|
| |
Autor | Poruka |
---|
Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Nemačka Ned 10 Mar - 17:21 | |
|
Nemačka
ZastavaGrbKrilatica: Jedinstvo i pravda i sloboda(nem. Einigkeit und Recht und Freiheit) Himna - Das Lied der Deutschen Das Lied der Deutschen (prevod: Pesma Nemaca) je nemačka himna. Muziku je napisao Jozef Hajdn 1797. godine kao nezvaničnu himnu Austrije na tekst Gott erhalte Franz den Kaiser (Bože čuvaj cara Franca). Osnova za muziku nemačke himne je hrvatska narodna pesma iz Međimurja Vjutro se rano stajem. Današnji tekst je napisao lingvista i pesnik August Hajnrih Hofman fon Falersleben imajući Hajdnovu melodiju na umu za vreme svog boravka na ostrvu Helgoland 1841. godine. Označava se i kao Hofman-Hajdnova pesma. Samo treća strofa je zvanična himna Nemačke. Zbog problematičnih reči je intoniranje prve dve strofe u zvaničnim prilikama zabranjeno. -Deutschland, Deutschland über alles über alles in der Welt - Nemačka, Nemačka iznad svega, iznad svega na svetu Ovi stihovi se smatraju izražavanjem desničarskog stava i blisko se povezuju sa nacističkom ideologijom. -Von der Maas bis an die Memel von der Etsch bis an den Belt - Od Meuse da Njemena, Od Adiđe do Belta Reka Njemen je danas granica između Rusije (Kaljingradske oblasti) i Litvanije, Adiđe se nalazi u Južnom Tirolu koji je deo Italije, a Belt se nalazi u Danskoj, tako da se i ovi stihovi povezuju sa Nemačkom (nacističkom) pretenzijom na susedne zamlje, bez obzira na istorijske prilike u kojima su stihovi napisani (19. vek). StihoviDas Lied der Deutschen Deutschland, Deutschland über alles, Über alles in der Welt, Wenn es stets zu Schutz und Trutze Brüderlich zusammenhält, Von der Maas bis an die Memel, Von der Etsch bis an den Belt – Deutschland, Deutschland über alles, Über alles in der Welt! Deutsche Frauen, deutsche Treue, Deutscher Wein und deutscher Sang Sollen in der Welt behalten Ihren alten schönen Klang, Uns zu edler Tat begeistern Unser ganzes Leben lang – Deutsche Frauen, deutsche Treue, Deutscher Wein und deutscher Sang! Einigkeit und Recht und Freiheit Für das deutsche Vaterland! Danach lasst uns alle streben Brüderlich mit Herz und Hand! Einigkeit und Recht und Freiheit Sind des Glückes Unterpfand – Blüh im Glanze dieses Glückes, Blühe, deutsches Vaterland! PrevodNemačka, Nemačka iznad svega, iznad svega na svetu, ako se uvek radi zaštite i odbrane bratski drži zajedno. Od Meze do Njemena, Od Adiđea do Belta, |: Nemačka, Nemačka iznad svega, iznad svega na svetu! Nemačke žene, nemačka vernost, nemačko vino i nemački poj neka u svetu zadrže svoj stari lepi zvuk, te nas nadahnjuju na plemenita dela tokom celog našeg života. |: Nemačke žene, nemačka vernost, nemačko vino i nemački poj! Jedinstvo i pravda i sloboda za nemačku domovinu! Svi neka težimo tome bratski sa srcem i rukom! Jedinstvo i pravda i sloboda jesu jamstvo sreće. |: Cvati u slavi te sreće, cvati, nemačka domovino. Položaj Nemačke
Poslednji put izmenio rea83 dana Pon 11 Mar - 11:46, izmenio ukupno 2 puta |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:28 | |
| Istorija
Pretpostavlja se da se etnogeneza germanskih plemena dogodila tokom nordijskog bronzanog doba ili najkasnije tokom predrimskog gvozdenog doba. Plemena su se iz južne Skandinavije i sa severa Nemačke počela širiti na jug, zapad i istok u 1. veku p. n. e., došavši u kontakt sa keltskim plemenom Gala, kao i sa iranskim, baltičkim i slovenskim narodima u istočnoj Evropi. Malo se zna o germanskoj istoriji, osim kroz njihove zabeležene veze sa Rimskom carstvom, etimološkim istraživanjima i arheološkim nalazištima.
