Španska kuhinja

OSNOVNE ODLIKE

Između visokih snežnih pirineja i suvih stepa Kordobe, izemđu mirisnih mediteranskih i pravih kontinentalnih šuma, stenovitih obala i beskrajnih peščanih plaža, između belih, kamenih, sredozemnih gradova i citadela i u zelenilo utonulih katalonskih sela, između veličanstvene strogosti katedrala i mističnog sjaja mavarskog nasleđa, smestola se Španija sa mnogo svojih lica, sa svojim pokrajinama, od kojih svaka ima svoju, specifičnu radiciju u kulinarstvu.

Toliko je civilizacija, naroda i kultura živelo na Iberijskom poluostrvu, da je teško jednostavno definisati i tom definicijom obuhvatiti svu raznolikost koju u sebi čuva Španija. Španija je čitav jedan kompleks, predivni šaroliki svet, zbog čega je ponekad zovu i minijaturnim kontinentom.

I kao što u geografskom, klimatskom, istorijskom i kulturnom pogledu nema samo jedne Španije, tako se i španska nacionalna kuhinja diči obiljem regionalnih kulinarskih posebnosti.

Španska kuhinja se može podvesti kao jedna od mediteranskih kuhinja, jer su joj dve osnovne osobenosti elementi kuhinja sredozemlja- maslinovo ulje i beli luk, ali bi tako pojednostavljenje bilo pogrešno, jer zaista je šarolika i bogata panorama španskih regionalnih kuhinja.

Velika je razlika i u odnosu prema hrani, jer dok je jedan Baskijac gotovo ceremonijalno posvećen kuhinji, Andalužanin ima gotovo nemaran odnos prema hrani, i njegov obrok se često svodi na tanjir pržene ribe.

Neka španska jela postala su, zahvaljujući razvoju turizma u Španiji, internacionalna. Svetsku slavu su stekle: Paelja, Fabada, Tortilja, ali uslovno rečeno špansko nacionalno jelo, nešto sto se uz varijacije sprema u celoj španiji je jelo koje je analogno "bosanskom loncu". Zavisno od kraja u kojem se sprema zove se kasido, olja, pote, pučero ili eskudelja. Jedna špansla izreka kaže da "za Španca olja (lonac) dolazi neposredno posle dragog boga."

"Kosido espanjol" se uvek sprema od nekoliko vrsta mesa, mahunastog povrća, i povrća karakterističnog za određeni kraj Španije. Na jugu su tako obavezne leblebije, a na severu alubijas-ogromni beli pasulj. Olja može biti skromna ili obilna, masna ili posna ali uvek se lagano i dugo kuva, i uvek se kuva u tri dela (vuelkos) jer se najpre iznosi supa u kojoj se jelo kuvalo, zatim povrće i na kraju meso.

Špansku kuhinju ćemo pokazati kroz kuhinje nekih regija, ali i tako to je samo mali deo raznolikog kulinarskog spektra Španije.

Stara Kastilja je obuhvatala vekiki središnji deo Iberijskog poluostrva i vekovima bila sinonim za hrišćansku španiju. Danas se pod pojmom kastilja podrazumeva nešto uži središnji region, takoreći centralni deo Španije. U folklornom i kulturnom smislu to je veoma kompaktna celina. Pre svih drugih jela za kastiljane je karakteristično jagnjeće i praseće pečenje. Čuvena je jagnjetina iz Segovije koja se nadeva slaninom a prilikom pečenja preliva samo slanom vodom. A u svom obožavanj prasetine kastiljanski sladokusci su žešći i od naših, jer specijalitet su sasvim mali prasići ne stariji od 20 dana, i ne veći od 3-4 kg koji se peku tako da omekšaju u toj meri da ih kuvar deli u porcije samim tanjirom, režući ih ivicom tanjira. Ovo je inače spektakl i sastavni deo tradicije. Najbolja svinjetina u Španiji i jeste iz ovih krajeva, iz Estramadure, uz Leone, Salamanku, Burgos, Segoviju i La Manču, jedna od pokrajina stare Kastilje, odakle potiču poznate kobasice ćorisos, koje su obavezni sastojak mnogih jela širom Španije. U ovim krajevima su još popularna i jela od iznutrica. Čuveni madridski specijalitet je kaljos - škembići, spremljeni u sosu od paradajza, crnog luka, majčine dušice i lorbera. Čuvena je i supa od belog luka "De aho kasteljana" za koju se smatra da ju je Aleksandar Dima doneo u Francusku sa jednog putovanja po Španiji, oduševljen njome, pa je ova supa veoma cenjena i u delovima Francuske.

