog manjeg prodiranja svjetlosti pri nemirnoj površini vode. Vrijeme prije nadolazeće oluje je možda najbolje vrijeme za pecanje štuke.

Definitivno najbolje mjesto za traženje štuke u rano proljeće su plitki zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti dio ispred je prvo mjesto gdje treba probati. Zatim, pješčana ili šljunkovita obala koja se veoma blago spušta ka dubini je takođe dobro mjesto. Najbolje je probati na mjestima uz obalu koja se nalazi na sjevernoj strani jezera ili reke. Sjeverna obala je zaštićena od hladnog sjevernog vjetra i zato se voda brže zagrije na toj strani jezera. Hladan sjeverni vjetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je voda sa južne strane hladnija u proljeće.
Sa dolaskom ljeta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Manje štuke ostaju u plićoj vodi, dok se velike premještaju u duboku vodu. I u ovom slučaju štuke će biti u blizini neke strukture u vodi. Može to biti ivica trave, ivica gdje plićak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stijene i slično.

Krajem ljeta štuka kao da osjeća da se bliže posniji dani, pa počinje intenzivnije da se hrani. Za vrijeme veoma toplih dana u avgustu, štuke će se pomjeriti u dublju vodu, i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mjestima u jezeru ili rijeci. U to vrijeme su šanse za uspješan ulov povećane i tada je štuka zakačena za varalicu najborbenija.

Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrijest, ipak je jesen najbolji dio sezone za njen lov. To je vrijeme kada se gomile ribolovaca upucuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke, koji se ni jednom u svom životu nisu mrijestili. U jesen kada voda počne da se hladi, dolaze u pliće dijelove. Ranije u jesen dobra mjesta mogu biti platoi koji još uvijek imaju zelenu travu i plića strana ivice škarpe. U kasnu jesen štuke se mogu naći skoro na svim mjestima. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mjestima na kojima se najmanje nadate. Druga polovina jeseni je vrijeme kada se mogu upecati najveći primjerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaćete šansu da se veoma srećni vratite kući sa pecanja.

Mnogi početnici smatraju ribolov na štuke kao usputnu stvar kada pođu na pecanje. Obično koriste stare i nepotrebne štapove za ovu namenu, ostavljajući ih sa strane. Često se desi da štuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine najlon, što joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt.




Štuka se može pecati na četiri osnovna načina:
• na mrtvog kedera
• varaličarenjem
• mušičarenjem
• na živog kedera




Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. Većina šaranskih štapova može da se koristi, sem onih najmekših, jer sa njima nije moguće zabaciti težak mamac na veću daljinu. Dužina treba da mu je od 3 m ukoliko je to šaranski štap, ili 3 do 3,7 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke.

Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4,5 do 5,5 kg i treba mu na kraj postaviti sajlu dužine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Mrtav keder se kači sa dvije trokrake udice veličine 8 na sajli dužini 7,5 cm. Koristite bodorku, haringu, skušu ili neku drugu ribu. Učvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe, što će vam pomoći ukoliko zabacujete na veće daljine. Štuka obićno guta prvo glavu ribe. Zbog toga udice kačite što je moguće bliže repu. Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni plovci za štuke velike nosivosti.

Moguće je koristiti i klizeće plovke veće nosivosti, ali u sistemu u kombinaciji sa dubinskom metodom. Plovak se postavlja iznad olova, a stoper na mjestu na kome najlon siječe površinu vode. Nakon zabacivanja, plovak će kliznuti do graničnika što je i dubina vode, a olovo povlači mrtvog kedera na dno. Trzaj se manifestuje potapanjem plovka.
U toku cijele godine mrtva ribica se može koristi kao varalica. Veličina mrtve ribe treba da da bude između 8 i 10 cm i težine do 60 g. Osnovu ovog sistema čini jig glava. Udicu provučete kroz riblja usta, kroz tijelo i stomak i izvadite vrh udice napolje. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dvije trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Ovim sistemom pretražujte sve slojeve vode, od dna do površine. Ožvljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj način riba kao da skakuće po dnu glumeći ranjenu ribu.

Dosta pecaroša je neopravdano skeptično u vezi uspješnosti varaličarenja na štuku. Postoje dva razloga za to. Prvi je da je veličina štuka koje se pecaju na ovaj način manja, oko 3,1 kg, ali je moguće upecati veći broj riba. Drugo, varaličarenje je uspješnije u ljeto i jesen nego zimi, kada to pecaroši obično rade. Štap za varaličarenje je idealne dužine 2,7 m. Kada se peca iz čamca, potrebno je koristiti vrlo kratke štapove, dužine 1,8 m. Kombinacija karbonskog teleskopa i mašinice je idealna, jer se štap drži u rukama sve vrijeme pecanja. Za ovu svrhu se koristi mekši štap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. Na špulnu je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4,5 do 7 kg. Podvez sajla treba da je 30 cm duga. Kraći podvez ne treba koristiti, jer krupnija štuka guta mamac, pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima presekla glavni najlon.

Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varaličarenja, međutim ima još nekih stvari o kojima treba brinuti. Nemojte zabacivati istu varalicu bezbroj puta na sve strane. Bolje je prvo razmisliti gdje bi štuke mogle da se nalaze i gađajte to mjesto. Vrsta varalice naročito zavisi od vremena i vrsti vode. U mnogim slučajevima samo iskustvo pomaže. Uzmite u obzir prozirnost vode, podvodne panjeve, podvodnu vegetaciju i dubinu vode. Mijenjajte varalice često dok ne dobijete pobjedničku kombinaciju vrste, boje i velićine za taj dan. Ova promjena može biti presudna za uspješnost ribolova. Generalno, varalicu vodite polako i kontinuirano, a zimi je spustite što je više moguće u dubinu. Ljeti probajte po površini, ali probajte i u srednjem sloju vode. Ravnomjerno vučenje promjenite u isprekidano, samo ako ovo prvo ne daje rezultate.

Pretražite varalicom vode koje su naizgled nemoguće za pecanje, na kojima do sada niko nije pecao. Često se u ševarju kriju štuke u zasjedi. Korišćenje varalice sa jednom udicom omogućava zabacivanje među drveće ili u sred vodenog bilja. Nikad nemojte bacati varalicu baš na mjesto gdje očekujete da je štuka, već nekoliko puta zabacite oko tog mjesta kako bi je izmamili iz zasjede, a ne bi uplašili.

Nepisano pravilo je da se u proljeće i jesen kada je voda hladna sve varalice vuku sporo kroz vodu. U ljeto, iste varalice se vuku mnogo brže, u zavisnosti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od većih modela. Veliki broj ribolovaca stavlja i kašikare ispred voblera pogotovu u rano proljeće što je pogrešno. Voblere ne treba vući ravnomerno, jednoličnom brzinom, kako to većina ribolovaca pogrešno radi, već ih treba oživjeti serijom kratkih trzaja nakon kojih dolaze pauze. Pauze ne treba da budu duže od 5 sekundi.

Vobleri se dijele na tri vrste: tonuće, plutajuće i voblere sa neutralnom težinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je štuka neaktivna. Pri pecanju na neaktivne štuke ove varalice se trebaju vući kratkim trzajem iza koje slijedi pauza od oko pet sekundi. Plutajući daju najjače vibracije od sve tri grupe i ovo je možda najjači adut pri pecanju u dubokoj vodi i među vodenim biljem, ali je pitanje kako spustiti plutajući volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani "sistem u tri pravca" koji koristi teško olovo na jednom kraju sistema da povuče voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji će težeći da ide ka površini uvijek biti na određenom rastojanju od dna. Treći kraj sistema je najlon koji vodi ka štapu i mašinici. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri veličine 9,11 i 13 cm u crveno-bijeloj i zelenoj nijansi.

Bucktail jigovi moraju biti dugački najmanje deset santimetara. Regularni plastični jigovi su i dalje nezamenljivi za štuku u rano proljeće ili kasnu jesen kada je štuka aktivna, ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica.

Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u lovu na štuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takođe na kraju, na trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plastične niti, ili jiga što daje leptirici dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same površine i leptirom prave turbulenciju i "guraju" vodu. Takođe jednolično motanje se može koristiti u kombinaciji sa kratkim trzajima što je dobra taktika u nekim situacijama
Stare dobre kašikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. 3" i danas hvataju štuke istom žestinom kao i prije. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jednolično ili na trzanje, tipa trzaj, opuštanje, namotavanje, trzaj u stranu, izaziva štuku da ih napadne. U slučaju da se opazi štuka koja je promašila kašikaru , ne treba se usporiti sa povlačenjem, već naprotiv, treba ubrzati vučenje varalice uz par naglih trzaja. Veoma je korisno da se poslije svakih četiri-pet okretaja ručke na mašinici napravi pauza od par sekundi.