Širenje germanskih plemena od 750. p. n. e. do 1. n. e.
Za vreme rimskog cara Avgusta, rimski general Publije Kvintilije Var je pokrenuo invaziju na Germaniju (taj su termin Rimljani koristili za zemlju sa druge strane Rajne). Varove legije su 9. godine porazile pleme Herusci na čelu sa Arminijem u bici u Teutoburškoj šumi), tako da je teritorija današnje Nemačke, sa druge strane Rajne i Dunava, ostala izvan Rimskog carstva. Do 100. godine nove ere, u vreme Tacitove knjige Germanija, germanska plemena su se naselila duž Rajne i Dunava (Limes Germanikus). U 3. veku formirala su se velika zapadnogermanska plemena: Alemani, Franci, Hati, Saksonci, Frizijci, Sikambri i Tirinžani. Oko 260. germanska plemena su se probila kroz Limes u područja koja su kontrolisali Rimljani. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:34 | |
| Restoracija i revolucija
Frankfurtska skupština 1848.
Nakon pada Napoleona Bonaparte, sazvan je Bečki kongres 1814. i osnovana je Nemačka konfederacija, slab savez 39 suverenih država. Neslaganje sa politikama restoracije feudalizma dovelo je do jačanja liberalnih pokreta, koji su tražili ujedinjenje i slobodu. Ovo su, međutim, pratile nove represivne mere austrijskog kancelara Meterniha. Carinska unija je dalje produbila ekonomsko jedinstvo nemačkih država. Tokom ovog perioda mnogi Nemci su bili vođeni idealima Francuske revolucije i nacionalizam je dobijao na značaju, posebno među mladim intelektualcima. Po prvi put, crna, crvena i zlatna boja su izabrane da predstavljaju ovaj pokret, a kasnije su postale nacionalne boje. U svetlu niza revolucionarnih pokreta u Evropi, koje su uspešno uspostavile republiku u Francuskoj, intelektualci i obični ljudi su započeli revoluciju u nemačkim državama. Monarsi su u početku ispunili liberalne zahteve revolucionara. Pruskom kralju Fridirihu Vilhelmu IV je ponuđena titula cara, ali sa gubitkom moći odbio je krunu i predloženi ustav, što je privremeno zaustavilo pokret. Sukob između novog pruskog kralja Vilhelma I i liberalnog parlamenta je izbio zbog vojnih reformi 1862, pa je kralj imenovao Ota fon Bizmarka za novog kancelara Pruske. Bizmark je uspešno vodio rat protiv Danske 1864. godine. Pruska pobeda u Austrijsko-pruskom ratu 1866. mu je omogućilo da stvori Severnonemački savez i da isključi Austriju, nekada vodeću nemačku državu, iz uplitanja u unutrašnja pitanja ostalih nemačkih država. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:35 | |
| Nemačko carstvo (1871—1918)
Osnivanje današnje Nemačke u Versaju (Francuska), 1871. Oto fon Bizmark je u centru u beloj uniformi.
Nakon francuskog poraza u Francusko-pruskom ratu, u Versaju je 18. januara 1871. proglašeno Nemačko carstvo. Pruska dinastija Hoencolern je postala vladar novog carstva, čije je sedište postao Berlin. Carstvo je ujedinilo sve nemačke države osim Austrije.
U periodu nakon ujedinjenja Nemačke, spoljašnja politika cara Vilhelma I je osigurala status Nemačke kao moćne države, osnivanjem saveza, izolovanjem Francuske diplomatskim putem i izbegavanjem rata. Međutim, pod carem Vilhelmom II, Nemačka je, poput drugih evropskih država, počela da vodi imperijalističku politiku, što je dovelo do trvenja sa susednim državama. Većina saveza u kojima je Nemačka bila nisu obnovljena, a novi savezi su izbegavali Nemačku. Posebno je značajan fracuski savez sa Ujedinjenim Kraljevstvom i učvršćivanje veza sa Ruskom Imperijom. Osim veza sa Austrougarskom, Nemačka je postajala sve više izolovanija.
