SRPSKI BREND

Značaj Brenda



Najrazvijenije zemlje sveta su upravo i tvorci najvećih svetskih brendova i upravo su im oni omogućili njihov ekonomski razvitak. Jednoj državi i njenom narodu bog nije bio naklonjen žive na krševitim ostrvima, bez dovoljno obradive zemlje kao i prostora, ali i pored toga postala je jedna od najrazvijenijih država na svetu, jednostavno narod je uspeo da opstane samo velikim radom, disciplinom i razvijanjem onog dela delatnosti koja je najpogodnija u datim okolnostima, to je Japan stvorio je bezbroj brendova i postao lider u mnogim tehničkim dostignućima i postala jedna od najrazvijenijih država sveta.

Drugoj zemlji bog takođe nije bio baš naklonjen narod je živeo okružen velikim planinama surovim i hladnim zimama, narod sedeći u kućama u dugim zimskim noćima smislio je da radi sitne i precizne spravice, a u toku leta stočarstvom i njihovom prerađivačkoj industriji,pametnom politikom i zajedničkim životom triju naroda proglasila je svoju neutralnost i nije stradala tokom ratova i tako postala 
najbezbednije mesto na planeti za čuvanje raznih vrednosti i kapitala, na taj način stvorila je nekoliko najvrednijih brendova na svetu i postala jedna od najstabilnijih zemalja na svetu, to je naravno Švajcarska.

Takvih primera ima dosta, svaka država i njen narod su našli nešto svoje i borili se na jedini i pravi način za svoj opstanak i prosperitet… ali šta je sa nama i našom zemljom.

Našoj zemlji bog je bio naklonjen dao joj sve što se poželeti može, počev od plodne zemlje, zemlje bogate rudama i ugljem, zemlje bogate planinama i šumama, zemlje bogate rekama …ali sve ima cenu, to parče vredne zemlje mnogi su hteli i osvajali, Srpski narod je odolevao i plaćao uvek visoku cenu, po prestanku ratovanja Srbija se brzo oporavljala i postajala bogata i moćna, zahvaljujući poljoprivredi kao osnovnoj ekonomskoj grani Srbija je bila najveći izvoznik hrane u ovom delu Evrope. Smatram da bi i danas Srbija mogla da postane najveći izvoznik hrane u Evropi. Tako da bi svaki market u Evropi imao prehrambene proizvode iz Srbije i to bi bio naš najveći BREND.

Beograd, Dragiša Jocić


izvor:klubmonarhista.rs

Poljoprivreda

Poljoprivreda je naše zeleno zlato.

Naš prvi brend, sa povoljnom klimom sa dosta plodne zemlje bogate mineralima sa dosta reka sa predivnim planinama.. imamo potencijal za proizvodnju velikog broja  poljoprivrednih proizvoda i to na jedan zdrav način.


Danas kad je poljoprivreda Srbije tek u  zamahu država ima ključni značaj i mora pomoći kako zakonodavno sa mnogim olakšicama, uredbama, subvencijama kao i glavni  garant poljoprivredniku za njegov razvoj kao i razvoj poljoprivrede Srbije.

Dragiša Jocić




Poljoprivreda naš brend

Lane smo i pored pada proizvodnje imali rod težak deset miliona tona.Ova delatnost lane je i jedini deo privrede koji je ostvario trgovinski suficit sa svetom, jer smo imali rekordan izvoz i uvoz hrane, ali i suficit od blizu 200 miliona dolara. Jer, izvoz je vredan oko 950, a uvoz od 750 miliona dolara. Uspesi u agraru, nisu rezultat uspešne agrarne politike, već najvećim delom dar – Boga. Ti rezultati bi bili i bolji kada bi imali jasnu ekonomsku strategiju. Rezultat visokog trgovinskog debalansa zemlje je što imamo više od 3.000 raznih uvoznika i1.300 izvoznika. Ipak, u ovom trenutku kada želimo da budemo u društvu razvijenih, najjači brendovi u Srbiji mogu biti jedino poljoprivredni proizvodi i sedam vekova stara istorija idealna za razvoj turizma, ali vezana za našu hranu. Profesor brendinga u Parizu, čovek našeg porekla Filip Mihajlović ističe da u ovoj zemlji može da se veoma dobro prodaje užički kajmak. Tako je pre nekoliko dana u selo Šljivovica stigla porudžbina iz Izraela u kojoj stoji “pošaljite nam brod kajmaka“! Na poslednjem sajmu brendova u Begoradu posetioci su za omiljeni domaći brend izabrali proizvod “Voda, voda“, a strani čokolada “Milka“. Posetioci su kao najperspektivniji domaći brend izabrali firmu “Aleksandrija“ koja se bavi proizvodnjom biološke hrane. Agrar, mesto sigurnog novca i brendova Jedno od rešenja odakle najbrže može da se dođe do sigurnog novca i za servisiranje dugova je – poljoprivreda koja već niz godina donosi četvrtinu sume od ukupnog izvoza. Njena godišnja proizvodnja vredna je oko tri milijarde evra, a optimisti veruju da ona uz novu agrarnu politiku može da se udvostruči kao i izvoz koji može da dostigne dve milijarde dolara, kaže potpredsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić. U ovoj grani Srbija najbrže može da stvori svoj proizvod, odnosno brend koji može biti konkurentan na svetskom tržištu.Svetskom – zato što mi samo mali deo naših proizvoda možemo da prodajemo na tržištu EU sa 450 miliona stanovnika. Za najveći deo artikala, treba da tražimo kupce na drugom delu sveta, gde možemo da budemo konkurentni. Najbrže brendirane proizvode možemo da stvorimo u agraru i da imamo novac koji će nam biti neophodan za vraćanje dugova. Da bi naši proizvodi, još uvek nepoznati u novom svetu, krenuli ka kupcima, neophodno je redefinisanje tržišta, kroz uvažavanje promenjenih okolnosti. Treba se fokusirati na tržišta zemalja u okruženju, sa kojima imamo potpisane ugovore o slobodnoj trgovini (njih osam) u Jugoistočnoj Evropi i na nekadašnja tržišta nesvrstanih zemalja. Tu su i tržišta Ruske Federacije i Kine. Na tržištu EU mi nismo konkurentni, ali moramo na njemu da budemo prisutni. Mi moramo hitno delovati, a na kratak rok to su proizvodi agrokompleksa iz viših faza prerade, a oni pokreću i prerađivačku industriju. Dakle, moramo stvoriti srpski brend za svet. To će značiti i napuštanje sirovinske baze za razvijene zemlje,i stvaranje i zaštitu domaćeg brenda, uz poštovanje svetskih standarda kvaliteta sa unapred obezbeđenim plasmanom na kratak rok. Kada je reč o dužem roku, on podrazumeva osnivanje potpuno novih proizvodnih aktivnosti i stvaranje novih proizvoda. Za odlazak naših proizvoda na svetsko tržište u velikoj meri može da pomogne i do sada zapostavljena dijaspora. Ona može da bude most sa drugim zemljama i “transformator“ novih tehnologija, poslovnih iskustava i garant poverenja za strane investitore i kupce. Kapital kojim raspolaže naša dijaspora (oko četiri miliona ljudi na svim kontinentima) procenjuje se na 50 do 60 milijardi dolara i samo deset odsto tog novca invertirano u našu zemlju preporodilo bi privredu. Dakle, nama je potrebna moć imena. Znači, moramo imati robnu marku ili brend. Recimo da u svetu danas postoji 100 najvrednijih robnih marki od kojih čak 60 drže američke firme, na drugom mestu su nemačke kompanije, zatim firme iz Francuske, pa Japana i Švajcarske… Da bi neka robna marka stigla na ovu listu koju objavljuje američki “Business – Week“, morala je da ima vrednost veću od milijardu dolara, zatim da trećina njene zarade potiče van domicilne države i da ima javno dostupne finansijske i marketing podatke. Nijedna zemlja nije izašla iz krize i rešila probleme privrede sve dok nije stabilizovala proizvodnju u agraru (mi imamo padove i rast sve do 20 odsto) jer stabilna proizvodnja hrane stvara uslove za stabilnu ekonomiju. Analize pokazuju da u agraru možemo imati najbrži rast proizvodnje i da bi 2010.godine mogli da imamo proizvodnju vrednu i šest milijardi dolara i izvoz od dve milijarde dolara. To nam omogućava poljoprivredno zemljište od 5,11 miliona hektara i proizvodnje hrane na tim površinama. Naša zemlja ima projekte u oblasti prerade žita i industrijskog bilja, preradu povrća, voća i grožđa, stočarskih proizvoda, turizma… Proizvodi za svet mogu da budu iz programa prerade žita i industrijskog bilja: to su termički obrađeni proizvodi od celog zrna strnih žita, visokovredna hrana na bazi kukuruza, devičansko jestivo ulje iz semena tikve, hladno ceđeno ulje suncokreta sa izmenjenim sadržajem tokoferola, novi snek proizvodi na bazi jezgra suncokreta, sojini proteini, ljuspice, sojini odresci standardizovani suvi ekstrakti kantariona, hladno ceđeno ulje od bundeve. Kroz programe prerade voća i povrća svetu možemo da ponudimo širok asortiman proizvodnje, artikle iz industrijske prerade i sušenja povrća, sokove iz povrća, kompote, sokove, džemove, sirupe, vina i drugaalkoholna pića. “Preradom stočarskih proizvoda možemo da ponudimo i vojvođanske specijalitete (šunku, kulen, kobasicu…), živinsko, juneće, pačije, guščije, jareće, jagnjeće meso… Tu je i rečna riba, prerada žaba i puževa, proizvoda iz farmskog gajenja nojeva, fazana, golubova, kunića, divljih svinja, muflona. Možemo se vratiti i nekada unosnom zanimanju – gajenju svilenih buba, preradi perja, većoj proizvodnji meda. U svemu tome nezaobilazan je turizam i to lovni, tranzitni, turizam na vodama, seoskim salašima. Imajući u vidu mogućnosti razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije i šanse za proizvodnju takozvane “zdrave hrane“ kao srpske robne marke, najbolji koncept bi bio razvoj regiona u kojima dominiraju seoska područja – bio bi integralni ruralni razvoj koji podrazumeva i razvoj oko poljoprivrede. Na taj način bi zaustavili i nestanak srpskog sela. Jer, od 4.706 srpskih sela, na putu nestajanja je svako četvrto ili njih 1.200. Prošlo je vreme izvoza na tone, pa moramo nuditi nove proizvode. To moraju biti artikli sa geografski zaštićenog porekla sa prepoznatljiviim robnim markama. Srpske robne marke mogu da dobiju leskovačka prža, duvan čvarci, “karađorđeva šnicla“, slatko od ruže, ljutenica, džemperi iz Sirogojna, pirotski ćilim, burek iz Niša koji se već izvozi u Nemačku, užički kajmak i sir, lepinja “sa sve“, pršuta, slanina, kozje mleko koje se u svetu ceni kao lek“, kaže tvorac nacionalnog programa hrane namenjene, pre svega izvozu akademik dr Dragan Škorić, iz novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo. Brendovi, šljiva, voda, vino… Moramo priznati da se u ovom trenutku naš brend za svet teško može u pravom smislu definisati. Ako bi pojasnili šta je to, onda treba reći da je to nešto kvalitetno, dobro poznato na tržištu, lepo, najčešće skupo, sa poznatim imenom. Neke naše potencijalne brendove drugi su zaštitili. Naš brend bi morao da ima znak – Made in Serbia. Sad po ko zna koji put ponovo krećemo od početka na građenju brenda. Najbrže možemo da idemo sa proizvodima koji realno imaju šansu, a to su voda, maline, šljive, šljivovica, vino, šunka, sir,kajmak, pečurke, zlatiborski pršut… Pomenimo tu i opanke kao jedinstven dizajn obuće u svetu, pa što tu ne bi bila i frula… U prošlom veku bogat je bio onaj ko je imao dovoljno nafte, a u ovom milenijumu najveće bogatstvo predstavlja voda. I to obična, ali i mineralna (imamo u eksploataciji 326 izvora) Nekada je naš najznačajniji izvozni proizvod bila suva šljiva. Prvi izvozni posao Srbije u SAD, 1897. godine bio je izvoz 40.000 tona suvih šljiva (danas se to kreće tek oko 1.500 tona).

