Nemačka

**Učlanjen** : 18.11.2012

Nemačka

Zastava

Grb

Krilatica: Jedinstvo i pravda i sloboda(nem. Einigkeit und Recht und Freiheit)

Himna - Das Lied der Deutschen

Das Lied der Deutschen (prevod: Pesma Nemaca) je nemačka himna. Muziku
je napisao Jozef Hajdn 1797. godine kao nezvaničnu himnu Austrije na
tekst Gott erhalte Franz den Kaiser (Bože čuvaj cara Franca). Osnova za
muziku nemačke himne je hrvatska narodna pesma iz Međimurja Vjutro se
rano stajem.

Današnji tekst je napisao lingvista i pesnik August Hajnrih Hofman fon
Falersleben imajući Hajdnovu melodiju na umu za vreme svog boravka na
ostrvu Helgoland 1841. godine. Označava se i kao Hofman-Hajdnova pesma.

Samo treća strofa je zvanična himna Nemačke. Zbog problematičnih reči je
intoniranje prve dve strofe u zvaničnim prilikama zabranjeno.
-Deutschland, Deutschland über alles über alles in der Welt - Nemačka, Nemačka iznad svega, iznad svega na svetu
Ovi stihovi se smatraju izražavanjem desničarskog stava i blisko se povezuju sa nacističkom ideologijom.
-Von der Maas bis an die Memel von der Etsch bis an den Belt - Od Meuse da Njemena, Od Adiđe do Belta
Reka Njemen je danas granica između Rusije (Kaljingradske oblasti) i
Litvanije, Adiđe se nalazi u Južnom Tirolu koji je deo Italije, a Belt
se nalazi u Danskoj, tako da se i ovi stihovi povezuju sa Nemačkom
(nacističkom) pretenzijom na susedne zamlje, bez obzira na istorijske
prilike u kojima su stihovi napisani (19. vek).

Stihovi

Das Lied der Deutschen

Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt,
Wenn es stets zu Schutz und Trutze
Brüderlich zusammenhält,
Von der Maas bis an die Memel,
Von der Etsch bis an den Belt –
Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt!

Deutsche Frauen, deutsche Treue,
Deutscher Wein und deutscher Sang
Sollen in der Welt behalten
Ihren alten schönen Klang,
Uns zu edler Tat begeistern
Unser ganzes Leben lang –
Deutsche Frauen, deutsche Treue,
Deutscher Wein und deutscher Sang!

Einigkeit und Recht und Freiheit
Für das deutsche Vaterland!
Danach lasst uns alle streben
Brüderlich mit Herz und Hand!
Einigkeit und Recht und Freiheit
Sind des Glückes Unterpfand –
Blüh im Glanze dieses Glückes,
Blühe, deutsches Vaterland!

Prevod

Nemačka, Nemačka iznad svega,
iznad svega na svetu,
ako se uvek radi zaštite i odbrane
bratski drži zajedno.
Od Meze do Njemena,
Od Adiđea do Belta,
|: Nemačka, Nemačka iznad svega,
iznad svega na svetu! Neutral

Nemačke žene, nemačka vernost,
nemačko vino i nemački poj
neka u svetu zadrže
svoj stari lepi zvuk,
te nas nadahnjuju na plemenita dela
tokom celog našeg života.
|: Nemačke žene, nemačka vernost,
nemačko vino i nemački poj! Neutral

Jedinstvo i pravda i sloboda
za nemačku domovinu!
Svi neka težimo tome
bratski sa srcem i rukom!
Jedinstvo i pravda i sloboda
jesu jamstvo sreće.
|: Cvati u slavi te sreće,
cvati, nemačka domovino. Neutral

Položaj Nemačke

**Učlanjen** : 18.11.2012

Istorija

Pretpostavlja se da se etnogeneza germanskih plemena dogodila tokom
nordijskog bronzanog doba ili najkasnije tokom predrimskog gvozdenog
doba. Plemena su se iz južne Skandinavije i sa severa Nemačke počela
širiti na jug, zapad i istok u 1. veku p. n. e., došavši u kontakt sa
keltskim plemenom Gala, kao i sa iranskim, baltičkim i slovenskim
narodima u istočnoj Evropi. Malo se zna o germanskoj istoriji, osim kroz
njihove zabeležene veze sa Rimskom carstvom, etimološkim istraživanjima
i arheološkim nalazištima.