Nemačko carstvo (1871–1918), sa dominantnom Kraljevinom Pruskom prikazanom u plavoj boji.
Počevši od 1884. Nemačka je počela da osniva kolonije izvan Evrope. Nemačke kolonije u Africi bile su Nemačka istočna Afrika, Jugozapadna Afrika, Togo i Kamerun. Trka za Afrikom je izazvala napetosti između velikih sila i jedan je od uzroka Prvog svetskog rata.
Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. u Sarajevu bilo je povod za Prvi svetski rat. Nemačka, kao članica Centralnih sila je izgubila rat od Saveznika u najkrvavijem sukobu do tada. Nemačka revolucija je izbila novembra 1918. i car Vilhelm II je abdicirao. Primirje koje je okončalo rat potpisano je 11. novembra 1918. i Nemačka je bila prisiljena da potpiše Versajski mir u junu 1919. godine. Pregovori o miru, nasuprot tradicionalnoj post-ratovskoj diplomatiji, su izostavili Centralne sile. Mir je u Nemačkoj primljen kao ponižavajući nastavak rata drugim sredstvima, a njegovi teški uslovi su omogućili uspon nacizma u državi. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:35 | |
| Vajmarska Republika (1919—1933)
Nakon uspeha Nemačke revolucije u novembru 1918. proglašena je Vajmarska Republika. Vajmarski ustav je stupio na snagu kada ga je potpisao predsednik Fridrih Ebert. Malo ranije Roza Luksemburg i Karl Libkneht su 1918. osnovali Komunističku partiju Nemačke, a Nemačka radnička partija, kasnije preimenovana u Nacional-socijalističku nemačku radničku partiju, osnovana je 1919. godine.
Zbog posledica Velike krize, teških mirovnih uslova koje je diktirao Versajski mir i niza manje-više nestabilnih vlada, političke mase u Nemačkoj nisu mogle da se identifikuju sa sistemom parlamentarne demokratije. Ovo je još više otežala široko rasprostranjena desničarska Legenda o ubodu u leđa, politički mit koji je tvrdio da je Nemačka izgubila Prvi svetski rat zbog Nemačke revolucije, a ne zbog vojnog poraza. Sa druge strane, radikalni komunisti, poput Spartakističke lige su želeli da sruše vladavinu kapitalista. Paravojne odrede je osnovalo nekoliko partija i dogodila su se brojna politička ubistva. Pripadnici paravojnih odreda su zastrašivali glasače i širili nasilje i bes među masama, koje su patile od visoke nezaposlenosti. Nakon nekoliko neuspešnih vlada, predsednik Paul fon Hindenburg, pod pritiskom desničarskih savetnika, postavio je Adolfa Hitlera za kancelara Nemačke 30. januara 1933. godine. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:35 | |
| Treći rajh (1933—1945)
Dana 27. februara 1933. zapaljen je Rajhstag, što su nacisti iskoristili da ukinu neka osnovna ljudska prava. Ukaz o odobrenju iz 1933. je dozvolio je Hitlerovoj vladi da sama donosi zakone bez učešća Rajhstaga. Serijom poteza i zakona Nemačka je pretvorena u centralizovanu totalitarnu državu. Industrija je bila pažljivo regulisana kvotama i zahtevima kako bi se usmerila ka nivou ratne proizvodnje. Nemačka vojska je 1936. ušla u demilitarizovanu Rajnsku oblast, a politika „zadovoljavanja“ britanskog premijera Nevila Čemberlena se pokazala neprikladnom. Ohrabren time, Hitler je od 1938. vodio politiku ekspanzionizma kako bi uspostavio Veliku Nemačku. Da bi izbegao vođenje rata na dva fronta, Hitler je zaključio Sporazum Ribentrop-Molotov sa Sovjetskim Savezom.
Rastuće napetosti zbog nacionalizma, militarizma i teritorijalnih pitanja su doveli do nemačke invazije Poljske 1. septembra 1939, a Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su dva dana kasnije objavile rat Nemačkoj, što je označilo početak Drugog svetskog rata. Nemačka je brzo uspostavila direktnu ili indirektnu kontrolu nad većim delom Evrope.
Berlin u ruševinama 1945.
