Zemlja ulazi u ledeno doba
Iznebuha je svet obigrala opomena da nam predstoji veliko zamrzavanje (smrzavanje), posle sveopšteg otopljenja u koje smo već zakoračili. Setite se samo filmske priče „Dan posle” u kojoj su vam pred očima promicali prizori sveta koji tone u zaleđenu tamu
U sedmicama kada su se u Kopenhagenu i drugde izlivale uzavrele strasti da Zemlji predstoji veliko otopljenje, iznebuha je svet obigrala drugačija opomena – predstoji nam novo ledeno doba! Kao kada bi vas, zagrejane i zadihane, iznenada zapljusnuo studeni vetar. Zar je moguće da su se naučnici toliko prevarili?
Setite li se filmske priče „Dan posle”, pre vašim očima još jednom će iskrsnuti prizori sveta koji tone u zaleđenu tamu, samo nekoliko sedmica nakon sveopšteg nuklearnog okršaja. Slični jezoviti događaji zbivali su se, bez ljudskog upliva, i u prošlosti.
Gledajući u sutrašnjicu, nema nikakvog razumnog opravdanja zašto se svekoliko zamrzavanje ne bi ponovilo, što podseća na gotovo podsmešljivo nagoveštenje u danima kada smo obasuti vestima da veliki zaleđeni delovi Grenlanda kopne. Zavirimo li u prošlost, pre 12 stoleća severna polulopta (hemisfera) bila je zahvaćena hladnoćom koja je potrajala 1.300 godina!
Vremenska mašina
Geološki nalazi ukazuju da je naše pretke zadesilo „Veliko zamrzavanje” kada se ogromna količina slatke vode, veća od zapremine Severnoameričkih velikih jezera, slila u Atlantski i Arktički okean. Nenadani priliv prekinuo je dotadašlje opstrujavanje toplih vodenih masa, zbog čega je temperatura znatno opala.
Prethodni podaci prikupljeni istraživanjem grenlandskog leda svedoče da su se klimatski zaokreti dešavali u trajanju od jedne decenije ili duže, najnovija izučavanja ukazuju da se odigraju za nekoliko meseci, najviše za godinu ili dve. A to je izuzetno važno saznanje, smatra Henri Malins sa Univerziteta Sirakjus (SAD). Kada se jednom dostigne „tačka bez povratka”, ljudi više neće imati priliku da nešto preduzmu!
Dve godine je Vilijam Paterson sa Univerziteta Saskačevan (Kanada) sa svojim saradnicima proučavao stvrdnuti mulj, izvađen s dna jednog starog jezera u Irskoj. Pošto su se nanosi sporo taložili, svaki sloj je u velikoj meri oličavao svojevrsni istorijski snimak, s malenim odrescima debelim svega pola milimetra, od koji je svaki predstavljao razdoblje od tri meseca. Svojevrsna „vremenska mašina” geologije, zar ne?
Cilj je bio da se dobije što potpuniji „klimatski zapis”.
Ispitivanjem ugljenikovih izotopa u svakom odresku, istraživači su u stanju da zaključe šta se zbivalo u jezeru: jezerske biljke su vezale ugljenik-12 (12 protona i neutrona u atomskom jezgru), a lišće je sačuvalo više ugljenika-13. Istovremeno su izotopi kiseonika odslikavali temperaturu – kada su životinje i biljke stvarale kalcijum karbonat, srazmera između kiseonika-16 i kiseonika-18 odgovarala je tome do koje se crte živa popela (jedino što tada nije bilo termometra).
Umireno Sunce
Ustanovljeno je da se na početku mlađeg drijasa (razdoblje velikog zamrzavanja na kraju pleistocena, pre 12.000 do 11.500 godina) jezero ohladilo i prinos živog sveta umanjio za samo nekoliko leta. Prohujalo je sto do dvesta godina pre nego što se povratilo pređašnje klimatsko stanje. Iz toga Vilijam Paterson zaključuje: nema nikakvog razloga zašto nas jako smrzavanje ne bi iznova pohodilo. U svakom slučaju, to ne može opovrgnuti da smo se zaputili ka dobu svekolikog otopljenja, što uverljivo potkrepljuje nestajanje ledenih naslaga na Grenlandu.
I ono će se okončati ozbiljnim zahlađenjem.
A u maju je obelodanjeno da se Sunce najviše umirilo u proteklih stotinu godina: nema pega, nema izliva (eksplozije). Sunčevi vetrovi su spali na poluvekovnu najnižu tačku, a pojavljivanje pega na jednovekovnu. Naučnici ne znaju čime je to izazvano, a najsumnjičaviji najavljuju malo ledeno doba, kakvo je nastupilo sredinom 17. stoleća i potrajalo sedam decenija, s nizom neuobičajeno hladnih zima na severnoj polulopti.
Istu promenu nagovestili su pre tri godine ruski astronomi, predvođeni Habibulom Abdusamatovim: sredinom veka očekuje se planetarno zahlađenje, a ne otopljenje! Za to su okrivili smanjivanje dotoka zračenja s naše zvezde. Zemlja će početi da se hladi 2012-2013. godine, a zamrzavanje će uslediti deceniju i po ili dve posle opadanja najburnijih previranja (aktivnosti) na Suncu (2035-2045).
Stanko Stojiljković
politika