Nemačka Germanic_tribes_%28750BC-1AD%29

Širenje germanskih plemena od 750. p. n. e. do 1. n. e.

Za vreme rimskog cara Avgusta, rimski general Publije Kvintilije Var je
pokrenuo invaziju na Germaniju (taj su termin Rimljani koristili za
zemlju sa druge strane Rajne). Varove legije su 9. godine porazile pleme
Herusci na čelu sa Arminijem u bici u Teutoburškoj šumi), tako da je
teritorija današnje Nemačke, sa druge strane Rajne i Dunava, ostala
izvan Rimskog carstva. Do 100. godine nove ere, u vreme Tacitove knjige
Germanija, germanska plemena su se naselila duž Rajne i Dunava (Limes
Germanikus). U 3. veku formirala su se velika zapadnogermanska plemena:
Alemani, Franci, Hati, Saksonci, Frizijci, Sikambri i Tirinžani. Oko
260. germanska plemena su se probila kroz Limes u područja koja su
kontrolisali Rimljani.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Restoracija i revolucija

Frankfurtska skupština 1848.

Nakon pada Napoleona Bonaparte, sazvan je Bečki kongres 1814. i osnovana
je Nemačka konfederacija, slab savez 39 suverenih država. Neslaganje sa
politikama restoracije feudalizma dovelo je do jačanja liberalnih
pokreta, koji su tražili ujedinjenje i slobodu. Ovo su, međutim, pratile
nove represivne mere austrijskog kancelara Meterniha. Carinska unija je
dalje produbila ekonomsko jedinstvo nemačkih država. Tokom ovog perioda
mnogi Nemci su bili vođeni idealima Francuske revolucije i nacionalizam
je dobijao na značaju, posebno među mladim intelektualcima. Po prvi
put, crna, crvena i zlatna boja su izabrane da predstavljaju ovaj
pokret, a kasnije su postale nacionalne boje.
U svetlu niza revolucionarnih pokreta u Evropi, koje su uspešno
uspostavile republiku u Francuskoj, intelektualci i obični ljudi su
započeli revoluciju u nemačkim državama. Monarsi su u početku ispunili
liberalne zahteve revolucionara. Pruskom kralju Fridirihu Vilhelmu IV je
ponuđena titula cara, ali sa gubitkom moći odbio je krunu i predloženi
ustav, što je privremeno zaustavilo pokret. Sukob između novog pruskog
kralja Vilhelma I i liberalnog parlamenta je izbio zbog vojnih reformi
1862, pa je kralj imenovao Ota fon Bizmarka za novog kancelara Pruske.
Bizmark je uspešno vodio rat protiv Danske 1864. godine. Pruska pobeda u
Austrijsko-pruskom ratu 1866. mu je omogućilo da stvori Severnonemački
savez i da isključi Austriju, nekada vodeću nemačku državu, iz uplitanja
u unutrašnja pitanja ostalih nemačkih država.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Nemačko carstvo (1871—1918)

Nemačka Reichsgruendung2

Osnivanje današnje Nemačke u Versaju (Francuska), 1871. Oto fon Bizmark je u centru u beloj uniformi.

Nakon francuskog poraza u Francusko-pruskom ratu, u Versaju je 18.
januara 1871. proglašeno Nemačko carstvo. Pruska dinastija Hoencolern je
postala vladar novog carstva, čije je sedište postao Berlin. Carstvo je
ujedinilo sve nemačke države osim Austrije.