To je tada Srbiju izbavilo iz krize. Danas smo svetska sila u proizvodnji, godišnje 500.000 tona šljiva, više od 100.000 tona malina, ali – ne znamo da prodamo u svetu. Malo je proizvođača koji su stekli domaći i svetski ugled kao što je “žuta osa“, “jevrejka“, “sokolova rakija Primer biznismena Da se nekada iz Srbije uspešnije nego danas u svet izvozilo najbolje potvrđuju činjenice da je narodni dobrotvor i trgovac Miša Anastasijević zahvaljujući svojoj umešnosti od sveta imao trgovačke privilegije, čak i monopol, između ostalog za izvoz soli, uvoz robe iz Austrije. Zahvaljujući takvom radu stvorio je kompaniju sa 10.000 ljudi i 80 brodova… On je bio i najveći trgovac na Balkanu. I Miloš Obrenović je godišnje samo u Austriju izvozio 250.000 tovljenika…
Za takvim trgovcima, po novom imenu, biznismenima, Srbija danas vapi.

Autor: Branislav Gulan

izvor:klubmonarhista.rs

Znanje

Iako ne tako brojna nacija Srbija je čovečanstvu dala nekoliko veoma značajnih imena i uveliko doprinela razvitku civilizacije.

Svakodnevno smo svedoci odlaska naših mladih  ili odliva mozgova kako se to već kaže i pored toga  Srbija poseduje jedan veliki intelektualni potencijal koji je ujedno i  kapital a  i naš brend  pogotovo što će budućnost ekonomije jedne države uveliko zavisiti od intelektualnog potencijala i to pitanje je od nacionalnog značaja.

Beograd,   Dragiša Jocić

Zašto Srbija?

DA BI POVEĆALI SVOJE POSLOVANjE

Jugoistočna Evropa je region sa najvećim rastom u Evropi. Iz više razloga, Srbija je idaelno mesto za kompanije koje u ovom regionu traže mesto gde će započeti ili unaprediti svoje poslovanje. Srbija je jedina zemlja koja nije članica Commonwealth-a (CIS) koja uživa pogodnosti slobodne trgovine sa Ruskom federacijom, nudeći pristup tržištu od 150 miliona ljudi, bez poreza. Pored toga, Srbija je u središtu zone bescarinske trgovine u jugoistočnoj Evropi pružajući bescarinski pristup potencijanom tržištu od 55 miliona ljudi. Lokalno tržište u Srbiji je jedno od najvećih u regionu (7,5 miliona ljudi). Srpska ekonomija je od 2004. godine zabeležila rast od 7,6% i očekuje se da će se ovaj stepen rasta održati,  što vodi ka značajnom porastu kupovne moći i širenju domaćeg tržišta.

DA BI ISKORISTILI IZUZETNE LjUDSKE RESURSE I SMANjILI TROŠKOVE



Hiljade mladih i obrazovanih ljudi svake godine iz univerziteta u Srbiji izlaze. To su visoko obrazovani ljudi koji lako usvajaju nove tehnologije, poznaju IT i odlično vladaju stanim jezicima i koji predstavljaju istinski kapital Srbije. Pored toga, Srbija poseduje obučenu i produktivnu radnu snagu sa bogatim iskustvom kako u poslovima upravljanja tako i u proizvodnji. Tradicija dugogodišnje saradnje sa stranim kompanijama i decenije otvorenosti prema zapadnoj kulturi ostavili su trag na sposobnostima i kvalitetima radne snage.

Ovaj izuzetan ljudski kapital dosptupan je po veoma povoljim cenama. Cena radau Srbiji je među najnižim u refionu i značajno je niža od cena rada u zemljama članicama EU.

DA BI LAKO PRUŽILI USLUGU VAŠIM KLIJENTIMA U EU


Poslovanjem u Srbiji, kompanije mogu da iskoriste lak pristup tržištu EU istovremeno koristeći benefit niskih troškova proizvodnje. Pošto se graniči sa Mađarskom, Srbija je na pragu EU. Takođe, Srbija predstavlja kapiju ka jugositočnoj Evropi, zapadnoj i centralnoj Evropi i predstavlja raskrsnicu dva najvažnija transportna koridora koji povezuju zapadnu Evropu i srednji istok (panevropski koridori br. 10 i br. 7). Investiranje u Srbiji donosi efektivan servis ka evropskim i srednje-istočnim zemljama i povećanje profitabilnosti.

DA POVEĆATE UŠTEDU NA TROŠKOVIMA


Porezni režim u Srbiji je jedan od najpogodnijih u regionu. Neke od pogodnosti uključuju:


najniži porez na dobit u Evropi koji iznosi 10%,
smanjenje poreza za investicije u osnovna sredstva na 80% iznosa,
oslobođenje od poreske obaveze na 10 godina za investicije preko 7,5 miliona Eura.
subvencije za zapošljavanje novih radnika, izuzeci od poreza i mnoštvo drugih stimulacija

IT sektor  Zašto investirati u IT sektor u Srbiji?

Cena rada je značajno niža nego u zapadnoj Evropi. Ukupni troškovi obučene i obrazovane radne snage su oko 30% od onih na zapadu.

Odlična baza edukacije kadrova koja se održava dobrim kvalitetom univerziteta na kojima mnogi profesori imaju veliko internacionalno uskustvo i visoku reputaciju širom sveta.

Odlična mreža komunikacije kako u okviru zemlje tako i spolja.

Odlično vladanje engleskim jezikom i obrazovni profil koji je znatno viši od profila bilo koje od istočno-evropskih zemalja.

Kompanije poseduju ključna znanja o tržištima u razvoju kako na Balkanu tako i na istočnom tržištu.

Kompanije poseduju jezičko znanje i sposobnost lokalizacije na istočno-evropskom i ruskom tržištu.

Sektor informativnih tehnologija (IT) u Srbiji je u poslednjih 10 godina zabeležio značajan porast. Ova moderna industrija, posebno segment poslovnih softvera, pružila je mnoge mogućnosti za razvoj poslovanja i ostale preduzetničke aktivnosti. Ovo je posledica uspešnih ekonomskih reformi i duboko ukorenjene težnje ka obrazovanju u poslednjih 5 decenija. Sa ovakvim intelekualnim i tehnološkim
potencijalom koji dostiže nivo razvijenih zemalja, Srbija sada ima atribute da uspešno izađe u susret potrebama IT kompanija širom sveta. Sa datim nivoom globalnog širenja IT sektora na zemlje u razvoju i tranziciji, Srbija ima potencijal da postane jedna od najpoželjnijih destinacija za medjunarodne kompanije koje traže rešenja za smanjenje troškova i pristup stručnom znanju. Izuzetan intelektualni kapital, privlačne cene rada, odlična obučenost, odličan nivo komunikacije na
tečnom engleskom jeziku, to su samo neke od ključnh prednosti koji će uveriti međunarodne kompanije da prošire svoj posao dolaskom u Srbiju.

Potreba za investicijama, kao stranim tako i domaćim, zajedno sa stvaranjem novih mogućnosti zapošljavanja su glavni nacionalni prioriteti. Ključna pitanja rešena su uz pomoć niza mera kao što je program privatizacije, prilagođavanje nacionalnog strateškog plana razvoja i osnivanje srpske agencije za investicije i promociju izvoza (SIEPA) i uz pomoć širokih reformi zakonodavnog, političkog i ekonomskog
sektora.

Namena ove brošure nije da Vam pruži samo jedan svobuhvatni pogled na IT sektor u Srbiji (koji zahteva više vremena i prostora). Namera je da Vam predstavimo glavne činjenice i primere uspeha koji će Vam dati uvid kako da koristite IT sektor u Srbiji da bi povećali konkurentnost Vaše kompanije.

Ukoliko želite detaljnije informacije o poslovnim mogućnostima, proizvodima i uslugama koje nude srpske IT kompanije, kontaktirajte agencije SIEPA. Mi ćemo Vam pomoći da pronađete najbolje partnere u našem regionu.

POSVEĆENOST TEHNOLOŠKOM OBRAZOVANjU U SRBIJI TRAJE VIŠE OD 5 DECENIJA


Svake godine imamo oko 1000 diplomaca iz oblasti elektro-inženjerstva i kompjuterskih nauka što predstavlja 7% ukupnog broja diplomaca sa univerziteta.

Od 1968 godine, učenici srednjih škola specijalizovanih za matematiku, fiziku i informatiku osvojili su zavidan broj nagrada na Svetskoj Olimpijadi (81 medalja iz matematike, 17 iz fizike i 14 iz informatike).

U avgustu 2005, studenti ETF (Elektro tehničkog fakulteta u Beogradu) osvojili su prvu nagradu na najvećem međunarodnom takmičenju za mlade elektro-inženjere – IEEE Int Future Energy Challenge 2005 na Institutu za tehnologiju u Illinoisu.

ZAŠTO JE SRBIJA NAJPOŽELjNIJA IT DESTINACIJA?


Trenutno imamo oko 3000 kvalifikovanih IT inženjera koji rade na projektima za strane partnere, uglavnom iz polja izrade softvera i razvoja usluga. Ukupan prihod samo u ovom pod-sektoru procenjuje se na skoro 100 miliona USD. IT sektor beleži godišnji rast od 18,3% i projektovanih 16,8 % za sledećih 5 godina (CAGR).

Vrednost srpskog IT tržišta u 2003. godini procenjena je na 340 miliona USD (Izvor: IDC ICT Sector Market Analysis and Trends in Serbia and Montenegro, 2003.2008).

Pored velikih multinacionalnih kompanija kao što su Ericsson i Siemens, koje su porisutni u Srbiji, jedan broj manjih evropskh firmi takođe je došao u Srbiju u cilju proširenja tržišta i razvoja proizvodnje za region.

