Arhiv filmskih novosti

Tajna arhiva Filmskih novosti - Tito bez cenzure


Prilikom posete Sovjetskom Savezu 1945. godine, Josip Broz Tito održao je kratak govor na moskovskom aerodromu, na tečnom ruskom, koji je kamerom zabeležio snimatelj „Filmskih novosti“. To je jedini poznati tonski snimak Tita dok govori ruski i samo delić mahom jedinstvene građe arhiva ove kuće, koju čini preko 15 miliona metara filmske trake na kojoj su snimljeni najznačajniji događaji i ličnosti od 1944. do danas.



Arhiv Filmskih novosti

Sav taj materijal – filmski zapis celokupne posleratne istorije, nalazi se u bunkeru površine oko 700 metara kvadratnih ispod zgrade „Filmskih novosti“ (FN), u Bulevaru vojvode Mišića.

U najznačajniju građu ovog arhiva, s obzirom na to da se ne mogu naći ni na jednom drugom mestu, spadaju snimci Tita, koji je bio jedna od glavnih „zvezda“ poznatog žurnala „Filmskih novosti“ – informativnog kolaža o dešavanjima u tadašnjoj Jugoslaviji, trajanja do desetak minuta, koji je do 1989. godine prikazivan pre svake bioskopske predstave. Sve do ekspanzije televizije, sredinom sedamdesetih, žurnal je bio najpopularniji informativni medij, jer je omogućavao javnosti da vidi kako poznati izgledaju u trodimenzionalnom izdanju. Uz Tita su uvek bila dvojica snimatelja „Novosti“, a pošto je ova ustanova kao Brozov „agitprop“ dobijala dosta novca, nije se štedelo na filmskoj traci, pa je snimano i deset, dvanaest puta više materijala od onoga što je iskorišćeno za žurnal.



Tito i pudla 1972

- Ovi „ostaci“ su posebno zanimljivi za istraživače, jer donekle otkrivaju kakav je Tito bio u privatnom životu. Deo tih snimaka nije bio dozvoljen za prikazivanje, a neki su samo sklonjeni, pošto nisu odgovarali medijskoj slici Broza. Recimo, na jednom snimku iz šezdesetih vide se Tito i Petar Stambolić kako na brodu „Krajina“ piju u društvu nekih drugarica iz SIV – a. Stambolić je bio pripit, pa je i zapevao, a Tito u šali upozorava društvo da ih kamerman snima. Danas nije neobično da neki političar zapeva, ali tada su se takve stvari krile od javnosti. Slično je, na primer, bilo sa snimcima Tita koji fotografiše pedesetak divljih svinja koje je odstrelio tokom jednog lova, ili dok pokušava da proguta vrelu kranjsku kobasicu koji su sklonjeni od javnosti – objašnjava Vera Ninić, bivša direktorka „Filmskih novosti“.



Kardelj, Ranković i Đilas zabeleženi kamerom „Filmskih novosti“

Ona dodaje da je Arhiv jedino mesto gde se može naći i filmski snimak celog toka suđenja Draži Mihailoviću. Zanimljivo je da su svi na strani tužioca, izuzev Mihailovića, tonski pokriveni. Generala samo snima kamera, ali se ne čuje šta govori.

- U „Filmskim novostima“ čuva se 55.000 kutija filma sa 2.311 brojeva žurnala i oko 700 naslova drugih filmova, od kojih su mnogi iz naše produkcije. Prvobitno je fokus žurnala bio na politici, ali ubrzo su naši snimatelji počeli da snimaju slike svakodevnice – omladinske radne akcije, pruge Beograd – Bar i Šamac - Sarajevo, Jadranska magistrala, železare u Nikšiću i Smedervu, HE „Đerdap“... Snimaju se izbori za mis, zabave, fudbalske i košarkaške utakmice, FEST, pred našim kamerama su pozirali Ričard Barton, Elizabet Tejlor i mnogi drugi glumci... Mi imamo snimak predstave „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihajlovića, koja je zbog Titove opaske svojevremeno skinuta sa repertoara Jugoslovenskog dramskog pozorišta – ističe naša sagovornica.