Spinerbait je još jedna odlična varalica za štuku. Spinerbeit može imati jedan ili dva leptira. Leptiri mogu biti u više kombinacija, kao dva duguljasta, duguljasti i okrugli ili dva okrugla. Dobro su se pokazli Mepps Anglia veličina 4 i 5.
U Americi se sve češće koriste silikonske varalice za pecanje štuka. Prije svega tu su tvisteri, ali i razne gumice realnih oblika riba. Vrh udice može biti spolja, ali može se i ostaviti u tijelu varalice, kako bi se smanjio rizik od kačenja. Najnovije tehnike vučenja vormova po dnu i slugova po površini su se pokazale dobrim i za štuke. Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kombinaciji sa metalnom kašikom. Silikon će dati vibracije, a kašika vizuelni efekat. Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz dodatak male gavčice ili pijora okačenog kroz usta na udicu od varalice. Ova kombinacija u sebi sadrži sve elemente: vizuelni efekat, vibraciju i mirisnu notu.

Površinskim gumenim varalicama, bez obzira da li su to imitacije žaba, miševa ili nekih drugih sitnih životinja koje se mogu naći u vodi, uspješno se mogu loviti štuke. Tehnika je jednostavna. Zabacujte varalicu na željeno mjesto, na čistinu, tik uz ševar ili površinsku travu, sačekate sekund dva i nakon toga vučete varalicu u trzajima imitirajući plivanje žabe.

Za mušičarenje se koriste strimeri, specijalno izrađeni za štuku. Ovo su krupniji strimeri živih boja, među kojima crvena preovlađuje. Vode se po površini, i to u nizu nepredvidivih i uvijek različitih trzaja. Kontra mora biti pravovremena, ali ribar mora sačekati sekundu prije uzmaha rukom, kako bi se riba dobro zakačila. Ugriz je obično spektakularan, kao i kod ostalih površinskih metoda pecanja štuke.

Na nekim vodama, štuku je moguće uhvatiti samo metodom ribolova sa živim mamcima. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je moguće pokrenuti jedino njima.

Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut štap dužine 3,5 m. Prilikom zabacivanja potrebno je obratiti posebnu pažnju kako mamac ne bi spao.Što je vrh štapa tvrđi, to je spadanje vjerovatnije.

Kapacitet špulne treba da je bar 150 m. Najlon mora biti nosivosti 5,4 kg. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jači najlon nosivosti 6,8 kg.

Klizeći okrugli plovci prečnika 3 do 4 cm se danas najčešće koriste. Jednostavnim pomjeranjem klizećeg čvora možete mijenjati dubinu. Mali prsten ispod klizećeg čvora može poslužiti kao osigurač da plovak ni pod kojim uslovima ne preskoči preko čvora.

Pecanje živim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano proljeće koje je za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato što nema trave, a i štuka u to vrijeme pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite mjesto, zabacite kedera i čekajte da štuka sama dođe ka njemu.

· Lutajući živi mamac - Živa riba se slobodno kreće podržavana plovkom po cijelom toku vode. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olovaca kako bi se onemogućilo njegovo isplivavanje na površinu. Ovim metodom može da bude problematično postavljanje mamca na veću dubinu.

Pecanje na plovak je u proljeće u suštini bolje nego pecanje na dnu, jer ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizeći plovak je bolji od fiksiranog, zbog kontre koja je mnogo jača i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plovak. Keder treba da bude dugačak oko 10 cm.

· Vođeni živi mamac - Ovaj metod je sličan prethodnom, sa tim da se ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontrolišu kretanje mamca kroz vodu. Ova taktika je korisna kada duva vjetar. Iskusan pecaroš, ovom metodom, može zabaciti mamac na daljinu preko 150 m.

Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama gdje ima puno potopljenih grana i panjeva, jer tu plovak mora da se postavi previše plitko.

Nakon što zabacite mamac, pomjerite se par metara niz obalu i privucite ga malo. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvučete mamac blizu obale. Cilj je prebrisati što veću površinu vode mamcem.

• Živi mamac sa potpoljenim plovkom
Ponekad je potrebno da bacite mamac što je bliže moguće nekom mjestu gdje očekujete da je štuka, recimo blizu nekoj potopljenoj grani. Ovo je najbolji metod za tu namenu. Plovak se kod ovog metoda potpuno potapa ispod površine, ali tako da pluta pod vodom. Plovak će pridržavati podvez i mamac na željenoj dubini.

• Živi mamac na dubinci
Ukoliko treba da postavimo mamac blizu dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka možemo koristiti klasični dubinski metod. Na udicu pored žive ribe, postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi pridržavala mamac da ne legne na dno, odakle ga štuka neće uzeti.

Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje bolje rezultate od pecanja sa plovkom, jer se mamac može spustiti na mnogo veće dubine nego sa plovkom.

• Živi mamac na otpuštenom najlonu
Na kraj najlona postavlja se samo par sitnih olovaca, kako bi primorali ribicu da se spusti niže u vodu. Mana ovog sistema je loša signalizacija ugriza štuke.

• Vučenje živog mamaca
Ukoliko se nalazite u čamcu, možete primjeniti i ovaj metod. Jednostavno nakačite živu ribu na udicu i vučite cio sistem za čamcem. Kod plićih voda obavezno koristite plovak, dok kod dubljih to nije neophodno. Zapamtite da je štuka dosta spora kada krstarite čamcem.

Za podveze obavezno koristite sajle. Uobičajena jačina sajli za štuku je 9 kg. Za izuzetno teške vode, pune prepreka koriste se sajle do 13,5 kg. Sajla mora biti najmanje 50 cm duga.

Koristite najbolje, karbonske udice sa izuzetno oštrim vrhovima. Usaglasite veličinu udice sa mamcem koji koristite. Uobičajene veličine su 10s, 8s i 6s.

Sitne mamce je najbolje kačiti na usnu jednom udicom. Kod onih koji imaju meke usne, provucite udicu kroz obe usne. Veće mamce zakačite na dvije udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm. Za metode vučenja i vođenja mamca, gornju udicu provucite kroz usnu, a donju blizu pektoralnog peraja. Za sve druge slučajeve jednu udicu zakačite na sred leđa, a drugu kod korijena repa kako bi onemogućili mamac da luta vodom.

(Ribolovci TEAM)

Štuka



Štuka je riba nizinskih voda, rijeka, jezera i bara. Obično naraste do 1,50 m i 34 kg mase. Realniji su podaci o težini do 15 kg. Životni vijek se procjenjuje na 40 godina. Štuka je vrsta koja guta najkrupniji plijen (u odnosu na vlastituu veličinu). To objašnjava i njenu pohlepu za kederima i varalicama jedva manjim od nje same. Već u travnju i svibnju se duž obraslih obala bara, kanala i rijeka mogu vidjeti sitne štuke koje su uredno postrojene i u iščekivanju plijena. Sa završetkom prve sezone života, u zavisnosti od uslova, štuke dostignu i do 30 cm dužine. Tokom te prve godine se intenzivno hrane svakim plijenom koji mogu da progutaju. Pri tome, ne biraju hranu. Kada ne preostane ništa drugo štuka napada i svoju vrstu. Odrasle štuke se osim ribom hrane i žabama, sitnim vodenim pticama, kao i neopreznim sitnim sisavcima.

Max. dužina: preko 1,50m

Max. težina: preko 30kg

Starost: preko 40 godina.

Vrijeme mresta: odsiječnja do travnja.

Opis i građa:

Tijelo vretenasto, pokriveno sitnom krljušti, ujedno je prava miščna opruga, koja omogučava da se pri napadu postigne poćetno ubrzanje do 11 m/s, što je rekord među ribama. Ipak maksimalna brzina koju štuka može da postigne nije tako imponzantna i ne prelazi 60km/h. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da u slućaju neuspješnog napada brzo odustaje od daljeg gonjenja plijena. Izuzetno ubrzanje omogučava snažno razvijena repna peraja, te sprijeda valjkast i zašiljen oblik tijela koji lako probija vodu. Močno oružje za hvatanje plijena su velika usta, puna oštrih zuba, postavljenih na svim kostima skeleta glave, u vilićnom i jezičnom predjelu, na koje ribolovci moraju da obrate posebnu pažnju. Snažna muskulatura usta i ždrijela je u stanju da prostor usne duplje višestruko proširi, što uz ogroman zijev i rastegljiv želudac, omogučava da i sitne štuke mogu da progutaju relativno krupan plijen.