Dana 22. juna 1941. Hitler je prekršio sporazum sa Sovjetskim Savezom otvaranjem Istočnog fronta napavši Sovjetski Savez. Ubrzo nakon japanskog napada na Perl Harbor, Nemačka je objavila rat Sjedinjenim Državama. Iako je nemačka vojska u početku brzo napredovala kroz Sovjetski Savez, bitka za Staljingrad je bila prekretnica Drugog svetskog rata. Kasnije je nemačka vojska počela povlačenje na Istočnom frontu. Iskrcavanje na Normandiji je bila prekretnica na Zapadnom frontu, kada su se Saveznici iskrcali na obali Normandije i brzo napredovali u teritoriju pod kontrolom Nemaca. Dana 8. maja 1945. nemačka se predala pošto je Crvena armija zauzela Berlin.
U onome što će kasnije postati poznato kao holokaust, Treći rajh je vodio državnu politiku kojom je podjarmio mnoge delove društva: Jevreje, komuniste, Rome, homoseksualce, masone, političke protivnike i nesposobne. Tokom vladavine nacista, oko 11 miliona ljudi je ubijeno u holokaustu. Drugi svetski rat i nacistički genocid su odgovorni za smrt 35 miliona ljudi u Evropi. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:36 | |
| Okupacija, podela i ujedinjenje (1945—1990)
Okupacione zone okupirane Nemačke iz 1947, sa teritorijama istočno od linije Odra-Nisa koje su dodeljene Poljskoj ili Sovjetskom Savezu, uz protektorat Sar i podeljeni Berlin.
Drugi svetski rat je za posledicu imao smrt od skoro deset miliona nemačkih vojnika i civila, teritorijalne gubitke i proterivanje nekoliko miliona Nemaca iz bivših istočnih delova Nemačke i istočnoevropskih zemalja i uništenje mnogih velikih gradova.
Teritoriju Nemačke i Berlin Saveznici su podelili u 4 okupacione zone. Sektori koje su kontrolisale Sjedinjene Države, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su ujedinjeni 23. maja 1949. u Saveznu Republiku Nemačku i Zapadni Berlin. Dana 7. oktobra 1949. od sovjetske zone stvorena je Nemačka Demokratska Republika. Istočni i zapadni delovi Nemačke su za svoje glavne gradove izabrali Istočni Berlin i Bon. Međutim, Zapadna Nemačka je proglasila status Bona kao glavnog grada privremenim rešenjem, kako bi istakla svoj stav da je podela države samo veštački status kvo koji će se okončati jednog dana.
Zapadna Nemačka, koja je uspostavljena kao liberalna parlamentarna republika sa socijalnom tržišnom privredom, se svrstala uz Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku. Država je uživala dugi ekonomski razvoj od početka 1950ih. Zapadna Nemačka je postala članica NATO pakta 1955. i bila je osnivač Evropske ekonomske zajednice 1958. godine. Sa druge strane, Istočnu Nemačku je okupirao Sovjetski Savez, a od maja 1955. ona je postala njegov saveznik. Istočna Nemačka je postala autoritativna država sa sovjetskim stilom planske privrede, međutim, njeni stanovnici su bežali na zapad zbog političkih sloboda i ekonomskog napretka. Berlinski zid, koji je podignut 1961. kako bi sprečio Istočne Nemce da beže u Zapadnu Nemačku, postao je simbol Hladnog rata. Ipak, napetosti između Istočne i Zapadne Nemačke su malo popustile početkom 1970ih istočnom politikom zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta, koja je u sebe uključivala „de fakto“ prihvatanje nemačkih teritorijalnih gubitaka u Drugom svetskom ratu.
Berlinski zid ispred Brandenburške kapije ubrzo po otvaranju 1989.
U svetlu rastuće migracije Istočnih Nemaca u Zapadnu Nemačku preko Mađarske i masovnih demonstracija tokom leta 1989, vlasti Istočne Nemačke su neočekivano olakšale pogranična ograničenja u novembru te godine, dozvolivši građanima Istočne Nemačke da putuju na zapad. Iako je planirano da otvaranje granice bude ventil koji će očuvati Istočnu Nemačku kao državu, ono je zapravo ubrzalo reformske procese u Istočnoj Nemačkoj, što je konačno okončano Sporazumom „dva plus četiri“ 12. septembra 1990. i ujedinjenjem Nemačke 3. oktobra 1990. godine. Pod uslovima tog sporazuma, četiri okupacione sile su se odrekle svojih prava i Nemačka je povratila potpuni suverenitet. Po Ukazu Bon-Berlin, koji je parlament usvojio 10. marta 1994, za glavni grad ujedinjene države izabran je Berlin, dok je Bon stekao status saveznog grada zadržavši nekoliko ministarstava. Prelazak vlade u Berlin je okončan 1999. godine.
