Održavanje travnjaka

Travnjaci imaju poseban sjaj u martu. Sveža zelena površina na kraju zime najavljuje dolazak proleća uz mladu, zelenu travu koja se konačno pomalja. Pored toga što je atraktivna u to doba, na mnogim mestima trava započinje godišnje odgonetanje zagonetke:

Šta je sada najbolje učiniti da bi travnjak zaista bujao?

Aerifikacija

Da, ovaj termin zaista postoji i rado ćemo vam objasniti šta znači! Odnosi se na ventilaciju korenja trave. Travnjaci su često zasejani na zemljištima koja nisu dovoljno peskovita, pa do korenja dolazi premalo vazduha, a za njih je neophodno da dišu. Usled toga, zemljište je previše čvrsto, a rast trave je usporen. Aerifkikacija, tj. dodavanje vazduha, može da bude od pomoći. Posebni uređaji za negu i uređivanje bašte koriste se za bušenje rupa na travnjaku. Ove rupe se zatim popunjavaju krupnim peskom da se ne bi formiralo blato. Na taj način površinska voda bolje otiče, a koren trave dobija više vazduha, što obezbeđuje bolji rast trave. Na malim travnjacima ispred kuće ili na problematičnim mestima (npr. na izrazito glinovitom zemljištu i/ili na lokacijama sa stajaćim vodama), travnjak može da se aerifikuje pomoću vila.

Mravi

Čujemo da su prava napast! Kada je reč o kućama, uglavnom ćete ih videti pored ploča od kojih je staza napravljena ili oko kamenja za gaženje po travnjacima – manje ih ima na sredini travnjaka. Mravi ne oštećuju sam travnjak, već obrazuju gomilice peska. Možete ih ukloniti sredstvom za uklanjanje mrava ili – ako je u pitanju manja površina – pomoću praška za pecivo koji se posipa po suvom vremenu. Imajte na umu da se veliki mravi koji nastanjuju drveće ne smeju ubijati jer su zaštićena vrsta. Mogu se pronaći u oblastima blizu šuma.

Kako olakšati posao?


Ukoliko planirate da zasadite travnjak, nemojte koristiti bilo koje seme. Sada postoji mešavina semena koja olakšava rad, čini rast ravnomernijim i utiče na to da trava raste oko tri puta sporije. To znači ređe košenje i skraćivanje.

Jame za drveće

One predstavljaju temu za raspravu. Lično, nisam pristalica toga da se drveće sadi na travnjacima jer su opala cvast i lišće iritantni, a travnjake je potrebno čistiti brže nego leje kako bi se sprečilo oštećenje trave. A ne volim ni da kosim oko njih. Zašto biste imali dodatne ivice travnjaka koje morate da održavate? Međutim, ako na travnjaku već postoji drveće, trebalo bi da napravite posebne jame kako bi korenje drveća dobijalo dovoljno vazduha. Posebno kada je reč o ilovastoj zemlji u kojoj korenje ima tendenciju da izbija na površinu. To znači da se u slučaju starijih stabala stalno dešava da kosilica udara u korenje. Kora će lako biti oštećena ako trava počne da se penje uz stablo. Stoga jama za stablo ima dve funkcije: pruža potrebnu udaljenost od kosilica i trimera i štiti korenje. Međutim, to ne funkcioniše ako zemljište gusto pokrijete travom da korenje ispod toga ne može da diše! Bolje je da bude rastresito i da se s vremena na vreme okopava.

Travnjaci sa cvećem


Pojedino cveće, kao što su veronike, bela detelina i bele rade, može se naći na našim travnjacima iako to ne želimo i uglavnom ih ostavljamo. Međutim, baštovani koji se odlučuju za livadsko seme trebalo bi da imaju na umu da u umnogome ograničavaju upotrebljivost parcele. Po cvetnim livadama ne bi trebalo da se gazi. Za sejanje se mogu koristiti najčešće dostupne mešavine semena. U njima se nalazi kombinacija raznih vrsta trava i bilja, uključujući različke i bulke – koji ne traju dugo – kao i cveće koje može da se prostorno raširi na duži vremenski period i da cveta. Tačno je da travnjake sa cvećem možete ređe kositi. Dovoljno je dva puta godišnje (jednom u junu i drugi put u oktobru). Međutim, kada ih kosite suočavate se sa velikom količinom trave i obično će vam biti potrebna kosa, motorna kosa ili kosilica sa srpastim nožem jer „obična“ mala kosilica neće obaviti posao. Pojedini baštovani travnjake sa cvećem kose samo jednom – u septembru. Čekaju da većina cvetnih vrsta ima zrelo semenje, što nije slučaj ako kosite u junu.

Kreč

Ljudi često zaboravljaju da svojim travnjacima dodaju kreč. Rast trave na travnjaku je obično ograničen ako je zemljište previše kiselo, kao što je to slučaj sa travom poznatom kao vijuk. Idealna pH vrednost za travnjake je blago kisela – između 5,5 i 6,5. Godišnje je dovoljno oko 50 do 60 grama poljoprivrednog kreča po kvadratnom metru da bi se održali nivoi kreča. Peskovita zemljišta je obično potrebno češće posipati krečom u odnosu na glinovita zemljišta koja bolje vezuju kreč. Ako možete sami da utvrdite pH vrednost travnjaka pomoću sonde za zemljište, dodajte 60 grama kreča po kvadratnom metru da biste uvećali pH vrednost za 0,5. Primer: Ustanovili ste da je pH vrednost 4 i želite da je povećate na 6; potrebno je 4 x 60 grama kreča po kvadratnom metru – oko 240 grama. Dakle, džak od 25 kg je dovoljan za čak 100 kvadratnih metara travnjaka.

Đubrenje

Kada isečene biljke odložite na gomilu đubriva, počeće neprijatno da mirišu. To se dešava ako isečene biljke postavite u debelim slojevima na đubrivo. Da biste sprečili pojavu neprijatnog mirisa, koristite tanke slojeve isečene trave koji nisu deblji od 10 cm. Potom ih pomešajte sa slojevima veoma suvih biljaka namenjenih za đubrenje (npr. osušene stabljike isečene na jesen ili tanke grančice sa drveća). Na ovaj način dobijate mešavinu suvih biljaka namenjenih đubrenju, bogatih ugljenikom i onih vlažnijih, bogatih azotom – što doprinosi najboljim uslovima za truljenje. To je posebno tačno ako su materije koje se koriste za đubrenje – kako je prikazano u ovom primeru – dobro provetrene u slojevima. Anaerobni uslovi nisu prisutni – što znači da neće biti neprijatnih gasova i mirisa.

Kosilice sa funkcijom malčiranja

Da, one olakšavaju košenje travnjaka jer usitnjavaju isečenu travu na veoma sitne delove koji potom padaju na zemlju između vlati, gde istrule, čime se obezbeđuju hranljive materije travi. Međutim, morate znati da je za to potrebna zaista dobra osnova za travnjak i zdrava, lepo odgajena trava. Ovaj sistem ne funkcioniše toliko dobro na problematičnim zemljištima (koja su suviše kompaktna ili suviše vlažna). U ovakvim slučajevima, isečeni delovi ostaju predugo između vlati u vidu sloja koji sprečava prohodnost đubriva, sprečava dolazak svetlosti do vlati i pospešuje rast mahovine. Dakle: Koristite kosilicu koja ima funkciju malčiranja, ali bar jednom upotrebite i alatku za rastresanje zemlje ili čak češće ukoliko je to potrebno.

Sejanje novog semena


Odložite sadnju semenja dok temperatura zemljišta ne bude oko 14 stepeni. Seme će onda brže proklijati i mlade biljke će brže rasti. U zavisnosti od semena koje se koristi, dovoljno je oko 30 do 40 grama po kvadratnom metru. Ako nemate dovoljno iskustva u posipanju đubriva i ne možete da se oslonite na osećaj da biste ga ravnomerno rasporedili, koristite rasipač za đubrivo koji ima opciju podešavanja kako bi se obezbedilo ravnomerno sejanje. Nemojte zaboraviti da posle toga utabate seme! Ako želite ili morate da zalivate seme oko dve nedelje pre klijanja zbog izuzetno suvog vremena, uradite to pažljivo da ih ne biste sprali sa površine – za to je potrebno dosta pažnje, pogotovo na nagibima. Ljudi često pitaju kada je najbolje kositi prvi put. Sačekajte tri do četiri nedelje i onda kosite samo ako je trava počela da se zeleni, kada su vlati visine oko osam centimetara. Pokosite je na oko pet centimetara visine; kada travu budete kosili treći ili četvrti put i kada bude bila gušća, moći ćete postepeno da je kosite do tri centimetra visine.

Vrste travnjaka


U pravu ste – zaista postoje različite vrste travnjaka. Međutim, budući da smo mi baštovani, koristimo termine na različite načine: Govorimo o „vrstama trave“ kada govorimo o različitim sortama trave u mešavini semena (normalna mešavina semena), npr. sorte vijka ili ljulja. A kada govorimo o „vrstama travnjaka“ mislimo na dekorativne, svakodnevne, travnate površine terena za sport ili na druge vrste travnjaka – budući da svi imaju različitu namenu. Na primer, dekorativni travnjak nije otporan na oštećenja u kućnom dvorištu kao što je to svakodnevni travnjak, koji je pogodniji za dečje igre (često se i naziva „travnjak za igranje“). Međutim, ovaj tip travnjaka nije pogodan za fudbalski stadion jer na trava na terenu trpi mnogo veća oštećenja. Za fudbalske terene je potrebna je odgovarajuća trava. Mešavina semena detaljnije određuje vrstu travnjaka. Konačno, za svaku vrstu travnjaka postoji odgovarajuća mešavina semena.

Zalivanje travnjaka


Tradicionalno, trava se najčešće zaliva pomoću prskalica. Ako se to radi tokom dana, određena količina vode će ispariti umesto da bude iskorišćena. Upravo zbog toga se pojavljuje sve više inteligentnih i efikasnijih sistema koji štede vodu. Najelegantnije rešenje – koje manje-više predstavlja standard za profesionalne baštovane – pojavljuje se u obliku rotacionih rasprskivača. U današnje vreme je moguće sresti odlične baštovane koji se bave uređenjem i pejzažom bašta i koji su stručnjaci za postavljanje ovih vrsta rasprskivača. Ulaganjem u ovakav sistem bićete zadovoljni duži niz godina jer on omogućava vlasnicima bašta da zalivaju travnjake pritiskom na dugme ili uz pomoć programatora. Međutim, oni koji više vole tradicionalne prskalice mogu pronaći razne vrste u specijalizovanim prodavnicama i moguće ih je precizno podesiti tako da odgovaraju obliku i veličini travnjaka. Dobićete odličan rezultat – biće zalivena samo trava, a ne pola bašte. Prema mišljenju agronoma, najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru, između 3:00 i 6:00. Nema potrebe da ustajete rano da biste to uradili – upotrebite tajmer ili programator.

Đubrenje travnjaka


Prilikom košenja trave uklanjate i hranljive materije sa travnjaka: Po svakom kilogramu pokošene trave uklonite oko 30 grama azota, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora. Morate ih nadoknaditi. Dekorativnim travnjacima je potrebno nešto manje đubriva u odnosu na travnjake po kojima se gazi ili koji trpe oštećenja. Travnjaci se obično đubre na svakih četiri do pet nedelja, od marta/aprila, završno sa poslednjim jesenjim đubrenjem, koje je deo priprema za zimu i vrši se početkom/sredinom septembra. Međutim,razlike su uočljive sada kada je na tržištu moguće pronaći dugotrajna đubriva za travnjake i posebna jesenja đubriva. Kao što smo već istakli, morate obratiti posebnu pažnju na informacije proizvođača koje se nalaze na pakovanju đubriva. Na taj način ćete dobiti odgovor na pitanje o tome da li bi trebalo da koristite kompozitno đubrivo ili đubrivo za travnjake. Pogledajte odnos mešavine kompozitnog đubriva – azot: fosfor: kalijum. Idealan odnos za travnjake je: 10:3:3-5.

Zamene za travu


Da, travu možete zameniti na određenim mestima – ako ceo travnjak posmatrate kao ravnu, zelenu „strukturu“. Na mestima na kojima trava slabo raste, kao i na mestima koja se ne koriste previše, možete koristiti grmlje umesto trave. Pojedine vrste dosta dobro trpe povremeno gaženje, zbog čega su čest izbor za zamenu trave. Među njima se posebno izdvajaju planinsko zlatni jastučac i leptinela, kamenika, rimska kamilica, irska mahovina i plavi sjaj. Morate biti pažljivi kada je reč o plavom sjaju jer ima bodljikave plodove, koji mogu biti nezgodni za bosonoge. Gorenavedene biljke se preporučuju za sunčane oblasti. U oblastima koje su u hladu, najbolje je koristiti šumske površine ili jagode koje ne rađaju (ali ne sortu Waldsteinia ternata, jer ne raste dovoljno ravno). U oblastima koje su u hladu i u kojima zelenilo može biti na nešto većoj visini mogu se naći skakavica (tiarella), hibrid memezija i geranijum - inteligentne zelene biljke sa lepim cvetovima.