Razmnožavanje:

Štuka se mrijesti od veljaće do travnja. Prvi put ulazi u mrijest sa 3-4 godine starosti. Ženka u zavisnosti od veličine, polaže 16-75 tisuća komada jajašaca, čija inkubacija, poslije oplodnje traje 10-15 dana. Nakon 1,5-2 mjeseca, sa porastom do dužine 3-5 cm, prelazi definitivno na ishranu ribom.

Mamci i pribor za lov:

Štuka je izraziti vizuelni predator. Vid joj je glavno orijentaciono čulo. Oba oka su okrenuta naprjed, što joj daje stereoskopski vid, koji omogučava dobru predstavu o dubinskoj oštrini. Najbolji uspjeh u lovu štuka postiže pri dobroj dnevnoj svijetlosti, ali ne i pri prejakoj, kad i druge ribe dobro vide nju, pa to treba imati u vidu kad se planira odlazak u ribolov. Sa zamućenjem vode lov se produžava, jer u nedostatku povoljnih uslova za lov ima više promašaja, pa i više pokušaja.
Voma veliku ulogu u lovu štuke ima konfiguracija terena. Ako nema granja, panjeva i potopljenih vrba, dobra je i podlokana obala. U nedostatku bolje busije, štuka legne i na golo dno i vreba. To stajanje štuke u busiji je savršeno mirno, sve do trenutka približavanja plijena, kada štuka, polako mašući grudnim perajama, počinje a prilaziti plijenu. Kad u akciju stupi rep, napad je uveliko u toku, a plijen obično tada počinje da biježi, što je već prekasno. Pri tome je štuka u stanju da izvanrednom brzinom iz pravolinijskog plivanja uvijanjem tijela promjeni pravac i da parira izrazito naglim promjenama pravca plijena u pokušaju bijega.
Štapovi koji su se u lovu na štuku pokazali kao veoma dobri su u dužinama od 2,40 - 3,00 m. Štuku, kao izrazitog predatora, najbolje je loviti na kedera i vještačke mamce.


Proljeće

U veljači, je pravi trenutak za ljubav kod štuke. Ženka okuplja oko sebe veči broj mužjaka i čin mrešćenja se odvija u manjim kanalima ili zaljevima, na zatravljenim mjestima, poplavljenim nadolazečim proljetnim vodama. Optimalna dubina za mrijest je izmeðu 0,5 i 1,2 m. Jajašca su obavijena sluzavom opnom, koja ima nadražujuće svojstvo i služi za zaštitu. Zbog toga štuka i nemora da pravi gnijezda za mrijest, kao što točine neke druge vrste, smuđ npr. Izuzev patuljastog somića - cvergla ni jedna druga riblja vrsta ne jede ikru štuke. Ali i on je dovoljan da, u vodama nastanenim štukom, bitno doprinese desetkovanju njene populacije. Poslije mrijesta, štuka kratko vrijeme miruje, a onda počinje intenzivno da se hrani. Oko 95% njene hrane čini riba i to uglavnom, bolesna ili povređena.

Ljeto

Iako se štuka može lovizii preko cjele godine, njen apetit je ipak promjenjiv. Sa dolaskom ljeta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Prvi razlog za to je obilje hrane koja je dostupna u svakom trenutku. Zato je ona rijetko aktivna i dobar dio vremena provede u mirovanju. Drugi razlog, za smanjenu mogućnost ulova, je velika zatravljenost vode. Pored toga što fizički onemogućava varaličarenje, zatravljenost je opasna i za život, ne samo štuke, nego i svih ostalih ribljih vrsta. Događa se da na manjim kanalima sa niskim vodostajem i visokom temperaturom vode koncentracija kisika toliko opadne da dođe do gušenja ribe. To je još jedan faktor koji utiče na brojnost, ovoga puta ne samo štuke, nego i svih ostalih vrsta. Slična pojava se ne dešava na većim i dubljim vodama, pogotovo ne na otvorenim tekućim vodama. Krajem ljeta štuka kao da osjeća da se bliže posniji dani, pa počinje intenzivnije da se hrani. U to vrijeme su šanse za uspješan ulov povečane i tada je štuka zakačena za varalicu, najborbenija.

Jesen

Jesen je najbolja sezona za lov štuke. Iako je ona aktivnija u veljači, neposredno pred mrijest, ipak je jesen najbolji dio sezone za njen lov. Druga polovina jeseni je vrijeme kada se mogu upecati najveći primjerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu, ako imate dobru intuiciju, imati ćete šanse da ponesete ulov kući. To je vrijeme kada se većina vrsta bijele ribe, glavne štukine hrane, sprema za prezimljavanje. Štuka se tada spušta u niže slojeve vode i lovi prikradanjem, uz kratke i munjevite napade.

Zima

Sa nailaskom zime i hlađenjem vode, štuka se tada mnogo ređe hrani, mada sa uzimanjem hrane ne prestaje, jer je to vrijeme sazrijevanja ikre. Zimi, kada vodu pokrije led, štuka je najmanje ugrožena u odnosu na ostale periode godine. Pošto su vode koje nastanjuju bogate trskom, koncentracija kisika skoro nikad ne padne ispod dovoljnih granica, a minimalne količine hrane nikad ne nedostaju.

(Ribicija)

Štukolov na plovak




Ovako izgleda jedna od mogućih postava za lov štuke.


1.stoper-njime se regulira dubina olova od pavršine (ili dna)
2.klizni plovak
3.olovo
4.virbla
5.sajlica(na njoj je pričvršćena virbla i alka za kačenje trokuke)
6.trokuka

Najveća štuka svih vremena, svetski rekord ostvaren mrežom



Ako ste mislili da je som najveća slatkovodna riba Evrope – grešite! Najveća je štuka. Tu fantastičnu vest prenose mediji (ribolovački časopisi, čak i knjige o ribolovu) i to kako naši tako i inostrani. Uglavnom se, oni ozbiljniji, ograde – ali objave. Jer kako ne objaviti senzacionalnu vest da je u mrežu uhvaćena štuka od…

Pa da je i mi ispričamo: najveća štuka ikada uhvaćena bila je štuka Fridriha Drugog Barbarose. On ju je 5. oktobra 1230. godine obeležio prstenom i pustio u jezero u blizini Hejijbrana u Nemačkoj. Prohujaše skoro 3 veka…

Ista ta štuka ulovljena je mrežom 1497. godine, 267 godina kasnije! Od starosti je potpuno pobelela, a bila je dugačka 5,70 metara i teška neverovatnih 140 kilograma! Njena slika i danas se čuva u zamku Lautern, a njen skelet i prsten kojim je bila označena u Manhajmu.
Hehehe, baš bih voleo bar da vidim tu sliku (da nije možda fotografija?) iz 1497. godine. Pazite, svi pominju sliku, ali je niko ne objavljuje, hehehe. Valjda što Nemci u to doba nisu imali – biciklo!

“Am 6. November 1497 soll im Kaiserwoog ein ungewöhnlicher Fang gemacht worden sein: Bedienstete der Kaiserpfalz fingen einen Hecht, der bei 19 Schuh Länge – nach heutigem Maß 5,70 Meter – ein Gewicht von 350 Pfund aufgewiesen habe. Um den „Hals“ habe der Riesenfisch ein Kettchen mit einem vergoldeten Kupferring getragen.”

I tako dalje, i tako dalje…

Ali više nije prsten nego - ogrlica! Sad zamislite ogrlicu koja raste 267 godina zajedno sa štukom, jer da je bila manja – zadavila bi je, da je bila veća – spala bi.
No, najsmešnije od svega je težina. Nije 140 kilograma nego 350 nemačkih funti, što je tačno 175 kilograma. Ali zar to nije premalo? Pogledajte ovu skalu rasta štuke (godina, težina, dužina) i to ispitivano u uslovima vode bogate hranom.

1+ 525g 36cm
2+ 825g 41cm
3+ 1650g 62cm
4+ 2750g 74cm
5+ 3300g 78cm
6+ 4000g 83cm
7+ 4800g 89cm
8+ 5700g 96cm

Sad sami nastavite… sve do 570cm. Koliko bi, analogno skali, trebalo da je teška najveća štuka svih vremena? Tonu, tonu i po…





Ako velika bela ajkula od 6 metara teži 2.000 kilograma (2 tone) pa i više (na slici gore), a od “samo” 4,3 metra dužine (na slici dole) “svega” 700 kilograma, vidite koliko enormno skoči težina kada velika riba naraste u monstruoznu.
Sada zamislite štuku od 5,7 metara – koliko bi težila, ko bela od 4,3 metra ili više? Verovatno 1000 kila, a možda i tonu i po. Prema tome, senzacionalnih 140 kg, ili 175 kila je smešno malo. Osim ako nije ta štuka svetski rekord - a tanka ko jegulja.
E zato su najveći lažovi – Nemci!