Katalonija je regija za koju stručnjaci smatraju da ima najrafiniraniju kuhinju. Ovo je oblast u kojoj se sudaraju mediteranska i pirinejska Španija. U kataloniji i njenoj prestonici Barseloni, španska tradicija je obogaćena Francuskim i italijanskim uticajem. Iz tih razloga Katalonska varijanta "lonca" je nakomplikovanija i najskoženija, a iz ove oblasti potiču i najbolji sosovi poznati širom Španije. Sosovi su ključni sastojak katalonske kuhinje. Zasnovana najvećim delom na pirinču, živini i ribi, ona tek kroz sosove dobija pravi sjaj. Sofrito je apsolutno najpoznatiji sos Katalonije, ali tu su i samfana (napola skuvana mešavina patlidžana, paradajza i paprika), pikada (sos od belog luka, peršuna i pečenih badema), ali-oli (klasična mediteranska mešavina maslinovog ulja i belog luka koja se muti dok ne postane kremasta) ili romesko, nazvan tako po vrsti paprika iz Taragona, jedne od katalonskih provincija, od kojih se pravi.

Valensija nije jedina španska pokrajina koja izlazi na Sredozemno more (tu su i Kasteljon, Mursija, Alikante), ali jetse najpoznatija, i nekada čuvena po mnogim specijalitetima ali danas samo po paelji. U istočnoj, priobalnoj španiji u ishani, uz naravno velike količine ribe i plodova mora, preovlađuje pirinač, a paelja je remek-delo kuhinje koja je do savršenstva dovela pripremanje pirinča.Tajna paelje, kao i drugih jela sa pirinčem iz Valensije je u teksturi pirinča posle kuvanja. Zrna su istovremeno rastresita, suva i sočna. Lepota spremanja paelje je upravo u tome sto za nju i nije potreban recepr, već razuzdanost vaše mašte i bogatstvo vašeg ukusa. U paelji slobodno mogu da se kombinuju svinjetina i dagnje, jagnjetina i jegulje, pasulj i škampi, praktično sve zamislive vrste mesa, povrća i ribe. Samo bez jedne stvari, po mišljenju Španaca, nema dobre paelje, a to je šafran.

Andaluzija se nalazi na krajnjem jugu Iberijskog poluostrva. Ova pokrajina je čuvena po jelima hispanomavarske tradicije, ali isto tako po svojim vinima. Ovo su najbolja vina Španije, i idu izvrsno uz andaluzijska jela, ali se svakako koriste i u pripremanju tih jela. Čuvena je u Španiji riba pržena u dubokoj masnoći iz Malage, Sevilje ili Korodbe. Već pripremljena se prodaje na ulici, na improvizovanim tezgama, i teško je zbog njenog bogatog ukusa poverovati da je samo posoljena i pržene u maslinovom ulju. A još čuvenije jelo od ribe, ili poznate dimljene andaluzijske šunke, je gaspaćo - hladna čorba od povrća, apsilutno najpopularnije špansko letnje jelo.

