Nikolas Vinton

Tajnu o svom herojskom delu bi odneo u grob, da njegova žena nije na tavanu našla jednu sveščicu...

Nešto pre Božića predratne 1938, Nikolas Vinton iz Londona je trebalo da krene na skijanje u Švajcarsku. U poslednjem trenutku je ipak odlučio da ode u Prag, i pomogne svom prijatelju, koji je spasavao Jevreje koji su bili progonjeni. Kada je video u kakvim uslovima žive jevrejska deca, odlučio je da im pomogne. Učinio je sve što je mogao da što više dece spase, a zahvaljujući njemu jezivu smrt je izbeglo 669 dece, od kojih je njih 104 i danas živo.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nikolas Vinton (newsworld)

Nikolas Vinton je bio mladi i uspešen broker Londonske berze. Pre toga je video celu Evropu, radio je u Hamburgu, Berlinu i Parizu. Živeo je u Londonu, gde se te jeseni 1938. samo pričalo o strahotama koje se dešavaju u Evropi. Nacistička Nemačka je još uvek bila predaleko. Niko još nije znao da je pred svetom rat koji će po monstruoznosti i krvavosti baciti u zapećak strahote Prvog svetskog rata.

Nešto pre Božića 1938, dvadesetdevetogodišnji Vinton je trebalo da otputuje u Švajcarsku na zimovanje. U poslednjem trenutku je ipak odlučio da ode u Prag. Tamo je bio njegov prijatelj Martin Blejk, koji ga je pozvao kako bi mu pomogao da pomogne jevrejskim izbeglicama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada je došao tamo, shvatio je u kakvim uslovima žive Jevreji, a pogotovo ga je potresla sudbina najmlađih.

- Strašan utisak na mene je bio kada sam video kampove u kojima su bili smešteni. Bilo je jako hladno, a oni su bili u kolibama, mnogi bez porodice i prijatelja pored sebe. Odmah je moglo da se vidi da je stanje veoma loše - rekao je Vinton u jednom od intervua koji je dao za BBC.

Vinton je odmah shvatio šta mora da uradi. Osnovao je organizaciju koja će pomoći deci da budu prebačeni na sigurno. U njegovom hotelu na Venclavovom trgu on je napravio kancelariju u kojoj su sređivani papiri za svu decu koja treba da budu prebačena u Englesku. On im je nalazio domove gde će odsesti, i garantovao za njih finansijski, pošto je tako zahtevao zakon Velike Britanije.

Glavna prepreka je bila da se prevezu sva deca do Britanije. Danska je posle Kristalne noći zatvorila svoje granice za Jevreje koji su pokušali da pobegnu od progona i rata.

Tajna čuvana pola veka

Pola veka Vinton je ćutao o svom neverovatnom podvigu. Njegova žena je 1988. pronašla na tavanu svesku u kojoj su popisana imena sve dece koju je Vinton spasao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vinton je ipak uspeo, zahvaljujući garancijama koje je dobio od Britanije.

- Nikada nisam video tu decu. Neke od njih sam upoznao na stanici u Liverpulu, ali svakako ih nisam sve upoznao - rekao je Vinton za BBC.

Vinton je našao domove za 669 dece, od kojih su mnogima roditelji ubijeni u Aušvicu. Vintonova majka je takođe radila sa njim, kako bi mu pomogla da pronađe smeštaj za izbeglice.

blic.rs

Čovek koji je spasao 668 dece od nacista proslavio 105. rođendan

Priča o Ser Nikolasu Vintonu najverovatnije je jedna od najlepših priča o humanosti sa srećnim završetkom. Ovaj Britanac koji je na početku II svetskog rata od smrti koja bi ih čekala u koncentracionim logorima spasao 669, uglavnom jevrejske dece, u ponedljak je izuzetno svečano proslavio svoj 105. rođendan. Tom prilikom, češki predsednik Miloš Zeman je najvio da će mu u oktobru biti dodeljen i orden Belog lava, najviše odlikovanje u Češkoj Republici.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ser Nikolas Vinton: vitalan i u 105. godini

Decembra 1938, Vinton je uzeo odmor na svom poslu berzanskog posrednika u Londonu i otputovao u politički turbulentni Prag, kako bi iz prve ruke utvrdio šta se događa sa izbeglicama u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Nacisti su nedugo pre toga izvršili invaziju na zemlju, i Vinton je osetio da su izbeglice u velikoj opasnosti.