No, ribolovačke bajke su i ruske štuke od 60 kila, jer ljudima već na pomen ogromne Rusije i tajanstvenog Sibira proključa mašta. A mašta može svašta. Međutim, ni baljšaja Rasija ne rađa ljude od 4 metra, pa ni matuška Volga tolike ribe.
Štuka može narasti do 150cm dužine i 30 kg težine - i to je to. Pa zar je malo?
Za neke irske monstrum-štuke (pominje se jezero Shannon i štuke preko 40 kilograma) takođe nema dokaza – jer nema fotografija. Ali zašto je i u 20. veku, pa čak i u 21. “digitalnom”, hronično malo kvalitetnih fotografija najvećih štuka. Recimo, od ovog fenomenalnog ulova postoji samo jedna fotka i oskudni podaci, objavljeni 29. novembra 2011:
“Petrič Albert iz Ade, izašao je na Budžak pre nekih 10-tak dana i na svoj varaličarac sa strunom, nakon 25minuta borbe, izvukao ovu grdosiju tešku preko 16kg…”



Samo toliko, čak se ne zna ni da li je Petrič, Petrić, ili Petric – nalazio sam različito napisano prezime ribolovca. Ali je štuka baš velika, pa Albertu čestitamo – bez obzira kako se tačno preziva. Izgleda da je veća nego somborska biciklo-štuka – iako bi bilo najbolje da joj je izmerena i dužina, napravljena još koja fotografija i da se nije škrtarilo sa podacima.
Stoga ponavljam zaključak: štuka može narasti maksimalno do 150cm dužine i 30 kg! Akcenat je na “može”, jer teško toliko naraste. Retko naguraju 20 kilograma, preko 20 sve ređe i ređe, do 25kg tek po koja – osim u Srbiji i Hrvatskoj gde su redovna pojava.
E, sad zamislite koliki, bre, mogu biti somovi, ako je štuka od 5,7m. Po analogiji, somovi narastu do 12 metara.
Stoga ja pecam smuđeve, ne pada mi na pamet da se junačim.

Dragan Jovanov Glod

RIBOLOV U JESEN: ŠTUKA - TRI PRAVILA



Jesen je idealan period za lov trofejne štuke, a pozna jesen za kapitalne. Čak i pecaroši koji je ne love, u jesen je pecaju bar nekoliko puta, kako ko - neko varalicom a neko kederom Zato je ovaj tekst i napisan, kao pokušaj da mlađim ribolovcima skrenem pažnju na neke osnovne činjenice kada se peca štuka, a ne kao neki pretenciozni stručni ribolovački vodič, jer ja sam je, ipak, pecao na bogatim vodama, a ne samo na našim opustošenim. Ali ako i poneki iskusni ribolovac sazna nešto korisno tim bolje. Za početak najvažnije je znati tri sledeća poznata pravila::

Aktivna - horizontalna prezentacija (leptir, vobler); neaktivna - vertikalna prezentacija (džig, kašika); kasna jesen, zima - živ ili mrtav keder).

A sada je vreme za kedere, ako želite kapitalku, jer...

Meso je meso! U našim krajevima ručak bez mesa i nije ručak, večera bez slanine ko da nije večera - posle jela pivo. Nisam ja po konstituciji tipičan izdanak vojvođanski, ali jesam pristalica ovakvih vojvođanskih obroka. I, “prvo fruštuk, ondak na put” - kako peva Balašević. A putovao sam mnogo, od Baltika do Kazahstana, preko Rumunije do Spanije... Pecao sam I štuke (velike štuke!), na varalicu - u inostranstvu. Pecao sam. i pecam, i kod nas, ali velikih je sve manje a varalica sve više.
Pozna jesen je vreme za kapitalne štuke. Može se tada loviti i varalicom, ali teško. Velika štuka u jesen ne juri, nego vreba iz busije. Teško je varalicu provući ispred nje a da ne zakačite varalicu za granu ili panj. Varalicu tada, u kasnu jesen, morate jako sporo vući. Leptiri postaju skoro neupotrebljivi - ne mogu se dovoljno sporo vući da bi radili kako treba, a i vibracija je prejaka za to godišnje doba, u jesen ribe ne plivaju brzo kao leti. Tada ni vobleri nisu najpametniji izbor, iako njih ima i koji vibriraju pri sporom povlačenju. Najbolje varalice za lov u kasnu jesen je silikonac i kašika.
Silikonac možete spuštati u granje i ako ga zakačite nije veliki trošak, jer nije skup. Silikonac možete vući gore-dole štuki ispred usta... sve dok je ne izazovete na napad. Bele i plave boje su dobre za hladnu vodu, ali ponekad i upadljivije boje mogu da je izazovu na napad.
Koristite veće šedove, a kako zima dolazi, voda je sve hladnija, a velikoj štuki ikra sve više pritiska želudac, pa postepeno prelazite na manje. Tada je i vreme za super-sporo povlačenje silikonaca sa tvister repovima, jer oni i pri najsporijem povlačenju rade. Naša Orka ima i tvistere i šed-tvistere, sada i Sirene. Svi silikonci toga tipa dobar su izbor za pecanje u poznu jesen, čak i po zimi.
Kašike nisu jeftine (kao silikonci), ali i kašike dobro love u jesen. Birajte veće a tanke, da što sporije tonu dole, da široko lelujaju levo-desno dok propadaju. Povremeno ih trgnite, cimnite, da krenu horizontalno ili naviše, ali ih što češće puštajte da tonu…
Ako pecate štuku na dubokim vodama koristite teže kašike, ali za takve vode opet su bolji silikonci, koje teške glave vuku u dubinu.
U Vojvodini takvih voda nema, ili vrlo malo, pa su ove “smernice” samo za lov na vodama do četiri-pet metara dubine. I u plitkim lagunama na delti Urala lovio sam lakim kašikama, ali i voblerima i leptirima, jer je tamo ogromna populacija štuke.
Osnovne boje kašika su žuta i bela - bez te dve boje nikada ne idite u lov na veliku štuku. Štuka naročito dobro vidi u to doba, jer u vodi nema planktona, voda je bistra, skoro providna, a plitka. Zato morate imati više nijansi kašika žute i bele boje. Kad pogodite pravu boju, upecaćete pravu štuku!
Međutim, ako je dan vedar i nema vetra da ustalasa površinu, teško ćete uspeti da je prevarite. Velika štuka su vrlo oprezne, bez obzira koliko god da su gladne - samo će vam nekad pratiti varalicu. Ni ako pravite tzv. “osmice”, kad je ugledate da prati - ne pomaže - jer je i ona ugledala vas, a varalica joj je sumnjiva. Zato morate imati kašike u više nijansi žute i bele, koje različito reflektuju svetlost: zlatnu, med zlatnu, nikl belu, sedef belu, hrom belu... više i manje sjajne površine. Crveni detalj je poželjan, često presudan faktor. Na slici vidite neke rumunske kašike koje su konstruisane za plitke lagune Delte Dunava, idealne varalice za naše vode! Izrađene od vrlo kvalitetnog lima, tanke, sporo tonu, ali mogu se dovoljno i lako i daleko zabaciti. Super su!



Ipak, na našim vodama a i na svim vodama sveta, najbolji mamac za lov u poznu jesen i zimu je keder. Ribica zabačena dubinkom u dubinu ili keder na pampuru, ne mogu ni da pobegnu, ni da se sakriju. Tada samo treba znati gde je štuka i plasirati joj keder blizu. Ne mora baš u usta, kao silikonca ili kašiku, jer će je keder privući...
Ne treba, ipak, ni predugo da stoji na jednom mestu. Ako štuka nije blizu ne vredi. Zato čeće prezabacujte, dok je ne nađete. Neće se velika štuka tada puno šetati, jer je voda hladna, utroba puna ikre, pa štedi energiju. Ako vam ne zaigra “balerina” kroz petnaestak minuta, promenite joj “pozornicu”.
Isto kao i kod varalica, početkom jeseni lovite na velike kedere, kako se približava zima i hladi voda, na manje ali ne premale - štuka nije smuđ, voli ona slastan (mastan) zalogaj. Ali posle mresta – u prolece – kasika je brez premca!
Uvek, bez obzira da li pecate varalicom ili na kedere, obavezno koristite sajlicu! Za varalicu - kraću, za kedera - dugačku, jer velika štuka mali keder duboko proguta.
Velika štuka je veliki borac, treba je pecati jakim štapom i mašinicom, a i veliki leptiri stvaraju priličan otpor.
Ja sam varaličar, ali priznajem da se u poznu jesen i po zimi velike štuke ulove skoro isključivo na kedere!
Kada pecate na kedere bistra voda ne predstavlja nesavladivu prepreku, ali i onda su bolji ulovi po oblačnom vremenu, a dobro je i kada duva vetar. Što se Vojvodine tiče vetra je previše, ali ni Švedska, Rumunija i Kazahstan nisu bez njega. Poznate zemlje velikih štuka (Irska, Škotska, Holandija...) su takođe poznate po čestom vetrovitom vremenu. Bez vetra nema od metra!

