Ispovjedaonica - otvorite srce i dušu.

Pročitajte šta se sve (na)piše utrenutcima iskrenosti, kajanja, zezanja..

-Pitaju me kako bi voljela da me momak zaprosi. Ma svejedno je. Kad bi išli na traktoru, umorni od posla, prljavi i čupavi, neuredne kose i kad bi izvadio prsten iz džepa za mene bi to bilo najromantičnije. Jer nije bitno gdje si i kako to izgleda. Bitno je da će ti prsten ponuditi netko tko te uistinu voli i spreman je provesti život sa tobom!

-Sinoć idem sa društvom iz kafića i u jednom trenutku vidim djevojku kako je pala i povrijedila nogu. Ponudim se da joj pomognem što sam naravno i učinio i odvedem je do svog stana pošto je bio blizu. Očistim joj ranu koju je imala, i odem po sok... Kada sam se vratio, vidio sam da nema ni nje ni mog novčanika, na kraju skontam da sam doveo lopova u kuću...

-Bila sam sa likom na jednoj svadbi i spavali smo, sve extra... Nakon 6 mjeseci srećem tog lika i ne mogu vjerovati da će mi predavati stručni predmet godinu dana.

-Žensko sam, uskoro punim 41 godinu, profesor sam u srednjoj školi. Veoma dobro izgledam, otmeno, sa stilom i ukusom. Imam para, ne tražim sponzora. Najveća mi je želja da se udam, a samo nalećem na osobe za koje to ne mogu. Kao da ne postoji nijedan ozbiljan neženja sličnih godina. Svaki dan gledam mlađe od sebe kako nalaze finansijere i svaki dan se udaju, a meni se srce prepolovi kada me rođaci pitaju kad će udaja...

-Devojka mi dovikuje nešto iz kupatila za neku drugaricu Valeriju. Ja razumeo bateriju i viknem: Sinoć sam je punio.

-Kad sam bila manja nije bilo toliko tehnologije ko sad, ali nikad mi nije bilo dosadno. A sad od mobitela do kompjutera, a meni je uvijek dosadno.

-Spremam ti se ja u svatove prve rodice i kontam moram biti najbolja, vrhunska hanjina, došla s frizure i još šminka mi nedostaje, i pošla se ja šminkati kad dolazi ćaća u sobu, već živčan što svi kasnimo i govori: Ela sine, ljepša si bez šminke!! Hvala tata.

-Živim na 8 spratu, i mojoj mami redovno lete MOJE gaće sa terase...

-Nepodnošljivo je to što sam prijateljima i familiji magnet za žalbe na temu da im je teško i da nemaju novca! Sve same kuknjave na tu temu....a ja u dugovima do guše, podstanar i ne znam kako naći izlaz iz svega.... a opet ne pričam nikome koga znam da ne bih opterećivala ili da misle da tražim pomoć!!! Šta ti je život!!!!

-Radim kao serviser kompjutera. Jedan od najčudnijih poslova mi je bio: bekap home-p*rn sadržaja iz crknutog kompa. Klijent je svo vrijeme sjedio sa mnom, i insistirao da se svaki video provjeri "je li oštećen".

-Išao sam na konferenciju u Amsterdam. Na fakultetu su mi rezervisali hotel blizu zgrade u kojoj se održavala konferencija. Na aerodromu me sačekao kombi koji me je prevozio do hotela. Kombi je vozio mladić, i u jednom trenutku mu zvoni telefon. Odgovara on sagovorniku na srpskom: "Evo dovozim jednog akrepa." Sledećeg dana sam ga sreo na recepciji hotela. Bilo ga je sramota, ali sam mu rekao da mu ne zameram.

-Imam druga za kojeg vjerujem da je moja srodna duša. Uvijek u društvu kad nešto provali prvo mene pogleda da vidi smijem li se, kad god je neki problem nastao u ekipi nas dvoje smo riješili, razgovaramo pogledom, riječi su nam rijetko potrebne. Priznala sam mu da ga volim na drugačiji način od prijateljskog, on me džentlmenski odbio. I dalje se družimo, i dalje me poštuje i podržava, ali ja ne znam koliko ću još izdržati ovako. "Dok sam noću plakala, vrtelo se sve u krug"...

-Moj verenik i ja pokusavali da izimitiramo scenu iz filmova. Dvoje se ljube, padaju na krevet, nastavljaju da se ljube.. I evo nas oboje bez kečeva u vilici..

-Počela sam da se plašim rečenice "Kako zračiš-tako privlačiš".... Ma da li je moguće da zračim toliko idiotski da ne mogu normalno da izađem na ulicu, a da ne privučem neku budalu?

-Moja žena smatra da nije normalno da budem sa svima u dobrim odnosima. Redovno se svađamo oko toga.

-Toliko mlatim rukama dok hodam, čak me je sinoć jedna devojka od pozadi slučajno uhvatila za ruku.

-Najviše mrzim kad uspem sebi pahuljice u tanjir i onda otvorim frižider i skontam da nema mlijeka

Radim kao šankerica i konobarica u jednom kafiću. Danas je u kafić došao momak koji mi se već duže sviđa. Samo ću reć da sam napravila i bacila jedno 10 kava prije nego li sam mu odnila onu "pravu".

Živim u užem centru grada i baš na raskrsnici dve veoma promentne ulice. Nisam mogla ni naslutiti kada sam se doselila ovde da su ljuti toliko slobodni. Naime, ne prođe dan da ne vidim nagu osobu - komšinica zaliva cveće u tangama i brushalteru, komšija hvata vajles na terasi potpuno nag, drugi komšija se presvlači pored otvorene terase, jedna komšinica se sunča ispred zgrade...



