Promene klime

Avioni imaju najveći utjecaj na klimu: Kondenzacijski tragovi brže zagrijavaju



Vožnja avionom ima daleko najveći utjecaj na klimu.

Istraživači su u izračunali koliki utjecaj na klimu imaju putovanja od 500 do 1000 kilometara - tipične udaljenosti koje danas ljudi prelaze na poslovnim putovanjima ili tijekom godišnjih odmora.

Pokazalo se da iako putovanje avionima i dalje ima najveći utjecaj na klimu, izbori koje ljudi rade oko toga kako se voze i hoće li se voziti javnim prijevozom stvaraju veliku razliku u doprinosu klimatskim promjenama.

Let aviona vodi do stvaranja kondenzacijskih tragova i formacije cirusnih oblaka čiji je utjecaj na klimu i ozon vrlo snažan. Ti mehanizmi uzrokuju puno brže zagrijavanje nego CO2.

Istraživanje se fokusiralo na kratkoživuće stakleničke plinove i aerosole koje emitiraju kopnena prijevozna sredstva i avioni.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Environmental Science and Technology.


[biologija]

Klimatske promene - ko je u pravu?


O ljudskom uticaju na klimatske promene priča se svakodnevno na svim meridijanima. Razgovor na tu temu uvek je škakljiv. Jedna strana veruje da je globalno zagrevanje posledica isključivo ljudskog nemara, dok drugi smatraju da je sve to velika prevara u kojoj je ciljna grupa za obmanu kompletno čovečanstvo.

Jedno je jasno - svi imaju svoje mišljenje. Neki su informisani bolje, neki lošije, naravno. Ipak, šta je to što ta mišljenja formira? Koje to argumente koje čujemo od raznih stručnjaka prihvatamo kao svoje jer ugrubo verbalizuju ono što i mi sami mislimo?

Bez skrivene želje da se favorizuje bilo koja strana, pogledajmo činjenice koje i jedni i drugi navode u prilog svojim verovanjima.



Argumenti protiv teze o postojanju ljudskog uticaja na klimu:



1. Klima se neprestano menja. Mnogo puta se promenila kroz istoriju i promeniće se ponovo.



Promene klime na Zemlji često je kroz istoriju bila posledica različitih prirodnih fenomena - pojačane aktivnosti na Suncu, vulkanskih erupcija planetarnih razmera i dr. Ipak, moderna istorija nam pokazuje koliko je naša planeta osetljiva na promene količine CO2 u atmosferi. Činjenica je, i to treba naglasiti u ovom delu, da je trenutni atmosferski nivo CO2 u atmosferi oko 380 ppm (parts per million/čestica u milionu), dok je ta brojka 1945. godine iznosila 320 ppm. Za to vreme prosečna površinska temperatura na Zemlji porasla je za 1,2 stepena.

Čovečanstvo nastavlja da povećava nivo CO2 u atmosferi velikom brzinom. Procene tzv. Internacionalnog panela UN za klimatske promene kažu da će u narednih samo pet godina prisustvo CO2 u zaštitnom omotaču planete skočiti na 400 ppm.



2. Naučnici nemaju usaglašeno mišljenje po pitanju klimatskih promena.



Klimoskeptici, kako ih nazivaju, na sav glas ističu projekat “Peticija“ gde je pre nekoliko godina 31.000 naučnika iz celog sveta potpisala peticiju kojom staju na stranu onih koji tvrde da je uticaj čovečanstva na klimatske promene zanemarljiv.

S druge strane, na osnovu naučnih radova na temu globalnog zagrevanja objavljenih između 1993. i 2003. godine može se videti da 75% autora čvrsto veruje da čovek igra ključnu ulogu u tom procesu, dok je preostalih 25% protiv ili neopredeljeno.

Kasnija anketa, u kojoj je učestvovalo preko 3.000 naučnika, od kojih 97% sa doktoratom iz geonauka (poređenja radi, u projektu “Peticija“ 28% učesnika imalo je doktorsku titulu tog usmerenja), pokazuje da se 97,5% njih slaže u verovanju da je antropogeni faktor jedan od najvažnijih činilaca globalne promene klime.



3. Naučnici zagovornici teze da čovek utiče na klimatske promene samo žele da iznude novac za istraživačke projekte.



Ovo je jedan od najčešćih primedbi na račun kompletne hipoteze i naučnici su često na udaru javnog mnjenja. Stavlja im se na dušu da zarad ličnog profita i promocije plaše čovečanstvo pričama o globalnom zagrevanju, otapanju glečera, nadolazećoj kataklizmi i sl.