(Ribolovački trofej)

ŠTUKA - POTRAGA ZA VELIKOM



(Štuka posle mresta)

Opet to varljivo proleće! Opet te narasle želje da se izađe na vodu i opet problem visokih voda i pohajdučivanja riblje populacije još pre Đurđevdana. A kakva je samo vodurina nadošla! Toeriju opšte uzročno-posledične povezanosti sveta oličenu u famoznoj tezi da zamah krila leptira u Africi može izazvati tornado u Severnoj Americi doživljavamo kao poplavu Velikog Gradišta izazvanu aktiviranjem vodokotlića u Novom Sadu! U tako nadošloj vodi nije teško odgonetnuti gde se skriva riba - u podrumima kuća nebranjene zone.
Srećom, tako je bilo prošlog aprila, ovog proleća je bar što se Dunava i Tise tiče mnogo mirnije - ove zime snega nije bilo, pa tako ni prolećnih bujičavih voda...

Ipak, urbani smeštaj riba je izuzetak koji će se, nadam se, što ređe dešavati, ostavljajući na miru i našu pecarošku prolećnu svakodnevnicu koja protiče u odgonetanju odgovora na pitanje: kud se dede naša lovina i kako iskoristiti najbolje ono malo dana izglednih za pecanje? Kad i gde se udenuti u prostor između postmrestovskog bolovanja jednih vrsta i priprema za mrest drugih riba? Početkom proleća štuka je tipičan predstavnik prve vrste, one koja se oporavlja posle obavljenog produženja vrste.


REKONVALESCENTI
Posle mresta ženke štuke, koje iz različitih razloga nisu izbacile ikru, počinju da je reabsorbuju i tokom tog procesa su neaktivne. Mužjaci, mada manje iscrpljeni, takođe se ne hrane tako intenzivno. Drugim rečima, na udici se može zakoprcati po koji mužjak, ali ženka samo izuzetno. Zašto?
Kao i kod svih drugih vrsta riba, ženki štuke treba vremena da se oporavi od mresnog napora, jer nije lako nadoknaditi skoro 15% ukupne težine koliko u proseku iznosi količina izbačene ikre. Zato se i ženke sklanjaju na mesta gde će biti najmanje uznemiravane. Nije da se ne hrane, ali to čine samo onda kada im zalogaj dođe bukvalno pred usta. Potencijalni plen koji zahteva iole jurnjave biva ignorisan - ma koliko da je privlačan.
S druge strane, znatno manje iscrpljeni mužjaci po pravilu ostaju u zoni mrešćenja ili njenoj blizini. U tom periodu oni su aktivniji od ženki, ali samo upola aktivni nego inače. To znači da su i upola lovni. Stoga, ribolovac koji u ovom periodu hoće da ulovi krupan primerak ima da se namuči pa makar poznavao i najskrovitiji kutak vode i navike svoje lovine.
Po pravilu, i ono malo krupnijih primeraka što se ulovi u periodu neposredno posle mresta padne na kedera, tj. upeca se na prirodan mamac.


GDE SU POSLE SVEGA?
Mnoga pitanja naviru kada se povede reč o lokacijama na kojima se štuke okupljaju posle mresta. Koliko se zadržavaju na lokaciji mresta? Kada je napuštaju? Koliko daleko se upućuju? Gde odlaze? Odgovori na tolika pitanja samo su delići velike slagalice. Do njih se ne može lako doći, niti ih je jednostavno uklopiti i celinu.
Ribe, štuke, se i pored uobičajenog ponašanja za vrstu, ipak razlikuju od primerka do primerka, njihovo ponašanje uslovljeno je životnom sredinom jer, recimo, štuka na dubokom Zvorničkom jezeru (slika dole) neće se isto ponašati kao njena “ispisnica” na nekoj vojvođanskoj plitkoj mrtvaji. Ipak, kao polazište moguće je usvojiti nekoliko stvari.
Po pravilu, mužjaci se posle mresta zadržavaju u zoni koja je u neposrednoj blizini mrestilišta. Oni prvi dolaze na mesto mresta i poslednji ga napuštaju. Za razliku od njih, ženke, pogotovo najkrupnije, ne traće vreme na vršljanje u zoni koja je nadomak njihovog prirodnog mrestilišta, a koliko se brzo i koliko daleko udaljavaju od tog mesta zavisi od mnogo faktora. Vremenske prilike jedan su od najvažnijih. Stabilno i toplo vreme utiču tako da ubrzavaju udaljavanje ženki, pogotovo onih najkrupnijih i doprinose njihovoj disperziji. Hladno vreme, naprotiv, usporava kako mrest tako i post mresne migracije, odnosno oporavak. Karika koja u svemu tome nedostaje jeste odgovor na pitanje: “A kuda to, na koja mesta, štuke odlaze posle mresta”?
Ne postoji opšte važeći odgovor ni pravilo, jer ne postoje ni dve iste vode. U skladu sa time, svaka voda daje svoj odgovor na pomenuto pitanje, ali i taj odgovor je svojevrsni mozaik detalja koje je, na svakoj vodi posebno, neophodno uočiti i pravilno uklopiti u sliku. U odgonetanje pomenute zagonetke treba krenuti od karakteristika date vode, odnosno terena i njegovog najbližeg okruženja. Dolazimo tako i do opšte poznate stvari - značaja čitanja šta dotična voda i njeno okruženje pružaju ribi, gde i kakvu hranu; kakvo mesto za odmor.
Dakle, ribu treba pre svega potražiti na mestima koja nisu preterano udaljena od mrestilišta, jer iscrpljena riba nije raspoložena za maraton; koja su zaklonjena od glavnog vodenog toka, ali tako da hrana ipak prolazi veoma blizu ribi koja nema snage da se daje u jurnjavu za živahnim plenom.


TOPLO - HLADNO
Neophodno je i poznavanje određenih procesa koji se odvijaju u vodi. Štuka se mresti u doba godine kada voda još nije ujednačeno zagrejana, i kada su topli površinski i hladni pridneni sloj jasno oddeljeni. Mada u tom periodu još ne dolazi do tako izraženog formiranja termokline kao leti, princip je u osnovi isti: sunce prvo ugreje površinski sloj sa kojeg se toplota polako širi, spušta, ali to je krajem zime veoma spor proces. Obdanica ne traje dovoljno dugo da bi se niži slojevi zagrejali čak o kada je vedar dan. Ribe su u takvim uslovima suočene sa dva jasno odeljena sloja, sa toplim i hladnim.
U gornjem toplom sloju nalazi se relativno izobilje hrane. Većina sitne bele ribe (kedera) upravo se tada sprema za svoj mrest i boravi u najtoplijem površinskom sloju kao i u plićacima. Gde je plen tu je i lovac, ali iskustvo zagriženih iskusnih štukolovaca nedvosmisleno govori da se najkrupniji primerci štuke ipak ne nalaze tu. Teško da se može prihvatiti kao opšte pravilo, ali se pokazalo da se izvestan broj najkrupnijih jedinki posle mresta opredeljuje da boravi ne u toplom, već u svežijem ali i kiseonikom bogatijem okruženju - dubljim slojevima. To nikako ne znači da se obavezno nalaze na dnu, boravište im je često na pola puta od površinske toplote, koja nudi trpezu, do hladne najveće dubine koja nudi isposničku samoću. Plićaci su relaksaciona topla kupka čijim se čarima predaju uglavnom sitniji primerci. Krupni primerci su na tom području izuzetak koji potvrđuje pravilo i vadi mast ribolovcima koji ih mogu lako opaziti ali skoro nikako uloviti. Jedino se poneki “ćorav” primerak ponekad polakomi na pažljivo serviran prirodni mamac, po pravilu mrtvu ribicu na sistemu “Drašković”. Montaža je ista kao i za smuđa, samo je poželjno staviti veći keder.