Travnate ploče

Travnate ploče se koriste, na primer, za parking ili kao prilaz umesto kamenih ploča. Ipak imajte na umu da te ploče nisu zgodna podloga za hodanje u visokim potpeticama, posebno prilikom izlaženja iz automobila ili ulaska u njega. Još nešto: Prilikom postavljanja ploča proverite da li su blokovi za popločavanje dovoljno napunjeni zemljom i postarajte se da nakon sabijanja zemljišta do vrha blokova ostane oko dva centimetra prostora kako bi vlati imale gde da izrastu. Blokovi za popločavanje koji su ispunjeni skroz do vrha su zgodniji za hodanje, ali cipele, gume automobila i kosilice oštećuju busenje, pa površina koja bi trebalo da bude zelena vremenom postaje izgažena i braon boje.

Ivice travnjaka


Ivice travnjaka mogu biti prilično neuredne, ali postoje razni načini da uštedite barem malo vremena. Ako ništa ne preduzmete po pitanju ivica travnjaka, sorte trave koje vise proširiće se na okolne leje, što predstavlja dodatni posao. Ako se prilikom oblikovanja ivica travnjaka odlučite za kamenje, najbolje bi bilo da ih postavite u malter. Kada kosilica pređe preko njih, neće se tako lako pomerati, dok trava koja visi ne može da se progura kroz prostor između kamenja. U suprotnom, jedna od najzgodnijih opcija za održavanje ivica travnjaka je upotreba baterijskih makaza za oblikovanje ivica koje imaju dugu dršku. To znači da ne morate da satima da čučite da biste uradili ovaj zamarajući posao.

Obnova travnjaka

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ukoliko se nakon zime na vašem travnjaku nalaze rupe, to se najčešće dešava jer se po njemu gazilo dok je bio prekriven mrazom, ledom i snegom. Čak i pretrčavanje preko travnjaka može da dovede do stvaranja braon mrlja na zgaženim mestima. Male tragove dečijih stopa obično možete ukloniti grabuljanjem. Praznine će brzo biti popunjene novim rastinjem, a ako je potrebno možete jednostavno posejati više semena trave na tim mestima. Veće braon komade možete izrezati ravnim ašovom, rastresti zemlju i presaditi busenje. Za ovo se obično ne isplati kupiti veštačku travu. Jednostavno uzmite nekoliko kvadratnih centimetara trave od ivice, gde se neće primetiti. Zahtevnije presađivanje trave – ili čak ponovno sejanje – može biti neophodno ukoliko imate problem sa korovom .

Veštačka trava



Sve me više oduševljava veštačka trava – iako je skupa, zaista ima svoje prednosti. Posebno kada je reč o manjim kućnim travnjacima, ali i u slučaju travnatih površina na sportskim terenima, veštačka trava rešava probleme za svega nekoliko minuta. Sve što je potrebno je da poravnate površinski sloj, odmotate trake trave i postavite ih jednu uz drugu. Možete odmah da gazite po njoj, a nakon dve nedelje, koliko je potrebno da se korenje primi, ona je otporna na oštećenja. Veštačka trava produžava sezonu postavljanja travnjaka: Možete da počnete ranije na proleće jer ne morate da čekate temperaturu potrebnu za sejanje. Uz to, travu možete postaviti kasnije na jesen kada temperature padnu ispod vrednosti koje su potrebne za sejanje.

Travnjak kome ne smeta hlad


Zaboravite na to! Bez obzira na priče koje čujete, ne postoji nijedan travnjak kome ne smeta hlad. Svakoj vrsti trave je potrebno sunce. Postoji svega nekoliko sorti trave koje imaju šire listove i zato su nešto podobnije za rast na mestima sa manje sunčeve svetlosti. Međutim, ako hlad postane veći, ni te sorte trave neće rasti na odgovarajući način. U velikim hladovinama, mahovina će potisnuti travu. Stoga, da ponovimo: zaboravite na travnjake kojima ne smeta hlad – bez obzira na ono što piše na pakovanju!