Internet sajt logicalsceince.com staje u odbranu stručnjaka, ističući da se u nauku ne ulaže mnogo novca, te da su svi radovi i studije na stalnoj proveri – kako od strane javnosti, tako i od strane kolega naučnika iz celog sveta. Čak se na nekim mestima iznose i oficijelne brojke koje pokazuju koliko tačno novca odlazi na naučne projekte ove tematike.

Ipak, skeptici kažu da ta priča u najmanju ruku “ne pije vodu“. Poznato je koliko se novca na svetskom nivou godišnje uzima iz različitih fondova pod parolom zaštite planete Zemlje i čovečanstva od klimatskih promena. Taj novac nije u sivoj zoni, sve je transparentno i javno – u pitanju su milijarde dolara. Američkih.

Moguće je da zvanično naučnicima ne odlazi veliki deo “kolača“, ali neozbiljno je poricati da se ogromne, nezamislive sume novca izdvajaju u cilju rešavanja problema globalnog zagrevanja.



4. Sunce ima najveći uticaj na promene klime na Zemlji.



Naučnici iz ciriškog Instituta za astronomiju objavili su 2004. godine opširnu studiju koja nedvosmisleno pokazuje da je Sunce u poslednjih 60 godina bilo aktivnije nego u prethodnih 1.000 godina.

Ipak, studija takođe kaže da nakon 1975. godine aktivnost Sunca i temperaturni trendovi na Zemlji nisu u direktnoj korelaciji i zaključuje da “najskorije promene temperature moraju biti uzrokovane nekim drugim faktorom“.

Brojne druge studije (Erlikin 2009, Lokvud 2008, Fukal 2006, Slot 2003, Frolih 1998. itd.) pokazale su da je solarna aktivnost u prethodnih 50 godina opala, dok je globalna temperatura porasla.



5. Globalno zagrevanje se javljalo i ranije i dobro je za ekonomiju i civilizaciju.



Kako je 2003. godine napisano u jednom radu sa Hartlend instituta u Čikagu, periodi porasta temperature na Zemlji kroz istoriju su omogućavali ljudima da osnuju civilizacije i nasele ranije nepristupačne predele. Možda najpoznatiji primer je doseljavanje Vikinga na Grenland. U periodu kada je taj nordijski narod bio na vrhuncu moći (oko 1000. godine) čovečanstvo nije moglo imati apsolutno nikakav uticaj na klimu.

Klimatske promene mogu doneti i ekonomsku korist. Primera radi, Severozapadni prolaz (morski put kroz Severni ledeni okean) danas je potpuno bez leda nekoliko nedelja godišnje. Jasno je da takva situacija pruža mogućnost brodovima da iz dalekog azijskog istoka umesto kroz Panamski kanal u Evropu dolaze spomenutom rutom.

Argumenti u prilog tezi o postojanju ljudskog uticaja na klimu:



1. Ljudi su direktno odgovorni za povećanje količine CO2 i ostalih gasova staklene bašte u atmosferi.


Nivo ugljen-dioksida u atmosferi trenutno je “25% viši od od najvišeg prirodnog nivoa u proteklih 800.000 godina“, kažu iz Svetske fondacije za zaštitu životne sredine.

Do postojećeg stanja došlo se jednim delom krčenjem šuma, a drugim sagorevanjem fosilnih goriva.

Postavlja se pitanje kako možemo biti sigurni da sagorevanje nafte i uglja doprinosi povećanju količine CO2. Jednostavno: emisije iz fosilnih goriva imaju drugačiji “otisak“ od onih iz biljaka. Prema studiji objavljenoj u Žurnalu o masenoj spektrometriji, moguće je identifikovati izvor emisije ugljenika na osnovu odnosa C-12 i C-13 izotopa. Njihov trenutni nivo u atmosferi pokazuje da znatno veća količina ugljen-dioksida dolazi od sagorevanja fosilnih goriva nego prirodnim putem, kao rezultat fotosinteze biljaka.



2. Kompjuterski modeli klimatskih promena na Zemlji su dovoljno precizni i može im se verovati.



Iako nijedan računarski model nije savršen, oni se konstantno usavršavaju i kako magazin “Skeptical Science“ navodi, njihova osnovna funkcija je da predvidi dugoročne trendove, a ne pojedinačne događaje. Svaki model, naravno, mora biti testiran kako bi dokazao svoju verodostojnost.

Jedan od najpoznatijih primera modela koji se pokazao kao tačan je onaj primenjen nakon erupcije Pinatuba 1991. godine. Naime, tada je model Džejmsa Hensena ispravno pokazao da će povećanje količine sumpornih aerosola u atmosferi kratkoročno smanjiti globalnu temperaturu za 0,5 stepeni Celzijusa.