U periodu nakon ujedinjenja Nemačke, spoljašnja politika cara Vilhelma I
je osigurala status Nemačke kao moćne države, osnivanjem saveza,
izolovanjem Francuske diplomatskim putem i izbegavanjem rata. Međutim,
pod carem Vilhelmom II, Nemačka je, poput drugih evropskih država,
počela da vodi imperijalističku politiku, što je dovelo do trvenja sa
susednim državama. Većina saveza u kojima je Nemačka bila nisu
obnovljena, a novi savezi su izbegavali Nemačku. Posebno je značajan
fracuski savez sa Ujedinjenim Kraljevstvom i učvršćivanje veza sa Ruskom
Imperijom. Osim veza sa Austrougarskom, Nemačka je postajala sve više
izolovanija.

Nemačko carstvo (1871–1918), sa dominantnom Kraljevinom Pruskom prikazanom u plavoj boji.

Počevši od 1884. Nemačka je počela da osniva kolonije izvan Evrope.
Nemačke kolonije u Africi bile su Nemačka istočna Afrika, Jugozapadna
Afrika, Togo i Kamerun. Trka za Afrikom je izazvala napetosti između
velikih sila i jedan je od uzroka Prvog svetskog rata.

Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna
1914. u Sarajevu bilo je povod za Prvi svetski rat. Nemačka, kao članica
Centralnih sila je izgubila rat od Saveznika u najkrvavijem sukobu do
tada. Nemačka revolucija je izbila novembra 1918. i car Vilhelm II je
abdicirao. Primirje koje je okončalo rat potpisano je 11. novembra 1918.
i Nemačka je bila prisiljena da potpiše Versajski mir u junu 1919.
godine. Pregovori o miru, nasuprot tradicionalnoj post-ratovskoj
diplomatiji, su izostavili Centralne sile. Mir je u Nemačkoj primljen
kao ponižavajući nastavak rata drugim sredstvima, a njegovi teški uslovi
su omogućili uspon nacizma u državi.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Vajmarska Republika (1919—1933)

Nakon uspeha Nemačke revolucije u novembru 1918. proglašena je Vajmarska
Republika. Vajmarski ustav je stupio na snagu kada ga je potpisao
predsednik Fridrih Ebert. Malo ranije Roza Luksemburg i Karl Libkneht su
1918. osnovali Komunističku partiju Nemačke, a Nemačka radnička
partija, kasnije preimenovana u Nacional-socijalističku nemačku radničku
partiju, osnovana je 1919. godine.

Zbog posledica Velike krize, teških mirovnih uslova koje je diktirao
Versajski mir i niza manje-više nestabilnih vlada, političke mase u
Nemačkoj nisu mogle da se identifikuju sa sistemom parlamentarne
demokratije. Ovo je još više otežala široko rasprostranjena desničarska
Legenda o ubodu u leđa, politički mit koji je tvrdio da je Nemačka
izgubila Prvi svetski rat zbog Nemačke revolucije, a ne zbog vojnog
poraza. Sa druge strane, radikalni komunisti, poput Spartakističke lige
su želeli da sruše vladavinu kapitalista. Paravojne odrede je osnovalo
nekoliko partija i dogodila su se brojna politička ubistva. Pripadnici
paravojnih odreda su zastrašivali glasače i širili nasilje i bes među
masama, koje su patile od visoke nezaposlenosti. Nakon nekoliko
neuspešnih vlada, predsednik Paul fon Hindenburg, pod pritiskom
desničarskih savetnika, postavio je Adolfa Hitlera za kancelara Nemačke
30. januara 1933. godine.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Treći rajh (1933—1945)

Dana 27. februara 1933. zapaljen je Rajhstag, što su nacisti iskoristili
da ukinu neka osnovna ljudska prava. Ukaz o odobrenju iz 1933. je
dozvolio je Hitlerovoj vladi da sama donosi zakone bez učešća Rajhstaga.
Serijom poteza i zakona Nemačka je pretvorena u centralizovanu
totalitarnu državu. Industrija je bila pažljivo regulisana kvotama i
zahtevima kako bi se usmerila ka nivou ratne proizvodnje. Nemačka vojska
je 1936. ušla u demilitarizovanu Rajnsku oblast, a politika
„zadovoljavanja“ britanskog premijera Nevila Čemberlena se pokazala
neprikladnom. Ohrabren time, Hitler je od 1938. vodio politiku
ekspanzionizma kako bi uspostavio Veliku Nemačku. Da bi izbegao vođenje
rata na dva fronta, Hitler je zaključio Sporazum Ribentrop-Molotov sa
Sovjetskim Savezom.

Rastuće napetosti zbog nacionalizma, militarizma i teritorijalnih
pitanja su doveli do nemačke invazije Poljske 1. septembra 1939, a
Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su dva dana kasnije objavile rat
Nemačkoj, što je označilo početak Drugog svetskog rata. Nemačka je brzo
uspostavila direktnu ili indirektnu kontrolu nad većim delom Evrope.

Nemačka Potsdamer_Platz_1945

Berlin u ruševinama 1945.

Dana 22. juna 1941. Hitler je prekršio sporazum sa Sovjetskim Savezom
otvaranjem Istočnog fronta napavši Sovjetski Savez. Ubrzo nakon
japanskog napada na Perl Harbor, Nemačka je objavila rat Sjedinjenim
Državama. Iako je nemačka vojska u početku brzo napredovala kroz
Sovjetski Savez, bitka za Staljingrad je bila prekretnica Drugog
svetskog rata. Kasnije je nemačka vojska počela povlačenje na Istočnom
frontu. Iskrcavanje na Normandiji je bila prekretnica na Zapadnom
frontu, kada su se Saveznici iskrcali na obali Normandije i brzo
napredovali u teritoriju pod kontrolom Nemaca. Dana 8. maja 1945.
nemačka se predala pošto je Crvena armija zauzela Berlin.

U onome što će kasnije postati poznato kao holokaust, Treći rajh je
vodio državnu politiku kojom je podjarmio mnoge delove društva: Jevreje,
komuniste, Rome, homoseksualce, masone, političke protivnike i
nesposobne. Tokom vladavine nacista, oko 11 miliona ljudi je ubijeno u
holokaustu. Drugi svetski rat i nacistički genocid su odgovorni za smrt
35 miliona ljudi u Evropi.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Okupacija, podela i ujedinjenje (1945—1990)

Okupacione zone okupirane Nemačke iz
1947, sa teritorijama istočno od linije Odra-Nisa koje su dodeljene
Poljskoj ili Sovjetskom Savezu, uz protektorat Sar i podeljeni Berlin.

Drugi svetski rat je za posledicu imao smrt od skoro deset miliona
nemačkih vojnika i civila, teritorijalne gubitke i proterivanje nekoliko
miliona Nemaca iz bivših istočnih delova Nemačke i istočnoevropskih
zemalja i uništenje mnogih velikih gradova.

Teritoriju Nemačke i Berlin Saveznici su podelili u 4 okupacione zone.
Sektori koje su kontrolisale Sjedinjene Države, Francuska i Ujedinjeno
Kraljevstvo su ujedinjeni 23. maja 1949. u Saveznu Republiku Nemačku i
Zapadni Berlin. Dana 7. oktobra 1949. od sovjetske zone stvorena je
Nemačka Demokratska Republika. Istočni i zapadni delovi Nemačke su za
svoje glavne gradove izabrali Istočni Berlin i Bon. Međutim, Zapadna
Nemačka je proglasila status Bona kao glavnog grada privremenim
rešenjem, kako bi istakla svoj stav da je podela države samo veštački
status kvo koji će se okončati jednog dana.