Nije bio nikakav izabrani funkcioner, čovek s visokim činom u britnaskoj vojsci, pa čak ni neko ko se u prošlosti isticao humanitarnim radom. Tokom te tri nedelje provedene u Pragu Vinton je, međutim, na svoju ruku započeo jedan od najuspešnijih individualnih poduhvata spasavanja dece od masovnog genocida.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Vera Ginsing, devojčica koju je Vinton svojevremeno spasao i koja je u emisiji BBC iskoristila priliku da mu na dirljiv način zahvali

Objavio je oglase u kojima se traže hraniteljske porodice u Britaniji, manipulišući dokumentima kako bi zaobišao birokratiju, a na kraju je uspeo čak i da Nemce ubedi da pristanu na njegov plan. Tokom narednih devet meseci, akciju je koordinisao iz svog doma u Londonu, i uspeo je da u devet vozova iz Čehoslovačke u Britaniju bude evakuisano 669 dece, koja su na taj način spasena sigurne smrti.

Vintonov herojski poduhvat decenijama je ostao skoro neprimećen - sve dok ga 1988. BBC nije iznenadio emsijom posvećenom njegovom ponovnom susretu sa nekoliko ljudi rpeživelih zahvaljujuči tome što ih je on spasao kao decu. Susret je bio dirljivi i prepun emocija.

[You must be registered and logged in to see this image.]
"Vintonov voz" kojim je izvršena evakuacija

Imajući sve to u vidu, okolnost da je 19 maja napunio 105. godina mogla bi da se smatra poslednjim Vintonovim velikim dostignućem.
Na jubilarnoj rođendanskoj proslavi ovog tihog heroja bilo je 100 gostiju, među kojima su se našli i brojni potomci dece koju je spasao. Ako računamo sve njih, na svetu trenutno živi oko 6000 ljudi koji za svoje postojanje mogu da zahvale upravo njemu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedan je od retkih koji su još za života dobili spomenik

Ako ga upitate za recept kako da živimo čineći dobro, reći će vam nešto prilično jednostavno: “Postupam u skladu s motom da ako nešto nije nemoguće, uvek postoji način da se to učini”, kaže ovaj jedistveni heroj.




Telegraf/DM

Nikolas Vinton, priča o ljudskoj izuzetnosti i skromnosti


Čovek koji je predratne 1939. godine od sigurne smrti spasao 669 jevrejske dece, svoju tajnu bi odneo u grob da slučajno nije pronađena sveska sa njihovim imenima i podacima. U oktobru ove godine, 75 godina kasnije, u zamku Hradčani u Pragu, predsednik Češke Miloš Zeman mu je uručio najviše državno odlikovanje - Orden Reda belog lava.

Nikolas Vinton, poreklom nemački Jevrejin, a 1939. godine mladi agent londonske berze, planirao je te jeseni putovanje na skijanje u Švajcarsku. Nakon što je primio poziv za pomoć od svog prijatelja Martina Blejka, aktiviste Britanskog komiteta za pomoć izbeglicama iz Čehoslovačke, promenio je planove i uputio se u Prag. Videvši u kakvim uslovima žive jevrejska deca u Čehoslovačkoj pod terorom nacističkog protektorata, mladi Englez je započeo borbu na dva fronta.

Prvo je uspeo da ubedi čehoslovačke vlasti da dozvole emigraciju dece uz dozvolu roditelja i Nemačku da dozvoli tranzit vozova. Drugi, podjednako težak zadatak bio je da pronađe smeštaj za veliki broj jevrejske dece koju je malo ko u predratnoj Evropi bio spreman da prihvati. Naišao je na razumevanje samo u svojoj domovini, ali je lično morao da obezbedi dokumenta i finansijska sredstva u visini od £50 za svako dete, za slučaj povratka kući.

