Sve je počelo kad je „pozajmio” Porše Targu 911f, čiji je vlasnik bio Ivko Plećević, teniser, koji je taj auto dobio kao nagradu na turniru u Berlinu. Vasiljević je mnogo puta pre toga krao tuđe automobile, ali ih je, nakon strastvene noćne vožnje vraćao vlasniku. Uvek je želeo da samo oseti „brzinu pod prstima”.
Ovog puta bilo je drugačije.
Ivko Plećević – teniser i vlasnik poršea
Ivko Plećević pripada prvim generacijama igrača posle Drugog svetskog rata koji su bili u senci starijih i kvalitetnijih tenisera iz Hrvatske.
Osvojio je dve titule državnog prvaka, igrao je za Dejvis-kup reprezentaciju Jugoslavije, a sa Ikom Panajotovićem plasirao se u četvrtfinale turnira u Vimbldonu.
Njegov „šou” trajao je deset dana. Svake večeri zabavljao je građane prestonice, koji su donosili stolice i čekali da Fantom projuri.
Vozio je ulicama od Autokomande, preko Slavije do Kalemegdana. Bio je neuhvatljiv i neumoljiv, a policija je imala velike teškoće da ga uhvati. Bezuspešno su pokušavali da ga zaustave iz noći u noć.
Legenda kaže da je jednom, kad je policija naglo isprečila dva autobusa ispred njega, podigao Porše na dva točka i … pobedio na ulici, kao i uvek.
Međutim, približavao se povratak predsednika Tita u zemlju i milicija je dobila zadatak da tajanstavenog vozača neutrališe, a da narod skloni sa ulica.
Angažovali su inspektora „Fanđa”, koji je svojim fordom pokušavao da zaustavi momka koji je uveseljavao stanovnike Beograda.
Fantom se javljao u radio program, najavljivao je vreme vožnje, što je dodatno izluđivalo nemoćne policajce.
Kada je situacija počela da izmiče kontroli i kada nisu znali kako da ga zaustave, postavili su mu zamku na Slaviji. Autobusima su blokirali sve prilaze. Iskusni Vasiljević ipak nije mogao da probije barikadu, udario je u dva autobusa, ali je pri udaru iskočio iz kola i izgubio se u masi. Opet im je pobegao.
Uhapsili su ga tek pošto ga je neko ocinkario.
Vlada Vasiljević bio je poznat i po tome što je jednom prilikom pobegao iz Centralnog zatvora, kako bi opet prevario policiju i odvozao još jednu vožnju. Zbog toga je 30 dana proveo u samici. Nakon toga dobro se vladao i pušten je na slobodu.
Međutim, stradao je u saobraćajnoj nesreći u jednoj staroj Ladi, kada je sleteo sa druma kod Požarevca. Okončao je život onako kako je i živeo, za volanom.
Danas je brza i neobazriva vožnja sasvim normalna pojava u Beogardu. Mnogo je više automobila na ulicama, a onih koji paze je sve manje. Situacija je takva da policija u današnje vreme ne sme da zaustavi one koji jure, a naročito ako voze dobre i skupe automobile, jer „oni su nečiji”… Nesreće se na ulicama događaju svakodnevno, ali nikada se više nije pojavio neko ko je svojom vožnjom prkosio režimu i uveseljavao narod.
dnevno
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta