Stvari koje bi trebalo da se uče u školi

Današnje školstvo, i kod nas i u inostranstvu, je često orijentisano na memorisanje i bubanje lekcija napamet, a ne na neka praktična znanja koja nam trebaju u životu. Za to ne treba kriviti nastavnike, jer se ipak oni trude da to izmene, već inertnost celog sistema, nestručnost i nemanje želje da se malo izađe iz ustaljenih obrazaca. Ne možemo sve staviti ni roditeljima na pleća, jer su i oni u manjku vremena, a i pitanje je koliko i oni sami znaju.


Nabrojaćemo jedanaest stvari za koje mislimo da bi trebalo da se uče u školi, a ako vi mislite da još nešto treba da se doda na spisak, biće nam drago da to podelite sa svima nama u komentarima.

1) Upravljanje vremenom

Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju učenici, studenti, ali i odrasli ljudi je nedostatak vremena za sve ono što želimo da uradimo. Neuspeh nije uvek rezultat nečije lenjosti ili nedovoljne inteligencije, već neznanje kako da se dobro organizujemo. A to je zaista prava veština, koja se izučava kao prava nauka. Najčešće greške koje ljudi prave kada se sami organizuju je da ili počnu previše stvari u isto vreme, ili se preopterete, ili sve ostave za poslednji čas. Kada bi deca, u doba kada se navike stvaraju, naučila kako da se bolje organizuju, mi bi imali mnogo uspešnije ljude. Čak bi i samim nastavnicima koristilo da ovladaju ovom veštinom.

2) Kuvanje i domaćinstvo

Današnji ljudi sve manje kuvaju. Razlog je uglavnom nedostatak vremena, ali se kasnije zapada u začarani krug. Roditelji koji nemaju vremena, ne nauče ni svoju decu kuvanju, pa kasnije ona i kada bi želela da sama kuvaju, to ne umeju. Znamo da je kuvanje veoma zdravo i ekonomski isplativo, pa stoga nikome ne bi škodilo da ovlada osnovnim veštinama kuvanja.

3) Borba sa zakonima i birokratijom

Nema osobe koje nije izgubila živce podnoseći raznorazne podneske, tužbe, molbe i slične zahteve biroktraskim službama. Birokratija ima svoja pravila, a običan građanin u njih nije upućen. Stoga, kada odete u opštinu da podnesete zahtev za socijalnu pomoć, legalizaciju kuće, ili slično, počinje prava noćna mora. Stalno vam se traže novi papiri, a vi ne znate šta i kako da uradite.

To se odnosi i na poznavanje zakona. Nema svako novca da angažuje advokata za svaku sitnicu, ali ne zna kako da se nosi sa nekim sitnim pravnim zagonetkama u koje zapadne. Na primer, šta raditi ako vam poslodavac ponudi ugovor o sporazumnom raskidu, ili kako podneti zahtev za socijalnu pomoć, itd. Ne samo da niste svesni koja su vaša prava, već ne umete ni da se izborite za njih.

4) Veština učenja

Za uspeh u životu je uvek dobro imate veštine koje se traže na tržištu (osim ako ne planirate da se bavite politikom). Sticanje tih veština nekome ide lakše, a nekome teže. Na američkim univerzitetima već postoje časovi koji uče studente tehnikama učenja. Sve te tehnike su zasnovane na rezultatima psiholoških istraživanja, i od najvećeg lenjivca mogu da naprave stručnjaka. Toga nažalost kod nas nema i to je prava šteta.

5) Štednja i upravljanje novcem

Zašto i kada uzeti kredit, šta je to inflacija, i kako izbegavati zamke preteranog trošenja su veštine koje su neophodne, a mnogi ih, nažalost, steknu, tek kada postane kasno.

6) Očuvanje duševnog zdravlja


Velika većina stanovništva danas pati od stresa i depresije, što zbog preteranog rada, što zbog nemaštine i problema. Pripremanje dece unapred za takve situacije može da umnogome olakša njihov kasniji život.

7) Kritičko razmišljanje i traganje za informacijama

Decu treba učiti da ne treba da veruju svemu što pročitaju, i da nije uvek ono što eksperti govore tačno. Danas se govori jedno, a sutra će se ispostaviti nešto sasvim drugo. Zato treba decu učiti da sami razvijaju svoje mišljenje, i da sami tragaju za kredibilnim informacijama nezavisno od eksperata i televizije.

Programiranje

Uskoro neće biti dovoljno baratati osnovnim funkcijama na račučnaru i programima za obradu teksta i tabela. Štaviše, u nekim osnovnim školama na Zapadu sva deca počinju da uče programiranje. Sa razvojem informacionih tehnologija zahtevi radnih mesta će porasti. Jednostavne operacije će obavljati roboti, a ljudi će morati da rade znatno zahtevnije poslove. Zato bi decu trebalo pripremiti na vreme.