Devojke na čamcu 1960

Pored toga, u Arhivu „Filmskih novosti“ nalaze se i filmski zapisi prve zaječarske gitarijade, prvih koncerata „Korni grupe“, poseta stranih državnika – Čerčila, Brežnjeva, Kenedija, Pertinija, ali i Brionskog plenuma, koji se generalno malo snimao, i krstarenja broda „Galeb“ po Sredozemlju. Snimatelji „Filmskih novosti“ putovali su po afričkim, azijskim i evropskim zemljama, i postavili temelje kinematografije pojedinih afričkih država. Sačuvani su i materijali dobijeni razmenom – između ostalog, Vijetnamski i Korejski rat, kao i razni svetski događaji i festivali.



Jovanka peca 1972

- U našem fondu čuvaju se i predratni i materijal zaplenjen tokom Drugog svetskog rata. Tu su „Foksovi“ žurnali, sa snimcima Romanovih, na kojima se car Nikolaj, po običajima onog vremena, kupa go u reci sa oficirima, deo građe Karađorđevića, donošenje badnjaka na dvor iz 1939, poseta Kneza Pavla Hitleru, snimci Beograda neposredno posle nacističkog bombardovanja, Nemci koji prolaze pored Skupštine, a čuvamo i oko 12 sati zaplenjenih žurnala NDH i ustaškog propagandnog materijala – kaže Ninićeva.

Inače, snimatelji „Filmskih novosti“ nastavili su da beleže slike vremena i nakon prikazivanja poslednjeg broja žurnala: prve višestranačke izbore, ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Miloševića, Đinđića i ostale političare, studentske demonstracije, bombardovanje NATO, Specijalni sud, Hag, pozorišne predstave, izložbe, „Egzit“, „Guču“... Materijal se i dalje skuplja i „skladišti“ u arhiv.



Če Gevara „izgubljen“ među odloženim storijama

Jedan od najzanimljivijih kutaka u ovom bunkeru je takozvana soba odloženih storija, prostorija u kojoj su pohranjeni materijali snimani šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih koji uopšte nisu korišćeni čak ni za montažu žurnala. Najčešće zato što ih je vreme pregazilo, pa su izgubili na aktuelnosti, ili su urednici odustajali od neke teme. Tako se u ovoj sobi, primera radi, nalaze snimci Če Gevare napravljeni tokom njegove posete Jugoslaviji 1959. Dok ih nisu pronašli na policama sobe odloženih storija, zaposleni u Arhivu nisu ni znali da raspolažu tolikom građom o poznatom revolucionaru.



Soba odloženih storija

Nestali Hruščov i operska diva

Vera Ninić, bivša direktorka „Filmskih novosti“, kaže da su mnogi stvarno zabranjeni snimci vremenom nestali iz ove ustanove. Većinu je verovatno preuzela služba državne bezbednosti ili su zadržani u Maršalatu, a o sadržaju nekih se zna na osnovu svedočenja starijih radnika „Filmskih novosti“ koji su ih odgledali pre nego što im se izgubio trag.

- Jedan od tih snimaka vezan je za Tita i Jovanku, koji su se rastali 1977. Do tada, snimatelji „Filmskih novosti“ su svake godine snimali Jovanku kako bere čuvene Titove mandarine na ostrvu Vanga. Međutim, 1977. brala ih je operska pevačica Gertruda Munitić, za koju se pričalo da je u ljubavnoj vezi sa Titom. Taj snimak su gledali neki naši radnici, ali je nestao. Takođe je, po svedočenju snimatelja Aleksandra Cige Jovanovića, nestao i snimak Hruščova kome jedna od babuški iz pratnje pere noge u lavoru tokom posete Brionima, kao i deo materijala sa studentskih demonstracija 1968 – kaže Ninićeva.


srbinside.

DOSAD NIKAD OBJAVLJENE FOTKE: Debeljuškasti Tito u kupaćim gaćama, šeta pudlice i vučjaka!

