Minaret u Džemu – azijski Krivi toranj u Pizi
Star je 800 godina, skoro deset metara viši od Krivog tornja u Pizi, njegov vrh odstupa tri metra od vertikale i nalazi se na mestu kojem možete prići samo helikopterom i uz vod vojske! Pa ipak, Unesko ne odustaje od Minareta u Džemu koji je sve bliži padu.
Nekada je ovo mesto bilo na stotinama razglednica... Bilo je to u vreme dok su turisti još dolazili u Avganistan.
Minaret u Džemu
Čak i tada, samo nekolicina je zaista videla čuveni Minaret u Džemu – zavučen u brdima, na 12 časova teške vožnje džipom od „bilo čega“, u delu zemlje koji je poznat po bandama i razbojnicima, provinciji Gor.
Danas, put prolazi kroz teritoriju talibana, pa je obilazak Minareta još komplikovaniji.
Dalje od Džema puta ni nema, a s proleća i leti reka je suviše duboka da bi se prešlo na stranu na kojoj je ova bogomolja.
Zvaničnici Ujedinjenih nacija, zaduženi za obrazovanje, nauku i kulturu, konačno su dobili priliku da posete mesto 18. novembra, prvi put od 2006. godine.
Predsednik Ašraf Gani naredio je svojoj vojsci da sprovede tim eksperata koji je došao da proveri izveštaje da se ovaj toranj, izgrađen skoro jedan vek pre sličnog tornja u Pizi, iskrivio više nego ikad do sada.
„Mislim da je ovo važno istorijsko mesto za Avganistan, čija važnost prevazilazi granice Avganistana“, smatra Tarkis Stivens, belgijski konzervator koji radi za Unesko.
„Star je 800 godina, a još uvek izgleda kao da je juče napravljen“.
Nedavno načinjeni lokalni izveštaji alarmirali su svetske stručnjake da se minaret toliko nagao, da bi mogao uskoro da se sruši.
Zbog toga je Stivens doneo lasersku opremu da proveri da li se nagib uvećao od 2006, a pre toga je po istom zadatku, u Avganistanu bio 2002. godine.
Jedinstven po svemu
U celosti je izgrađen od cigala i druga je po visini takva građevina u svetu.
Gledano spolja, ima strukturu teleskopa, visine 65 metara. Ukrašen je fantastičnim reljefom i tirkiznim keramičkim pločicama.
Unutra se krije drugo čudo – par „uvijenih“ stepenica koje se ukrštaju poput molekula u DNK lancu.
To je dizajn koji datira stotinama pre sličnih evropskih tornjeva iz doba renesanse i spada u jedina dva lokaliteta u Avganistanu koja su pod zaštitom Uneska.
Drugi je dolina Bamijan, poznata po gigantskim statuama Bude, sada uglavnom uništenim od strane talibana.
Inače, Minaret je jedini preostali trag civilizacije Gurida, koji su u 12. veku vladali imperijom koja se prostirala od Irana do Bengala.
Prilikom prošlomesečne posete Džemu, helikopter koji je dovezao Stivensa prišao je Minaretu najbliže što je mogao – uspeo je da sleti na jedino parče ravne zemlje u okolini – na sat i po džipom od cilja.
Njega, zvaničnike i dva strana novinara dopratio je vod avganistanske nacionalne armije, u 10 vozila.
Neverovatni reljef krasi spoljašnjost
Zanimljivo je što kula leži, uz gorepomenuto, jedinom preostalom pristojno ravnom tlu u bližoj okolini – trouglastom parčetu zemlje između dve reke, Džem i Hari, koje se ulivaju jedna u drugu baš tu, zbog čega mu deo temelja uopšte ne leži na čvrstoj osnovi i redovno je poplavljen prolećnim nadolaskom vode.
Stanje kritično!
Utisak na prvi pogled bio je da se Minaret nije dodatno iskrivio. Međutim, precizna merenja osetljivom opremom tokom narednih dana pokazala su da ima razloga za veliku zabrinutost.
Bez obzira na to što se toranj nagnuo još „samo“ 28 milimetara od 2006. godine, situacija je kritična, što je i Stivens potvrdio.
„Svako dodatno krivljenje, makar i centimetar, izaziva ogromne probleme po pitanju stabilnosti. To ne možete ignorisati.“
Da bi se lakše shvatilo koliko je kriv Minaret u Džemu, uporedićemo ga sa Krivim tornjem u Pizi, koji je od ose odstupao na jednu stranu 5,5 stepeni.
Nakon obimnih radova i uloženih 25 miliona dolara, taj stepen je smanjen na 3,99. I tako „ispravljeni“ italijanski toranj opet vrhom odstupa od ose gotovo četiri metra!
Avganistanska kula se sada nalazi 3,47 stepeni van vertikalne ose, ali je i 9,14 metara viša od znamenitosti u Pizi.
Sa ovog brda izgleda najkrivlje
U ovom trenutku, vrh Minareta odstupa oko 3,04 metra od idealne vertikale.
Pritom, čuveni evropski toranj je od lomljenog kamena, a Minaret od cigala od pečene gline i krečnog maltera, što nije ni približno tako čvrst materijal.
„Inženjeri neće biti oduševljeni ovom činjenicom“, kaže Stivens.
Unesko gleda širu sliku
Uz stabilizovanje azijskog spomenika, Unesko bi voleo da poboljša zaštitu čitave oblasti, jer u okolini postoji veliki broj raznih iskopina, od kojih je veliki broj ilegalan – „zasluga“ avganistanskih pljačkaša grobnica.
Nema dugoročnog plana
U principu, Unesko je tokom 2003. i 2004. zaustavio krivljenje Minareta do potpunog pada. Nije bilo potpornih zidova da ga zaštite, objašnjava Fontani.
Svake sledeće godine, fondovi za hitne slučajeve su korišćeni za zaštitu Minareta, ali pravi, sveobuhvatni plan za dugoročno spasavanje objekta nije usvojen.
Nedaleko je otkriveno i jevrejsko groblje, starije i od samog Minareta, sa nadgrobnim spomenicima na hebrejskom i persijskom.
Uprkos važnosti tog dela sveta, malo sredstava je uloženo od 2002. godine u zaštitu – svega pola miliona dolara, tvrdi Unesko. Za razliku od Bamijana, gde je otišlo oko šest miliona dolara u poslednjih nekoliko godina.
Još jedan veliki problem jeste što je znamenitost u Džemu potpuno nepristupačna za turiste – bez helikoptera i oružane pratnje ne može se ni blizu! To dodatno otežava nalaženje donatora za očuvanje avganistanske kulturne baštine, posebno usred rata.
Međutim, Paolo Fontani, šef Uneska u Kabulu, ističe da se situacija popravila otkada je Gani šef države. „Predsednik Gani shvata šta se dešava u Džemu i ponudio nam je pomoć bilo koje državne ustanove i helikopter. To je presedan. Ne dešava se to često.“
Fontani se još nada da će ovo novo „otvaranje“ pozitivno delovati na potencijalne ulagače.
rts
Pon 19 Mar - 21:52
