SUNCE
Nasa zvezda – Sunce, je deo galaksije koja se zove «Mlecni Put» i nalazi se na njegovoj ivici zajedno sa svojim planetama. Polozaj Mlecnog Puta u svemiru nije moguce odrediti, jer bi za to bio potreban pogled iz perspektive koju nauka danas ne poseduje. Sunce sa svojim sistemom obilazi oko centra nase galaksije. Za taj obilazak mu je potrebno 2,2 x 108 godina (sto znaci 220.000.000 godina) jer se nalazi dosta daleko od centra galaksije.
Ovo je izgled galaksije u kojoj se mi nalazimo – Mlecnog puta. Nas Suncev sistem se za naseg zivota nalazi u donjem desnom uglu:
Nase Sunce pripada klasi GV, sto znaci, mladjoj zvezdi srednje starosti i velicine. Spektrogram naseg Sunca izgleda ovako, crne linije u zavisnosti od debljine i polozaja na spektrogramu nam govore o kolicini i ucestalnosti pojedinih hemijskih elemenata na Suncu:
Precnik Sunca iznosi 1.392.000 km (u poredjenju, Zemljin precnik je 12.700 km). Temperatura koja vlada na Suncu nije svuda ujednacena. U centru Sunca ona je 15 miliona stepeni Celzijusa, dok je u fotosferi «samo» 5.400°C. Na Suncu postoje i delovi na kojima je temperatura 4.500°C. To su takozvane «Sunceve fleke», one izgledaju tamnije, jer je njihova povrsinska temperatura za hiljadu stepeni manja od njihove okoline. Pritisak na Suncu je 300 milijardi puta veci nego na Zemlji. Tako uz ovu temperaturu i pritisak, postoje uslovi za stvaranje energije kojom Sunce zraci. Sledeci elementi su sastavni deo Sunca: Vodonik 73,46 %, Helijum 24,58 %, Kiseonik 0,77 %, Ugljenik 0,29 %, Gvozdje 0,16 %, Neon 0,12 %, Azot 0,09 %, Silicijum 0,07 %, Magnezijum 0,05 %, Sumpor 0,04 %.
Ovako Sunce zaista izgleda:
Ovako mogu da se vide Sunceve pege kroz dvogled sa filterom:
A ovako one izgledaju na Suncevoj povrsini, snimljeno teleskopom:
Posto je Sunce udaljeno od Zemlje 8,3 svetlosne minute, mi ga u ovoj sekundi vidimo onako kako je on izgledao pre 8,3 minuta, jer je toliko dugo trebalo svetlosti da prevali put od Sunca do Zemlje.
Net