Zapadna Nemačka, koja je uspostavljena kao liberalna parlamentarna
republika sa socijalnom tržišnom privredom, se svrstala uz Sjedinjene
Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku. Država je uživala dugi
ekonomski razvoj od početka 1950ih. Zapadna Nemačka je postala članica
NATO pakta 1955. i bila je osnivač Evropske ekonomske zajednice 1958.
godine. Sa druge strane, Istočnu Nemačku je okupirao Sovjetski Savez, a
od maja 1955. ona je postala njegov saveznik. Istočna Nemačka je postala
autoritativna država sa sovjetskim stilom planske privrede, međutim,
njeni stanovnici su bežali na zapad zbog političkih sloboda i ekonomskog
napretka. Berlinski zid, koji je podignut 1961. kako bi sprečio Istočne
Nemce da beže u Zapadnu Nemačku, postao je simbol Hladnog rata. Ipak,
napetosti između Istočne i Zapadne Nemačke su malo popustile početkom
1970ih istočnom politikom zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta, koja
je u sebe uključivala „de fakto“ prihvatanje nemačkih teritorijalnih
gubitaka u Drugom svetskom ratu.

Nemačka Thefalloftheberlinwall1989

Berlinski zid ispred Brandenburške kapije ubrzo po otvaranju 1989.

U svetlu rastuće migracije Istočnih Nemaca u Zapadnu Nemačku preko
Mađarske i masovnih demonstracija tokom leta 1989, vlasti Istočne
Nemačke su neočekivano olakšale pogranična ograničenja u novembru te
godine, dozvolivši građanima Istočne Nemačke da putuju na zapad. Iako je
planirano da otvaranje granice bude ventil koji će očuvati Istočnu
Nemačku kao državu, ono je zapravo ubrzalo reformske procese u Istočnoj
Nemačkoj, što je konačno okončano Sporazumom „dva plus četiri“ 12.
septembra 1990. i ujedinjenjem Nemačke 3. oktobra 1990. godine. Pod
uslovima tog sporazuma, četiri okupacione sile su se odrekle svojih
prava i Nemačka je povratila potpuni suverenitet. Po Ukazu Bon-Berlin,
koji je parlament usvojio 10. marta 1994, za glavni grad ujedinjene
države izabran je Berlin, dok je Bon stekao status saveznog grada
zadržavši nekoliko ministarstava. Prelazak vlade u Berlin je okončan
1999. godine.

Od ujedinjenja, Nemačka je preuzela vodeću ulogu u Evropskoj uniji i
NATO paktu. Nemačka je slala svoje vojnike u akciju NATO pakta protiv
Jugoslavije 1999. i potonju misiju na Kosovo i Metohiju. Takođe je
poslala svoju vojsku u Avganistan kao deo napora NATO pakta da osigura
bezbednost u toj državi nakon zbacivanja Talibana. Obe ove akcije su
bile kontroverzne, pošto je Nemačkoj posle Drugog svetskog rata
dozvoljeno da koristi svoju vojsku samo u odbrambene svrhe, ali ih je
glasanje u parlamentu legalizovalo kao mirovne misije.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Politika

Zgrada Rajhstaga, sedište nemačkog parlamenta Bundestaga

Nemačka je ustavna savezna republika, čiji se politički sistem zasniva
na Ustavu iz 1949. godine (Grundgesetz – osnovni zakon). U njoj vlada
parlamentarni sistem u kojoj kancelar igra najvažniju ulogu, a koga bira
parlament.

Parlament - Bundestag (Bundestag), se bira svake pete godine
kombinovanim sistemom neposrednog i proporcionalnog biranja. Šesnaest
pokrajina predstavlja federalni nivo Bundesrata (Federalni savet), koji
je izazvao mnogo polemika na račun odnosa sa Bundestagom zbog
neusaglašenosti prilikom donošenja odluka i jednog i drugog tela, što
politički sistem čini vrlo komplikovanim.