Od ujedinjenja, Nemačka je preuzela vodeću ulogu u Evropskoj uniji i NATO paktu. Nemačka je slala svoje vojnike u akciju NATO pakta protiv Jugoslavije 1999. i potonju misiju na Kosovo i Metohiju. Takođe je poslala svoju vojsku u Avganistan kao deo napora NATO pakta da osigura bezbednost u toj državi nakon zbacivanja Talibana. Obe ove akcije su bile kontroverzne, pošto je Nemačkoj posle Drugog svetskog rata dozvoljeno da koristi svoju vojsku samo u odbrambene svrhe, ali ih je glasanje u parlamentu legalizovalo kao mirovne misije. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:36 | |
| Politika
Zgrada Rajhstaga, sedište nemačkog parlamenta Bundestaga
Nemačka je ustavna savezna republika, čiji se politički sistem zasniva na Ustavu iz 1949. godine (Grundgesetz – osnovni zakon). U njoj vlada parlamentarni sistem u kojoj kancelar igra najvažniju ulogu, a koga bira parlament.
Parlament - Bundestag (Bundestag), se bira svake pete godine kombinovanim sistemom neposrednog i proporcionalnog biranja. Šesnaest pokrajina predstavlja federalni nivo Bundesrata (Federalni savet), koji je izazvao mnogo polemika na račun odnosa sa Bundestagom zbog neusaglašenosti prilikom donošenja odluka i jednog i drugog tela, što politički sistem čini vrlo komplikovanim.
Funkcija šefa države je poverena predsedniku, kome je ograničena moć odlučivanja na ceremonijalne i reprezentativne dužnosti. Ali on ima pravo da odbaci potpisivanje zakona i da ga vrati nazad u parlamentarnu proceduru. Pored toga zadužen je za raspisivanje izbora i raspuštanje parlamenta (Bundestag). Predsednika biraju parlament (Bundestag) i savezni savet (Bundesrat) zajedno. A taj skup za izbor predsednika se zove savezni skup (Bundesversammlung). Sudsku vlast uključuje Savezni ustavni sud Nemačke (Bundesverfassungsgericht), Savezni vrhovni sud (Budesgerichtshof), Savezni administrativni sud (Bundesverwaltungsgericht) i nekoliko saveznih sudova, odgovornih za kontrolisanje nižih sudova. Svi niži sudovi su osnovani od strane saveznih država.
Kao članica Evropske unije, Nemačka podleže i evropskim sudovima. Tu je pre svega Evropski sud u Luksemburgu (Europäischer Gerichtshof). |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:37 | |
| Administrativna podela Nemačke
Nemačka je federacija 16 država-pokrajina. Postoji 14 pokrajina (Länder) i 2 države (Freistaat), pri čemu je razlika samo u nazivu koji je zadržan iz tradicionalnih razloga. Svaka federalna jedinica je na saveznom nivou zastupljena u gornjem domu parlamenta (Bundesratu). Federalni konstituenti Nemačke su savezne zemlje (Bundeslander). Od 16 federalnih jedinica - zemalja, tri su gradovi: Berlin, Hamburg i Bremen. Odredba Osnovnog zakona iz 1949. godine negativno je određivala ovlašćenja federalnih jedinica, jer su sva ovlašćenja koja nisu bila izričito data federaciji bila u rukama zemalja. Ovako širok krug ovlašćenja sužavan je ustavnim amandmanima i jačanjem federalne vlasti. Danas je zemaljama ostavljena najšira vlast u oblasti policije, obrazovanja, kulture i komunalnih poslova. U drugim oblastima, gde federacija ima zakonodavnu vlast, zemlje mogu uređivati pitanja na striktno lokalnom nivou i u saglasnosti sa federalnim zakonima, koji uvek imaju premoć.