POLIGON BEZ BUSIJE
U post mresnom periodu najkrupnije primerke štuke treba potražiti na delovima gde dno podseća na potopljenu poljanu, gde je dubina ujednačena i iznosi od 2 do 4 m, a takva zaravnjena dna se po pravilu prostiru malo dublje od plićaka u kojima se odvijao mrest. To je prvi bazni logor štuka krupačica na njihovom putu oporavka od mresta! Takva konfiguracija dna je gotovo tipična za brojna jezera, pa čak i akumulacije. U prohladnim bistrim oligotropskim jezerima u kojima nema baš mnogo hranljivih sastojaka, kao što su to jezera u kojima živi i pastrmka predugo zadržavanje u ogoljenim plićacima u to doba godine veoma je opasno i riba se odatle sklanja što pre. Bekstvo na zaravni na dnu gde ima kakvih- takvih zaklona jeste nešto što spada u uobičajeno ponašanje velike štuke posle mresta.
Isto se dešava čak i u vodama koje su znatno bogatije vodenim rastinjem i gde ono, na prvi pogled, i u plićaku predstavlja dobar zaklon. Ipak, najkrupniji primerci se i na takvom terenu sklanjaju od opasnih plićaka. Boraveći iznad zaravnjemog dna, štuka neposredno posle mresta uglavnom miruje, i čak ako i znamo za takva mesta, na njima ćemo je tada vrlo teško uloviti. Odbija da pojuri bilo kakav veštački mamac i jedini izbor bi trebalo da bude prirodni mamac serviran natanane.
Odlična je kombinacija veštačkog i prirodnog mamca. Kako vreme odmiče, štuka se sve više oporavlja i postaje aktivnija. Ali čak i tada sporo vodeći mamci jedini su na koje možete očekivati uspeh. Najbolje je posegnuti za takozvanim muvanjem. Udarci ribe su jedva primetni. Štuka će lenjo uzeti mamac koji joj se zalelujao ispred gubice i, ukoliko ne usledi energična kontra, u sledećem momentu će ga ispljunuti. Ništa od njene poslovične halapljivosti!
Pogled na sonar otkriće da su štuke iznad pomenutih “poligona” vrlo čudno raspoređene, bez nekog pravila - ništa od toliko izvikanog očekivanog zauzimanja busija. To ne treba da čudi jer su po pravilu štuke na tim mestima posle mresta neaktivne, pa se i ne skrivaju jer - ne love! Ipak, u najvećem broju su skoncentrisane po obodima zaravnjenog dna, tj. uz baire, gde se ivice strmo spuštaju ka dubini ili uzdižu ka kakvom grebenu. Ukoliko na dnu nema pomenutih uzvišenja štuka će, kao odmorište, potražiti svaki zaklon, bilo da se radi o oskudnom vodenom rastinju, bilo o gomilici šljunka na dnu ili kakvom udubljenju, a poslužiće i gomilica natrule vegetacije ili izdanci mlade. Ukratko, porodilja će obavezno potražiti bilo kakvu “strukturu” na dnu.
Na takvim mestima štuka je veoma oprezna i neophodno joj je prići uz mnogo opreza i sa što manje buke. Mamac je najbolje voditi poizdalje, na dugačkom najlonu. Udarac štuke je u tom periodu, izuzetno kilav i neophodno je munjevito reagovati.
Najaktivnije ribe koje su potencijalni plen ribolovaca, podižu se sa dna i vršljaju po okolini, često čak napuštajući rupe u kojima leškare. Najveće šanse za ulov su tokom oblačnih dana. Kada je sunčano i bez vetra, štuka se spušta u dublje slojeve i sklanja u zaklon bilo da je reć o udubljenjima na dnu, hrpi kamenja ili stenja, panjeva ili tek izniklog vodenog rastinja. To je tipično ponašanje neaktivne štuke koja nije raspoložena za lov, a pogotovo ne za jurnjavu za veštačkim mamcima. Ali to ne bi trebalo da obeshrabri uporne ribolovce. Provociranje štuke trebalo bi obaviti silikonskim varalicama tipa Shad, kao i džigovima na čije udice se stavljaju i prirodni mamci - kederi. Takvim sistemima treba pecati vrlo sporim povlačenjem, džigovanjem ili provlačenjem kroz vodeno rastinje ili po dnu.



Acke VK je ovu prolećnu prevario velikim silikoncem Relax Kopyto.
Ovakvim načinom pecanja moguće je izazvati iznenadnu provalu adrenalina čak i kod neaktivnih štuka, dok će više oporavljeni primerci pojuriti i za “gvožđem”.
Ukratko, po tmurnom vremenu treba varalicama i sistemima sa prirodnim mamcima sistematski pretraživati celu oblast, počev od plićih platoa, jer svuda po njima vršlja nesuđena lovina, dok po sunčanom i tihom vremenu štuku treba tražiti selektivnije, spuštati varalice i do samog dna, pretr
aživati platoe na nešto većoj dubini, pogotovo rupe na njima, i džigovati iznad zona sa vodenim rastinjem, iznad useka i raznih prepreka na dnu.


SMRTONOSNI LEVAK
Omiljena mesta na kojima se štuka okuplja posle mresta su i ušća kanala, potoka i manjih reka, nedaleko od širih i plićih zaliva - u kojima je štuka obavila mrest. Takva mesta su idealna. Na “dohvat su ruke” iscrpljenim štukama, a prepune su hranom koju nanose pomenuti vodotoci. Zalivi u kojima se izmrestila štuka ubrzo postaju neodoljivo topli za sitnu belu ribu koja, takođe, traži mesto za mrest tako da štuki-rekonvalescentu preostaje samo da na pravom mestu postavi zasedu, a to na takvom terenu gotovo da ne iziskuje poseban napor.
S druge strane, mnoge vrste riba grupišu se pripremajući se za mrest upravo na ušćima potoka jer se mreste u njegovim šljunkovitim plićacima, gde je voda bogata kiseonikom dragocenim za razvoj larvi. Po pravilu najkrupnije štuke se grupišu na ušćima takvih kanala upravo u periodu kada se završava mrest njihovog plena. Štuke su već malo oporavljene, a njihov plen maksimalno iscrpljen. Idealna kombinacija, ukoliko ste štuka, naravno!
Dakle, potok ili rečica prosto servira štuki sirote male bele ribice ko na tacni. Štuke postaju nemilosrdni biološki filter kroz koji prolaze samo najzdraviji primerci njihovog plena. Ribolovac se mora prilagoditi takvoj situaciji, a to znači da treba pecati tako da se mamac bukvalno navlači preko glave štuke iz pravca potoka, tako kako se ponaša I iscrpljena posle mresta ribica nošena vodenim tokom. Ovo je gotovo nemoguće izvesti bez čamca. Štuke na takvim terenima ne patroliraju, već čekaju. Poređane su malo sa strane, zaklonjene iza kakve prepreke na dnu koja ih štiti od direktnog udara vodenog strujanja vode koja se uliva, i vrebaju na plen koji mora proći kroz taj svojevrsni levak. Slično se dešava i na usecima ili vodenim prolazima kroz koje voda ulazi i izlazi sa plavnog područja. Visoka prolećna voda se razlije bukvalno sejući belu ribu, koja se posle obavljenog mresta povlači. Ovo njeno povlačenje uslovljeno je opadanjem vodostaja, ali velika količina ribe “zakasni”, pa mora da se tiska provlačeći se kroz pupčanu vrpcu prirodnog mrestilišta i matične vode - prosek. A tu su se po već pomenutom principu rasporedile grabljivice koje se nalaze na idealnoj poziciji - kontrolišu prilaz dubljoj vodi kao i zonu plićaka odakle se mnoštvo hrane daje u paničan beg. I tako bela riba upada u levak od štučjih čeljusti, ali ne samo njenih, jer tu su i ostale grabljivice koje znaju za jadac!

(Ribolovački trofej)

ŠTUKA I VARALICA - VERTIKALNA PREZENTACIJA




Sveto trojstvo u lovu štuke glasi: aktivna - horizontalna prezentacija (leptir, vobler); manje aktivna - vertikalna prezentacija (kašika, džig); neaktivna - prirodni mamac, tj. živ ili mrtav keder. Kasna jesen je za vertikalnu prezentaciju, pa ćemo malo o tome, jer je vreme brzih spinera kao i džerkova za nama...