Što se tiče severozapadne Španije nemoguće je precizno odrediti specifičnosti i tipično jelo koje bi predstavilo celu regiju. U svakom slučaju u ovoj oblasti kuhinja obiluje najkvalitetnijom ribom i plodovima mora, losos je simbol Asurijasa, pastrmka Navare, a cela oblast je poznata po divljači posto su njeni pašnjaci zeleni tokom cele godine. Iz ovih krajeva potiče veliki beli pasulj alubijas, koji je ključni sastojak fabade.

Asturijus je Španiji poklonio fabadu, Ebro joj je dao jedan od najpoznatijih sosova ćilindrones, Baskija joj je dala čitav niz rafiniranih specijaliteta te ljubav prema hrani i kuhinji. Španci kažu da nema tog Baska koji sebe ne smatra ekspertom i za šporetom i za stolom, ali im priznaju i neke genijalno jednostavne kulinarske mastorije, kakva je, recimo, bakalo al pil-pil.

ZANIMLJIVA ISTORIJA
Osam vekova su Arapi držali veće ili manje delove španije (iz Granade su proterani 1492. godine), a osvojivši Španiju, Arapi su u jenom velikom naletu, svojom visoko razvijenom kulturom, osvojili naravno i špansku kuhinju. Doneli su joj brojne vrste mesa, aromatične začine iz Indije i Persije, pirinač i agrume, južno voće. Vekovima su Španci sve agrume zvali persijskim jabukama. Stvorili su u Španiji velike povrtnjake i voćnjake i do savršenstva doveli pripremanje voća i povrća. Pisto manćego je jedno od jela koje je nastalo pod uticajem mavarske kuhinje.
kuvarica net

GASPAĆO 1 velika paprika 8 paradajza 1 veliki krastavac veća glavica crnog luka 6 čenova belog luka 150 g sredine starog hleba 3 kašike maslinovog ulja 3 kašike sirćeta 2 kašičice paradajz pirea litar vode si i biber Nekada se gaspaćo pravio tako što se u avanu dugo tucao beli luk i paprika, zatim se sve to mutilo, prvo sa pasiranim paradajzom, a potom i sa maslinovim uljem, cedilo razblaživalo vodom, hladilo i tako jelo. Gaspaćo je zapravo hladna čorba. I danas je veoma lako napraviti jer postoje kuhinjske sprave kao što su mikser ili multipraktik. Paradajz prelijte vrelom vodom i oljuštite. papriku očistite od semena. Luk, crni i beli očistite i sitno naseckajte. Krastavac ogulite i isecite na kolutove. Ako gaspaćo pravite mikserom onda sve sastojke prvo iseckajte da bi vam se lakše sjedinili. Ako imate multipraktik onda sve sastojke jednostavno stavite u njega. Mutite toliko dugo dok ne dobijete glatku masu. U gotovu masu umešajte maslinovo ulje i paradajz pire da gaspaćo dobije crvenu boju. Stavite u frižider i hladite najmanje dva sata pre služenja.

Paella - baš kao u Valenciji



Najautentičnija paella kuha se u španjolskoj regiji Valencia. Piletina, paella riža, šafran, slatka paprika, ružmarin, zečetina i puževi neki su od važnijih sastojaka. Dakako raznoraznih verzija ovog poznatog jela ima koliko i kuhara u Španjolskoj. Isprobajte jednu s plodovima mora.

Sastojci

1	veći luk
2	veće rajčice
1	pile
600 g	svinjeće plećke
450 g	lignje
6 šalica	pileće juhe
prstohvat	šafrana
1 kg	školjki
600	škampi
1	crvena paprika
500 g	smrznutog graška
po potrebi	maslinovog ulja
po potrebi	sol
barem 600 g	riže

Postoje tri poznate vrste: Valencijska paella (paella valenciana), paella s morskim plodovima (paella de marisco) i miješana paella (paella mixta), dakako postoje i razne druge kombinacije.

Valencijska paella sadrži rižu, zeleno povrće, meso (zečetinu, piletinu, pačetinu), puževe, grašak i začine. U morskoj verziji umjesto mesa i puževa stavlja se riba i drugi plodovi mora, a izbacuju se grašak i neko povrće. Verzija s plodovima mora najpopularnija je među njima.