Iz Filmskih novosti, praktično Titove televizije u ono vreme, u kojoj je čuvano ukupno 6,5 miliona metara filmske trake, izlazi materijal o maršalu koji do sada nikada nije prikazan



Snimci doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, nikad do sada objavljeni, na kojima u kupaćim gaćama i s dušekom uživa na Brionima, ekskluzivno će ugledati svetlost dana, zahvaljujući Filmskim novostima.

- Zbog njegove sujete i građenja kulta ličnosti, Tito nije želeo da se slika bez gornjeg dela odeće – objašnjava direktor Filmskih novosti Vladimir Tomčić segmente snimaka na kojima se vidi maršalov stomak na koga nije bio baš ponosan.

Više od 6,5 miliona metara filmske trake izašlo je iz “Sobe tajni” i biće predstavljeno kroz 24 jednočasovne epizode, koje će režirati različiti reditelji iz cele bivše Jugoslavije.

- Povod za ovaj projekat nije pomodarstvo, nego saznanje da se u depou Filmskih novosti, koje su osnovane pre 69 godina, a koje su u velikoj meri bile u funkciji promocije Tita kao ličnosti, nalazi dragocen materijal. Nekoliko sati dnevno ekipa je snimala Tita u raznim situacijama: na sednici vlade, u Belom dvoru, u Užičkoj ili u poseti nekoj državi – objašnjava on.



Zbog vremenske distance danas, dodaje on, materijal je istorijski dragocen, jer je lakše doći do istine.

- Od svakog materijala koji se snima deo se montira, a deo nikad ne iskoristi. Pre svakog filma je morao je ići žurnal i najčešće se počinjalo s Titom, mada je tu bilo i sporta i kulture. To je bila takoreći njegova lična televizija. Od neobjavljenog materijala režiseri su birali delove. Povod je da se prikaže nešto potpuno novo, a da se istovremeno prikaže materjal koji se odnosi i na disidente poput Đilasa, Rankovića, Jovanovića… Kako je ko od njih nestajao s političke scene, tako je i mehanički odstranjivan sečenjem trake i odlaganjem u depo – dodaje Tomčić.



Potencijal serijala od 24 epizode je i pokušaj da se s tom vremenskom distancom bude bliže istini o njemu kao čoveku.

- Polovina režisera će biti eminentna imena, a polovina mlađi autori, koji nemaju iskustvo i genijalnost starijih autora, ali s druge strane imaju distancu i mogućnost da budu nepristrasni. Mi stariji pamtimo to vremene po Titu i po našoj mladosti koja je sama po sebi bila lepa i onda romansiramo priču o Titu – dodaje naš sagovornik.

Spisak imena koja će raditi na projektu nije konačan, jer je interesovanje veliko.

- Dušan Makavejev, najstariji među njima, neće biti samo autor, već kao Titov savremenik i neko ko ga je lično poznavao, kao i Koču Popovića i neke visoke političare. Njegova vizura je još interesantnija jer se ne vezuje samo za ono što je pročitao, već i za ono što je lično doživeo. Biće tu 12 autora njegovog kalibra, ne samo iz Srbije, već i Iz Hrvatske, Bosne, Makedonije, Slovenije… Građani, stručnjaci, istoričari iz Hrvatske i Bosne ne moraju misliti isto o Golom otoku, Nesvrstanima… U tom sukobu mišljenja gledalac može da dođe do svojih zaključaka.



Iz materijala je do sada već utvrđeno da je Tito s Rankovićem i Đilasom imao najbliži mogući odnos koji se ne zasniva samo na istorijskim pričama. Na 80 odsto svih Titovih snimaka iz vremena kad su oni bili aktuelni, bilo na Brionima, Belom dvoru ili zvaničnim sastancima, oni su bili prisutni. Tito je s njima provodio i privatno i službeno vreme.

Za sada je poznato da će muziku pisati Vojkan Borisavljević, a pregovara se i s još nekim ljudima. Epizode će biti hronološke, a svaki autor će raditi jednu epizodu.

- U duhu uzora, poput Historija i BBC, gde su pored autentičnih snimaka, jako poželjni i komentari ljudi iz tog vremena, o čemu god da pričaju, saznajete mnoge nove dragocene detalje – zaključuje Tomčić.