Preko 100 privatnih ICT kompanija i predstavnika univerziteta i istraživačkih instituta formiralo je ICT grupu u Srbiji.

Cilj ove grupe je da poveća kompetitivnost srpske ICT industrije kroz obostranu saradnju i zajedničke aktivnosti članova grupe.

Firme FinSoft London i TeleTrader, inače iz Beča, obe imaju preko 50 developera u Beogradu. Ovaj broj narasta do preko 100 za vreme perioda najveće proizvodnje.

19. aprila 2005. austrijska kompanija S&T porpisala je ugovor o preuzimanju IT banking solutions providera SITO Inc. Information Systems Engineering and Design Company. U Srbiji trenutno radi 1408 IT kompanija. Vlasnička struktura IT kompanija u Srbiji je sledeća: 95% su domaće kompanije, 3% su mešanog vlasništva dok su 2% strane kompanije.

Troškovi obrazovane radne snage su značajno niži nego u zapadnoj Evropi. Neto plata varira od 350 do 850 EUR mesečno za kvalifikovanu i iskusnu radnu snagu. Ukupni troškovi za programera / sistem eksperta su u opsegu od 700 do 1400 EUR mesečno.

Mnoge kompanije su ostvarile benefit iz sektora koji se od tradicionalnih industrija razlikuje po stavu, posvećenosti i rezultatima. Njihovi ukupni troškovi su značajno niži u Srbiji nego u većini zemalja istočne i zapadne Evrope. Srbija nudi velik broj
podsticaja novim i postojećim investitorima koji su usmereni ka poboljšanju kompetitivnosti naše zemlje kao lokacije privlačne za investitore. Porez na dobit od 10% je najniži u Evropi.

Ključni proizvodi i ponude


OUTSOURCING

Kod outsourcing aranžmana, srpski programeri preuzimaju potpunu ili delimičnu odgovornost za svakodnevne IT potrebe klijenata. U mnogim slučajevima oni poboljšavaju i unapređuju celokupan IT proces koji uključuje aplikacije, baze podataka i mreže. Iskustvo i znanje srpskih softver developera primenjivo je na širok spektar poslova i rešenja. Outsourcing klijentima pruža priliku da se fokusiraju na kontinuitet i proširenje svog poslovanja bez potrebe da budu zauzeti infrastrukturom tehnologije i zapošljavanjem IT eksperata.

U takvoj situaciji klijent može da se fokusira na planiranje proizvodnje, na inovacije, pakovanje, marketing dok će srpske outrsourcing kompanije podržati srž razvoja projekta i ponuditi usluge usvim fazama razvoja softvera (dizajn, implementacija, testiranje, inženjering, integracija, održavanje).

Sa iskustvom u kreiranju obimnih i inventivnih rešenja od početnog strateškog planiranja do implementacije projekata oni Vam pružaju usluge razvoja i prilagođavanja najnovijih informativnih tehnologija za SME, korporativne klijente i provajdere visokih tehnologija.

Posao koji se preuzima je širokog spektra i uključuje razvoj web dizajna za evropske kompanjije, i angažovanje kako na specijalizovanim web zadacima tako i na razvoju tehničkih hardverskih i softverskih rešenja za velike međunarodne kompanije kao što su Philips Semiconductors, Carl Zeiss, Raytheon i NCR.

Srpske outsourcing kompanije nude svoje usluge u nekoliko polja rada primenjivih na mnoštvo mogućih formi saradnje:


Pilot projekti
Rad na osnovu specifikacija
Preuzimanje kompletnog razvoja sistema (kompletan projekt), kao
npr.: dizajn baze podataka, implementacija, funkcionalni i sistemski test
Preuzimanje razvoja dela projekta ili sitema
Preuzimanje razvoja projekata koji su već u procesu razvoja
Dizajn i implementacija novih sistema (alikacija) na osnovu postojećih (nasleđenih) sistema.
Rad na vremenskoj osnovi

U zavisnosti od potreba klijenata, srpski softver developeri mogu ponuditi sve vidove outsourcing-a. Ako kompanije želi da započne outsource projekat pod svojom upravom i na svojoj lokaciji, srpski proizvođači softvera mogu obezbediti razvoj i analizu na licu mesta i integrisati se sa timom klijenta. Sa druge strane, ako kompanija želi da pod outsource stavi deo kompletnog softverskog projekta, srpske kompanije mogu da ponude rešenja po principu “ključ u ruke”. Ključne
lokacije za Offshore Development centre u Srbiji su Beograd i Novi Sad. Ova grada su jaki univerzitetski centri, sa dobrom infrastrukturom komunikacije i sa mnogo poslovnog potencijala. Oba grada se takođe smatraju mestima ugodnim za život i rad, sa kvalitetnim kulturnim sadržajem i međunarodnim školama.

RAZVOJ SOFTVERA





U Srbiji postoji 835 kompanija za razvoj softvera. Ove kompanije imaju obučene inženjere koji su kompetentni u širokom spektru metodoligija, tehnologija i alata koji podržavaju efikasan razvoj visoko kvalitetnih softvera i sistema integracije. Naši stručnjaci poseduju ekspertizu u razvoju front end i back end razvoja i moddle ware komponenti, ali takođe vrlo pažljivo slušaju i prate potrebe klijenata i kreiraju posebno prilagođene softvere i sisteme.

Fokus na razvoju individualnih rešenja kreiran je putem tradicionalnih potreba za manjom cenom i zatvorenošču ukupne ekonomije tokom 90ih. Određen broj kompanija ima iskustvo u saradnji sa jugoistočnom Evropom i prepoznaje kompetitivnu snagu koja leži u poznavanju tržišta i tehničkim sposobnstima zaposlenih.

Srpski softver developeri nude ulsluge konsaltinga u cilju rešavanja gorućih problema u industriji na strateški određen, tačan i brz način. Nekoliko srpskih IT kompanija ima svoje projekt menadžere koji svoj posao rade na način na koji to rade projekt menadžeri u zapadnim zemljama što predstavlja još jednu važnu komponentu kvaliteta njihovih usluga.
Projekt menadžeri poseduju značajno iskustvo u međunarodnim projektima kroz učešće u IT projektima u severnoj Americi, EU i  Aziji.

Stubovi istraživačko-razvojnog sektora srpske IT industrije




Elektrotehnički fakultet


Elektrotehnički fakultet na Univerzitetu u Beogradu je najstarija institucija ove vrste u Srbiji.

Kompjuterski centar ETF pruža svoje resurse na korišćenje strudentima i zaposlenim na fakultetu. Što se tiče implementacije novih tehnologija, ovaj centar je po tom pitanju vodeća institutcija u našoj zemlji od svog osnivanja.
Nakon inicijative od strane Vlade Republike Srbije, elektrotehnički i mašinski fakultet zajedno su osnovali Centar za inovacije koji predstavlja mesto za komercijalni razvoj ideja i projekata koji su nastali u ovim institucijama. Ovaj centar ima vrlo blisku saradnju sa IT industrijom.

Dalji razvoj novih tehnologija zahteva kontinuitet u usavršavanju znanja, posebno na polju IT. ETF koji zapošljava vrhunske eksperte u saradnji sa vodećim svetskim IT kompanijama daje odgovor na pomenute zahteve. Na ETF osnovan je centar za obrazovanje koji pruža stalno obučavanje za razne kompjuterske veštine za škole, studente i zaposlene.Takođe, sve ove usluge su na raspolaganju svakome ko želi da stekne znanja u ovoj oblasti.

Naučni centar Petnica




Naučni centar Petnica je jedinstvena nevladina, neprofitabilna i nezavisna institucija koja je osnovana da pomaže i podržava mlade ljude koji demonstriraju povećani interes za nauku koji prevazilazi redovni školski program. Naučni centar Petnica je aktivni član INSITE mreže UNESCO-a. Centar se nalazi u selu Petnica u blizini Valjeva  zapadnoj Srbiji.

Centar je stekao ugled na osnovu  svojih inovativnih metoda u naučnom obrazovanju i izuzetno je cenjen, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, zbog svog značajnog dorpinosa u identifikovanju i obrazovanju nadarenih studenata.

Zahvaljujući podršci lokalnih vlasti, škola, univerziteta i industrijskih kompanija Naučni centar Petnica je postao pravi centar za napredno naučno i tehnološko obrazovanje u našoj zemlji i postao je i svetski priznata institucija.
Sa gotovo 500 škola, sa više od 800 profesionalnih naučnika i univerzitetskih profesora i sa više od 3000 najboljih studenata u Srbiji svake godine, Naučni centar Petnica predstavlja jednu od rethih svetskih institucija koja stroga školska pravila približava novim metodama i tehnologijama budućnosti.

Kompjuterska arhitektura, principi operativnih sistema, algoritmi, alati za programiranje na UNIX sistemu, kompjuterska grafika i baze podataka i informacioni sistemi su samo neka od polja koja pokriva IT sekcija u Naučnog centra Petnica.

Fakultet organizacionih nauka




Fakultet organizacionih nauka je vodeći institut za upravljanje i informacione sisteme u Srbiji. FON pripada grupi tehničkih fakulteta i deo je Univerziteta u Beogradu. Osnovan je 1969. godine nakon inicijative od strane više od 200 organizacija fokusiranih na ojačavanju ekonomije kroz tehnološke inovacije. Koncept fakulteta što se tiče programa, osoblja i organizacije je već dokazan i radi se na daljem unapređenju.

Kvalitet diplomiranih studenata oslikava se u statistici koja govori da niko sa diplomom ovog fakulteta nije čekao na posao više od 3 meseca.Večina studenata dobija i prihvata prilike za posao pre završenih studija. Diploma FON-a je priznata u najrazvijenijim zemljama sveta.

FON je opremljen najnovijom tehnologijom koja se koristi za naučna i akademska istraživanja u raznim poljima razvoja: IT oprema, multimedia, Internet. FON je glavni internet provajder za akademsku mrežu u Srbiji. Fakultet je takođe ostvario značajnu međunarodnu saradnju kroz organizovane stučne posete profesora i asistenata i njihovo učešće na kongresima i seminarima. Pored saradnje sa individualnim predavačima i saradnicima, FON je ostvario saradnju i sa brojem stranih institucija izoblasti nauke i obrazovanja.

Naučno-istraživački rad fakulteta vrši se u okviru četiri instituta (za informativne sisteme, menadžment, industrijski inženjering i upravljanje kvalietom). U okviru organizacionih jedinica FON-a postoji iskustvo u rešavanju određenjih organizacionih i problema.  Statistike do sada realizovanih projekata i institucije i kompanije koji su u njimaučestvovale svedoče o orijentaciji, dinamici i dostignućima naučno-istraživačkog rada.

Realizovano je 220 istraživačkih projekata, oko 150 seminara i 28 projekata koji nude konsalting ili pružanje praktičnih usluga. Većina ovih projekata je realizivana za potrebe naših kompanija. Od 2000. godine, istraživanje u okviru 62 projekta vršeno je na zahtev i po dogovoru sa 36 relevantnih lokalnih kompanija i neki od njih su privedeni kraju.