Funkcija šefa države je poverena predsedniku, kome je ograničena moć
odlučivanja na ceremonijalne i reprezentativne dužnosti. Ali on ima
pravo da odbaci potpisivanje zakona i da ga vrati nazad u parlamentarnu
proceduru. Pored toga zadužen je za raspisivanje izbora i raspuštanje
parlamenta (Bundestag). Predsednika biraju parlament (Bundestag) i
savezni savet (Bundesrat) zajedno. A taj skup za izbor predsednika se
zove savezni skup (Bundesversammlung).
Sudsku vlast uključuje Savezni ustavni sud Nemačke
(Bundesverfassungsgericht), Savezni vrhovni sud (Budesgerichtshof),
Savezni administrativni sud (Bundesverwaltungsgericht) i nekoliko
saveznih sudova, odgovornih za kontrolisanje nižih sudova. Svi niži
sudovi su osnovani od strane saveznih država.

Kao članica Evropske unije, Nemačka podleže i evropskim sudovima. Tu je
pre svega Evropski sud u Luksemburgu (Europäischer Gerichtshof).

**Učlanjen** : 18.11.2012

Administrativna podela Nemačke

Nemačka je federacija 16 država-pokrajina. Postoji 14 pokrajina (Länder)
i 2 države (Freistaat), pri čemu je razlika samo u nazivu koji je
zadržan iz tradicionalnih razloga. Svaka federalna jedinica je na
saveznom nivou zastupljena u gornjem domu parlamenta (Bundesratu).
Federalni konstituenti Nemačke su savezne zemlje (Bundeslander). Od 16
federalnih jedinica - zemalja, tri su gradovi: Berlin, Hamburg i Bremen.
Odredba Osnovnog zakona iz 1949. godine negativno je određivala
ovlašćenja federalnih jedinica, jer su sva ovlašćenja koja nisu bila
izričito data federaciji bila u rukama zemalja. Ovako širok krug
ovlašćenja sužavan je ustavnim amandmanima i jačanjem federalne vlasti.
Danas je zemaljama ostavljena najšira vlast u oblasti policije,
obrazovanja, kulture i komunalnih poslova. U drugim oblastima, gde
federacija ima zakonodavnu vlast, zemlje mogu uređivati pitanja na
striktno lokalnom nivou i u saglasnosti sa federalnim zakonima, koji
uvek imaju premoć.

Federalne jedinice imaju svoje ustave i izgrađen sistem zakonodavne,
izvršne i sudske vlasti. Zakonodavna tela su jednodomna i uglavnom se
nazivaju Landtag. Egzekutiva liči na federalnu i predvodi je
ministar-predsednik sa svojim kabinetom koji ima široka ovlašćenja.
Sudska vlast je nezavisna i trostepena.

16 nemačkih država su:

1. Baden-Virtemberg (Baden-Württenberg)
2. Bavarska (Bayern)
3. Berlin (grad-država) (Berlin)
4. Brandenburg (Brandenburg)
5. Bremen (grad-država) (Bremen)
6. Hamburg (grad-država) (Hamburg)
7. Hesen (Hese) (Hessen)
8. Meklenburg-Zapadna Pomeranija (Mecklenburg-Vorpommern)
9. Donja Saksonija (Niedersachsen)
10. Severna Rajna-Vestfalija (Nordrhein-Westfalen)
11. Rajna-Palatinat (Rheinland-Pfalz)
12. Sarland (Saarland)
13. Saksonija (Sachsen)
14. Saksonija-Anhalt (Sachsen-Anhalt)
15. Šlezvig-Holštajn (Schleswig-Holstein)
16. Tiringija (Thüringen)

**Učlanjen** : 18.11.2012

Privreda

Nemačka 50ec_nem

50 centi nemačkog Evro novčića, na kome se nalazi Brandenburška kapija-simbol nemačkog ujedinjenja

Nemačka je treća po veličini privredna sila na svetu posle SAD-a i
Japana, ali ekonomski daleko najjača država Evrope. Ona poseduje treću
po redu najveću privredu na svetu odmah posle SAD i Japana i deo je
svetske najveće privrede – Evropske unije.

Dojče telekom je danas, posle Vodafona
najveći operater mobilne telefonije u Evropi. Pristutna je u 11
evropskih zemlja u kome veoma uspešno posluje.