Voda se ohladila, vetar i kiša hlade je još više. To tera štuku u dublje slojeve, dalje od hladne površine. Zato je treba tražiti, u to doba, na vodotocima sa većom dubinom. Kao što u proleće riba pre “kreće” na manjim votocima, jer se manja voda brže ugreje, tako je u kasnu jesen bolje u dubljim, sporije se hladi velika masa vode.

Na takvim vodama je dobro imati čamac, ali kad je jako hladno u njemu nije baš prijatno. Sonar se podrazumeva, jer ćete uz njegovu pomoć lakše locirati ribe, sagledatu dubinu, možda i otkriti termoklinu. A gde je termoklina tamo je i riba, gde je riba tu je i štuka. Jezera su ta koja treba posećivati, ali pošto ih kod nas nema toliko pretražite vode u vašoj blizini, varaličarenje sa obale je zdravo, a pešačenje zagreva. Ako je dan sunčan, oprezno prilazite obali, jer se možda keder sprema za sunčanje, a štuka je onda baš tu - ispod same osunčane obale zauzima busiju. Neće riba uzalud troštiti energiju, naročito ne sad pred dugu posnu zimu, zato štuka voli da čeka u zasedi.
Na takvom mestu pažljivo vucite - više odižite džig i ponovo ga spuštajte, sa kašikom slično postupite. Nemojte nipošto da vučete brzo, već polagano, sa što više cimova u vis. Ne gubite previše vremena na jednom mestu - bacite varalicu par puta, pa ako nema udarca idite dalje...
Koristite kraći ali jači štap, jer ako pecate iz čamca bolji je kraći, a i ako lovite sa obale praktičniji je kraći, zbog lakšeg baratanja među granjem. Jači, jer u jesen udaraju velike!
Koji ćete silikonac koristiti vaša je stvar, ali neka izbor bude velika guma - velika za velike, staro je pravilo. Da li je potrebno da napomenem da je za lov štuke sajlica obavezna! Prednost dajem većim šedovima (Relax Kopito i Profi Blinker Atraktor moji su favoriti) sa velikim i pokretljivim pečurkama. Zapamtite: vertikalna prezentacija, rep mora da radi u propadanju!
Međutim ima dana da štuka nasrće na tvisterorepe silikonce žešće nego na šedove. Moj izbor je Relax tvister a obavezno isprobajte Orkin šed-tvister! Nikada ne koristim za štuku manje silikonce od 12 cm, često i od 15.
Težinu glave prilagodite vodi. Ako je pecate na terenu sa manje prepreka, bolje je umesto na klasičnu džig glavu sa jednom udicom da namotirate silikonca na Drašković sistem jer štuka s jedne udice lako spada. Međutim, ako je teren pun zakački izbegavajte trokrake. Koristite glave koje su izlivene na jakim udicama, nikako na tankim smuđaroškim Aberdinkama.
Mnogi ne umeju da love kašikama jer stalno pecaju samo leptirima. To je pogrešan pristup, Mepps jeste lovan, ali je kašika takođe ubojit metal, ako znate da odaberete model i način koji je najbolji za prezentaciju.
Kako pecamo na dubljim vodama, prošlo je vreme za lagane kašike tipa Serđo koje toliko voli Glod, jesen kao i dublja voda zahtevaju teže kašike ali koje rade i prilikom sporog povlačenja, tako da što lakše i češće lelujaju. Naročito je neophodno da bljesnu kad ih cimnete dok tonu kroz bistru vodu bez planktona.
Kašika (kao i silikonaca uostalom) danas ima “mali milion”. Kako se tu snaći, šta izabrati?
To je najlakši deo posla: Effzett i Grbo. Tih kašika kod nas ima svuda, a obe odlikuje izvanredno “šamaranje” kada cimnete štapom. Izaberite teže modele i boje koje želite, ali dve boje su obavezne: sedef bela i zlatna! Još vam može zatrebati neka srebrnasta, a ja vam preporučujem stari Espo. I to je sve što vam treba od kašika. Ima ih koliko hoćete, ali dajem vam reč da ako ne upecate štuku Grbom ili Cetom nećete ni nekom drugom. Glupo je za neke plemenite američke kašike davati pare kad se kašika lako zakači pošto se lovi sa obale i spušta do dna. Stoga se koriste jeftine kašike i silikonci.
Kada lovite pletenicom na kratkim rastojanjima udarac štuke je paklen pa pre pecanja pedantno podesite dril, da prokliza kad zatreba ali da ne prokliza u kontri, jer štuki morate udariti jaku kontru “da joj utrnu zubi”! Međutim, baš zbog netegljivosti pletenice slaba je amortizacija, potreban vam je neki “plemenitiji” štap “sa dušom” kako to kaže Glod. Koji su to štapovi, pitajte njega, jer je danas pronaći nešto lako, jako i savitljivo skoro nemoguće...
Kako se približava zima, štuka je sve tromija, ređe uzima hranu. Ali šta da radim kad osvane sunčan dan, kada zubato sunce obasja trsku, kada je na vodi praiskonski mir, nego da izađem i probam, pa šta bude...
Tada je najbolje pecati balerinom, ali baš nije prijatno sedeti na hladnoći. Mnogi vole pecanje pampurima i kederima pa volim i ja, kad je dobro društvo, a imamo dovoljno “antifriza” i nešto za ispeći na vatrici. Međitim, sa godinama sam dobio i stomačić, nije zgoreg stoga pecati aktivnije. Ali šta kad neće na varalicu?
Draškovićev sistem sa kederom je predivna zamena za varalicu a princip je isti, prezentacija ista, pribor isti, ko i za vertkalno pecanje silikoncima, tj. kašikama. Samo što sada “varalicu”, kad je spustite, držite neko vreme dole na samom dnu...

(Ribolovački trofej)

Ribolov štuke:

Lov štuke na "raub" živom ili mrtvom ribicom







Pri ribolovu "raubom" potrebno je poznavati vodu gdje lovimo. Ribicu bi trebalo postaviti pedalj-dva od dna uz najdublje mjesto gdje bi se mogla kretati krupna štuke koja se povlači uz dno jer je tromija. Kad štuka grabi ribicu na "raubu", obično je hvata poprijeko, a zatim u gubici okreće i guta.

To ne mora biti uvijek tako, ali u većini je slučajeva tako. Kada štuka zgrabi mamac, čep će potonuti. Ribiči griješe, ako izvlače "raub" kada čep potone. Čim štuka osjeti otpor, nastoji izbaciti mamac iz gubice i pobjeći, a mi ostajemo bez ulova. Poslije prvog potonuća čepa ili prvog gibanja čepa potrebno je pričekati. Čep će zatreperiti na vodi, nakon toga, ako štuka okreće kedera i započne ga gutati, krenut će prema dubini - tada treba zategnuti ribu. Slučajevi su različiti - više puta se može zategnuti odmah nakon što čep potone, ako su veće trokuke koje bi mogle zakačiti odmah štuku za gubicu. Ipak, uvjerio sam se u praksi da je uvijek bilo bolje ne nagliti s potezanjem "rauba". Uhvaćenu je štuku potrebno oprezno osloboditi od udice, jer nam se može desiti da ozlijedimo ruku na njenim oštrim zubima. Najbolje je upotrijebiti izvlakač ili kliješta za vađenje udice.

Štuka koja živi u čistim i bistrim vodama odlična je za jelo i meso joj nema zadah po mulju.

Lov štuke na varalicu - za početnike

Ribolov štuke varalicom je veoma popularan i to bez razloga. Dva razloga koja se najčešće ističu su dinamičnost takvog načina ribolova, jer se pri jednom izlasku obiđe više terena i još što se ne mora nositi toliko pribora kao kad se štuka lovi na plovak ili dubinu.

Što se tiče pribora za lov štuke varalicama, potreban je štap dužine oko 3m i težine bacanja od 50 do 80gr. Ovde je teško dati neke tačnije preporuke, nego samo ovako okvirno, jer jer potrebno da ribolovac sam prilagodi štap terenu gde peca i tipu varalica koje koristi. Kada su u pitanju mašinice, tu je neka opšta preporuka da se uzme kvalitetnija mašinica na koju staje 100m monofila od 0.30. Što se tiče opcije da li će se koristiti monofil ili struna, na samom je ribolovcu da proba i da odluči. Ja lično koristim monofil i zadovoljan sam sa rezultatima.

Prilikom ribolova štuke varalicama, poželjno je korišćenje sajlice na kraju sistema, i da se za nju kači varalica. Izbor sajlica je prilično širok, lako se mogu nabaviti materijali za samogradnju kod kuće. U svakom slučaju sajlice su nešto na čemu ne treba štedeti. Međutim mana kod korišćenja sajlica jeste što smetaju varalicama da se u vodi kreću kako su proizvođači zamislili, a to se posebno odnosi na voblere.




