Сергеј Назарович Бупка, 4. децембар 1963 је бивши совјетски и украјински атлетичар у дисциплини скок с мотком. Освојио је 6 узастопних Светских првенстава у атлетици, злато на Олимпијским играма 1988. и 35 пута је постављао светске рекорде у скоку мотком (17 пута на отвореном и 18 пута у дворани). Први је атлетичар који је прескочио 6 метара и за сада једини који је прескочио 6,10 метара. Тренутно држи светски рекорд у скоку с мотком на отвореном са 6,14 метара, који је поставио 31. јула 1994. у Сестријереу и светски рекорд у дворани од 6,15 метара, који је поставио 21. фебруара 1993. у Доњецку.
Биографија
Сергеј Бупка је рођен и одрастао у градићу Луханск. Његов отац је био војник, а мајка медицинска сестра. Бупка је изјавио да ниједно од њих двоје није било активно у спорту. Старији брат Василиј Бупка је такође био скакач мотком и наступао је за Совјетски Савез и Украјину. Сергеј је имао такмичарски дух који је каналисао у неколико спортова, све док није упознао тренера скока мотком Виталија Петрова. Са овом дисциплином је почео да се бави у 11. години, када је ушао у Дечју и омладинску спортску школу Динамо у Ворошиловграду, где га је тренирао Петров.[1] Године 1978, са 15 година, Бупка се преселио у Доњецк са Петровим, где је имао боље услове за тренинг.
Спортска каријера
Сергеј Бупка је у свет међународних атлетских такмичења ушао 1981. учешћем на Европском првенству у атлетици за јуниоре, где је освојио 7. место. Али тек је Светско првенство у атлетици 1983. у Хелсинкију било улаз у свет најбољих атлетичара, на ком је релативно непознати Бупка освојио златну медаљу скоком од 5,70 m. Светски рекорд је први пут оборио скоком од 5,85 метара 26. маја 1984, а побољшао га је следеће недеље на 5,88 m, а месец дана касније је прескочио 5,90 m. Бубка је буквално доминирао у овој дициплини, али није имао среће да освоји злато на Летњим олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу јер је Совјетски Савез бојкотовао те Игре. Злато на играма у Лос Анђелесу освојио је Француз Пјер Кинон.
Бупка је прескочио 6,00 метара 13. јула 1985. у Паризу, а та висина се дуго сматрала недостижном и том приликом је поправио лични рекорд за 6 cm. Злато освојено у Хелсинкију одбранио је 1987. на Светском првенству 1987. у Риму, а једино олимпијско злато Бупка је освојио на Играма у Сеулу 1988. Бупка је 15. марта 1991. у Сан Себастијану прескочио висину од 6,10 m и за сада је једини спортиста коме је то успело. Злато освојено у Хелсинкију и Риму је одбранио на Светском првенству 1991. у Токију. Олимпијске игре 1992. у Барселони су биле велико разочарање јер из 3 покушаја није прескочио 5,30 m и остао је без медаље. Актуелни светски рекорд у скоку мотком у дворани поставио је 21. фебруара 1993. у Доњецку, а светски рекорд на отвореном од 6,14 m 31. јула 1994. у Сестријереу. Четврто злато на светским првенствима освојио је на Светском првенству 1993. у Штутгарту, а пето две године касније на Светском првенству 1995. у Гетеборгу. Због повреде пете није бранио златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти. Последње, шесто злато на на светским првенствима освојио је 1997. на првенству у Атини. Бупка је учествовао на Олимпијским играма у Сиднеју, али је испао након 3 неуспешна покушаја на висини 5,70 m. Професионалну спортску каријеру окончао је 2001.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Legende atletike Pet 4 Jul - 16:02
Јусејн Болт
Јусејн Сент Лео Болт, Трелони, 21. августа 1986) је спринтер са Јамајке, који се такмичи у дисциплинама 100 и 200 метара, као и у штафети 4 × 100 метара. Актуелни је олимпијски победник, као и власник светског и олимпијског рекорда у све три дисциплине. Постао је први спринтер у историји који је освојио шест златних олимпијских медаља. На Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу поставио је светски рекорд у трци на 100 метара резултатом 9,69 секунди и светски рекорд у трци на 200 метара са временом 19,30 секунди. Први је спринтер у историји којем је пошло за руком да обори светски рекорд у обе ове дисциплине на истом такмичењу. Занимљиво је да је Болт био светски првак на 200 метара, а да му је ово такмичење у трци на 100 метара било тек пето званично такмичење у каријери.
На Светском првенству у Берлину 16. августа 2009. побољшао је свој светски рекорд из Пекинга у трци на 100 метара на 9,58 секунди. Четири дана касније, 20. августа, у финалној трци на 200 метара осваја златну медаљу уз постављање новог светског рекорда 19,19 секунди.