3. Arktički led se topi.



Prema podacima Internacionalnog borda za sneg i led, količina arktičkog morskog leda u februaru 2011. izjednačila se s najnižom ikad zabaleženom (februar 2005. godine). Morski led tada je prekrivao oko 14 miliona kvardratnih kilometara, za razliku od proseka za period između 1979. i 2000. goidne, kada je ta površina iznosila oko 18 miliona. U međuvremenu, temperature su bile za oko 4 stepena iznad normale.

Gorenavedeno nikako ne znači da se sav led na Zemlji topi – ledena masa Antarktika uvećala se u protekle tri decenije. Ipak, na osnovu studije objavljene na Akademiji nauka SAD takva situacija došla je kao posledica povećane količine padavina, naročito snega, pod uticajem povećane vlažnosti vazduha. Ta vlažnost se, opet, pripisuje globalnom zagrevanju i klimatskim promenama.

4. Povećava se kiselost okeana kao posledica porasta količine ugljen-dioksida.

Okeani su prirodni “upijači“ ugljenika, što znači da apsorbuju CO2 iz atmosfere. Kako njegov nivo raste u vazduhu, tako se povećava i količina u okeanima, čime se povećava kiselost vode. Kada pređe određenu kritičnu granicu, ona može biti izuzetno opasna po živi svet. Na osnovu podataka predstavljenih 2008. godine na drugom Simpozijumu o okeanima, njihova kiselost povećala se za 30% od industrijske revolucije, tj. 100 puta brže od bilo koje promene u prirodi u prethodnih 20 miliona godina.

5. Deset od poslednjih 12 godina imale su najviše prosečne temperature ikad zabeležene.



Činjenice jasno pokazuju tačnost ovog argumenta. Naime, deset najtoplijih godina zabeleženih od 1850. smešteno je u period od 1998. do danas.

I klimoskeptici kažu da je upravo ta 1998. bila najtoplija, ali ne kao posledica globalnog zagrevanja, već zbog snažnog El Ninja koji je “prebacio“ ogromnu količinu toplote sa Pacifika u atmosferu.

Međutim, preciznim merenjima pokazano je da ENSO (El Nino Southern Oscillation) nije imao ni približno toliko jak uticaj na klimu. Štaviše, postoje jasni podaci koji pokazuju da su 2005. i 2010. godina najtoplije u istoriji.



Ovo su samo neki od argumenata koje dve “zaraćene“ strane koriste. Ima ih još mnogo. Neki su validni, a neki potpuno besmisleni.

Ne bi bilo objektivno pisati o ovoj temi, a ne spomenuti Milutina Milankovića i njegovu teoriju ledenih doba, po kojoj se, kratko rečeno, klima na Zemlji ciklično menja. O tome se dosta govori, kako u naučnim, tako i u laičkim krugovima. Osnovni koncept te teorije svakako predstavlja jak adut klimoskepticima. Detaljnije o tome nekom drugom prilikom.

Za kraj, šta reći? Činjenica je da se klima na Zemlji menja. A ko je u pravu? Da li su ljudi za to najodgovorniji ili je njihov uticaj mizeran? To ne znamo.

Za sada nam jedino ostaje da pratimo situaciju, ne verujemo svemu što čujemo, ali ni ne budemo previše skeptični. I da čuvamo svet u kome živimo.


ekopedia.

Čitao sam da na negativne promjene klime najviše utječu životinjske farme (kravlje pogotovo) i bioplinovi koji se tamo stvaraju.

Da li je to propaganda vegetarijanaca, ili istina, treba naučno provjeriti.

Sve zagrejanija budućnost

Ovo leto u Srbiji , kao i u drugim delovima sveta , sa temperaturama koje dostižu 40 stepeni , podgrejalo je pretpostavke da je reč o vanrednom zagrevanju Zemlje

Zagrevanje naše planete nije globalno već parcijalno , tvrdi Nedeljko Todorović , meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije . Ono se događa na regionalnim nivoima i određenim geografskim širinama . Za to postoje dokazi : više temperature izmerene su samo na severu Kanade , Grenlandu , severu Rusije i Severnom polu . Idući ka ekvatoru , porast je zanemarljiv a u nekim regionima zabeležen je i trend pada temperature . To bi moglo da se nazove regionalnom prepraspodelom klimatskih mena . Porast temperatutre u poslednjih sto godina beleže velike gradske sredine , što je posledica uslova života u prenaseljenim sredinama . Kako onda objasniti ekstremne klimatske promene , učestale orkanske vetrove , tajfune koji razaraju pojedina područja , poplave i suše koje uzrokuju rasplamsavanje katastrofalnih požara ?