9) Osnove prve pomoći i lična zaštita


Zamislite da ste svedok saobraćajne nesreće. Šta biste prvo uradili da pomognete žrtvama? Umete li da nekom zaustavite krvarenje ili pomognete na bilo koji način? Ako je odgovor da, to verovatno niste naučili u školi. Deci su potrebna znanja, ne samo kako da drugima pomognu u nesreći, već kako i da sebe spasu od opasnih situacija, na primer, kako da se ponašaju kada u zgradi izbije požar.

10) Zdrav život

Sve je više otrova oko nas, i pojedinac ne zna kako da ih izbegne. Sve kompanije za sebe tvrde da proizvode zdravu hranu, ali kako da prepoznamo da li je to tačno? Džaba što nam na svakoj hrani pišu sastojci i način pripreme, kada mi ne znamo da to protumačimo. Zato bi bilo veoma korisno da se u školi uči razlikovanje zdravih od nezdravih aktivnosti, sve u skladu sa najnovijim naučnim otkrićima.

11) Beg od reklama

Svima nama bi koristio jedan kratak kurs zdravog razuma. Svi često podležemo reklamama, gde nas ubeđuju da ćemo biti srećniji, zdraviji i lepši, ako kupimo neki proizvod. To naravno nije tačno, već je cilj da nas navuku da nešto kupimo. Reklame su svuda oko nas i teško je izboriti se sa njima. Decu bi trebalo učiti da im ne verujemo, već da razmišljamo racionalno.


daliznate

Ako se uvedu u nastavni plan predmeti iz uvodne teme, djeci će ostati premalo vremena da nauče bar ono osnovno o svijetu oko sebe. 

Osnovno što djecu treba naučiti je da uživaju u učenju, jer je znanje zadovoljstvo koje jednoga dana na poslu prerasta u moć.
Djecu treba učiti kritičkom razmišljanju i logičnom povezivanju činjenica koje nauče, te da se uzdaju u svoje znanje, a ne internet koji često nekontrolirano daje netočne podatke. 

Jer ako se jednoga dana internet sruši, imaćemo vojsku intelektualnih bogalja koji ne znaju ništa. 
Mrak.

Dopada mi se ova veština učenja..to bi trebalo da uče od malih nogu da bi im bilo lakše kasnije da savladaju ogromno i obimno gradivo..

Citat :

4) Veština učenja

Za uspeh u životu je uvek dobro imate veštine koje se traže na tržištu (osim ako ne planirate da se bavite politikom). Sticanje tih veština nekome ide lakše, a nekome teže. Na američkim univerzitetima već postoje časovi koji uče studente tehnikama učenja. Sve te tehnike su zasnovane na rezultatima psiholoških istraživanja, i od najvećeg lenjivca mogu da naprave stručnjaka. Toga nažalost kod nas nema i to je prava šteta.

Sa ovim se slažem više od svega ostalog, mada ne kažem da ni ono drugo nije potrebno..

Postoje doduše neki predmeti gde nastavnici, profesori, načinom ispitivanja pokazuju deci kako i koje činjenice treba učiti, da se ne bi učile nepotrebne , suvišne stvari ali, postoje i oni profesori koje to ne interesuje već samo da se zna sve što su oni ispredavali ...To je opet do profesora, mada, mislim, kada bi se malo, ali samo malo više, posvetili tome da naročito u petom razredu kada je gradivo znatno obimnije i kada ima dva tri puta više predmeta nego do petog razreda, da taj način učenja njihovog predmeta bolje objasne deci ...Tada bi i rezultati biti mnogo bolji...

Gledam na tv serije o životu na Aljasci. Fascinira me kako roditelji prenose svoje znanje na djecu. Očevi na sinove, a majke na kćeri. Još više me fascinira kako su ta djeca toga svjesna i koliko su zahvalna svojim rotiteljima.

Nema te škole koja može zamijeniti roditelje u nekim stvarima. Škola treba dati znanje i kulturu. Otvoriti djeci oči, što se kaže. 

Iako se slažem s nekim tezama iz uvoda teme.
U sedmom i osmom razredu bi trebao postojati predmet, recimo da se zove Domaćinstvo. U tom predmetu bi se učilo o kuhanju, sve o kući i kućnim poslovima, važnosti čistoće, sitnim popravcima i slično.

U srednjoj školi bi uveo predmet, recimo da se zove Upravljanje domaćinstvom, u kome bi djeca učila o svemu što treba da se uspješno domaćinstvo vodi i razvija. Znači od važnosti štednje, ekološkoj svijesti, financijskom poslovanju kućanstva, ........

ne pljuj u tanjir iz kog kusaš 

nema od škole više ništa.

istorija.