Institut Mihajlo Pupin

Institut Mihajlo Pupin (IMP) je vodeći centar za istraživanje i razvoj na polju komunikacija i informacionih tehnologija (ICT) u Srbiji a pored toga je i najveći ICT institut u jugoistočnoj Evropi. Od svog osnivanja 1946. godine, IMP je bio ugovorno vezan za istraživanje u ime ključnih komunalnih i transportnih kompanija i raznih vertikalnih industrijskih sektora.

Institut raspolaže bazom od 250 sposobnih i inovatnvnih istraživača.

Zbog svog beskompromisnog integriteta postao je izbor za projektima vitalnim za javnu bezbednost i finansije Vlade Republike Srbije. IMP nudi širok spektar proizvoda i usluga. Spektar usluga instituta pokriva posebno prilagođena IT rešenja, hardverski i softverski outsourcing, tehnološki konsalting, inženjering, prototipovi i dizajn sistema i integracija. IMP takođe nudi širok spektar ICT rešenja u sledećim programima proizvodnje:


Program za kontrolu procesa. SCADA sistemi (hardver i softver)
optimizovani za velike i geografski distribuirane komunalne sistema,
kontrola i nadgledanje rešenja za industrijske procese.
Program za upravljanje informacijama, alati za savetovanje prilikom investiranja i sistemi za prikupljanje informacija kao i razna ERP rešenja.
Program za upravljanje saobraćajem.
Sistemi za naplatu putarina, upravljanje gradskim saobraćajem, GPS lociranje vozila.
Bezbednosni program, kriptografski uređaji, oprema za prenos električne energije, rešenja za komunikaciju za bezbedan rad visoko naponskih mreža.

ISO 9001 Quality Assurance dozvoljava Institutu Mihajlo Pupin da izađe u susret očekivanjima svojih partnera. Vodeće svetrske kompanije kao što su BASF, Raytheon, NCR i Philips ostvarile su benefit od rešenja i usluga koje nudi IMP. Kroz svoju kancelariju za udružene projekte IMP ujedinjava ICT ekspertizu i resurse sa renomiranim nemačkim organizacijama za istraživanje i razvoj kao što je Frauhofer Gesellschaft. Zbog svog širokog spektra rada na raznim ustraživačkim poljima IMP je u mogućnosti da oformi dinamične timove sa ekspertizom odgovarajućom za specifične zadatke koji su od ključne važnosti za realizovanje velikih projekata.

Ova raznolikost čini IMP jedinstvenim centrom znanja u ovom delu sveta, interdisciplinarnim ICT znanjem koje predstavlja osnovu za razvijanje komplaksnih sistemskih rešenja. IMP je dugoročno orijentisan ka međunarodnoj saradnji sa kompanijama i institucijama, bilo da je to vid uključivanja u zajednička istraživanja ili projekte orijentisane ka aplikacijama, vid akademske saradnje ili pružanje usluga.

Na institutu uvek postoji spremnost za razmenu znanja i dostignuća i urduživanje snaga sa kompanijama sa sličnim poljima rada i interesovanja u cilju ostvarenja boljih rezultata i pristupa širem tržištu.

IMP koristi inicijalne prednosti koje pruža globalizacija i evropske integracije da bi zauzeo svoju poziciju predvodnika u usvajanju novih tehnologija kroz ojačavanje veza sa uglednim evropskim i svetskim centrima.

Micronas NIT


Micronas NIT gaji kompleksno okruženje u kojem se nauka sreće sa poslovnim prilikama pružajući benefit krajnjim korisnicima. NIT je sastavni deo Univerziteta u Novom Sadu, Fakulteta tehničkih nauka i odeljenja za kompjuterski inženjering i teoretsko znanje što u kombinaciji sa praktičnim iskustvima donosi kompetitivnu prednost u odnosu na ostale slične kompanije u svetu.

Aktivno učešće i pažljivo usmeravanje diplomiranih studenata u okviru nekih od istraživačkih projekata predstavlja temelj budućnosti Micronas NIT. NIT je organizacija sposobna da isporuči visoko kvalitetna i efikasna rešenja u sledećim poljima:

Sistemsko programiranje i operativni sistemi

Aplikacije u poljima multimedija, potrošačke elektronike i komunikacija

Outsourcing potencijal njihovog odeljenja za istraživanje i razvoj (R&D), sopstveni proizvodi i partnerstvo sa kompanijom Micronas pruža neophodnu stabilnost za uspeh na svetskom IT tržištu. Uspešna saradnja sa kompanijama Micronas, Philips, Sharp, Microsoft i Openwave i ostalim organizacijama dokaz je da NIT može biti izvrstan partner čak i najvećim kompanijama koje se bave visokom tehnologijom.

Micronas NIT je odličan primer prenošenja znanja iz visokih tehnologija u konkretne proizvode. Institut je uglavnom orijentisan ka  dizajniranju sistemskih softvera, real time softvera, herdverskih prototipova , potrošačke elektronike, audio, video i multimedijalnih aplikacia.

Naročit naglasak daje se znanju i iskustvu iz polja hardvera i softvera današnje elektronike koja se bazira na polu-provodnicima.

ICTT



Sa sedištem u Beogradu u čuvenom Genex tornju sa 1800m2 prostora, ICTT predstavlja prvi IT inkubator u Srbiji. Ovo je privatna inicijativa pokrenuta od strane preduzetnika za preduzetnike. Cilj ICTT je da postigne porast kapitala i podrži početni razvoj poslovanja kompanija kroz preduzetničke i profesionalno vođene inkubacione centre.

Za tri godine rada, ICTT je asistirao 9 kompanija u početku svog poslovanja čime je stvoreno oko 100 novih radnih mesta. Kompanija pruža usluge domaćim i stranim entitetima za razvoj svog poslovanja u Srbiji.

Svojim zajedničkim radom sa liderima u indistriji i preduzetnicima iz oblasti ICT i ostalih polja znanja, inkubator kreira novu vrednost poslovanja. U tom pogledu, razvoj usmeren ka OpenSource i LinuxOS predstavlja glavni fokus investicija. Gradeći na uspehu ICTT, njihov tim pažljivo radi na postavljanju i pokretanju sličnih centara za razvoj poslovanja.

Značajne informacije o industriji

BIOGRAFIJA IT SEKTORA U SRBIJI



U vreme inicijalnog širenja IT sektora, bivša Jugoslavija je nepobitno bila regionalni lider na tom polju. Dobro obrazovani eksperti poštovani su širom sveta.

Veliki broj kompanija i istraživačkih instituta u ovom sektoru,  bili su visoko cenjen i imali su dobre veze sa širokim spektrom industrijskih sektora.

Bivša Jugoslavija je bila prva od zemalja jugoistočne Evrope koja je dozvolila pristup Internetu.

Za vreme ekonomsih sankcija prema Srbiji postavljenim od srane Ujedinjenih Nacija (1992. – 1997.), akademska IT veza pružila je izuzetno traženu vezu sa Internetom i kontakte sa univerzitetima širom sveta.

Većina naučnih instituta koristila je svoje mreže i komunikacione sposobnosti da bi održali protok informacija koje se tiču novih tehnologija i naučnih istraživanja.

Obrazovni sistem u zemlji poseduje istorijsku tradiciju i odlično je razvijen u poljima tehnike i inženjeringa. Mnogi diplomirani studenti izoblasti IT i mladi inženjeri su tokom 90ih našli zaposlenje u IT sektoru u zapadnoj Evropi i Americi.

Ovaj „odliv mozgova“ smanjio se nakon političkih promena i sprovođenja ekonomskih reformi u zemlji 2001. godine.
Demokratske promene 2000. godine značajno su popravile stanje IT sektora
u Srbiji. Srpska Vlada dozvolila je smanjanje poreza na kupovinu kompjuterske opreme, predvodeći tako u legalne tokove 90% trgovine hardverom.

Zahvaljujući strateškoj saradnji sa Microsoft-om, softver koji koristi Vlada postao je legalan i kompanije su počele proces legalizacije softvera pod nadzorom Vlade.

ČINjENICE O IT INDUSTRIJI


Velika količina rada manjeg obima na IT razvoju, koji je ranije preuziman honorarno, često pod akademskim vodstvom, sada se formalno struktuira u okviru organizacija kompanija sa osobljem posvećenim planovima razvoja poslovanja. Na tržištu IT proizvoda i usluga još uvek dominira Vlada na centralnom i lokalnom nivou i putem preduzeća u društvenom valsništvu. Razvoj proizvodnje je primarno fokusiran na razvoju specifičnih proizvoda za ovo tržište. Postoje velika očekivanja
da će doći do porasta implementacije IT u državni sektor na svim nivoima što će dovesti do povećane aktivnosti IT sektora.

Povećava se razvoj izvoznih proizvoda i usluga koji pokreće određeni broj kompanija koje su ostvarile prtnerstva i poslovne aranžmane u inostranstvu. Ove kompanije generalno daju daju podršku i usluge ili preuzimaju rad na razvoju i dizajnu za određene međunarodne klijente na bazi ugovora.

PRAVNI OKVIRI I POSLOVNE INICIJATIVE


Pravni okvir


Od 2002. godine, postoji povećana svest da povreda prava na intelektualno vlasništvo (IP) mora biti smanjena i da prava na intelektulano vlasništvo moraju biti dovedena na nivo evropskih standarda. Većina domaćeg zakonodavstva u polji IT harmonizovana je sa pravilima EU i WTO, npr. aspekti trgovine i prava na intelektualno vlasništvo (TRIPS ugovor).
Intelektualno vlasništvo uslovljeno je zakonima i regulativama koje pružaju čvstu osnovu za zaštitu prava ali ipak, da bi se u potpunosti uskladili sa međunarodnim standardima i da bi se dobio neophodni kapacitet za sprovođenje zakona, usvojeno je pet novih zakona o pravu na intelektualno vlasništvo krajem 2004. i početkom 2005. godine.


Zakon o patentima
Zakon o trgovonskim markama
Zakon o autorskim pravima
Zakon o pravnoj zaštiti dizajna
Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola

Pored toga, 2004. godine Vlada Srbije donela je Zakon o elektronskom potpisu, tako približavajući IT zakonodavstvo evropskim standardima. Takođe, izmenjen je i Krivični Zakonik kojem je dodato poglavlje koje se odnosi na kršenje autorskih prava.

Prvi put je u cilju bolje kontrole carina u bobri protiv falsifikata i piraterije doneta je regulativa u okviru zakona o carinama. Srbija je zauzela kurs ka dinamičnoj primeni zakona o zaštiti intelektualnog vlasništva mada efektna primena zakona zahteva dosta vremena. 09. marta 2005. godine Vlada je započela kampanju po imenu Bez tolerancije za pirateriju, kada je data obavezujuća instrukcija svim javnim tužiocima o sprovođenju pred kriminalnih procedura i pravnom gonjenu počinilaca.
Srbija je 07. aprila 2005. potpisala međunarodnu konvenciju o sajber kriminalu  i na taj način napravila još jedan korak ka većoj saradnji sa EU. Ukratko, Stvari se menjaju za one koji krše zakon intelektulanom vlasništvu. Pravna osnova je postavljena i postoji narastajuća politička volja da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

Srbija je učinila dosta na prilagođavanju poslovanja IT sektora standardima evropske zajednice. Da bi se ubrzao razvoj informacijskog društva, usvojeno je nekoliko važnih zakona.