Nema statističkih podataka o povećanju broja pomenutih pojava , mada se stiče takav utisak jer su medijski izveštaji o njima poslednjih decenija zastupljeniji . Reč je , ipak , o posledicama uticaja Sunca na Zemlju , navodi Todorović . Solarne erupcije pokreću Sunčev vetar , mikročestice se šire po međuplanetarnom prostoru i prema Zemlji . U atmosferi dolazi do poremećaja elektromagnetskog polja što , u skladu sa određenim geografskim širinama i položajem u odnosu na Sunce , u pojedinim delovima sveta izaziva ekstremne poremećaje vremena , bilo da je reč o letnjim vrelinama , kišnim i sušnim nepogodama ili zimskom nevremenu sa snežnim vejavicama i periodima izuzetno niskih temperatura .

Ekstremne varijacije su kratkoročne a klima , kao prosečno stanje vremena za niz godina , menja se na daleko većim vremenskim skalama - navodi Todorović i dodaje da je u svetu veliki broj naučnika potvrdilo vezu Sunčeve aktivnosti i porasta temeprature na Zemlji . Čak su i takozvana mala ledena doba u 16. i 17. veku povezana sa minimalnim aktivnostima Sunca . U poslednjih par decenija dešava se suprotno - temperatura je neznatno povećana sa porastom Sunčeve radijacije .



Vreli gradovi

Predviđanja



Izvesno je da je atmosfera zagađena, da je životna sredina ugrožena, da je poslednjih decenija zabeležen porast temperature na globalnom nivou, mada nejednak u različititim regionima. Da li je čovekova aktivnost glavni uzrok tih promena i da li je moguće sprečiti nepovoljni klimatski scenario?
Godine 1988. organizovano je savetovanje o klimatskim promenama (IPCC), doneti su mnogi zaključci - na primer: Kjoto protokol - da bi se pratile promene i preporučile mere koje važe za države potpisnice o zaštiti atmosfere i ograničenju emisije gasova. U nizu tih mera, oktobra 2007. godine u Beogradu je, na Šestoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“ izložena inicijativa da u našem glavnom gradu bude regionalni centar za jugoistočnu Evropu za praćenje klimatskih promena.
Inače, prema izveštaju IPCC iz februara 2007. godine čovekova aktivnost, pre svega emisija ugljen-dioksida i ostalih gasova, označena je kao glavni uzrok globalnog zagrevanja. Izložen je i scenario razvoja klime do kraja veka kojim se predviđa značajan porast temperature, otapanje leda u polarnim oblastima i planinskih glečera, porast nivoa mora i sve češće pojava ekstremnih vremenskih pojava kao što su visoke temperature, suše, obilne padavine i poplave, povećana ciklonska aktivnost...

Znatne klimatske promene pokrenule su različite hipoteze o uzrocima globalnog zagrevanja . Najveći broj ih objašnjava efektom staklene bašte . Todorovoć navodi da efekat staklene bašte nije dominantan faktor porasta temperature .

- U poslednjih sto godina temperatura u Beogradu povećala se za dva stepena . Ali , u njegovoj okolini , recimo u severnoj i centralnoj Srbiji taj porast je veoma blag , dok je u jugoistočnim predelima zabeležen trend pada temperature poslednjih decenija . Zaključak je da je porast temperatura zabeležen u velikim gradovima posledica urbanizacije : sve gušći saobraćaj , mnoštvo ložišta , mikrozagrevanje .

U Beogradu je uočljiv trend porasta zimskih temperatura - sve je ređa pojava hladnih a sve češća toplih zima , dok izrazito niske temperature izostaju . Izvan gradskih sredina tih promena skoro da nema .

Druga je stvar kada se govori o uočenim promenama klime . Za Todorovića to nisu globalne promene već varijacije i oscilacije . U narednim decenijama ne treba očekivati dolazak ekstremnih suša u Srbiju i zemlje jugoistočne Evrope . Do 2020. treba očekivati uobičajene vremenske i klimatske mene , što se može zaključiti na osnovu praćenja nivoa Sunčevog zračenja i dvestagodišnjeg merenja meteoroloških parametara . Na kraju smo jednog ciklusa Sunčeve aktivnosti ; u narednom periodu doći će do smirenja i uprosečavanje meteoroloških parametara pa bi svet trebalo da odahne od brojnih crnih prognoza .

Branka Jakšić

CHEMTRAILS: Kondenzacijski tragovi ili velika zavjera?




Svi smo bezbroj puta na nebu vidjeli kondenzacijske tragove (contrails) koje zrakoplovi ostavljaju na različitim visinama, bilo na vedrom, bilo na poluoblačnom nebu. Ima ih gdje god ima zračnog prometa i otkad takav promet postoji (osobito zrakoplovi na mlazni pogon). Međutim, čak i ove trivijalne stvari postaju predmet zavjera.