Niko od mojih prijatelja, pa ni momak nije željan neke avanture, spontanih događaja, sve mora biti unaprijed i striktno određeno, imam osjećaj da se stapam sa njima i gubim sebe.




Postavila sam za alarm pesmu "I neću da se probudim jer mogu da poludim...kad vidim ko sam, kad vidim gde sam..."

U mom gradu je sad vašar tri dana, pa ringišpili, pa sa svih strana gaće, ćarape, tri para sto dinara, one uzavrele pljeske, pa krofnice, pa super secko, pa se guraš u onoj gužvi da vidiš narod...a ja u Bg-u sedim i učim.

U životu žalim jedino što se nisam pre trudnoće slikala gola. Da imam takvu sliku sada bi me razveselila.

Proveo sam 7 dana na moru sa tri drugarice, ili bolje reći koleginice sa faksa. Pričali smo o raznim temama, ponekad sam osećao kao da me ispituju. Na svaki moj postupak ili odgovor neka od njih je imala primedbu. Kad sam odlazio sa njima na more imao sam jedno mišljenje o njima, a sad imam drugo. Izgleda da nikad neću razumeti žene... Ne isplati se biti iskren!

Imam 21. godinu. Prošle godine sam uradio zvanični Mensin test i imao rezultat 147, pa zaključujem da ljudima više smeta kad je neko iznad, a ne ispod "proseka" jer obično dobijam komentare kako se mnogo pravim pametan, mnogo se*em, da sam smarač... Isto tako je i sa devojkama.

Našu vezu bih opisala kao strasnu, punu ljubavi, putovanja, lepih zajedničnih trenutaka, a naš brak sa "Šta ima za ručak?", "Ne mogu, umoran sam, sutra ćemo" i mnogo poljubaca koji ni ne dotaknu usne.

Često se pitam imaju li ljudi spoznaju o tome koliko su svojim poganim jezicima, uvredama, zlobnim smicalicama povredili ili pak unazadili nekoga i šta su prevashodno time u životu dobili, šta? Osećaj trenutnog zadovoljstva, supriornosti, nadmoći... Apelujem na sve nas da sreću, ljubav i zadovoljstvo tražimo u sebi i da trčimo sopstvenu trku ne upoređujući se sa drugima (ko koliko ima, šta, kako) jer ne možemo živeti tuđe živote, kao što ni drugi ne mogu živeti naš. Ne zavidimo na nečijem osmehu jer ne možemo ni naslutiti šta se iza njega skriva... Imam 22 godine i tokom školovanja sam bila izvrgnuta gore pomenutim stvarima, niko nikada nije ni naslutio kakve je to ožiljke ostavilo na mojoj duši. Bez obzira što se to svodi pod prošlost, to je deo mog života i znatno je uticalo na formiranje moje ličnosti.

Kompozitor i tekstopisac sam, koliko samo živaca izgubim kada mi dođu neke "zvezde", bukvalno, ali bukvalno ne mogu da se pokupe, ispadaju iz ritma, falširaju do te mere da se stvarno zapitam kako im je palo napamet da se uopšte bave pevanjem... Mlate ogromne pare, pevaju uglavnom pijanim ljudima koji i ne primećuju u klubu kako zapravo zvuči sve to, a moja duša zna koliko se namučimo, peglamo i prepravljamo moj saradnik i ja da bi to zvučalo bar pristojno. O njihovom cenkanju, zavlačenju i dugovanjima da i ne govorim...



Dok zijevam ne pokrivam usta nego podbradak.



Tolko dobro sviram gitaru da mi ista najviše služi za isterivanje kućnih ljubimaca iz sobe…

-Tata mi prodaje patike na pijaci, a pitanje koje najviše mrzim na svetu je "Je l' su ti to original patike, ili si uzeo kod ćala?''

-Razmišljam da se udam za prvog koji naiđe kako bi ljudi prestali da me podsećaju koliko imam godina i da mi je vreme za udaju.

-Pitam mamu, jel izgužvana košulja, kaže "nije". Dođem u firmu, odma pitanje "što si tako zgužvan???"

-Imam jako strogog šefa koji me je prošle sedmice izbacio iz cipela. Nešto sam se sva upetljala pred pripremu sastanka i kaže ti on meni, nešto si mnogo nervozna u zadnje vrijeme, neđi sebi nekog momka, smiri se malo. Inače imam 27 godina i stvarno nemam dečka.

-Dok čekam da se na semaforu upali zeleno radim vežbe za vaginu stisni, opusti, stisni...

-Kad se pokrivam sa dva pokrivača (ili više) uvek moram da im poravnam ivice, ne mogu da zaspim ako na levoj strani viri ćebe, a frotir visi na desnoj ili obrnuto.

-Šta drugo da vam kažem kad je moj brat uspeo da baci metlu u đubre, jer je mislio da nam ne treba.

-Moja baba, valjda zbog starosti i nedostatka osnovnog obrazovanja, uvijek izokrene svaku drugu riječ, koristi neke nove padeže... I ja sam i zezanja sada počeo da govorim "mačKOVI, nožOVI, najPRVIJI,čovjeNčanstvo..."

-Počela sam da radim u jednom kafiću i ne znam zbog čega kad god uđe neki par, na trenutak ih zamislim kako izgledaju dok se 'vole'... Nekad se toliko zgrozim, ali ne mogu da prestanem to da radim.