Za pripremu će vam trebati oko 45 minuta, za samo kuhanje jedan sat, a na koncu ćete dobiti jelo za 10 do 12 porcija.

Upute:


1. Isijecite piletinu i svinjetinu na komade prikladne za konzumaciju.

2. Očistite lignje, narežite na kolutove.

3. Narežite papriku, luk i rajčice. Ostavite po strani.

4. Tavu za paellu nauljite maslinovim uljem pa stavite luk i rajčice. Kad luk postane proziran dodajte svinjetinu, miješajte nekih 15 minuta. Dodajte piletinu i lignje i neprestano miješajte.

5. Dodajte rižu. Miješajte oko tri minute. Pažljivo izlijte pileću juhu sa šafranom te nastavite miješati.

6. Po vrhu poslažite školjke i škampe te komadiće paprike.

7. Neka kuha i ako treba dodajte još juhe. Kad riža bude gotovo kuhana pospite grašak.

8. Kad riža bude kuhana, uklonite s vatre i prekrijte aluminijskom folijom i krpom. Ostavite neka stoji oko pet do 10 minuta pa poslužite.

9. Narežite kriške limuna pa servirajte na stol.

(Magazin.hr)

Flamenko, korida, tapas, šunka Serano, Costa del Sol… često su prve asocijacije na Španiju. I tu nema greške, jer sve ove stvari treba doživeti, probati i iskusiti kada se krene put Španije. Međutim, malo ljudi zna da sve ove asocijacije u stvari potiču iz Andaluzije



Andaluzija je regija na krajnjem jugu Španije i ujedno je i najveća španska regija. Geografija i, naravno, istorija uticale su na današnji izgled andaluzijske kuhinje; a ona je prilično izazovna. Španija je kroz istoriju najvećim delom, skoro osam vekova, bila pod vlašću maorskih islamskih vladara. Španci taj period doživljavaju na različite načine, ali sa druge strane, Maori su sa sobom doneli pregršt poljoprivrednih tehnika i veština, a sa njima i mnoštvo jestivih kultura kojih do tada nije bilo na Iberijskom poluostrvu, kao, recimo, pirinač, limun, pomorandže, urme, bademe… i ko zna kada bi španska kuhinja upoznala cimet, šafran ili tikvice da nije bilo osvajača sa istoka.

Iz tog vremena potiču i neke od prvih knjiga sa receptima koje su se uopšte pojavile u Evropi. Postoji, na primer, teorija kako su Maori prvi uveli pravilo da se obrok završava nekim slatkišem, a koje se kasnije raširilo po celom zapadnom svetu. Kada je konačno došlo vreme za to hrišćanski vladari preuzeli su kontrolu nad Španijom, ali je orijentalni šmek ostao. Postoji priča da je čak i nadaleko čuveni tapas u stvari blizak rođak orijentalnog mezea, ili što bismo mi ovde rekli, mezetluka. Ideja koja stoji iza cele stvari jeste u tome da hrana bude samo povod za druženje i razgovor, a uz mnoštvo sitnih zalogaja svako druženje dobije na kvalitetu. Sa druge strane, bilo kakva teška hrana pod jarkim andaluzijskim suncem nije baš ni preporučljiva, tako da se sve lepo uklopilo.

Na andaluzijsku kuhinju je prilično uticala i geografija. Andaluzija ima izlaz na Atlantik i Mediteran i otuda i nije čudno što se u tim predelima vrlo često u tanjiru nađe jelo od ribe ili morskih plodova. A opet zbog specifične mikroklime u planinskim predelima, odande nam dolazi čuvena šunka Serano (ili pršut). Šunke ne bi bilo bez svinje, a kažu da se najbolja šunka dobija od crne iberijske svinje koja je hranjena žirovima.