Zakon o elektronskom potpisu
Zakon o patentima
Zakon o robnim markama
Zakon o autorskim pravima
Zakon o zaštiti dizajna
Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola
Zakon o zaštiti ličnih informacija
Zakon o zaštiti potrošača
Zakon o pravima na pristup informacijama
Amandman na Krivični Zakonik

Strategija razvoja je da se isti privede kraju do kraja 2005. godine.


Najniži porez na dobit u Evropi

10 godina oslobođenja od poreza za investicije veće od 600 miliona dinara (oko 7,4 miliona €) i zapošljavanje više od 100 novih radnika.

Poreske olakšice za investicije u osnovna sredstva na 80% uloženih sredstava

Poreske olakšice što se tiče uplate doprinosa za radnike i to za svakog novog zaposlenog u periodu od dve godine

Ubrzano obaranje cena edukativne i kompjuterske opreme

Uvoz opreme i drugih sredstava kao i konstrikcionih materijala u koji ulaže entitet iz inostranstva je oslobođen carine

Uvoz sirovina, poluproizvoda i komponenata i delova neophodnih za realizaciju dugoročnih projekata u saradnji sa stranim proizvođačima oslobođen je carine i drugih uvoznih troškova

Liberalizacija zakona o svojini učinila je mogućim da stranci mogu da budu vlasnici nekretnina

Akademski okvir


Zbog otvorenosti čitavog regiona u preiodu pre 90ih, obrazovanje na polju tehnike na univerzitetima u Srbiji je izloženost uticajima i razvoju tehnologoje na zapadu koristilo više nego ostale zemlje istočne
Evrope. Srpski IT sektor poseduje visoko obučenu radnu snagu od koje je 70% sa univerzitetskim nivoom obrazovanja. Preko 878 dilpomiranih studenata iz polja elektroinženjerstva, organizacionih nauka i matematičkih instatituta se 2003 specijalizovalo za kompjuterske nauke.
Učenici srednjih škola specijalizovanih za matematiku, fiziku i informatiku osvojili su impresivan broj nagrada na Svetskoj Naučnoj Olimpijadi. Galupova anketa 2003. otkrila je podatak da je vladanje engleskim jezikom znatno bolje od onog kojim raspolažu mladi u ostalim zemljama istočne Evrope (42% pismenih ljudi govori engleski jezik). Naučno-istraživačke i univerzitetske institucije kreću se ka razvoju
univerzitetskih kompleksa što rezultuje prilikama za bolje utemeljenje novih tehnologija i poslovanja, pojačanom industrijsko/univerziteskom saradnjom i privlačenjem novih investicija iz privatnih resursa.

Veze sa univerzitetima i istraživačkim institucijama


Značajan broj istraživanja se tradicionalno sprovodi na istraživačkim institutima i univerzitetima. Ove institucije imale su veze sa širokim spektrom industrijskih sektora a takođe je postoji i veliko iskustvo u saradnji sa univerziteskim kompleksima u zapadnoj Evropi, SAD i Kanadi. Mnoge aktivnosti ovih instituta sada su privatizovane. Univerziteti takođe razvijaju bližu saradnju sa stranom industrijom na projektima istraživanja i razvoja proizvoda. Ove institucije, kompanije i inicijative od strane univerziteta razvile su medjunarodno priznatu ekspertizu i sisteme prototipova iz oblasti identifikacije radio frekvencija, daljinskog preuzimanja podataka, sistema za kontrolu procesa, komunikacionih softvera i integrisanih sistema.


Ljudski resursi




U ovom sektoru, sa datim visokim nivoom obrazovanja i profilom mladih ljudi, Srbija poseduje izraženu sposobnost vladanja engleskim jezikom u poređenju sa ostalim zemljama istočne Evrope.

Firme u Srbiji bile su angažovane u značajnoj trgovini sa stranim firmama i imale su dobre kontakte sa zapadnim kompanijama. Privatno preduzetništvo je bilo dozvoljeno na nivou malih preduzeća dok je tokom 90ih došlo do značajnog porasta ovog sektora. Rezultat toga je da su naši poslovni menadžeri dobro upoznati sa filozofijom, stilom, običajima i poslovnom praksom tržišne ekonomije zapada.

Kao mlada industrija, IT sektor ne pati od nefleksibilnosti radne snage kao mnoge tradicionalne industrije. Komanije nisu zabeležile prekide radnih odnosa a prosečna starost zaposlenih je oko 30 godina.

Glavna proivodnja hardvera



Memorijski moduli (SDRAM, DDR, DDR2)
TFT monitori
Grafičke kartice
Fleš
Multimedia (USB stikovi, MP3 plejeri)
Kertridži za laserske štamapače i mini fotokopir mašine
Radio, bazni i industrijski modemi
Provodnici
Konverteri za komunikaciju
Elektronska oprema i sklopovi
Digitalne centrale
Digitalni optički sistemi

Glavna proizvodnja softvera


Korporativna poslovna rešenja za modernu kompaniju predstavljaju bazu informacija. Kada se odlučuje o implementaciji korporativnh poslovnih rešenja, izbor partnera je od izuzetnog značaja. Srpski programeri su iskusni i pouzdani partneri sa velikim znanjem u vezi raznih aspekata rada na projektima kompleksnih poslovnih procesa. Sa ekspertskim znanjem iz oblasti sotvera i razvoja sistema informacija oni mogu da pruže izuzetna rešenja. Integrisana poslovna rešenja mogu kompaniji da obezbede


Upravljanje finansijama
Računovodstvo
Kontrola i sprovođenje poslovnih analiza
Upravlanje prodajom i nabavkom
Upravljanje skladištima
Održavanje odnosa sa klijentima (CRM)
Upravljanje ljudskim resursima
]Kancelarijsku administraciju i internu dokumentaciju
Podršku za e commerce

Poslovna rešenja omogućavaju kompaniji da kontroliše svaki deo svog poslovanja. To su Internet Commerce rešenja za postavljanje online kataloga i autmatizovanje procesa naručivanja i obrade narudžbi koji se odvijaju bukvalno bez potrebe za administracijom. Ciljna grupa korisnika su kompanije srednje vreličine koje žele da automatizuju svoje poslovanje sa partnerima i kupcima – buisness to business rešenja (B2B) i kompanije koje planiraju prodaju direktno krajnjem korisniku – business to consumer rešenja (B2C).

Rešenja za menadžment prodaje je sistem aplikacija namenjenih unapređenom načinu prodaje za srednja preduzeća. Aplikacija pokriva sva polja standardnog ciklusa porodaje i imogućava jednostavno i efikasno vođenje prodaje. Jednostavan i napredno korisničko sučelje, brzo kreiranje dokumenata i promene stanja lagera u realnom vremenu, smo su neke od mogućnosti. Ovaj softverski poslovni model, koji je nastao zahvaljujući velikom iskustvu u razvoju posebno prilagođenih rešenja i poslovnom konsaltingu, omogućava iskusnim menadžerima prodaje i početnicima da brzo počnu sa korišćenjem softvera i nastave da unapredjuju svoje poslovanje.

Sistem za kreiranje dokumenata je sistem koji se koristi za organizovanje, kreiranje, distribuiranje i obnavljanje poslovne dokumentacije, za dokumentovanje samog procesa za vreme trajanja dokumenta kao i za arhiviranje dokumenata u elektronskoj formi.

Srpski developeri su proširili funkcije ovog sistema i uključili su identifikaciju dokumenata, čuvanje, kreiranje verzija dokumenta, upravljanje procesom kreiranja dokumenta i prikaz dokumenta.

Bankovni informacioni sistem je integrisani informacioni sistem za banking sektor koji pokriva sva bitna polja bankovnih operacija i banking Intranet-a. Ove softverske aplikacije proizvedene su korišćenjem Oracle baze podataka i alata. Oracle je inače vodeća svetska kompanja iz ove oblasti tehnologije. Deregulacija bankovnog tržišta u Srbiji u zadnjih nekoliko godina kreirala je tražnju za specijalizovanim uslugama. Visok stepen specijalizacije u bankovnom sektoru je evidentan,sa nekoliko kompanija koje razvijaju front i back kancelarijski banking rešenja uz to nudeći i servis u prodršku 24 sata 7 dana u nedelji i bekap usluge za lokalne i regionalne banke.

Vlada Srbije ima ambiciozne planove da za nekoliko godina pruži sveobuhvatan servis dostupan preko Interneta koji će uključivati sve formalne registracije, zvanične formulare i naplate računa. Nekoliko srpskih developera nudi interaktivne mrežne aplikacije za gradske vlasti i odeljenja Vlade. Ostale usluge su web dizajn, web portali, pružanje usluga Internet-a, hosting, održavanje internet aplikacija, Intranet rešenja, razvoj baza podataka, GPS aplikacije, itd.


Ukupno ljudsko znanje nastalo do 1900. godine udvostručeno je do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanje udvostručava svakih 5 – 8 godina.

Istraživanje Stanford univerziteta (SAD)


Ovaj fascinirajući podatak osim što sam po sebi predstavlja zanimljivost, ima neslućene implikacije na naš svakodnevni život – privatni i poslovni. Na privatnom planu ova „eksplozija“ znanja ima za posledicu da zemlje i pojedinci kojima su novoosvojena znanja na raspolaganju stiču velike potencijale za kontinuirano povećanje životnog standarda, kvaliteta života i bogatstva uopšte. Na poslovni život pojedinaca, organizacija, država i sveta posmatranog u celini, ove
ogromne, ubrzane i svakodnevne promene utiču na način koji će u svakom pogledu i značajno izmeniti dosadašnji način života.
Na pragu novog milenijuma susrećemo se sa ogromnim promenama:


život, društvo i ekonomija postaju sve složeniji
vreme u kojem živimo je nepredvidivo
priroda poslova se radikalno menja
sve više poslova nestaje usled tehnoloških promena
prošlost sve manje može biti oslonac i putokaz za budućnost.

Već sada je teško predvideti koja znanja i veštine će biti potrebne itražene za narednih 10 godina. Cl većini profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina, što znači da znanje svakoga od nas treba da se duplira svake 2 – 3 godine samo da bi „držali korak“ sa promenama. Oni koji to ne budu činili neumitno će zaostajati!

Društva u kojima se vrednuje znanje kao resurs, koja ulažu u obrazovanje i nauku, u kojima je razvijena informacijska infrastruktura i u kojima se visoko ceni individualnost, sposobnost i kreativnost pojedinaca i organizacija, sa pravom se mogu nazvati inovativnim društvima (neko ih naziva i inteligentnim društvima).