Federalne jedinice imaju svoje ustave i izgrađen sistem zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Zakonodavna tela su jednodomna i uglavnom se nazivaju Landtag. Egzekutiva liči na federalnu i predvodi je ministar-predsednik sa svojim kabinetom koji ima široka ovlašćenja. Sudska vlast je nezavisna i trostepena.
16 nemačkih država su:
1. Baden-Virtemberg (Baden-Württenberg) 2. Bavarska (Bayern) 3. Berlin (grad-država) (Berlin) 4. Brandenburg (Brandenburg) 5. Bremen (grad-država) (Bremen) 6. Hamburg (grad-država) (Hamburg) 7. Hesen (Hese) (Hessen) 8. Meklenburg-Zapadna Pomeranija (Mecklenburg-Vorpommern) 9. Donja Saksonija (Niedersachsen) 10. Severna Rajna-Vestfalija (Nordrhein-Westfalen) 11. Rajna-Palatinat (Rheinland-Pfalz) 12. Sarland (Saarland) 13. Saksonija (Sachsen) 14. Saksonija-Anhalt (Sachsen-Anhalt) 15. Šlezvig-Holštajn (Schleswig-Holstein) 16. Tiringija (Thüringen) |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:38 | |
| Privreda
50 centi nemačkog Evro novčića, na kome se nalazi Brandenburška kapija-simbol nemačkog ujedinjenja
Nemačka je treća po veličini privredna sila na svetu posle SAD-a i Japana, ali ekonomski daleko najjača država Evrope. Ona poseduje treću po redu najveću privredu na svetu odmah posle SAD i Japana i deo je svetske najveće privrede – Evropske unije.
Dojče telekom je danas, posle Vodafona najveći operater mobilne telefonije u Evropi. Pristutna je u 11 evropskih zemlja u kome veoma uspešno posluje.
Nemačka je bogata i tehnološki veoma jaka. Njena privreda je osetila teškoće tokom 90-tih godina. Dok je spoljna trgovina vrlo uspešna, u kome je Nemačka svetski šampion. Nezaposlenost je jedan od glavnih problema poslednjih decenija. Modernizacija i pripajanje privrede Istočne Nemačka ispostavio se kao skup dugoročan problem, sa godišnjem transferom sa zapada na istok u iznosu od oko 70 milijardi dolara. Nemačko stanovništvo je u evropskom proseku staro, ali kombinacija sa visokom stopenom nezaposlenosti, doprinelo je da se teret troška za socijalno osiguranje uveća. Strukturalna krutost na tržištu radne snage, uključujući stroge propise u deljenju plata na nacionalnom nivou, učinili su nezaposlenost hroničnim problemom. Lokalna tržišta doživljavaju probleme, prvenstveno zbog socijalnih beneficija. Smanjenje poreza na dobit i dohodak u 2001. godini nije sprečilo pad u spoljnotrgovinski razmeni.
Nemačka privreda se, posle decenije stagnacije, lagano oporavlja. Kao jedna od najmnogoljudnijih članica EU-a, sa potrošačima koji važe kao štedljivi, raspolaže velikim brojem diskontnih supermarketa, koji su da bi izbegli visoke troškove posrednika, u stalnoj potrazi za što jeftinijim direktnim dobavljačima. Ipak, i pored toga što nastoje da imaju niske cene u nabavci, svi lanci supermarketa zahtevaju visok kvalitet i preciziran poslovni odnos koji predstavlja jedan od najbitnijih faktora za saradnju sa nemačkim preduzećima. Industrijska roba se kupuje, uglavnom, preko velikih posrednika. Što se maloprodaje tiče, pet vodećih firmi drže 2/3 tržišta. Tu su, pored starih, prepoznatljivih kompanija, kao što su EDEKA, Aldi, Špar itd. i novi lanci supermarketa, kao što su Lidl, Metro ili Reve. Ova grana ima godišnji obrt od preko 400 milijardi evra. O veličini i značaju prodaje u nemačkim supermarketima govori i činjenica da u Nemačkoj na milion stanovnika postoji 250 supermarketa.
