Олга ЈанчићОлга Јанчић (Битољ, 1. фебруар 1929 — Београд, 26. октобар 2012) је била jugoslovenska
i српска вајарка.
Олга Јанчић са родитељима 1930. долази у Београд где похађа основну школу (1936-1940)
и IV женску гимназију (1940-1945). Године 1945. уписује Академију ликовних уметности
у Београду код професора Лојза Долинара и Томе Росандића а после завршених студија
од 1950. до 1954. је на специјализацији у Мајсторској радионици Томе Росандића.
Од 1948. године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.
Прву самосталну изложбу одржала је 1959. године у Београдy
Један је од оснивача групе „Простор 8“ 1957. године.
Граду Београду 1993. године предаје лагат од деведесет скулптура који се данас чува у
Кући легата. Преминула је 26. октобра 2012. године у 83. години живота у Беоргаду.
Скулпторска уметност Олге Јанчић постављено је још у самом почетку
стваралаштва на стабилним основа преткласичне и класичне европске уметности,
колико и на постулатима високог модернизма одакле је она изградила један аутентични
пластички свет јединствен у српском и југословенском вајарству. Било да се иражавала
у пуној, волуминозној форми или у рељефима, она је истраживала елементарну
суштину иконичке представе остављајући посматрачима довољно простора да њене
радове употпуне властитом перцепцијом и имагинацијом. За Олгу Јанчић скулпторско
дело је било место на коме је од архетипова правила монументалну магијску представу,
каткада изобличавајући њен смисао, каткада и самим називом радова упућујући
посматрача ка јасном запажању или различитим асоцијацијама од еротског до
наративног, од изгледа тектонских маса до псеудофигуративних композиција. Два
су материјала у коме она ствара: камен (каткада мермер) и бронза, и у оба случаја
траг и потез њене руке било да клеше или да обликује гипсану масу, водили су истом
циљу - изазивању менталних и визулених сензација која покрећу и задовољавају
естетске потребе гледалаца. Од педесетих година прошлог века Олга Јанчић је давала
пуни допринос ономе што је у критици названо савременост у ликовним уметностима
и са својим делима она је равноправно стајала са истовременим сликарством које
је било испирисано истим креативним мотивима који су произашли из те епохе.
wikipedijaTorzoid
Motherhood II, 1957.