Japan je još 1980. godine doneo stratešku odluku da japanska privreda promeni strategiju razvoja. Umesto investiranja u tešku industriju i petrohemiju, težište ulaganja pomereno je na delatnosti koje počivaju na ljudskom umu i znanju i koje troše malo energije i sirovina. Rezultate te vizionarske odluke vidimo danas !
Podatak da se u SAD broj zaposlenih u delatnostima visokog znanja, kao što su profesionalne i poslovne usluge izjednačio sa brojem zaposlenih u industriji (gde je broj zaposlenih u stalnom padu), potvrđuje da je broj „organizacija znanja“ u stalnom porastu.Engleska Kraljica Elizabeta II, u svom govoru u engleskom parlamentu, 14. maja 1997. godine, rekla je: „Edukacija mladih ljudi biće najveći prioritet moje Vlade. Ona će raditi na podizanju standarda
znanja u školama, koledžima i univerzitetima, kao i na promovisanju doživotnog učenja na radnom mestu.“ Stupivši prošle godine na mesto Predsednika Vlade Velike Britanije koja će uvesti zemlju u XXI vek, Tony Blair, rekao je da njegova Vlada ima tri osnovna prioriteta:
„Edukacija, edukacija i edukacija“! Ovo svoje opredeIjenje Tony Blair je potvrdio imenovanjem „prvog državnog Podsekretara za Doživotno Učenje“ (first Under-secretary of State for Lifelong Learning).

U današnje vreme mnoge organizacije su svesne da je jedini način da se osvoji i zadrži komparativna prednost – učiti brže od konkurencije.
Zbog toga se sve više kompanija trudi da usvoji i primeni koncept „organizacije znanja“ i na taj način ostvari prednost na tržištu.
Najbolji primer „organizacije znanja“ svakako predstavlja „Microsoft“ Bili Gates- a. U vrednosti deonice ove kompanije nominalne vrednosti 70 USD, samo 7 USD predstavlja knjižnu – vidljivu (tangible) vrednost. Drugim rečima, na 1 USD knjižne vrednosti dolazi 9 USD nevidljive (intangible) vrednosti – koju najvećim delom čini znanje !

„Organizacije znanja“ spremne na brzo učenje karakteriše:


brzo reagovanje na želje kupaca (potrošača) tako što će se nove
informacije brzo pretočiti u znanje koje će se iskoristiti na način koji će kupcu doneti novu vrednost
savladavanje novih tehnoloških dostignuća i njihova primena u cilju kvalitetnije usluge kupaca
smanjenje vremenskih ciklusa gde god je to moguće spremnost na inovacije (koje se dešavaju u ambijentu u kome vlada međusobno poverenje i sloboda da se preuzme rizik)
samopouzdanje i prilagodljivost na promene u okruženju inicijativa, odlučno i „bezbolno“ sprovođenje svih neophodnih promena

Vreme je da menadžeri počnu da gledaju svoje organizacije kroz prizmu znanja, kako bi taj „intelektualni kapital“ došao do punog izražaja, donoseći svim članovima organizacije novi profit i nove šanse. Da se podsetimo, definicija menadžera 21, veka glasi: „Menadžer je osoba odgovorna za svoje znanje, i znanje svojih podređenih“ !

U tom svetlu, potrebno je utvrditi šta je to što čini intelektualni kapital organizacije, vrednovati ga na pravi način, i potom „raširiti“ po celoj organizaciji. Ukoliko se to ne učini, može se desiti da „intelektualno“ najvredniji pojedinci ili najbolje ideje ostanu neiskorišćeni, ili čak napuste organizaciju!

Inteligencija postaje kapital onog momenta kada donese novi kvalitet ili novu vrednost. Shodno tome, „intelektualnim kapitalom“ može se nazvati samo ono znanje koje je primenjivo i koje ima praktičnu korist.

Švedska kompanija Scandia, koja se bavi finansijskim uslugama, prva je firma u svetu koja je 1995., u svom godišnjem finansijskom izveštaju u posebnom odeljku izrazila vrednost svog intelektualnog kapitala.
Zahvaljujući svom vizionarskom radu, Šveđanin Leif Edvinsson postao je poznat kao prvi direktor Intelektualnog kapitala u istoriji.

ŠTA JE ZNANjE?


Odgovor na ovo pitanje dao je jedan drugi Šveđanin – Karl Erik Sveiby u svojoj knjizi „Novo Organizaciono Bogatstvo“, definišući znanje kao individualno, nečujno, usmereno na akciju, bazirano na pravilima i u stalnim promenama.

S obzirom na kompleksnost termina, znanje se izražava kao KOMPETENTNOST.

Kompetentnost predstavlja VOLUMEN DELOVANjA, i sastoji se od 5 međusobno zavisnih elemenata:


EKSPLICITNO ZNANjE uključuje činjenice, sakupljene formalnom edukacijom
VEŠTINE čine umetnost „znati kako“, koja se dobija treningom i praksom
ISKUSTVO se zasniva na uspesima i greškama iz prošlosti
VREDNOSTI predstavljaju čovekov filter o tome da li radi prave stvari
DRUŠTVENA MREŽA koju čine čovekovi odnosi sa drugim ljudima i kultura koju nosi iz ambijenta

U vremenu, koje je pred nama, učenje postaje lična odgovornost.

Ljudi treba da preuzmu odgovornost za svoje znanje i kvalitet posla koji obavijaju, ne čekajući da inicijative za sticanje znanja stignu od viših nivoa menadžmenta.

Uvažavajući ove činjenice, može se zaključiti da budućnost i perspektivu imaju ona društva, organizacije i pojedinci koji budu imali neophodna znanja i veštine koji će im omogućiti da nadvladaju tako moćne i međusobno povezane sile kao što su brzina promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena. U svojoj knjizi „Ubrzano učenje za 21. Vek“, autori Colin Rose I Malcolm Nichols kažu da budućnost pripada onima koji uspešno savladaju 3 stvari:


ubrzano učenje
veća memorija
kreativno razmišljanje

Na dobar i siguran posao moći će da računaju samo oni pojedinci koji budu prilagodljivi uslovima i vremenu, kao i oni koji budu stalno obnavljali i inovirali stara i sticali nova znanja.

Za neke ljude ovakvi trendovi mogu izgledati sumorno ili čak zastrašujuće. Za druge, ovo novo vreme predstavlja šansu i izazov. (U svakom slučaju, kako ćemo „proći“ u vremenu koje je pred nama, zavisi isključivo ili u najvećoj meri od nas samih. Svi držimo sudbinu u svojim rukama !

Izvor: plark net za celu postavku

Brending



BREND

robna marka koja se prepoznaje kao posebna i različita
od drugih sličnih, koja sa sobom nosi određenu psihološku vrednost za
konzumenta

BRENDIRANJE

proces stvaranja prepoznatljive robne marke


BRENDOVI SRBIJE


Ružan san

Pričamo brendingu i o zakonima brendinga. Verovatno je većina čitalaca pojam brendinga mahom vezivala za marketing, tržište i ekonomiju. Kad razmišljamo o brendu obično ga vezujemo za pojam robne marke, za neki svetski poznati proizvod. Međutim brending je mnogo širi pojam i može se primeniti na bilo koju životnu pojavu ili aktivnost. Konkretno, pojam brendinga može se primeniti i na naciju, recimo našu Srbiju.

Brend Srbije


Rekli smo da je brend jedinstvena ideja ili koncept u svesnosti ljudi.
To znači da i Srbija kao nacija, odnosno državna zajednica Srba i Crnogoraca, za ljude širom sveta predstavlja neku ideju ili koncept. Kako se meri i procenjuje nešto tako apstraktno kao što je ideja ili koncept u ljudskoj svesnosti? To se postiže merenjem reakcije koju ljudi imaju na tu ideju ili koncept. Shodno tome, tri su moguće reakcije na bilo koji brend:

1. Ako je reakcija pozitivna, odnosno željena, onda kažemo da je brend snažan.
2. Ako reakcije nema, onda kažemo da svesnost o brendu ne postoji.
3. Ako je reakcija negativna, odnosno neželjena, onda imamo veliki problem.

Verovatno ste iz dosadašnje priče pretpostavili koja je reakcija ljudi u svetu kada se pomene reč Srbija. Nažalost reakcija je veoma negativna, neželjena, i mi građani Srbije u vezi s tim imamo ozbiljan problem. Mnogo je teže promeniti postojeću percepciju u zasićenoj svesnosti ljudi nego kreirati novu. Lakše je od nule stići do pozitivnog nego krenuti od duboko negativnog. Kako je došlo do ovog problema?

Istorija brenda Srbije

Ako pođemo od stvaranja moderne države u pretprošlom veku, reč Srbija uvek je imala pozitivnu konotaciju. Svet je o nama imao predstavu kao o slobodoljubivom narodu koji je do svoje slobode došao kroz velike patnje i stradanja. Čak i u vreme komunizma, zahvaljujući veštoj
politici žongliranja između istoka i zapada, ugled Srbije (Jugoslavije) u svetu bio je na zavidnom nivou.
Kao i svaki uspešni diktator Tito je imao neverovatnu sposobnost da sebe i svoju državu predstavi na najbolji način. Rezultat te izuzetno uspešne PR kampanje bio je da su Jugoslovenska preduzeća imala jako puno uspeha na svetskom tržištu. Recimo Energoprojekt u to vreme verovatno nije bio najbolja građevinska firma na svetu, ali je zahvaljujući poziciji brenda Jugoslavije dolazio do veoma dobrih poslova.
Ja sam osamdesetih godina živeo u Nju Jorku i bilo je pravo zadovoljstvo posmatrati lica ljudi kada bi čuli da sam iz Srbije. Obično bi njihovo lice ozario osmeh uz reči poštovanja o zemlji iz koje dolazim. Brend Srbije (Jugoslavije), bio je u to vreme opšte prepoznatljiv, i izazivao je pozitivnu reakciju. Ako je trebalo ugovoriti neki posao, ili tražiti investiciju za projekat u zemlji, njen brend je u većini slučajeva ugovarao posao sam od sebe. Sa visoko pozicioniranim brendom lako je uspeti na tržištu. A onda je nastao preokret.

Sumrak brenda Srbije
 
O tome šta se sve izdešavalo devedesetih godina svima je poznato. Šta se desilo sa brendom Srbije? On je i dalje ostao opšte poznat, ali je u potpunosti promenio svoju konotaciju. Raniji osmesi ljudi u svetu kada bi im se pomenula reč Srbija, pretvorili su se u grč. Pored namrštenih lica rezultat je bilo ili ćutanje ili izjave saučešća. Kao, mi znamo da ste vi van toga, ali je strašno to što se tamo dešava.

Njihova reakcija na pomen Srbije bila je kao na komšiju pijanca koji bije svoju ženu ili decu i svađa se i tuče sa svojim komšijama. Sa takvim komšijom niko ne zna šta da radi, a u sebi svi priželjkuju da se taj komšija odseli negde drugde. Ili jednostavno priželjkujete da u svojoj agresivnosti pretera, pa da ga konačno policija otera u zatvor i skine vam bedu s vrata.