Болт је рођен 21. августа 1986. у Шервуд контенту, градићу у Трелонију на Јамајци. Његови родитељи, Велесли и Џенифер су имали малу бакалницу у руралном делу земље. Јусејн има брата Садикија и сестру Шерин. Још током основне школе је показивао изузетан спринтерски потенцијал и у том периоду је учествовао на државном првенству основних школа. У средњој школи се бавио и крикетом. Тренер школске крикет екипе је уочио његову брзину на терену и усмерио га је да се посвети искључиво атлетици
Болт се на Олимпијским играма 2008. у Пекингу такмичио у тркама на 100 и 200 метара, и као актуелни светски рекордер на 100 метара био је највећи фаворит за освајање злата у обе ове дисциплине. Светски рекордер на 200 и 400 метара Мајкл Џонсон је подржао Болта. Изјавио је тада да Болту неће представљати проблем то што нема довољно искуства. Пласман у финале трке на 100 метара Болт је изборио тако што је у четвртфиналу и полуфиналу трчао 9,92 односно 9,85 секунди.
У финалној трци, деоницу од 100 метара је истрчао за 9,69 секунди, чиме је поправио сопствени светски рекорд. Трку је завршио са значајном предношћу у односу на другопласираног Ричарда Томсона. Болт је успео да постави нови светски рекорд без помоћи ветра (+0,0 м/с), а и када је схватио да ће победити у трци, осетно је успорио како би прославио победу. Његов тренер је тада изјавио да је Болт могао да оствари време од 9,52 секунде само да је трчао до краја као што је трчао у првих 60 метара трке. После анализе финалне трке од стране Института за теоретску астрофизику Универзитета у Ослу, физичар Ханс Ериксен и његове колеге су закључиле да је Болт ову трку могао да трчи испод 9,60. Узевши у обзир бројне факторе као што су Болтов положај, убрзање и брзина у односу на другопласираног Томсона, тим научника је установио да је Болт могао да оствари резултат од 9,55 да није почео да се радује пре поласка кроз циљ. Болт је тада изјавио да му поправљање светског рекорда није било приоритет, већ да је његов основни циљ био освајање златне медаље, прве за Јамјку на играма у Пекингу. Освајч олимпијске медаље, Крис Акабуси је Болтово пљескање по грудима пре проласка кроз циљ окарактерисао као обично шепурење, које га је коштало бољег резултата. Председник Међународног олимпијског комитета Жак Рог је оценио да је Болт својим поступком омаловажио своје противнике. Болт се бранио да му то није била намера, већ да је једноставно био пресрећан када је схватио да нико не може да угрози његову победу. Ламин Дијак, председник Међународне асоцијације атлетских федерација је подржао Болта изјавом да је његова прослава победе била прикладна с обзиром на њене околности.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Legende atletike Pet 4 Jul - 16:17
Карл Луис
Карлтон Фредерик Луис рођен 1. јула 1961. у Бирмингему, Алабама, САД), је бивши амерички атлетичар. У избору МОК-а проглашен најбољим атлетичарем XX вијека, а по мишљењу многих је и најбољи спортиста свих времена.
Карл Луис је освојио девет златних и једну сребрну олимпијску медаљу на олимпијским играма (ОИ) 1984, 1988, 1992 и 1996. (Лос Анђелес, Сеул, Барселона и Атланта); Осмоструки је светски првак у атлетици на светском првенству (СП) од 1983. до 1993, и то кад су се светска атлетска првенства одржавала сваке четири године, а не сваке две, као данас. Карл Луис, спортски феномен, који ће се тешко поновити, ујединио је у својим успесима подвиге више врхунских атлетичара. Поновио је подвиг који је прие њега остварио Џеси Овенс у Берлину, 1936, победивши на 100 m, 200 m, у скоку у даљ и у штафети 4 пута 100 m. Поновио је подвиг свог сународника Ал Ертера, који је победио на четири Олимпијаде (од 1956. - 1968, у бацању диска), победивши такође на четири Олимпијаде, у скоку у даљ. Притом треба напоменути да нико, пре ни после њега, није у скоку у даљ победио чак ни два пута. Уз то, ниједан спринтер није победио на олимпијским играма два пута на 100 m, а Карл Луис је то учинио 1984. и 1988
Карл Луис се квалификовао и за Олимпијске игре у Москви, 1980, (као 19-годишњак), у штафети 4 пута 100 m и у скоку у даљ, али није учествовао због бојкота америчке репрезентације, чиме му је можда ускраћена медаља - у штафети, чиме би заcео на прво место вечне листе олимпијаца са највише медаља. Овако се налази на четвртом месту, иза Ларисе Латињине, гимнастика, Украјина, Пава Нурмија, атлетика, Финска и Марка Шпица, пливање, САД. Све четворо имају по 9 златних медаља, а поредак одређује број сребрних и бронзаних: Латињна 5 сребрних и 4 бронзане, Нурми 3 сребрне, Шпиц 1 сребрна и 1 бронзана, Луис 1 сребрна медаља. Међутим Карл Луис је спортиста са највише појединачно освојених златних олимпијских медаља - 7, ако рачунамо актуелне спортске дисциплине (Реј Јури, САД, освојио је 8 појединачних златних медаља 1900, 1904. и 1908, али у дисциплинама које одавно више нису у програму Олимпијских игара: скок удаљ, скок увис и троскок - из места).