Tokom 1939, u osam misija evakuacije pomoću „Kindertransport“ vozova uspeo je da pošalje u Veliku Britaniju 669 mališana, koje su u nacističkom okruženju čekali koncentracioni logori i sigurna smrt. Sve podatke o deci i njihovim porodicama je pažljivo beležio u nadi da se njegove slutnje neće obistiniti i da će se jevrejska deca vratiti svojim roditeljima. Pakao rata koji je usledio ga je demantovao, ali je utoliko njegovo delo bilo značajnije za čovečanstvo.


Nakon rata i potrage za matičnim porodicama, sa saznanjem da jevrejska siročad više nemaju kome da se vrate, Nikolas Vinton nije video potrebu da svoje delo obelodani, niti da preuzme zasluge za ono što je video kao tragove spasa u ratnom paklu.

Sve do 1988. godine živeo je potpuno anonimno, radeći svoj posao brokera, dok njegova supruga Greta nije pronašla svesku sa podacima o transportovanoj deci. Poštujući njegovu želju da o tome ne govori, ali istovremeno zainteresovana da sazna šta se desilo sa decom, Greta je poslala pisma na adrese britanskih porodica gde su pre 50 godina bila smeštena. Veliki broj dece, tada već starijih ljudi, javilo se da izrazi svoju zahvalnost čoveku čije ime do tada nisu znali, ali su mu dugovali svoje živote.

Tako je Vintonova lista na kojoj su dostupni originalni zapisi iz 1939. godine izašla u javnost, o njegovom delu su progovorili istoričarka holokausta Elizabeta Maksvel, državnici i mediji.


Sećanja Nikolasa Vintona su mnogo kasnije otkrila detalje ovog poduhvata i donekle demistifikovala njegov stav da o tome ne govori. Poslednja grupa dece, njih 250, koja je trebalo da napusti Prag 1. septembra 1939. godine, nikada nije transportovana jer je tog dana Hitler napao Poljsku, započeo Drugi svetski rat i zauvek zapečatio sudbine dece koja su ostala u svojim jevrejskim porodicama. Taj neuspeh Vinton nikada nije preboleo. Smatrajući da su nakon otpočinjanja rata za Čehoslovačku decu više uradili humanisti Beatris Velington, Dorin Variner i Trevor Čedvik, koji su se za njih borili u opasnim ratnim uslovima, želeo je da njegovi mirnodopski napori za spas Jevreja ostanu nepomenuti u istoriji.


Na dodeli priznanja, gde su prisustvovali i ljudi spaseni u „Kindertransport“ vozovima, Ser Nikolas Vinton, danas star 105 godina je izjavio:

„Imao sam jasniju sliku od drugih, svakako jasniju nego evropski političari, šta se dešava u Nemačkoj. Sarađivao sam sa izbeglicama iz Nemačke u to vreme. Oni su znali da su životi ljudi u opasnosti.

Hvala ljudima iz Velike Britanije koji su prihvatili decu i hvala mnogim Česima koji su tada rizikovali svoje živote u borbi da ih bezbedno izbave.

Na neki način nije trebalo da živim tako dugo i da dam priliku svim tim ljudima da preuveličavaju ono što sam uradio, čini mi se, pre 100 godina. Ja sam samo imao sreće da budem u pravo vreme na pravom mestu.”

„Porodica“ Nikolasa Vintona, tadašnja deca koju je spasio i njihovi potomci, danas broji više od 5,700 ljudi. Jedan od njih je i Alf Dabs, nekadašnji ministar u vladi Tonija Blera, koji je kao šestogodišnjak u poslednjoj grupi napustio Prag. Za razliku od druge dece, njega je u Liverpulu sačekao biloški otac, koji je uspeo da izbegne iz Čehoslovačke neposredno pre nacističke okupacije.


Da je bilo po Vintonovoj želji, svet nikada ne bi saznao za „britanskog Šindlera“. Priča o njemu je postala poznata široj svetskoj javnosti tek kada se 1998. godine slovački reditelj Matej Minac zainteresovao za Vintonovo delo i snimio filmove Svi moji voljeni (1999), Moć dobrog: Nikolas Vinton (2002) i Nikijeva porodica (2011).

Pre češkog odlikovanja, Ordena Reda belog lava, Ser Nikolas Vinton je dobio plemićku titulu od britanske kraljice Elizabete Druge.


medias