Znam da ovo sve jako ružno zvuči ali to je nažalost realnost sadašnje pozicije brenda naše voljene Srbije. No glavu gore, ne treba kukati za prolivenom vodom i razbijenim krčagom, pitanje je šta se može učiniti da se situacija promeni. Jasno je da je brend Srbije u velikoj krizi i
da treba nešto učiniti da se kriza prevaziđe.

Odnosi sa svetom

Krizni Period

Prava komunikacija

Važnost brenda Srbije

izvor:brendovisrbije

Hoće pita da pobedi burek

Autor: S. VELJKOVIĆ


Znate onaj vic o Vranjancu koji je u jednoj beogradskoj pekari naručivao burek, a prodavačica mu rekla da imaju sa sirom, mesom, zeljem i prazan.
- Ja ću taj sa prazom - odgovorio je Vranjanac, misleći da mu je ponudila burek sa prazilukom. Šalu na stranu, ali imaju Vranjanci svoj prazan burek, tačnije samsu, praznu pitu. I nema vranjske domaćice koja drži do sebe a da nije vrsni majstor u pravljenju ove đakonije.
Naizgled jednostavan recept, ali svaka Vranjanka ima neku svoju „caku“.
To je i Paraskevi Stevanović donelo titulu najblje za ovu godinu, a priznanje je osvojila u oštroj konkurenciji svojih koleginica iz grada i okoline na takmičenju organizovanom na kulturno-turističkoj manifestaciji „Stari dani“ u Vranju.
BOGATOJ trpezi nije se imalo šta prigovoriti, ali je ubedljivo najviše pohvala pobrala baš pita samsa - tradicionalno jelo iz vranjskih krajeva.
- Najvažnije od svega je da imate dobro brašno. Onda se sa mlakom vodom i sirovim kvascem zamesi testo, a kore se ručno razvuku što tanje. Uvijaju se isto kao da imaju fil, a u stvari su prazne i ređaju se u
pleh. Još bolje je ako ih stavite u porcelansku tepsiju. Dok se ređaju,
kore se premazuju rastopljenom mašću ili ugrejanim uljem. Tepsija se
stavi u zagrejanu rernu i ispeče. Dok je još vruća pita se iseče na
manje komade i prelije kiselim mlekom ili pavlakom u koje ste dodali
usitnjeni beli luk. Količina zavisi od ukusa - objašnjava Paraskeva.

TAKO prelivena, pita treba da odstoji petnaestak minuta da dobro upije kiselo mleko i beli luk, a onda se služi. To što je ovo veoma zanimljivo jelo karakteristično samo za vranjskikraj, bio je povod vlasniku najstarije privatne pekare u gradu
Aleksandru Jakovljeviću da pokrene inicijativu da se samsa registruje kao kulinarski brend juga Srbije. Jakovljević, i sam vičan umeću sa oklagijom, smatra da bi bila prava šteta da se samsa ne proglasi vranjskim brendom.
- Možda samsu prave i u nekim drugim mestima, sad je to moderno da se
po hotelima služi tradicionalna hrana, ali, tvrdim, ovde se jede
najbolja samsa - objašnjava Jakovljević.

Doduše, nešto su natome već poradili u Turističkoj organizaciji Vranja, pa su na
turističkim sajmovima obavezno na svom štandu posluživali i ovu pitu.
Tako su je u slast konzumirali Nemci, Kanađani, Amerikanci, Francuzi,
Australijanci, Švajcarci i drugi stranci. i svima se dopao taj jedinstveni ukus pečenog testa, kiselog mleka i belog luka.
- Vranjska kuhinja je veoma bogata i raznovrsna. Ima tu karakterističnih specijaliteta, ali je samsa definitivno najpoznatija.
Mislim da svaka vranjska porodica, makar ona koja je starinom odavde
ima svoju recepturu za samsu, mada vam se na prvi pogled čini kako je
to veoma jednostavno jelo.
- NA dosadašnjim takmičenjima u pripremanju tradicionalnih specijaliteta vranjske kuhinje, propozicije predviđaju da svaka takmičarka mora članovima žirija da ponudi i samsu
- kaže Izabela Savić iz Turističke organizacije Vranje.

SVI SU JEDNOGLASNI

PROŠLE godine je Turistička organizacija organizovala i anketu među građanima Vranja šta bi moglo da bude vranjski brend i najveći broj se izjasnio za samsu. Dakle, stekli su se svi uslovi da Vranjanci samsu registruju kao svoj brend. Samo, morali bi da požure, inače pretekoše ih Slovenci. Priča o leskovačkom ajvaru nije bila baš tako davno.

izvor:brendovisrbije

Borovnica

Autor: N. JANKOVIĆ


Prerastaju ovih dana mnoge zarasle ledine u užičkom kraju u prvoklasne plantaže pitome borovnice. Stigao je iz nemačkog grada Gilten prvi tovar najkvalitetnijih uvoznih sadnica skupocenog voća. Malina je kao srpski voćni brend ”broj 1” dobila - konkurenciju. Upakovan u velike palete, rasad brižljivo odgajan tri godine na imanju
nemačke kompanije ”Beriport” iz Giltena, iz požeškog carinskog skladišta kreće dalje, na put po Srbiji. Stići će, osim u sela užičkog kraja, i do Raške. Svi očekuju visok rod, dobru otkupnu cenu i veliku zaradu...
Po sertifikovane sadnice u carinsko skladište u Požegi prvi je stigao Ilija Krunić iz Užica. Na svakom sanduku, i to je novina, vidljivo je istaknuta deklaracija o kvalitetu, a na svakoj grančici sertifikat. U selu Krvavci Ilija je pripremio 64 ara zemlje. Na novoj plantaži su radnici istog dana posadili 1.550 sadnica.
- Svaka sadnica košta 5,40 evra. Najviše je sorte ”djuk”. Prve dve godine nema roda, a tek 2011. očekujem veću berbu. Uložio sam dosta novca, nadam se i pristojnoj zaradi - kao da tepa sadnicama Ilija, dok njegov sin Aco znatiželjno posmatra krhke biljke na mestu dojučerašnje livade, pomaže u sadnji i supruga Milena, tu su ćerke Ivana i Jovana, kada im fakultetske obaveze to dozvole.

Samo za paljeni stajnjak, ukupno 30 velikih traktorskih prikolica, Ilija je uložio 3.000 evra. Sadnice je platio 8.370 evra, dovukao je na imanje tone strugotine od četinara, neophodne za zastiranje rasada.
Odlučio se za borovnicu, kada je video plantažu Žarka Kuzeljevića na Beloj zemlji, nadomak Užica. Reč je o bez konkurencije najuređenijoj plantaži ”modrog voća” u državi i jednoj od najvećih, na 1,6 hektara.
Radni vek sam proveo u Nemačkoj kao alatničar. Odlučio sam da
ušteđevinu uložim u ovu plantažu. Imam sorte ”djuk”, ”nui”, ”blukrop”.
Primila je ovde borovnica ”srpsko državljanstvo” - ističe Kuzeljević,
koji je pre sadnje izgradio put do zasada.

Sada je tu sve ”pod konac”. Na nekadašnju ledinu doveo je vodu, uveo struju. Umesto ”redovnih” 25.000 evra, njegov zasad je po hektaru koštao dvostruko
više...
ProivođaČi ističu kako je, ipak, došlo vreme da pohvale državu, jer bez njenih subvencija ne bi se usudili da pokrenu posao. Država im vraća 3,5, od ukupno 5,40 evri, koliko košta svaka uvezena sadnica.
Za moju borovnicu obezbedio sam obavezno navodnjavanje ”kap po kap”, a država pokriva 50 odsto cene ovog sistema. I za protivgradne mreže vraća se 30 odsto - objašnjava Kuzeljević.

On očekuje da mu ovih dana bude isplaćena subvencija za raniji, prolećni zasad. Novac kasni, kažu, prvo zbog zastoja oko formiranja vlade, a zatim i zbog rebalansa budžeta. Ali će stići... Pomažu i gradovi i opštine, finansiraju kupovinu sadnica za svoje proizvođače. Užice, Bajina Bašta i Čajetina prednjače. Svih 4.600 strukova, koji su stigli u Rašku, primera radi, platila je opština.
Na adresi ”Agros - trejda”, firme koja je generalni zastupnik nemačkog ”Beriporta”, sabralo se srpsko iskustvo u gajenju borovnice.
Jedina smo zemlja izvan Evropske unije koja je, iako ”na jedvite jade”,
uspela da dobije ovako kvalitetan sadni materijal. Ove godine smo
uvezli 40.000 sadnica, prošle isto toliko. Poređenja radi, nemački
”Beriport” godišnje izveze 1,5 miliona biljaka u Italiju, Austriju,
Španiju, Poljsku - podseća direktor ”Agros - trejda” Stevo Dojčinovski.
- Interesovanje u Srbiji je veliko, jer država pomaže.
Letos je srpska borovnica prodavana za ”lepe pare”. Otkupna cena za kilogram bila je od 6 do 10 evra, zasenila je malinu. Skoro sav rod, u svežem stanju, otišao je u EU.

Krug borovničara bio bi nepotpun bez Inovacionog centra za poljoprivredu u Arilju. Ovde je moguće dobiti sve informacije o gajenju kulture koja je kod nas dugo
bila potcenjena, o kojoj se malo zna.
U Srbiji sada imamo više od 50 hektara pod borovnicom, najviše u
užičkom kraju i u Belanovici kod Ljiga. Na novim plantažama, pre zime
je potrebno u zasad dodati piljevinu, i osnovno đubrivo, izraelski
”multikombejsi” - naglašava direktor centra Radojko Luković.
Kažu da potražnja borovnice u sledećoj deceniji neće znatnije padati. To je i garancija za pristojne otkupne cene. Tona modrog voća je ove godine prodavana za 6.000 do 10.000 evra...

izvor:brendovisrbije

Srpska malina bez premca

Na seminaru u Santjagu de Čile istaknuta zdravstvena vrednost plodova sa našeg područja




Aleksandar Leposavić (u sredini)
na plantaži u Čileu sa domaćinima
(Fotografija iz lične arhive)

Čačak – Međunarodni seminar o stanju i perspektivama proizvodnje jagodastog voća, priređen krajem aprila u prepunoj dvorani hotela "Redison" u Santjagu de Čile, potvrdio je da Srbija, evo skoro tri pune decenije, drži glavnu reč u svetu među odgajivačima maline. To je sud naših najvećih takmaca u svetskoj trgovini ovom voćkom.

Predstavnici glavnih konkurenata Srbije na tržištu plodova maline, Felipe Rosas iz Čilea i Marek Pavlonka iz Poljske, naglasili su da je naš rod po kvalitetu bez premca u svetu – kaže za "Politiku" inženjer Aleksandar Leposavić, istraživač u Institutu za voćarstvo u Čačku.

On je predstavljao našu zemlju na tom skupu stručnjaka iz svih država Južne Amerike, SAD, Poljske i Srbije, dobivši priliku da održi uvodno predavanje.