Nemačka je bogata i tehnološki veoma jaka. Njena privreda je osetila
teškoće tokom 90-tih godina. Dok je spoljna trgovina vrlo uspešna, u
kome je Nemačka svetski šampion. Nezaposlenost je jedan od glavnih
problema poslednjih decenija. Modernizacija i pripajanje privrede
Istočne Nemačka ispostavio se kao skup dugoročan problem, sa godišnjem
transferom sa zapada na istok u iznosu od oko 70 milijardi dolara.
Nemačko stanovništvo je u evropskom proseku staro, ali kombinacija sa
visokom stopenom nezaposlenosti, doprinelo je da se teret troška za
socijalno osiguranje uveća. Strukturalna krutost na tržištu radne snage,
uključujući stroge propise u deljenju plata na nacionalnom nivou,
učinili su nezaposlenost hroničnim problemom. Lokalna tržišta
doživljavaju probleme, prvenstveno zbog socijalnih beneficija. Smanjenje
poreza na dobit i dohodak u 2001. godini nije sprečilo pad u
spoljnotrgovinski razmeni.

Nemačka privreda se, posle decenije stagnacije, lagano oporavlja. Kao
jedna od najmnogoljudnijih članica EU-a, sa potrošačima koji važe kao
štedljivi, raspolaže velikim brojem diskontnih supermarketa, koji su da
bi izbegli visoke troškove posrednika, u stalnoj potrazi za što
jeftinijim direktnim dobavljačima. Ipak, i pored toga što nastoje da
imaju niske cene u nabavci, svi lanci supermarketa zahtevaju visok
kvalitet i preciziran poslovni odnos koji predstavlja jedan od
najbitnijih faktora za saradnju sa nemačkim preduzećima. Industrijska
roba se kupuje, uglavnom, preko velikih posrednika. Što se maloprodaje
tiče, pet vodećih firmi drže 2/3 tržišta. Tu su, pored starih,
prepoznatljivih kompanija, kao što su EDEKA, Aldi, Špar itd. i novi
lanci supermarketa, kao što su Lidl, Metro ili Reve. Ova grana ima
godišnji obrt od preko 400 milijardi evra. O veličini i značaju prodaje u
nemačkim supermarketima govori i činjenica da u Nemačkoj na milion
stanovnika postoji 250 supermarketa.

Kao deo zajednice EU-a, Nemačka ima važnu poziciju i u Evropi. Nemačka
je mnogim zemalja Evrope najvažniji partner u uvozu. Nemačka najviše
izvozi mašine, vozila, hemikalije, metali i industrijski proizvodi,
prehrambeni proizvodi, kao i tekstil. Najvažnija privredna grana Nemačke
su usluge. U tercijarnom sektoru radi najveći broj zaposlenih (71%).
Glavni sektori su trgovina, zdravstvo i obrazovanje, kao i sektor
osiguranja u kome su mnoge nemačke osiguračke kuće najpoznatije na
svetu.

Bruto nacionalni dohodak (nominalno) Nemačke je 2007. godine iznosio je
oko 3.322 milijarde dolara, što je oko 40.415 dolara po glavi
stanovnika. Inflacija je prema izvorima iz 2007. godine iznosila 2,2%

**Učlanjen** : 18.11.2012

Demografija

Nemačka ima preko 80 miliona stanovnika. Najveći gradovi Nemačke su:

Nemačka De-map

Mapa Nemačke sa gradovima

Berlin (3.392.425 stanovnika)
Hamburg (1.738.483)
Minhen (1.288.307)
Keln (975.907)
Frankfurt na Majni (651.087)
Oblast sa najvećom koncentracijom stanovništva je Rajna-Rur sa 11.785.196 stanovnika.

U Nemačkoj živi 6,75 miliona stranih državljana, u koje spadaju
izbeglice, inostrani radnici (Gastarbeiter) i njihove porodice.
Doseljavanjem se stvorila i znatna turska manjina sa oko 2 miliona
građana. Ostale značajne manjine su Rusi, Italijani i Poljaci.
Na severu živi danska manjina, dok u saveznim državama Saksonija i
Brandenburg živi malobrojna slovenska manjina po imenu Lužički Srbi.
Frigijski jezik, koji se smatra najsrodnijim engleskom, govori kao
maternji oko 12.000 ljudi u Nemačkoj. U seoskim područjima severne
Nemačke raširen je takozvani „niskonemački“ jezik.