Kondenzacijski tragovi mogu biti različite duljine, gustoće, debljine i širine, boje i vremena trajanja. Svaka od tih karakteristika uvelike ovisi o uvjetima u slojevima atmosfere kroz koje zrakoplovi prolaze. Atmosfera je heterogena, a uvjeti koji vladaju u njoj brzo se mijenjaju horizontalno i vertikalno. Kao što možete osjetiti promjene površinske temperature mora dok plivate, slično biste osjetili i da možete poput ptice letjeti kroz atmosferu, samo što bi te promjene bile osjetnije i odnosile bi se na još brojne druge elemente. Zbog takve heterogenosti, u atmosferi postoje različite vrste strujanja (npr. konvekcija), a među oblacima brojimo desetak rodova te još hrpu vrsta i podvrsta, koji se javljaju na različitim visinama i imaju svoje karakteristike.

Međutim, zbog nerazumijevanja prirode kondenzacijskih tragova i njima subjektivno čudnog "ponašanja" istih, skupina ljudi posumnjala je da se događa nešto čudno, odnosno da poneki među tragovima ne sadrži vodenu paru. Umjesto da su neznanje rasvijetlili učenjem saznanja s područja fizike atmosfere (meteorologija), ekipa je krenula lakšim i njima zanimljivijim putem.

Subjektivno čudni kondenzacijski tragovi više ne sadrže uglavnom vodenu paru, već štetne kemikalije (chemtrails) koje se planski proizvode, pune u posebne tankove u zrakoplovima i tako truju ljude radi raznih ciljeva. Uzbudljivo i napeto, a ne dosadno i uobičajeno kao tamo nekakva kondenzacija na česticama nečistoće, koja se dalje veže za postojeću vlagu u atmosferi i progresivno širi ukoliko za to postoje povoljni uvjeti. Te otrove navodno rasipaju gotovo svi zrakoplovi, a u zavjeri sudjeluju tisuće ljudi diljem svijeta. Suvišno je uopće previše pisati o besmislenosti takve teorije zavjere, tim više jer su joj temelji vrlo slabašni, a počivaju na posve objašnjivom i očekivanom ponašanju kondenzacijskih tragova koji ne prolaze kroz jednake uvjete u atmosferi , a koji se mijenjaju vrlo brzo.

Kondenzacijski tragovi u uvjetima stabilnog, anticiklonalnog vremena najčešće relativno brzo nestaju i ne šire se po nebu. Suprotno tome, u prednjem dijelu ciklone i pri nestabilnoj atmosferi kondenzacijski tragovi zadržat će se na nebu i, spapajući se s okolnom vlagom, nerijetko znatno proširiti. Ono što se teoretičarima zavjere čini čudnim, zapravo bi čudno bilo da tako nije. Kada vidim kondenzacijski trag koji se za vrijeme stabilnog vremena s burom, modrim nebom i fantastičnom vidljivošću zadrži nekoliko sati i proširi preko pola neba, posumnjat ću u nešto. No, u petnaestak godina, koliko intenzivno pratim pojave na nebu, to se još nije dogodilo. Ova teorija zavjere nastala je otprilike sredinom devedesetih, a globalno se raširila posljednjih desetak godina, ponajprije zahvaljujući internetu. U tom razdoblju i zračni promet višestruko se pojačao, što je dovelo do većeg broja kondenzacijskih tragova. Međutim, njihove karakteristike iste su kao i prije.

Ernst Neukamp je još 1982. godine u svojoj knjižici "Oblaci i vrijeme" opisom ponašanja kondenzacijskih tragova pokušao ukazati na zbivanja u atmosferi i promjene vremena, a skenirane stranice koje se odnose na to donosim iz svog primjerka te džepne knjižice.



Iz knjižice "Oblaci i vrijeme", 1982.

Postoje i brojne, daleko starije fotografije raznovrsnih kondenzacijskih tragova, kao što je npr. ova koja seže iz Drugog svjetskog rata.



Nažalost, neki mediji pridonose ovakvim teorijama zavjera, šireći netočne i neprovjerene informacije, kao što je to nedavno uradio jedan naš internetski portal. Danas tisuće ljudi živi s iracionalnim strahom od kondenzacijskih tragova koji su opasni jednako koliko i visoki oblaci cirusnog tipa. Trebalo bi barem desetak stranica za koliko toliko detaljniju analizu i objašnjenja svih pojava vezanih uz kondenzacijske tragove. Cilj ovog kratkog članka jest informacija
i poticaj kritičkog analiziranja teorija zavjera. Umjesto doživljaja straha i tjeskobe, šetajući prirodom trebalo bi uživati, a s kondenzacijskim tragovima zabaviti se na zdraviji način. Fotografija, primjerice, nije loš izbor.


cudaprirode.

najebacemo jednog dana od klime sigurno.