Foto: Marko Todorović

(A. P.)

Novi projekat Filmskih novosti



Novi projekat "Filmskih novosti" : Serijal o Titu u režiji dvadeset četiri reditelja.
Jedini domaći filmski žurnal, "Filmske novosti", koje su skoro pet decenija bile neizostavni deo i amblem bioskopskog repertoara širom nekadašnje Jugoslavije, ponovo su u velikim projektima.

Na nedavnom sastanku u Savetu Evrope - sednici Euroimaža (Evropskog fonda za podršku koprodukcijama, distribuciji i prikazivanju filmova), po rečima Vladimira Tomčića, predstavnika Srbije i direktora "Filmskih novosti", promovisan je novi kapitalni projekat. Reč je o dokumentarnom materijalu o Titu, koji bi se prikazivao u 24 jednosatne epizode, u režiji 24 reditelja iz nekadašnjih jugoslovenskih republika.

- Veći deo ovog materijala prvi put će biti prikazan, a odlučili smo da film režira više reditelja, da bismo imali različitu vizuru tog vremena. Oni mogu imati oprečna mišljenja, što je dobro, jer ćemo tako biti bliži istini o toj državi, epohi, i životu koji smo živeli - kaže Vladimir Tomčić. - Ovaj projekat radiće se na nivou države, u njega su odmah ušle Makedonija i BiH, a zainteresovane su Hrvatska i Slovenija, i pregovori su u toku.

Kako ističe Tomčić, dokumentarni serijal o Titu smatraju dragocenim i mnoge zemlje van našeg regiona, Francuska, Nemačka, Engleska..., koje takođe daju podršku novom projektu

"Filmske novosti" i danas sarađuju sa najznačajnijim evropskim kućama, naše materijale koriste Bi-Bi-Si, francuska televizija, italijanska, nemačka, čak i alžirska, pogotovu je ta saradnja proširena od kad je počeo "History channel". Jer, dokumentarni film je, pre svega, ozbiljan i verodostojni fakt. A "Filmske novosti" imaju oko sedamnaest miliona metara dokumentarne trake iz naše sopstvene produkcije. Ne znam da li iko u Evropi ima toliko materijala, i tako bogatu i raznovrsnu filmsku arhivu i dokumentaciju koja pokriva period od 1944. godine do danas. Naš arhiv sadrži predratni, zatim zaplenjeni arhiv iz Drugog svetskog rata, a čuva se i oko 56.000 kutija filma snimljenog na traci formata trideset pet i šesnaest milimetara - kaže Tomčić.

Ovi snimljeni žurnali, mesečni pregledi i specijalni filmovi, predstavljaju, zapravo, "enciklopediju" političkog, društvenog, kulturnog i svakodnevnog života tokom nekoliko decenija. Nema važnije oblasti o kojima "Filmske novosti" nisu izveštavale, od obnove i izgradnje zemlje, Pokreta nesvrstanih, olimpijada... do važnih događaja izvan granica nekadašnje zemlje. Snimatelji "Filmskih novosti" pravili su reportaže po čitavom svetu, a u okviru međunarodne razmene sa istim ustanovama, oni su i svet izveštavali o nama.

- Na isti način radimo i danas - "Filmske novosti" imaju dvadeset pet zaposlenih, među kojima su reditelji i kamermani, i dalje beležimo značajne događaje, kao hroničari ove zemlje. Od 1991. do 1999. elektronskom tehnikom snimljeno je više od 8.000 minuta dokumentarnog materijala, a o NATO bombardovanju Srbije imamo dokumentaciju od četiri stotine osamdeset minuta. Tu je i dokumentacija o prenosu moštiju kneza Pavla, i svim drugim važnim zbivanjima kod nas - kaže Tomčić.

Ipak, važna razlika u odnosu na vreme kada smo žurili da uđemo u bioskopsku salu pre nego što započnu "Filmske novosti" je ta što se, nažalost, više ne prikazuju u bioskopima.