Ribolov varalicom, zbog manje količine opreme koja se nosi omogućava da se obiđe više različitih terena. Kad se dođe na mesto gde će se loviti riba, obično se prvo pretraži teren sa nekim šedom, te se tako proveri ima li nekih prepreka u vodi za koje bi se eventualno moglo kačiti. Ukoliko se varalica i zakači, gubitak šeda je relativno lakši nego nekog voblera. Ukoliko se već pecalo na tom terenu, tad se već zna ima li prepreka u vodi i mogu se koristiti i druge varalice. Najpopularnije varalice za lov štuke su leptiri, kašike, vobleri i silikonci.

Tereni za ribolov su standardni za štuku, prepreke u vodi su poželjne, ali ne i obavezne. Češće se štuka može naći u mirnijim delovima vodotoka na rekama, a kanali i bare su za nju stvoreni. Kako je u pitanju grabljivac koji napada iz zasede, veliki broj udaraca na varalicu se dešava prilikom provlačenja pored neke prepreke u vodi. Na reci su pogodniji tereni posuti kamenom, nego oni sa peskom. Ali i tu igra uticaj kretanje vode, pa se i na to treba obratiti pažnja pri odabiru mesta za pecanje štuke.

Dodatna oprema koju treba spomenuti jeste prsluk ili torba koji će služiti za nošenje varalica, nekoliko kutija za varalice, špic - klješta sa kojima ćemo otkačiti ribu sa trokrake udice. U rezervi treba imati i nekoliko sajlica, pošto sa ribolovom oko prepreka u vodi dešava da se zakači varalica za prepreku. Posle gubitka varalice sistem se mora ponovo montirati.



Kada se varalica zabacuje, potrebno je kod mašinice prstom uhvatiti strunu i otpustiti preklopnik. Sama tehnika zabacivanja varalice podrazumeva da se štapom zamahne iza leđa i potom naglo prema napred. Varalica treba da bude udaljena oko 15cm od vrha štapa i u trenutku zamaha prema napred, kad se varalica nađe iznad nas potrebno je pustiti strunu. I tu sad slede finese, koliko će jak zamah biti, koliko će varalica biti udaljena od vrha i na kraju u kom trenutku ćemo pustiti strunu. Pravilnim usklađivanjem navedenih stvari, varalicu ćemo zabaciti tačno na željenu poziciju. Svaki teren i svaka vrsta varalice zahtevaju drugačij pristup, ali praksom to sve brzo dođe na svoje mesto.

Na štuku varalicom

Nesumnjivo je da je ribolov varalicom izrazito sportski način ribolova štuke, koji od ribolovca zahtijeva dobro poznavanje ribolovnog terena, poznavanje navika štuke, dobru kondiciju i odgovarajući odabir pribora.




Za mnoge ribolovce, jesen i prvi mrazevi, znak su početka ribolova na najveću grabežljivicu nizinskih voda - štuku. Iako štuka “radi” cijele godine, pa se tako može uspješno loviti i u doba najvećeg obilja u vodi, kada ima hrane na pretek, nekako se kod ribiča uvriježilo da dolaskom hladnijih dana počinje “ona prava” sezona ribolova na štuku. I to, kako na kedera, živu ili mrtvu ribicu na postavu u čekajućem - statičnom ribolovu, tako i na varalicu, umjetne mamce u ribolovu u pokretu.
Nesumnjivo je da je ribolov varalicom izrazito sportski način ribolova štuke, koji od ribolovca zahtijeva dobro poznavanje ribolovnog terena, poznavanje navika štuke, dobru kondiciju i odgovarajući odabir pribora.

Štuku u ovo doba godine, s kraja jeseni i početkom zime, treba tražiti u dubljim dijelovima nizinskih rijeka, jezera, ribnjaka i kanala. Dakako, ne treba pri tom zaboraviti ni brojne mrtvice i stare rukavce naših najvećih rijeka, kao što su Drava, Sava i Dunav. Spomenimo odlične slavonsko-baranjske vode, a među njima Erdutski dunavac, staru Dravu u Bilju, staru belišćansku Dravu, staru Dravu u Bijelom Brdu, a ima ih, naravno, još dosta. Štuka osjeća dolazak zime i “posnih” dana, pa lijepe jesenske dane obilato koristi loveći drugu ribu. Zato, ako posluži vodostaj, ovi dani mogu itekako biti uspješni za blinkanje. I statistike dosadašnjih najulova potvrđuju da je ovo vrijeme najbolje za ulove kapitalnih štuka. Lanjska najveća štuka ulovljena u Hrvatskoj, ona od 11,25 kg (127 cm) Darka Puškarića iz Ogulina, ulovljena je na jezeru Sabljaci 22. 09. 2004. na varalicu Storm (silikonac). I druga po veličini, teška 11,18 kg (105 cm), ulov Gorana Merkaša iz sv. Križ Začretje u jezeru Zajarki kod Zaprešića, ulovljena je 30. 12. 2004. (ma kedera - klenić). Od 10 naj štuka 2004. Hrvatske čak ih je 8 ulovljeno u ovom dijelu godine (kraj rujna ili početak siječnja).

Za ribolov štuke varalicom najbolje je koristiti “jači” štap, dužine do 2,7 m (najbolje do 2,10 m), težine bacanja 40 do 80 grama, kompletiranu s rolom kapaciteta kalema 100 m najlona promjera 0,30 mm. Bržu, s prijenosom barem 1:5, s pouzdanom kočnicom. Najbolje je blinkati s najlonom promjera do 0,30 mm odnosno špagom promjera do 0,20 mm. Obvezno treba koristiti sajlicu, kako bi se onemogućilo da štuka svojim oštrim zubima pregrize najlon. To je pribor koji će itekako zadovoljiti većinu slučajeva blinka štuke. Uostalom, u prosjeku se najviše kod nas i blinkaju primjerci teški do 3 kg i manji.
Glede varalica u jesen i početkom zime na stajaćim vodama učinkoviti su leptiri (u veličinama od br. 3 do br. 5), a poslijepodne i u sumrak vobleri. Na tekućim i dubokim vodama (npr. podravskim šoder grabama), broj jedan varalice su razni silikonci (cijelog dana).

Na plitkim stajaćim vodama s gustom vegetacijom od voblera treba preferirati rapaline modele F11, F13, F18, J11, J13, H13, te Smithwick voblere (RD, DRB i DRC boja) dužine 12 i 15 cm. Na plitkim stajaćicama bez vegetacije dobri su rapalini suspending vobleri, poput već slavnog Tail Dancera, smithwickov Horizontal Suspending od 15 cm, a na dubokim stajaćicama vobleri tipa ABU Hi-Lo.
Od leptira na plitkim vodama ne prezajte koristiti ni jedan model veličine br. 4 ili 5. Prije svega koristite Mepps leptire Aglia i Aglia Long modele, Lusoxove modele ili IDRINE leptire tipa Standard.

U jesensko-zimskom blinku ne treba zaobići ni dobre stare žlice. Na dubljim vodama ili vodama gdje se traže daleki izbačaji, još uvijek se s velikim uspjehom koriste DAM Effzet žlice, dr. Heintz ili slične žlice domaće IDRE (Kupska ribica je dušu dala). U trgovinama ribičke opreme danas u Hrvatskoj postoji zbilja odlična ponuda varalica, što uvoznih, što domaćih. Tu se mogu spomenuti poljski Salmo vobleri, srpski Goldy i LAV-MD.

Tehnika blinkanja štuke u ovo doba godine također je specifična. Sporo, što sporije! Treba oponašati bolesnu ribicu i zato varalicu povlačiti sporo s mijenjanjem tempa povlačenja, pravca, kako bi se stvorila dodatna vibracija koja će izazvati štuku na napad. U pravilu, štuka će jurnuti na varalicu čim se pojavi u njenoj blizini.
Kako biste je lakše isprovocirali izblinkajte vodu s više različitih varalica. Eksperimentirajte! Krenite sa silikoncima (tako ćete ispitati dubinu vode i raspored prepreka). Nakon dvadesetak izbačaja, zamijenite silikonca leptirom, a poslije žlicom. Seriju bacanja od četrdesetak izbačaja završite voblerom. I tako, od mjesta do mjesta, budite uvjereni da ćete imati griz. Naravno, ako već na početku otkrijete na što taj dan štuka juri - ne mijenjajte igrača.

(Turist)