На првенству САД у Индијанаполису 1982. године Карл Луис је скочио у даљ 9,14 m, међутим, судије су пресудиле да је начинио минимални преступ.
Каријера
1983. - СП, 3 златне медаље (100 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m) 1984. - ОИ, 4 златне медаље (100 m, 200 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m) 1987. - СП, 3 златне медаље (100 m, скок у даљ и штафета 4 пута 100 m) 1988. - ОИ, 2 златне медаље (100 m, скок у даљ), 1 сребрна медаља (200 m) 1991. - СП, 2 златне медаље (100 m и штафета 4 пута 100 m), 1 сребрна медаља (скок у даљ) 1992. - ОИ, 2 златне медаље (скок у даљ и штафета 4 пута 100 m) 1993. - СП, 1 бронзана медаља (200 m) 1996. - ОИ, 1 златна медаља (скок у даљ)
Лични рекорди
•100 m: 9,86 s (1991, тада светски рекорд) •200 m: 19,75 s (1983) •скок у даљ: 8 m 87 cm (1991) •штафета 4 пута 100 m: 37,40 s (1992, важећи светски рекорд)
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Legende atletike Sre 24 Sep - 0:19
Флоренс Долорес Грифит Џојнер
Флоренс Долорес Грифит Џојнер, позната и као Фло-Џо (енгл. Florence Griffith-Joyner, Лос Анђелес, 21. децембар 1959. — Мишон Вијехо, Калифорнија, 21. септембар 1998) била је америчка атлетичарка.
Освојила је три златне и две сребрне олимпијске медаље, а још увек (2013. године) нису оборени њени светски рекорди на 100 и 200 метара.
Атлетичар Ал Џојнер био је њен тренер и супруг, а његова сестра била је атлетичарка Џеки Џојнер-Керси.
Спортска каријера
Флоренс Грифит Џојнер имала је релативно кратку, али муњевиту каријеру у којој је померила границе женског спринта. Посебно значајан био је резултат на 100 м 10,49 , остварен у четвртфиналу квалификација изборне трке за састав олимпијске екипе САД за Сеул 1988. године. Постоје сумње да је при постизању тог резултата ветар био јачи од дозвољеног, али и докази да је уређај баш за време те трке измерио дозвољену вредност. И сам Ал Џојнер је сматрао да је ветар био јачи од дозвољеног, али је светски рекорд ипак признат. Грифит Џојнерова никад ни пре ни касније није трчала тако брзо, а без помоћи ветра никад брже од 10,61.
На Олимпијским играма у Сеулу 1988. победила је са великом предношћу у тркама на 100 м (три десетинке предности пред другопласираном), а на 200 м са светским рекордом (четири десетинке испред другопласиране). Освојила је и две медаље у тркама штафета.
Олимпијске медаље
Лос Анђелес 1984.: сребро на 200 м Сеул 1988.: злато 100 m злато 200 m злато 4x100 m сребро 4x400 m
Рана смрт и контроверзе
Флоренс Грифит Џојнер умрла је у 39. години живота. Службена верзија смрти била је: гушење у сну услед можданог удара. Одмах су се појавиле сумње у службену верзију смрти. Тврдње да је прави узрок смрти био вишегодишње коришћење недозвољених и штетних препарата биле су засноване на изгледу Грифит Џојнерове током такмичарског периода (изражена мишићавост и готово мушка грађа) и по чињеници да је остварила невероватне помаке у резултатима у врло кратком времену и то као већ старија такмичарка.
Упркос индицијама, оптужбе о допингу никад нису биле доказане.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Legende atletike Sre 24 Sep - 0:28
Џеки Џојнер-Керси
Датум рођења: 3. март 1962. Место рођења: Источни Сент Луис, Илиноис Држава рођења: САД
Џеки Џојнер-Керси (енгл. Jacqueline "Jackie" Joyner-Kersee; Источни Сент Луис, Илиноис, 3. март 1962) је бивша америчка атлетичарка, троструки освајач златне олимпијске медаље.