– Akcenat sam usmerio na prikaz zaključaka sa konferencije "Malina i zdravlje" održane neposredno pre toga u beogradskom hotelu "Hajat", u organizaciji USAID – SEDEP i SIEPA. Uz obilje slika i podataka o ispitivanjima lekovitih svojstava maline i njenom uticaju na suzbijanje ćelija kancera, o čemu je vaš list izveštavao, učesnicima skupa poručio sam: "Budite sigurni da kupci naših i vaših proizvoda mnogo bolje znaju šta od nas uzimaju, nego šta im mi dajemo" – veli Leposavić.

Takođe, pomenuto je mesto Srbije u izvozu kupine i divlje borovnice, ali i visokožbunaste borovnice, koja se kod nas gaji na samo tridesetak hektara. Veoma zanimljivo predavanje baš o toj voćki visokog žbuna održao je dr Vei Jang iz Oregona, SAD.

– Ovoj voćnoj vrsti pridaje se sve više važnosti u svetu i u planovima je višestruko uvećanje površina pod borovnicom. Dr Jang je pokazao učesnicima seminara kako znalačko oblikovanje marketinga i nenametljivo isticanje zdravstvene uloge plodova borovnice u ishrani ljudi utiče na eksplozivni rast tražnje u najrazvijenijim zemljama sveta, Japanu posebno. Zbog toga je Felipe Rosas, direktor kompanije "R konsalting" iz Santjaga, taj trend rasta tražnje i proizvodnje uporedio sa cunami talasom, slikovito rekavši: "Ko ne zna – udaviće se, ko zna umreće".

U toku seminara, priređene su posete i predavanja u glavnim proizvodnim regionima Čilea, oko gradova Kuriko i Temuko. Čile je trenutno peta svetska sila u voćarstvu i primer kako država, merama agrarne politike, utiče na porast proizvodnje i poboljšanje plasmana.

Leposavić s naročitom pažnjom opisuje nekoliko dirljivih susreta sa zemljacima koji su emigrirali u Južnu Ameriku i njihovim potomcima.

– Jedan od njih, Stevan Milović, rođen je u Argentini i predsednik je velikog udruženja proizvođača trešanja "Čile Čiko". Nikada nije bio u Srbiji, ali tečno govori naš jezik i svu petoricu sinova najpre je naučio jeziku svog naroda. Na seminar u Santjago došao je posle najave u televizijskom programu, željan da vidi zemljaka i čuje govor predaka. Obećao je da će već ovog leta doputovati u Srbiju, prvi put, da bi pomogao i preneo neka od svojih iskustava u voćarskoj proizvodnji – kaže naš sagovornik.

G. Otašević

izvor:politika.rs

Ajvar srpski kavijar

Srbija nije ostala bez svog brenda, koji će se i dalje proizvoditi i izvoziti sa ovih prostora. Prepoznatljiv leskovački specijalitet je trajno zaštićen



PITA Muja Sulju: Šta je bolje, ajfon ili ajped? Misli Sulja, pa reče: Ma, meni je ajvar zakon!


Dobar ajvar daleko se čuje. I pre ovih belosvetskih elektronskih pomagala. Pamte ga u svim bivšim republikama. U nekad najsevernijoj republici džaba su lepili na teglama svoje "ajvar - etikete". Jer, avaj, to je naš ajvar. Srpski.

Sunce ovih dana uveliko prži. Za manje od dvadesetak dana biće još većeg prženja. Sve će se pušiti od pečenih paprika u dvorištima, baštama, ali i na terasama. Pržiće se na raznim ringlama, "smederevcima" i ostalim bubnjarama.

Spremaće se jedan od najvećih srpskih brendova. Ajvar. Legendarni Momo Kapor je u svojoj čuvenoj priči "Keva" rekao za naše majke da su one pravi majstori za ajvar - taj "srpski kavijar". Zato one nikad ne bacaju tegle, dunst-papir i gumice.

“AJ VAR JU“
MNOGE pesme i vicevi posvećeni su proslavljenom ajvaru. Jedan od poslednjih koji je ispevao pesmu o našem "kavijaru" je i Tonči Huljić, koja se s uspehom izvodi na našim prostorima. A inače, kad u Leskovcu hoće da izjave ljubav na njihov način, mladoženja kaže mladoj: Aj var ju.
I dok nam se neke "keve" malo odmaraju od varjače, sledi priča o jednom od najvažnijih srpskih brendova. A prvo, o Slovencima, s početka ove priče.

Pričalo se da su nam oni, navodno, prisvojili brend i tako nam naneli veliku štetu. Kasnije su se njima "pridružili" Bugari i Makedonci.

U Zavodu za intelektualnu svojinu objašnjavaju da se rečju "ajvar" označava generički pojam. Stoga, i kad bi neko odista hteo da za sebe rezerviše ovu namirnicu i njenu proizvodnju, on to ne bi mogao. Dakle, ono što se može zaštititi jesu neki uži modaliteti tog opšteg pojma, ajvari koji se proizvode unutar određenog užeg geografskog područja.

I upravo to su učinili povrtari sa juga Srbije, okupljeni oko udruženja "Leskovački ajvar". Namera im je bila da celokupni proizvodni proces bude organizovan i kontrolisan u skladu sa evropskim i svetskim standardima.

Dakle, posle leskovačkog roštilj mesa, i leskovački ajvar postao je brend, srpski delikates. Proizvodnja domaće leskovačke paprike, njena prerada i tradicionalni način proizvodnje ajvara - čitav proizvodni ciklus specijaliteta s juga konačno je standardizovan. Tako je domaći ajvar i zvanično postao leskovački.



Taj ajvar je nesumnjivo delikates. Zaista se može dati za pravo proizvođačima da nije reč o prehrambenom proizvodu. Celokupni proces spajanja leskovačkog ajvara, uz sve što je u njega utkano, uzdiže ga na jedan viši nivo i daje mu dimenziju koja se uobičajeno označava kao "delikates". Ili, kako se to u svetu sada modernije kaže, ajvar se može uvrstiti i u kategoriju tzv. fine hrane.
I danas se u Leskovcu ajvar pravi kao nekada. U šerpama, na "kubenčetu", isključivo od paprika. Takav proizvod stiže i do evropskih kupaca, bilo da je proizveden u domu pojedinih proizvođača ili u manjim preduzećima: u istoj ambalaži, istog kvaliteta, sa jednakom oznakom.

- To je bogatstvo, te resurse niko nam ne može oduzeti - rekli su nam u Privrednoj komori Srbije. - Važan posao je urađen, ali se čekala međunarodna zaštita. I ona je stigla.

Prema rečima stručnjaka, prepoznatljivost leskovačkom ajvaru daju specifična boja, ukus i miris. Uz to se proizvodi isključivo od najkvalitetnije paprike, za razliku od nekih drugih oblasti Balkana, gde u njegov sastav ulaze i plavi patlidžan i paradajz.


PAPRIKE I FABRIKE
KADA smo poznatog Dorćolca Zorana Lučića pitali koji je najbolji ajvar, on nije imao dilemu: "Najbolji je makedonski". - Naravno da je makedonski najbolji, jer oni, za razliku od nas, nemaju fabrike, ali imaju paprike.

Ponegde se ova namirnica proizvodi i na industrijski način, pri čemu se paprika zapravo bari a ne peče. Osobenost recepture ajvara iz leskovačkog kraja, međutim, predstavlja, upravo, ručni rad u domaćoj radinosti i pečenje paprike na pločama starinskih, tradicionalnih štednjaka i furunica. Taj ljudski rad predstavlja mnoga znanja dugom tradicijom akumulirana na tom prostoru i prenošena sa kolena na koleno.

Tu je i mnoštvo "finesa" i pojedinačnih tajni, uključujući i izbor najkvalitetnije paprike i pravog momenta za berbu, način pečenja i ceđenja plodova od suvišne tečnosti, ali i utvrđivanja pravog časa da se neka posuda ukloni sa vatre. Leskovački majstori za ajvar koriste papriku koja u sebi sadrži više suve materije i svojim je oblikom i drugim svojstvima pogodna za pečenje na tradicionalnim šporetima.

ZIMNICA

Pesnik Dragan Lukić posvetio je jednu strofu svoje pesme ajvaru, pod nazivom "Zimnica":

Ja sam car,

Car ajvar,

Ti carica,

Papričica,

A naš sin

Ajvarin.

Na svakom smo piru

I mi u tanjiru.

izvor:novosti.rs

Rakija iz sela Šljivovica prvi zaštićeni srpski brend


U dogovoru sa EU oko priznanja naziva alkoholnih pića, u okviru pregovora o Sporazumu o priključenju EU, domaća rakija po recepturi iz sela Šljivovice, koje se nalazi na tromeđi Mokre gore, Tare i Zlatibora, zvanično je zaštićena. Srbija nastavlja sa brendiranjem vina i drugih alkoholnih pića, kao i leskovačkog roštiljskog mesa i domaćeg ajvara, mada je ovo poslednje na „dugom štapu". Prvo treba da rešimo pitanje rakija i vina - kaže za „24 sata” Danilo Golubović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede. Prema njegovim rečima, Srbija je dala materijalne dokaze da je ta rakija prvi put proizvedena u srpskom selu Šljivovica daleke 1868. godine, što je bilo dovoljno da od EU dobijemo geografski sertifikat. Ako bismo insistirali na tome da šljivovica bude samo naš brend, pošto je već registrovana češka, ona bi morala da se proizvodi isključivo u selu iz kojeg potiče. Nama bi, kaže Golubović, više odgovaralo da prihvatimo ime sa geografskom odrednicom - „srpska šljivovica” - i da se kvalitetom borimo protiv „stranih” šljivovica.


Ministarstvo poljoprivrede je do sada za brendiranje srpskih proizvoda na raspolaganju imalo oko 40 miliona dinara, a prema rečima Golubovića, rakije od grožđa (lozovača, komovica...) moći će da budu registrovane samo ako im se doda geografska odrednica tipa „vršačka”, „smederevska lozovača” ili „jastrebačka komovica”. Specijalne rakije takođe mogu da budu priznate ako im se doda naziv geografskog područja, pa bismo uskoro mogli da dobijemo brendove „šumadijski čaj”, „pirotska lincura" ili „travarica s Homolja”.

Što se vinjaka tiče, problem je što je u pitanju vrsta konjaka, koji su Francuzi već zaštitili. Iz EU kažu da postoji mogućnost da se zaštiti naziv „vinjak”, ali bi dogovor o tome trebalo da „padne” na nivou država, odnosno neko iz našeg državnog vrha o tome treba da se dogovori s Francuzima.

INFOGRAFIKA 63.000 hektolitara vina moći ćemo da izvozimo godišnje u zemlje Evropske unije, prema Sporazumu o priključenju EU koji treba da bude potpisan. Iz zemalja EU u istom vremenskom periodu u našu zemlju moći će da bude uvezeno 25.000 hektolitara vina, što je povoljno po državu Srbiju.


Izvor: 24sata.co.yu