U prošlosti se veoma vodilo računa o utrošku ogreva kod pripreme hrane, pošto je drvo za ogrev (i kuvanje) u ovom delu Evrope uvek bilo retko i dragoceno tako da su osmišljavana jela koja se kratko ili uopšte ne kuvaju.

Andaluzijska kuhinja je neiscrpan izvor inspiracije za mnoge zaljubljenike u kuvanje i hranu, jer samo kada se krene sa nabrajanjem šta sve može da bude tapas, završi se sa spiskom jela od kojeg se zavrti u glavi.

Ako vas jednog dana put nanese na jug Španije, evo nekoliko jela koja definitivno valja probati: perdices en escabeche (jarebica u marinadi), paelja (naravno!), manzanas asadas (pečene jabuke), a dotle evo i nekoliko predloga čisto da vam raspale maštu.

Salmorejo-Gaspaćo krem



Gaspaćo je hladna čorba od povrća koja se ne kuva, jer ko bi uostalom provodio vreme pored šporeta na tom andaluzijskom suncu. Nekada je gaspaćo bio prilično bledunjav, ali onda se pojavio paradajz i stvari su krenule nabolje po gaspaćo i celokupnu špansku kuhinju. Ova varijanta je dosta gušća od klasičnog gaspaća, tako da se ponekad koristi i kao umak ili namaz na hleb.

Sastojci

400 g starog hleba (bez kore)

600 g zrelog paradajza (oljuštenog i odstranjenih semenki)

4 čena belog luka

1dl maslinovog ulja

2 kašike sirćeta

1 kašičica soli

100 g pančete (sitno seckane)

1 tvrdo kuvano jaje (sitno iseckano ili izmrvljeno)

Način pripreme

Iseći hleb na sitne komade i potopiti u vodu. U drugu posudu staviti očišćen paradajz, beli luk, maslinovo ulje, so i sirće.

Ocediti rukama hleb što je više moguće i ubaciti u posudu sa paradajzom. Mešati štapnim mikserom dok se ne dobije kompaktna kremasta tekstura.

Dobro ohladiti i poslužiti ukrašeno pančetom i jajima.

Caldereta del Condado-Jagnjetina na andaluzijski način



Jagnjetina na andaluzijski način nije naravno pravi prevod imena ovog jela, ali ja svakako nisam lingvista, a španski ne govorim pa otud ova prečica. Bilo kako bilo, recept i slika su tu, a pravi se zaista lako.

Sastojci

1kg jagnjetine (bez koske) isečene na sitne komade 2×2 cm

100 g slanine isečene na male komade

1 zreo paradajz (isečen na kriške)

1 glavica luka (isečen na rebarca)

1 sveža zelena paprika (sitno isečena)

1 glavica belog luka (očišćenog, a svaki čen zgnječiti nožem)

2 kašike svežeg peršuna (sitno seckanog)

1 kašičica sveže mente (sitno seckane)

2 lista lovora

2 dl belog vina

so i biber po ukusu

1 kašičica aleve paprike

½ kašičice mlevenog karanfilića

2 kašike prezli

Način pripreme

Staviti sve sastojke u šerpu odgovarajuće veličine, dobro promešati i preliti belim vinom. Dodati i vode onoliko koliko je potrebno da sve bude u tečnosti. Kuvati na umerenoj vatri dok ne provri a onda utišati vatru da se kuva sve dok meso ne bude kuvano (barem 1 h). Po potrebi dolivati vodu da bi se nadoknadila tečnost koja je isparila. Na kraju dodati prezle da bi jelo dobilo na gustini i kuvati još nekoliko minuta.

Služiti toplo uz krompire, pirinač ili palentu.

Lemon Bizcocho – Kolač sa limunom



winefood featured MG 4135 resize 300x199 AndaluzijaJoš jedan od bisera iz Andaluzije. Perfektan kolač za početnike koji bi da se oprobaju sa pravljenjem slatkih zalogaja. Mere su takođe jednostavne i sve su izražene u čašama od kiselog mleka, tako da čak i ako nemate vagu u kuhinji možete da napravite ovaj kolač.