Kineska vlada namerava da kontrolise vreme kako bi generisala 10% vise padavina do 2015. godine



Kineski bum u industriji i porastu stanovnistva u poslednjih nekoliko decenija stavio je pod pritisak prirodne resurse i zivotnu sredinu. Da bi obezbedila hranu i povecala prinos na usevima za sve veci broj stanovnika, Vlada namerava da pocne da kontrolise klimu i vreme kroz pet regionalnih programa kako bi vestacki podigla kolicinu padavina za 10% do 2015. godine. Program, koji je ukljucen u nedavno objavljeni 12. petogodisnji plan (2011-2015), predvidja da se vestacki podigne kolicina padavina za 230 milijardi kubnih metara godisnje. Da stvar bude jos interesantnija, u severoistocnoj provinciji Djilin, na ovaj nacin se kolicina padavina vec povecala za nekih 50 milijardi kubnih metara.

Prema izvestaju Kineske meteoroloske uprave, svake godine u proseku 3 triliona kubnih metara vode prolazi preko Kine u oblacima, dok svega 20% pada na zemlju. Iako ekstremne vremenske nepogode poput susa i poplava unistavaju useve, zastita i pruzanje adekvatnog navodnjavanja poljoprivrednim oblastima nacije je sada Vladin prioritet. Pored toga, Kina je postavila sebi i drugi cilj - da do 2020. poveca svoj godisnji prinos zrna na 550 miliona tona (iako je po nekim izvestajima ovaj cilj prekoracen vec ove godine sa proizvedenih rekordnih 571 milion tona), sto bi planom kontrole vremena to i uspela.

"Bas zato sto su oblaci bezgranicni, i kontrola vremena nesme imati granice. Pet regionalnih programa kontrole vremena ce se koordinirati resursima sa zemlje, poput "setve" oblaka putem raketa i aviona, radi povecanja potencijala za nastanak kise i snega" - rekao je Zeng Djijangping, zamenik direktora odeljenja Kineske meteoroloske uprave za reagovanje u vanrednim situacijama i ublazavanje posledica prirodnih katastrofa drzavnim novinama "Kina danas".

Koriscenje takozvane tehnike "setve oblaka", nije novost u Kini. Metod vestackog stvaranja padavina podrazumeva ubrizgavanje cestica srebro jodida u atmosferu koje stimulisu padavine. U proslosti, "sejanje" oblaka pomoglo je da se regulise i smanji zagadjenje u Pekingu pred Olimpijske igre 2008, ali je u drugim slucajevima dovelo i do teskih katastrofa. 2009. godine, setva oblaka je "oznacena" kao glavni uzrok za nastanak velike mecave, najgore u poslednjih 50 godina, na uobicajeno suvom severu zemlje. "Setva" je stvorila dodatnih 16 miliona metrickih tona snega, sto je dovelo do smrti vise od 40 ljudi i stete koja je procenjena na 650 miliona dolara.

izvor: inhabitat.

UN upozoravaju: Predstoji apokalipsa, niko neće biti pošteđen!



U do sada najoštrijem upozorenju Ujedinjenih nacija navodi se da će čovečanstvo biti suočeno s apokaliptičnim poplavama, sušama, talasima vrućine i šumskim požarima zato što se pogoravaju promene klime.


U najkracem - pripremite se za klimatske katastrofe kakve niste videli, prema navodima u Izveštaju Međuvladinog panela UN-a o klimatskim promenama

U do sada najoštrijem upozorenju Ujedinjenih nacija navodi se da će čovečanstvo biti suočeno s apokaliptičnim poplavama, sušama, talasima vrućine i šumskim požarima zato što se pogoravaju promene klime. U najnovijem Izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC) stoji da se uticaj globalnog otopljavanja već oseća, a posledice će biti sve primetnije sa porastom temperature.

Bela kuća shvatila je izveštaj ozbiljno, pa je šef američke diplomatije Džon Keri izjavio da se ne sme čekati jer će cena pasivnosti biti katastrofalna. UN predviđaju nestašice hrane zbog sve oskudnijih žetvi pšenice, pirinča i kuuruza. Istovremeno, promena klime pojačaće postojeće zdravstvene tegobe, a sve više ljudi umiraće zbog vrućine, loše ishrane i bolesti.

Nitko na ovoj planeti neće biti pošteđen paklenog uticaja klimatskih promena, rekao je predsedavajući IPCC Radžendra Pačuri novinarima, javlja BBC. Sve jače vrućine izazvaće pogoršavanje problema kao što je siromaštvo, pa će najverovatnije sve češće izbijati nasilni sukobi.