Parada JNA 1985

Prvomajska parada 1947

JNA Parada 1975

Dan mladosti

Nastavni film - Ponašanje starešine JNA

Sportski film u krupnom planu

Na festivalu posvećenom ostvarenjima iz sporta, koji se održava na Zlatiboru, u konkurenciji za nagrade 13 naslova iz isto toliko država



Zlatibor – Za nagrade na trećem Međunarodnom festivalu sportskog filma „Zlatibor 2014” koji se održava u Kongresnom centru „Srbija” na Zlatiboru nadmeće se 13 sportskih filmova iz isto toliko država, po izboru selektora Nikolaja Parahovnika, reditelja iz Rusije. O najboljim ostvarenjima odlučuje stručni žiri kojim predsedava naš istaknuti reditelj Puriša Đorđević.

Publika, tako, ovde ima priliku da vidi dokumentarce o fudbalskim počecima u Južnoj Africi (film „Više od igre”), značaju trenera u sportu (norveški „Lokvanji u cvatu”), kako tinejdžeri kroz sport prevazilaze svoje nesigurnosti („Trka” iz Kanade), putu do olimpijskog zlata (bugarski „Prvi”), pa i o genu za brzinu (engleski „Jusein Bolt”), upregnutim psima („Stići do kraja” iz Poljske), maratonskom čudu iz Indije („Mali maratonac”) i druge.

A na otvaranju, festivalski savet je zaslužnima za razvoj sporta i filma dodelio priznanja. Nagrade za životno delo dobili su dvostruki olimpijski pobednik slovenački gimnastičar Miroslav Cerar, zatim predsednik fudbalskog saveza Ilinoisa Branko Ilić, treneri Radomir Antić i Ranko Žeravica, te naš reditelj Goran Marković. Od njih su dodeli nagrada prisustvovali Cerar, kome je priznanje uručio Dane Korica, i Marković, kome je nagradu predao bivši teniser Slobodan Boba Živojinović.

Nagrađene su, takođe, i dve zaslužne institucije: „Filmske novosti”, čiji je direktor Vladimir Tomčić nagradu primio iz ruku glumca Lazara Ristovskog, i Sportski savez Srbije. Festival je zvanično otvorio predsednik zlatiborske opštine Čajetina Milan Stamatović, a revijalno je na otvaranju, uz prisustvo glumaca i autora, prikazan naš igrani film „Montevideo, vidimo se”.

Posebno obeležje ovom festivalu daju dešavanja posvećena jubileju „Filmskih novosti”, koje traju punih 70 godina, pa je tim povodom ovde, dva meseca pre nego što će se to dogoditi u Beogradu, otvorena izložba. Otvorio ju je glumac Lazar Ristovski govoreći o značaju te institucije, koja je bila naš glavni prozor u svet pre televizije i „moćna mašinerija u vreme Tita”, da bi poslednjih godina, kako je rekao, postala moderan producent. Revija dokumentarnih filmova iz arhiva „Filmskih novosti” o sportu, snimljenih između 1946. i 1989. godine, u programu je zlatiborskog festivala.

Prema izjavi direktora „Filmskih novosti” Vladimira Tomčića, u tim žurnalima od rata do danas, sport je imao zapaženo mesto, što se vidi i u ovde predstavljenoj monografiji.

– „Filmske novosti” su, takoreći, bile televizija pre televizije, uvek s politikom, naukom, kulturom i, naravno, sportom: od atletičara Franje Mihalića i Vere Nikolić, preko košarkaša svetskih prvaka iz Ljubljane, Zvezde u Bariju i danas do Novaka Đokovića to praćenje je neizostavni deo naših aktivnosti. Malo je poznato, recimo, da je Jugoslavija posle rata igrala dva puta u finalu teniskog Devis kupa, 1946. i 1947. godine, imamo to zabeleženo. Ove mečeve izgubili smo od Australije, ali bio je to veliki uspeh. A fudbal kao sport je najzastupljeniji. Ovi materijali su danas potpuno dostupni javnosti, čuvaju se u našim depoima. Imamo ukupno 15,5 miliona metara filmske trake – kaže Tomčić.