Kao deo zajednice EU-a, Nemačka ima važnu poziciju i u Evropi. Nemačka je mnogim zemalja Evrope najvažniji partner u uvozu. Nemačka najviše izvozi mašine, vozila, hemikalije, metali i industrijski proizvodi, prehrambeni proizvodi, kao i tekstil. Najvažnija privredna grana Nemačke su usluge. U tercijarnom sektoru radi najveći broj zaposlenih (71%). Glavni sektori su trgovina, zdravstvo i obrazovanje, kao i sektor osiguranja u kome su mnoge nemačke osiguračke kuće najpoznatije na svetu.
Bruto nacionalni dohodak (nominalno) Nemačke je 2007. godine iznosio je oko 3.322 milijarde dolara, što je oko 40.415 dolara po glavi stanovnika. Inflacija je prema izvorima iz 2007. godine iznosila 2,2% |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:38 | |
| Demografija
Nemačka ima preko 80 miliona stanovnika. Najveći gradovi Nemačke su:
Mapa Nemačke sa gradovima
Berlin (3.392.425 stanovnika) Hamburg (1.738.483) Minhen (1.288.307) Keln (975.907) Frankfurt na Majni (651.087) Oblast sa najvećom koncentracijom stanovništva je Rajna-Rur sa 11.785.196 stanovnika.
U Nemačkoj živi 6,75 miliona stranih državljana, u koje spadaju izbeglice, inostrani radnici (Gastarbeiter) i njihove porodice. Doseljavanjem se stvorila i znatna turska manjina sa oko 2 miliona građana. Ostale značajne manjine su Rusi, Italijani i Poljaci. Na severu živi danska manjina, dok u saveznim državama Saksonija i Brandenburg živi malobrojna slovenska manjina po imenu Lužički Srbi. Frigijski jezik, koji se smatra najsrodnijim engleskom, govori kao maternji oko 12.000 ljudi u Nemačkoj. U seoskim područjima severne Nemačke raširen je takozvani „niskonemački“ jezik.
Nemačka je među prvim zemljama u svetu po obrazovanju, tehnološkom razvitku i privrednoj proizvodnji. Od kraja Drugog svetskog rata, broj mladih koji upisuju fakultete porastao je više od tri puta, a zanatske i tehničke škole u Nemačkoj spadaju u sam svetski vrh. S prihodima od 25.000 evra po glavi stanovnika, Nemačka je društvo srednje klase. Širokogrudan sistem socijalnog osiguranja omogućuje besplatno zdravstvo, naknade za nezaposlenost i ostale socijalne prednosti. Nemci su veliki turisti - svake godine milioni Nemaca putuju u inostranstvo.
Nemačka je glavni cilj političkih i ekonomskih begunaca iz mnogih zemalja u razvoju. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 17:39 | |
| Nauka i kultura
Albert Ajnštajn
Nemačka je mnogo doprinela svetskoj nauci i kulturi.
Među najznačajnije nemačke naučnike spadaju fizičari: Ajnštajn, Plank i Hajzenberg. Zatim, matematičari: Lajbnic, Gaus i Hilbert, astronom Kepler, lingvisti braća Grim, biolozi Koh, Erlih i mnogi drugi.
Čuveni nemački pronalazači su: Gutenberg, Rentgen, Simens i Cepelin. Značajni nemački kompozitori su Betoven, Bah, Hendl, Brams i Vagner; pesnici Gete, Šiler i Hajne; pisci Man i Breht; slikari Direr, Holbajn i Ernst; arhitekti Nojman, Gropijus i Van der Roe.
Posebno se ističe plejada nemačkih filozofa: Kant, Hegel, Marks, Engels, Šopenhauer, Niče, Hajdeger i dr.
Ludvig van Betoven
Mnogi velikani nisu bili Nemci po savremenim kriterijumima, ali su stvarali u okviru nemačke kulture, npr. Mocart, Kafka i Nikola Kopernik.
Nemački jezik, koji ima mnogo dijalekata, u 19. veku je bio lingua franca srednje, istočne i severne Evrope, a i danas se uči širom sveta kao jedan od najvažnijih jezika. Najvažnija institucija za promociju nemačkog jezika i kulture je Geteov institut sa 128 filijala širom sveta.