Više ne govorimo o sprečavanju neizbežnog, jer je za to kasno; govorimo o pripremanju za neizbežno, čulo se na panelu. Ipak su stručnjaci opet pozvali da se smanji emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.U izvještaju se posebno napominje da će sever Evrope biti ugrožen zbog povećanog rizika od poplava, ali i od talasa vrućine i suša.

Poslednji izveštaj IPCC je objavio 2007, ali svetski lideri su ostali gluvi i nisu usvojili sporazum u Kopenhagenu 2009. godine. U najnovijem izveštaju potvrđuju se procene da će u ovom veku temperatura porasti 0,3-4,8 stepena Celzijusa, a nivo mora 26-82 centimetra do 2100. godine.

Apokaliptična prognoza jednog vizionara

Svetski naučnici upozoravaju da Zemlji predstoji apokaliptična budućnost zbog nepovratnih klimatskih promena koje je izazvao čovek, a istraživač i umetnik Nikolaj Lam pokušao je da osvesti ljude i da svoj mali doprinos rešavanju ovog globalnog problema, napravivši fotomontaže potopljenih gradova.

Istraživač i umetnik iz Pitsburga Nikolaj Lam, napravio je fotomontaže koje pokazuju kako će izgledati američki gradovi za nekoliko vekova ako se obistine strahovanja naučnika i nivo mora, zbog globalnog otopljavanja, nastavi da raste ovim tempom, piše Dejli mejl.



Boston

Cilj mu je bio, kako kaže za „24 sata“, da skrene pažnju javnosti na ovaj alarmantan problem.



San Francisko

Na fotografijama su prikazani gradovi širom SAD-a i kako bi izgledali ako se obistine predviđanja naučnika.



San Dijego

Procenjuje se da će nivo mora u toku narednih 100 godina porasti više od jednog metra, a možda čak i do pet metara do 2300. godine, ukoliko se u atmosferu i dalje bude ispuštala količina gasova staklene bašte koja se ispušta sada.



Los Anđeles

Određeni scenariji, kao što je onaj da će nivo mora porasti i do 10 metara nisu nemogući, ukoliko ledeni pokrivač na zapadu Antarktika bude nestajao brže nego što je to predviđeno sadašnjim procenama.



Majami

Čak i umereni rast nivoa mora (mnogo manje od metra) može dovesti do značajnog povećanja erozije obala i drugih problema, kao što su prodiranje slane vode u unutrašnjost kontinenata i uništavanje vodenih resursa slatke vode.


RTS

Danas nema nikog ko se ne pita šta se to dešava sa klimom. Od čega i zašto se priroda menja.Ali ne krivite prirodu... Prava nedirnuta priroda je kao živi organizam gde je sve na svom mestu i sve je u harmoniji jedno sa drugim.

Međutim kada se dirne u prirodu, u njeno srce, tada zima više nije zima, a leto više nije leto.
    Manipulisanje klimom počelo je još 1946. godine kada je američki naučnik Vinsent Šefer otkrio činjenicu da ubacivanje zaleđenih čestica ugljen-dioksida (suvi led) u hladnu komoru dovodi do stvaranja ledenih kristala koji su isti kao i oni u oblacima. Znalo se da se topli vazduh prilikom dizanja od zemlje sve više hladi i da se jedan deo te vlage kondenzuje u sićušne kapljice koje formiraju oblake. Milioni tih kapljica moraju se spojiti međusobno da bi postale dovoljno teške i kao takve padale kao kiša. Tako je i dotičnom naučniku palo na pamet da bi oblaci mogli biti 'zasejani' da stvaraju kišu čak i nad sprženim pustinjama. U Južnoafričkoj Republici 1988. godine došlo je do jednog slučajnog otkrića koje će dosta uticati na tokove 'proizvodnje klime'. Njihov takozvani čarobnjak za proizvodnju kiše, Grejem Mater, stekao je utisak da izduvni gasovi iz jedne fabrike papira pospešuju kišu. Kad je testirao gasove ustanovio je prisustvo higroskopskih soli, koje privlače vlagu, i shvatio da bi one mogle biti iskorišćene za dramatično obogaćivanje oblaka. Polazeći od njegovih nalaza, Američki nacionalni centar za atmosferska istraživanja (a ko bi drugi) eksperimentisao je tokom četiri godine sa zasejavanjem higroskopnim raketama, koristeći okolnu vlagu u oblacima. Preliminarni rezultati pokazali su da zasejavanje oblaka funkcioniše. Tako danas najmanje 29 saveznih država SAD ima programe za modifikaciju vremena, a inače Pentagon već duže vreme veruje (a i praktično pokazuje) da će klima moći da se koristi kao oružje po snazi ravno nuklearnoj bombi.
    