Skraćivanje


Nakon što zasadite sveže seme, skratite travu kada vlati dostignu visinu od oko osam centimetara. Pokosite je na oko pet centimetara visine; kada travu budete kosili treći ili četvrti put i kada bude bila gušća moći ćete postepeno da je kosite do tri centimetra visine. Nikakve koristi nemate od toga da pustite da trava dugo izrasta i da je potom odmah skratite. Potrebno je da vlati imaju određenu dužinu kako bi fotosinteza bila moguća, pa je to osnovni razlog zašto je treba skraćivati češće i pomalo, a ne sve odjednom. Za svako skraćivanje postoji zlatno pravilo – vlati se skraćuju za polovinu do dve trećine, do 2,5-3 centimetra. Samo travnjaci koji se nalaze na mestima sa manje sunčeve svetlosti mogu imati veću dužinu vlati, a standardna trava bi trebalo da ima dužinu vlati od oko pet centimetara.

Tehnika skraćivanja


Zaista postoji idealna tehnika skraćivanja. Delimično smo se pozabavili ovom tematikom u odeljku sa informacijama o dužini skraćivanja: Bolje je pomalo i češće nego sve odjednom. Promenite smer košenja prilikom svakog košenja. U suprotnom, gnječićete vlat uvek u jednom smeru, a to će dovesti do toga da se trava brže osuši. Ako obično travu kosite nadesno, promenite smer i kosite nalevo. Povremeno bi trebalo da kosite dijagonalno, menjajući strane. Ukoliko želite da napravite trake, poput onih na stadionima, na primer, potrebna vam je kosilica koja sa zadnje strane ima valjak. Valjak može da poravna travu u jednom smeru, pri čemu dolazi do izražaja svetla, sjajna, donja strana trave. Uz pomoć ove tehnike možete da napravite trake, kvadrate ili krugove na svom travnjaku.

Uklanjanje korova

Možete koristiti različite tehnike. Manji korov, kao što su veronike i bela detelina, možete ukloniti ručnom alatkom za rastresanje zemlje. Radite to često da biste omeli i sprečili njihov rast dok se ne osuše. Za veće oblasti najbolje je da nekoliko puta upotrebite veću alatku za rastresanje zemlje. Ostale vrste korova, kao što je maslačak ili bele rade, mogu da se uklone plevilicom ili starim kuhinjskim nožem. Ako ste uporni, veliki deo korova iz bašte možete ukloniti mehaničkim sredstvima. Ukoliko ste baš zabrinuti, možete da koristite herbicid za uklanjanje korova na travnjaku. Ako je korov prekrio travnjak, to znači da korova ima više nego semena trave jer su uslovi bili povoljniji za njegov rast. U tom slučaju imate veliki problem sa travnjakom. Zemljište može biti kompaktno (to se vidi na osnovu prisustva obične bokvice), masno i vlažno (bele rade i maslačci), siromašno (bela detelina) ili prekiselo (mahovina). To bi trebalo da vas navede da razmislite o potpunom uklanjanju ovih oblasti, stvaranju strukture zemljišta koja više odgovara travnjacima i ponovnom sejanju u celoj oblasti ili o prekrivanju veštačkom travom. Međutim, savetujemo vam da potražite pomoć baštovana koji se bavi uređenjem bašta jer je teško stručno proceniti površinu bez detaljnog proučavanja. Savet: Posebno kada se radi o ozbiljnim slučajevima i većim travnjacima, nemojte tražiti pomoć od bilo kog stručnjaka za uređenje bašta. Izaberite nekoga ko ima iskustvo u postavljanju travnjaka – kao što je to stručnjak za golf terene – a ne nekoga ko samo zna kako da napravi zid od prirodnog kamena i jezerca za plivanje.

Grabuljanje

Grabuljanje je odlično jer vam omogućava da dobro očistite travu jednom, dva puta ili tri puta godišnje. Uklanjanje suve trave sa travnjaka vraća cirkulaciju vazduha i svetla u niže slojeve trave, oživljavajući vlati na taj način. Đubrivo ponovo može da prodre skroz do korenja i ne podstiče mahovinu i bakterije koje ubrzavaju truljenje u suvoj travi u središnjem suvom sloju. To je izrazito korisno u borbi protiv korova. Grabuljanje možete obaviti prvi put u martu, potom sredinom/krajem maja i treći put početkom septembra. Svaki put kada grabuljate, kao i kod košenja, promenite smer iz kog prilazite vlati i povremeno radite dijagonalno – kao što je objašnjeno u okviru informacija o najboljim tehnikama skraćivanja. Nakon grabuljanja, dodajte kreč i đubrivo i ponovo posejte seme da biste popunili praznine ako je to potrebno. Najbolje je sprovesti aerifikaciju nakon grabuljanja.


gardena