Odnedavno se Nemačka vratila na svetsku kulturnu scenu u velikom stilu, s preporođenim Berlinom, te novom muzikom i umetnošću. Između ostalog, u filmu i književnosti postoji jak trend da se obrađuju teme vezane uz nemačko ujedinjenje. |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 18:01 | |
| Najveći gradovi
U Nemačkoj postoji šest milionskih gradova. Najveći grad je Berlin, a slede ga Hamburg i Minhen. Najveća konurbacija je oblast Rajna-Rur (oko 12 miliona stanovnika) u kojoj se nalaze gradovi Diseldorf, Keln, Esen, Dortmund, Duizburg i Bohum.
1 Berlin 2 Hamburg 3 Minhen / Bavarska 4 Keln / Severna Rajna-Vestfalija 5 Frankfurt na Majni / Hesen 6 Štutgart / Baden-Virtemberg 7 Diseldorf / Severna Rajna-Vestfalija 8 Dortmund / Severna Rajna-Vestfalija 9 Esen / Severna Rajna-Vestfalija 10 Bremen 11 Hanover / Donja Saksonija 12 Lajpcig / Saksonija 13 Drezden / Saksonija 14 Nirnberg / Bavarska 15 Duizburg / Severna Rajna-Vestfalija |
| | | Carolija Elita
Poruka : 1951
Učlanjen : 18.11.2012
Raspoloženje : super
| Naslov: Re: Nemačka Ned 10 Mar - 18:02 | |
|
Krajolik u alpskom području |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Nemačka Ned 28 Jul - 12:45 | |
| |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Nemačka Pet 19 Jul - 21:02 | |
| Aachen, Germany (Europe) | :copyright:Johannes Berger |
| | | Salome Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
| Naslov: Re: Nemačka Uto 22 Feb - 18:58 | |
| Reka Rajna Извор Рајне је у швајцарским Алпима у кантону Граубинден, где се спајају њене две притоке, Фордерајн и Хинтерајн. Фордерајн извире из језера Тума у горњим Алпима и тече кроз живописни кањон Руинoа (швајцарски Велики кањон). Хинтерајн почиње од глечера Паради на јужној граници Швајцарске. Једна од каснијих притока дотиче из долине Вал де Леј у Италији.Обе притоке састају се у близини места Рајхенау у Граубиндену. Одатле Рајна, као Алпска Рајна, тече на север до границе Лихтенштајна и касније Аустрије, а затим се улива у Боденско језеро. Понови се излива из Боденског језера, и као Горња Рајна пролази преко Водопада Рајне, где се у њу улива река Аре, која готово дупло увећава количину воде до готово 1.000 m³ у секунди. Затим чини границу Немачке док се не окрене ка северу код Колена Рајне код Базела Немачка и Француска[уреди | уреди извор]После Базела, као Горња Рајна, формира јужни део границе између Немачке и Француске у широкој долини, пре него што уђе у Немачку код Рајнштетена, у близини Карлсруеа.Дуга више од 1000 km Рајна највећим делом пролази кроз Немачку. Ту се у Рајну уливају бројне притоке, као што су Некар, Мајна и касније Мозел, која доноси додатних 315 m³ воде у секунди.Између Бингена и Бона, Средња Рајна тече кроз Рајнски кланац, формацију створену ерозијом, која се догодила отприлике у истом периоду када се околно земљиште уздигло, док је река остала на свом првобитном нивоу. Кланац је врло дубок, а познат је по многобројним замковима и виноградима. Налази се на листи Светске баштине, а познат је као „романтична Рајна”, са више од 40 замака и тврђава из средњег века и многих живописних виноградарских села.Иако има доста индустријских места дуж Рајне, највећи део индустрије сконцентрисан је око Доње Рајне у Рурској области, где Рајна пролази поред већих градова, Келна, Диселдорфа и Дуизбурга. Река Рур, која се улива у Рајну код Дуизбурга је изненађујуће чиста и користи се као вода за пиће. Она додаје Рајни још 70 m³ воде у секунди. Међутим, друге реке из Рурске области, пре свих Емшер, су прилично загађене. Приближујући се холандској граници Рајна достиже просечни проток воде од 2.290 m³ у секунди, а просечна ширина јој је више од 300 m.Ceo tekst , vikipedija |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Nemačka | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 683 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 683 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|