Sastojci

1 čaša kiselog mleka

1 (ista ta čaša) maslinovog ulja, nekog koje ima laganiji ukus i aromu

2 čaše šećera

3 čaše brašna

sok od jednog limuna

rendana kora od jednog limuna

3 jaja

1 kesica praška za pecivo

Način pripreme

U jednu posudu sipati sve „vlažne sastojke“ (kiselo mleko, jaja, sok od limuna, maslinovo ulje i koru od limuna), dodati šećer i dobro umutiti. U drugoj posudi pomešati brašno i prašak za pecivo, pa to dodati u dobijenu masu i dobro umutiti.

Pleh obložiti papirom za pečenje i nasuti dobijeno testo. Peći na temperturi od 180 stepeni C sve dok kolač ne dobije zlatnožutu boju ili dok ne prođe čačkalica test (ubosti čačkalicom kolač i ako čačkalica izađe suva – kolač je gotov). Ostaviti da se ohladi.

Može da se služi posut šećerom u prahu ili nekom marmeladom.

Španija : uživanje za sva čula

Španci uživaju u hrani, a neki specijaliteti iz ove zemlje poznati su širom sveta. Spada u jednu od mediteranskih kuhinja, jer su dva osnovna elementa u kuhinji maslinovo ulje i beli luk, ali se jela razlikuju u zavisnosti od geografije, porekla i klime. I pored toga kada se pomene španska kuhinja svi pomisle na paelju, gaspaćo, tapas, pata negru i morske plodove.


Špansko nacionalno jelo je nešto nalik na “bosanski lonac”, a u zavisnosti od kraja u kome se priprema zove se “kasido”, “olja”, “pote”, “pučero”. Jelo se sprema od nekoliko vrsta mesa, mahunastog povrća i povrća karakterističnog za određeni deo Španije. Na jugu su obavezne leblebije, a na severu veliki beli pasulj.

Paelja je specijalitet od pirinča, mesa i povrća. Može biti od žečetine, piletine, svinjetine, jagnjetine ili neke druge vrste mesa, morskih plodova i povrća, a često se nađe i kombinacija morskih plodova i mesa. Naravno u paelju ide i povrće, a sastojak koji ne sme izostati je šafran.


U zavisnosti od toga gde se priprema različite su i kombinacije, ali originalna paelja potiće iz Valensije, koja je i najpoznatija.

Kada se kaže tortilja svi pomisle na Meksiko, ali španska tortilja se potpuno razlikuje od istoimenog meksičkog specijaliteta. To je zapravo omlet i najčešće se priprema od jaja, krompira i belog luka.

Omiljeno jelo naročito leti je gaspaćo. To je vrsta hladne supe od povrća. Najvažniji sastojak je paradajz, kome se dodaju krastavci, paprika, crni i beli luk i pikantni začini. Služi se sa kockicama prepečenog hleba.

Deo španske kuhinje su i takozvani tapasi (u prevodu poklopac), koji u stvari predstavljaju mezetluk i služe se uz piće. Tapas može da sadrži pečeni krompir sa ljutim sosom, različite vrste žutog sira, kombinovane suhomesnate prizvode, usoljene pržene račiće, tortilju, masline i drugo.


Paelja sa morskim plodovima

Jamon, ili šunka veoma popularna u Španiji, specifična je po vrsti svinje, hrane koju jede i obrade. Najkvalitetnija šunka je “pata negra” koja se dobija od lokalne sorte crnog praseta, koje se slobodno kreće i hrani.



Pršuta



Za razliku od šunki na koje smo mi navikli ova se ne dimi, već se suši na vetru, pa, iako podseća na pršutu, ukus joj je drugačiji. Još jedna stvar po kojoj je španska kuhinja poznata je i svinjska kobasica Chorizo.
U mediteranskom delu Španije u kihinji su svakako neizostavni morski plodovi i razne vrste riba, koji i čine osnovu lokalnih specijaliteta.