Џојнер-Керси је прва жена у историји која је у дисциплини седмобоја остварила више од 7000 бодова, те је и данас (јун 2007. године) важећи њен светски рекорд од 7.291 бод. Тај је рекорд остварила током такмичења на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године где је осим победе у седмобоју освојила злато и у дисциплини скок удаљ. Иако је за такмичарке у седмобоју по природи те дисциплине важно да имају одличне резултате у више дисциплина, Џојнер-Керси се истицала по томе да је у њих неколико спадала у сам светски врх те се комотно могла такмичити са 'специјалистима' тих дисциплина. Уз већ поменути скок удаљ бриљирала је у дисциплинама 100 m препоне те 200 m. И у осталим дисциплинама је била довољно добра, па је на тај начин потпуно доминирала седмобојем у годинама свог активног бављења атлетиком.
Током целе каријере борила се с астмом, те је после многих такмичења завршавала и у болници на опоравку.
Њена цела породица је потпуно била посвећена атлетици: супруг Боб Керси јој је био тренер, брат Ал Џојнер је олимпијски победник у троскоку, a Алова супруга је била легендарна спринтерка Флоренс Грифит Џојнер, вишеструка олимпијска победница и светска рекордерка.
7291, 12.69s (100 m пре.), 1.86 m (вис), 15.80 m (кугла), 22.56s (200 m), 7.27 m (даљ), 45.66 m (копље), 2:08.51 (800 m)
(још важи 15. јун 2007)
Лични рекорди
200 m 22,30, Индијанаполис 15. јул 1970. 800 m 2:14,49, Штутгарт 17. август 1993. 100 m препоне 12,61, Сан Хозе 28. мај 1988. 400 m препоне 56,70, Њујорк 22. мај 1993. цкок увис 1,91, Токио 26. август 1991. скок удаљ у дворани 7,49, Сестриере 31. јул 1994. скок удаљ 7,49, Њујорк 22. мај 1994. кугла 15,30, Токио 26. август 1991. седмобој 7291 СР, Сеул 24. септембар 1988.
wild filly
ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
Naslov: Re: Legende atletike Sre 24 Sep - 0:36
Абебе Бикила
Абебе Бикила (амх. አበበ ቢቂላ; Јато, 7. август 1932 — Адис Абеба, 25. октобар 1973) је био етиопски атлетичар, двоструки олимпијски победник у маратону.
Олимпијске победе и наступи
Абебе Бикила је постао национални јунак након победе на Олимпијским играма у Риму 1960, постигавши најбоље време на свету у маратону са временом 2 сата, 15 минута и 16.2 секунди.
По други пут је триумфовао на Играма у Токију 1964. Иако је свега 6 седмица пре Игара имао операцију слепог црева, ипак је победио поновно са новим најбољим светским резултатом у времену 2 сата, 12 минута и 11,2 секунди.
Бикила је наступио и трећи пут за редом на Олимпијским играма у Мексико Ситију 1968, али више није био у победничкој форми те је одустао након претрчаних 17 километара.
Медаље
злато - маратон Рим 1960, злато – маратон Токио 1964.
Занимљивости
Сваким својим наступом Бикила је задивио свет:
Приликом прве Олимпијске победе у Риму Бикила је трчао бос. Наводно је тако навикао да трчи, те се није добро осећао приликом трчања у било каквој обући. Ипак, на следећим Играма је прихватио обућу, па је у Токију победио трчећи у атлетским спринтерицама.
Победа у Токију је дошла након опоравка од операције 6 седмица раније, која је умногоме утицала на план тренинга и припрема. Ипак, Бикила је толико супериорно истрчао да је након проласка кроз циљ још неко време забављао публику радећи различите скокове и друге вежбе, док су његови конкуренти полако улазили у циљ потпуно исцрпљени.
На играма у Мексику није био у врхунској форми због већ поодмаклих година али и високе надморске висине на којој се одржавало такмичење. Ипак, својом подршком помогао је свом земљаку Мамо Волдеу да дође до победе и задржи доминацију Етиопије у маратонским тркама.
После каријере
Нажалост, Бикила није дуго уживао у свом заслуженом статусу спортске легенде и националног хероја у Етиопији. Доживео је саобраћајну несрећу 1969. године после које је остао парализован испод појаса. Неколико година касније је од компликација проузрокованих том повредом и умро.
У његову част је стадион у главном граду Етиопије, Адис Абеби, назван његовим именом. Улица у београдском (тачније земунском) насељу Алтина такође носи његово име.