Oto Logo (Beograd, 15. avgust 1931 — Beograd, 4. januar 2016) bio je srpski vajar.
Oto Jovan Logo, Rođen je 15. avgusta 1931. godine u Beogradu. U Subotici je završio gimnaziju, a zatim je završio Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku. Ostao je da živi i radi u Beogradu. Član je ULUS-a od 1955. godine.[4] Godine 2007. dobio je nacionalnu penziju.
Preminuo je u Beogradu 4. januara 2016. godine u svojoj osamdeset i četvrtoj godini.
Izlagao je na velikom broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Priredio je samostalne izložbe u sledećim gradovima: Beograd, Pariz, Venecija, Skoplje, Sarajevo, Lijež, Brisel, Niš, Cirih, Manhajm, Njujork, London, Zagreb, Dubrovnik, Aranđelovac, Novi Sad, Struga, Ohrid, Zemun, Mionica.
Samostalno je izlagao skulpturu i grafiku u Beogradu 1957, 1959. i 1962. godine. Izlagao je na izložbama:
„Savremena srpska grafika“, Novi Sad, 1959.
III i IV „Međunarodna izložba grafike“, Ljubljana.
I i II „Izložba jugoslovenske grafike“, Zagreb.
Izložbe „Savremena jugoslovenska grafika“ u Veneciji, Torinu, Milanu, Rimu, Tokiju i Kubi.
Izložba „Savremena srpska umetnost“, Zagreb, 1963.[7]
Posle višegodišnje pauze Oto Logo je izlagao svojih devet eksponata na grupnoj izložbi „Fashion Avenue Art“, u Audi salonu, u Beogradu, 27. maja 2008. godine.[8][9] Takođe je izlagao u „Galeriji '73“ na grupnoj izložbi pod nazivom „Hronika likovne Sremčice“, od 26. avgusta do 4 septembra 2008. godine.
Oto Logo je autor velikog broja skulptura, bista i spomenika. O broju svojih radova kaže:
„Napravio sam 1.215 skulptura, a od toga više od 500 bista. Uradio sam 32 javno postavljena spomenika
Dela u Srbiji
Spomenik palim borcima, Kovačica, 1954.
Bista Luja Pastera, Subotica, 1965.
Bista Andrije Štampara, Subotica, 1966.
Spomenik „Školjka“, Aranđelovac, 1966.
Bista Ludvika Hircfelda, Subotica, 1967.
Bista Milana Jovanovića Batuta, Subotica, 1968.
Bista Edvarda Dženera, Subotica, 1968.
Spomenik Dragojlu Dudiću, Valjevo, 1971.
Spomenik „Prozivka“ ili „SNOP“, Subotica, 1977.[a]
Spomenik Branku Krsmanoviću, Paraćin, 1981.[b]
Spomenik ljiškoj borbi 1941. godine, Ljig, 1981.
Spomenik palim borcima NOR-a, Obrenovac, 1983.
Spomenik Ivanu Sariću, Subotica, 1984.
Spomenik bojničkim žrtvama 1942. godine, Bojnik, 1984.
Spomenik narodnom heroju Dušanu Jerkoviću, Bajina Bašta, 1987.
Spomenik Živojinu Mišiću, Mionica, 1988.
Spomenik ratnicima oslobodilačkih ratova 1912-1918. godine, Aleksandrovac, 1990.
Spomenik Jovanu Cvijiću, Beograd, 1994.[13][4]
U Spomen-muzeju „21. oktobar“ su 1975. godine postavljene dve skulpture od pocinkovanog lima, jedna naspram druge, autora Ota Loga: „Prodor ka istoku“, skulptura orla, koji simbolizuje nemačku vojnu silu na početku rata i „Smrt mastodonta“, skulpturu koja prestavlja pticu koja se pretvara u bezobličnu masu metala simbolizujući time slom fašističkog pokreta.[14]
Oblikovao je „Veliku zlatnu plaketu - vojvoda Živojin Mišić“.[15]
Dela u inostranstvu
Spomenik Marku Miljanovu, Podgorica.
Spomenik Veljku Vlahoviću, Kolašin.
Spomenik prve smotre vazduhoplovnih jedinica 1944. godine, Vis.
Spomenik Habibu Burgibi, Tunis
Nagrade
I nagrada na jugoslovenskom konkursu za zlatnu značku „Sterijinog pozorja“, Novi Sad, 1958.
Nagrada za grafiku „Zlatna igla“ ULUS-a, Beograd, 1961.
I nagrada za skulpturu na VI oktobarskom salonu, Beograd, 1965.
I nagrada za skulpturu, Beograd, 1966.
Oktobarska nagrada grada Beograda, 1967.
Nagrada za skulpturu „Zlatno dleto“ ULUS-a, Beograd, 1974.
I nagrada na II bijenalu male plastike, Murska Sobota, 1975.
I nagrada na pozinom konkursu za spomenik predsedniku Republike Tunis Habibu Burgibi, Tunis, 1975.
I nagrada na izložbi „NOB u delima likovnih umetnika Jugoslavije“, Beograd, 1976.
Orden „Velikog oficira“ za kulturne zasluge, Tunis, 1977.
I nagrada na konkursu za spomenik vojvodi Živojinu Mišiću, Mionica, 1987.
I nagrada na konkursu za spomenik Marku Miljanovu, Podgorica, 2001.[4]
Vikipedija