Godine 1998. Malezija je pretrpela najgoru sušu u poslednjih 15 godina. To je bio razlog da malezijska vlada otpočne sa razvojem jedne nove tehnike koja uključuje zasejavanje oblaka helikopterima Mi-17 (normalna letelica može da ponese 20 snopova raketa, dok malezijski helikopter može da ponese 60).

Projekti modifikacije klime prilično su poodmakli u Kini.Tako su 2000. godine, zabrinuti što su zime u Pekingu bile suviše suve, zvaničnici iz pekinškog meteorološkog ureda pustili iznad grada balone napunjene paketićima srebrnog jodida od po pet grama.Na visini od 2000 metara jedan fitilj sa sporim sagorevanjem aktivirao je raketu koja je razasula 500.000 milijardi veštačkih kristala iznad oblaka.Eksperiment je bio suviše uspešan: desetak centimetara snega palo je na centralni i istočni Peking, glavni aerodrom bio je zatvoren, a svi glavni drumovi sem dva bili su blokirani.

I naučnici u bivšem Sovjetskom Savezu skrenuli su na sebe pažnju međunarodne javnosti svojim sposobnostima uticanja na vremenske prilike.Njihovi početni projekti bili su prilično primitivni: avioni su ispuštali ogromne količine betonske prašine iznad oblaka, očigledno verujući da će ih ona rasturiti.Ali kad su njihovi projekti modifikacije klime postali prefinjeniji odmah se povećala i stopa uspeha.Krajem osamdesetih godina ruski naučnici su koristili komplikovane hemikalije za regulisanje oblaka i bili su kadri da garantuju lepo vreme iznad Moskve za vreme održavanja parada i drugih masovnih javnih skupova.

Klimatolog potpuno iskreno: 'Najebali smo!'

  

Klimatolozi već desetljećima uljudno upozoravaju da zagrijavamo naš planet, no gotovo ih nitko ne sluša. Vjerojatno je to razlog što je jedan od njih, profesor Jason Box iz Geološke službe Danske i Grenlanda, bez ikakvog suzdržavanja na Twitteru objavio: "Ako se čak i maleni dio ugljika koji se nalazi na dnu mora ispod Arktika oslobodi i uđe u atmosferu, najebali smo."
Profesor Box je tvit objavio kao reakciju na izvještaj Sveučilišta u Štokholmu po kojemu se ogromne količine metana oslobađaju s dna oceana ispod Arktika, javlja portal I Fucking Love Science.

Znanstvenici koji su otkrili što se događa bili su suzdržaniji. Voditelj znanstvenog tima, Orjan Gustafsson napisao je kako je otkriće velikih mjehura metana koji stižu do površine bilo iznenađenje. Inače, već je ranije bilo izvještaja o oslobađanju metana s oceanskog dna, no ona su predstavljala upozorenja a ne izravnu prijetnju. Naime, morski mikroorganizmi razgrađuju metan dok putuje prema površini mora, pa je utjecaj takvih mjehura na klimu malen. Međutim, švedski su znanstvenici vidjeli mjehure na površini. Koncentracije tog opasnog stakleničkog plina bile su veće za 10 do 50 puta od normalnih.

Značajno zagrijavanje

Metan se oslobađa s kontinentalnog šelfa na dubini od 250-500 metara u moru Laptev kod Sibira. Čini se da se Golfska struja, koja obilazi oko Skandinavije i svojim zadnjim snagama dopire do tog mjesta, proteklih godina zagrijala te uzrokovala oslobađanje metana. Međutim, istraživanja podmorja Arktika provode se tek posljednjih godina, tako da se ne zna je li se ovo događalo već u prošlosti, no ostaje činjenica da se to područje značajno zagrijalo u proteklih nekoliko desetljeća.

Istovremeno, postoje znanstveni dokazi da su misteriozni krateri ili rupe koje su se počele pojavljivati u Sibiru također uzrokovane naglim oslobađanjem metana zarobljenog u permafrostu. Profesor Box, koga je iznenadila ogromna pozornost koju je izazvao njegov iskreni tvit, izjavio je da bi oslobađanje metana iz permafrosta moglo biti jednako opasno kao i ono iz podmorja. Box je, inače, ugledni znanstvenik koji proučava tzv crni snijeg, snijeg koji u sebi sadrži čađu i ugljik, zbog čega se brže topi.

Na svome blogu Meltfactor, Box piše da nam je potreban "agresivan program dekarbonizacije atmosfere. Predugo smo ostali na kursu koji vodi u klimatsku katastrofu koju nećemo moći kontrolirati: nepovratno zagrijavanje klime. Ako ne smanjimo količinu ugljika u atmosferi i ne ohladimo Arktik, fizika i posljednja mjerenja govore mi da ćemo pokrenuti oslobađanje tih ogromnih zaliha metana, što će našu djecu osuditi na pregrijanu Zemlju."




(Danas.hr)