U kontinentalnom delu gde je klima oštrija, više se jede meso kuvano sa povrćem ili leblebijama, krvavice i čorbe.


Severni deo Španije je brdovit, pa se tu jede uglavnom pržena hrana, ali se koriste i pojedini sastojci karakteristični za ovaj deo zemlje, pa čak i morski plodovi ali su to uglavnom usoljene sardele ili marinirana riba ili oktopodi. Od mlečnih prizvoda na severu je najpoznatiji buđavi sir cabrales, jakog mirisa i ukusa.

Za Kastilju je karakteristično jagnjeće i praseće pečenje, a najpoznatije je jagnjetina iz Segovije, nadevena slaninom i preliva se samo slanom vodom dok se peče, kao i mali prasići, ne stariji od 20 dana, koji se peku, a zatim ih kuvar deli u porcije režući ih ivicom tanjira, a ne nožem. Poznate kobasice, obavezni sastojak mnogih španskih jela, takođe potiču iz Kastilje, gde su popularna i jela od iznutrica.

Najfiniju kuhinju možete naći u Kataloniji, u kojoj su sosovi ključni sastojak. Uglavnom se jede pirinač, živina i riba, koje tek sa sosovima dobijaju pravi sjaj. Najpoznatiji sosovi su sofrito, samfana(mešavina patlidžana, paradajza i paprika), pikada (sos od belog luka, peršuna i pečenog badema), ali-oli (beli luk i maslinovo ulje) i romesko (soso od paprike iz Taragone).


Kako je Španija i zemlja sa odličnim vinom, pokušajte da uz pravo vino uklopite i pravu tradicionalnu špansku hranu.

GASPAĆO



1 velika paprika
8 paradajza
1 veliki krastavac
veća glavica crnog luka
6 čenova belog luka
150 g sredine starog hleba


3 kašike maslinovog ulja
3 kašike sirćeta
2 kašičice paradajz pirea
litar vode
si i biber


Nekada se gaspaćo pravio tako što se u avanu dugo tucao beli luk i paprika, zatim se sve to mutilo, prvo sa pasiranim paradajzom, a potom i sa maslinovim uljem, cedilo razblaživalo vodom, hladilo i tako jelo. Gaspaćo je zapravo hladna čorba. I danas je veoma lako napraviti jer postoje kuhinjske sprave kao što su mikser ili multipraktik.

Paradajz prelijte vrelom vodom i oljuštite. papriku očistite od semena. Luk, crni i beli očistite i sitno naseckajte. Krastavac ogulite i isecite na kolutove. Ako gaspaćo pravite mikserom onda sve sastojke prvo iseckajte da bi vam se lakše sjedinili. Ako imate multipraktik onda sve sastojke jednostavno stavite u njega. Mutite toliko dugo dok ne dobijete glatku masu. U gotovu masu umešajte maslinovo ulje i paradajz pire da gaspaćo dobije crvenu boju. Stavite u frižider i hladite najmanje dva sata pre služenja.

SUPA DE AHO KASTELJANO



100 g maslinovog ulja
100 g na kockice isečene suve šinke
100 g na tanke šnite isečenog suvog hleba
5-6 čenova belog luka


6 jaja
kašika aleve paprike
so i biber


Na vrelom ulju propržite sitno sečen beli luk. Pre no sto potamni dodajte šinku i na štapiće isečen hleb. Malo kasnije pospite sve alevom paprikom, nalijte sa od prilike litar vode. Pustite da provri. Tada je supa gotova pa u nju dodajte umućena jaja, i sklonite je sa vatre.

KALDERETA ESTEMENJA



1 kg jarećeg ili jagnjećeg mesa
1 jareća ili jagnjeća džigerica
čaša jakog crnog vina
100 g maslinovog ulja
velika crvena paprika


aleva paprika
lovorov list
5 čena belog luka
so i biber


Ovo je varijanta španskog lonca koja potiče iz Estramadure, a smatra se da je u startu bila jednostavno pastirsko jelo.