Nemačka je među prvim zemljama u svetu po obrazovanju, tehnološkom
razvitku i privrednoj proizvodnji. Od kraja Drugog svetskog rata, broj
mladih koji upisuju fakultete porastao je više od tri puta, a zanatske i
tehničke škole u Nemačkoj spadaju u sam svetski vrh. S prihodima od
25.000 evra po glavi stanovnika, Nemačka je društvo srednje klase.
Širokogrudan sistem socijalnog osiguranja omogućuje besplatno zdravstvo,
naknade za nezaposlenost i ostale socijalne prednosti. Nemci su veliki
turisti - svake godine milioni Nemaca putuju u inostranstvo.

Nemačka je glavni cilj političkih i ekonomskih begunaca iz mnogih zemalja u razvoju.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Nauka i kultura

Albert Ajnštajn

Nemačka je mnogo doprinela svetskoj nauci i kulturi.

Među najznačajnije nemačke naučnike spadaju fizičari: Ajnštajn, Plank i
Hajzenberg. Zatim, matematičari: Lajbnic, Gaus i Hilbert, astronom
Kepler, lingvisti braća Grim, biolozi Koh, Erlih i mnogi drugi.

Čuveni nemački pronalazači su: Gutenberg, Rentgen, Simens i Cepelin.
Značajni nemački kompozitori su Betoven, Bah, Hendl, Brams i Vagner;
pesnici Gete, Šiler i Hajne; pisci Man i Breht; slikari Direr, Holbajn i
Ernst; arhitekti Nojman, Gropijus i Van der Roe.

Posebno se ističe plejada nemačkih filozofa: Kant, Hegel, Marks, Engels, Šopenhauer, Niče, Hajdeger i dr.

Ludvig van Betoven

Mnogi velikani nisu bili Nemci po savremenim kriterijumima, ali su
stvarali u okviru nemačke kulture, npr. Mocart, Kafka i Nikola Kopernik.

Nemački jezik, koji ima mnogo dijalekata, u 19. veku je bio lingua
franca srednje, istočne i severne Evrope, a i danas se uči širom sveta
kao jedan od najvažnijih jezika. Najvažnija institucija za promociju
nemačkog jezika i kulture je Geteov institut sa 128 filijala širom
sveta.

Odnedavno se Nemačka vratila na svetsku kulturnu scenu u velikom stilu, s
preporođenim Berlinom, te novom muzikom i umetnošću. Između ostalog, u
filmu i književnosti postoji jak trend da se obrađuju teme vezane uz
nemačko ujedinjenje.

**Učlanjen** : 18.11.2012

Najveći gradovi

U Nemačkoj postoji šest milionskih gradova. Najveći grad je Berlin, a
slede ga Hamburg i Minhen. Najveća konurbacija je oblast Rajna-Rur (oko
12 miliona stanovnika) u kojoj se nalaze gradovi Diseldorf, Keln, Esen,
Dortmund, Duizburg i Bohum.

1 Berlin
2 Hamburg
3 Minhen / Bavarska
4 Keln / Severna Rajna-Vestfalija
5 Frankfurt na Majni / Hesen
6 Štutgart / Baden-Virtemberg
7 Diseldorf / Severna Rajna-Vestfalija
8 Dortmund / Severna Rajna-Vestfalija
9 Esen / Severna Rajna-Vestfalija
10 Bremen
11 Hanover / Donja Saksonija
12 Lajpcig / Saksonija
13 Drezden / Saksonija
14 Nirnberg / Bavarska
15 Duizburg / Severna Rajna-Vestfalija

**Učlanjen** : 18.11.2012

Krajolik u alpskom području

**Učlanjen** : 06.06.2011