Propržite 3 čena belog luka, na maslinovom ulju, pa ih izvadite i ostavite sa strane, a u istoj posudi ispržite meso isečeno na manje komade, papriku isecenu na kocke i lovorov list. Kada se meso proprži sa svih strana nalijte vinom i kuvajte na laganoj vatri, uz povremeno dolivanje vode. Kada je meso mekano, a sos gust, posebno propržite preostale čenove belog luka, izgnječite ih, zajedno sa onim prethodnim, pa sve to sipajte u jelo. Sad u lonac stavite isčenu džigericu i ostale začine, nalijte sa malo vode i sve kuvajte dok sos ne postane ponovo gust.

OLJA VALENSIJANA



24 dagnje
4 manje lignje
1 kg fileta bele ribe
3 velika oljuštena i nasečena paradajza
3 veće nasečene paprike
glavica crnog luka
čen belog luka


3 kašike seckanog peršuna
300 g suvog belog vina
150 g maslinovog ulja
6 šnita starog belog hleba
malo majčine dušice
so i biber


Na polovini ulja propržite prvo dagnje i polovinu povrća i začina. Tada dodajte preostalo povrće, filete ribe, lignje očišćene i isečene na kolutove. Nalijte vinom, začinite po ukusu biberom i solju pa kuvajte dvadesetak minuta na laganoj vatri da se dagnje otvore a riba i lignje skuvaju. Izvadite prazne ljušture i školjke koje se nisu otvorile. U drugom tiganju propržite na ostatku ulja kriške hleba, ocedite ih pa ih složite na dno činije. Hleb prelite jelom, pospite peršunom i odmah služite. Ovo je, kako i sam naziv govori jedna od varijanti "lonca".

ABASA A LA KATALANA



1 kg boba
250 g iseckane pancete
500 g ćorisos kobasica
(ili ljute domaće sirove kobasice za roštilj)
iseckana glavica crnog luka


4 čena belog luka
2 čaše belog vina
čaša brendija
so i biber
nana po ukusu


Napola skuvajte bob u slanoj vodi. Posebno, na ulju propržite beli i crni luk, biber i nanu. U proprženi luk dodajte bob, kobasice i slaninu, nalijte vinom, brendijem i delom supe u kojoj se kuvao bob. Polopite i lagano krčkajte. Jelo treba da bude srednje čorbasto.

PISTO MANĆEGO


plavi patlidžani
paradajz
bundeva
paprike


crni luka
maslinovo ulje
so i biber


Količine sastojaka za ovo jelo možete odrediti po sopstvenom ukusu. Definitivno ovo je jelo za kuvarice koje vole da eksperimentišu u svojoj kuhinji. Prvo ispržite krupno isečen crni luk i papriku, pa kad je napola prženo dodajte na kocke sečen patlidžan i bundevu. Kada se sve ovo izdinsta, pa je na pola mekano dodajte paradajz koji ste prvo poparili u vreloj vodi, pa oljuštili i isekli na kockice. Jelo se dinsta dok ne ispari sva tečnost. Tada ga pobiberite i posolite po ukusu i servirajte kao prilog uz neko meso ili jednostavno uz baren krompir.

ASILJADO


6 velikih crvenih paprika
2-3 struka mladog belog luka
6 kašika maslinovog ulja
dva veća isceđena paradajza
kašičica sirćeta
so i biber


Papriku ispecite na plotni, pa kada se ohladi oljuštite je, očistite od semena i isecite na rezance. Napravite preliv od sitno isečenog mladog belog luka, maslinovog ulja, sirćeta, i paradajza koji ste procedili ili kroz cediljku, ili u nekom sokovniku i sl. Posolite i pobiberite po ukusu i dobro ohladite pre služenja.