Zanimljivosti o saobraćaju

PRVA SAOBRAĆAJKA SA POSLJEDICAMA ZA LJUDSKI ŽIVOT

Prva saobraćajna nesreća sa posljedicama za ljudski život desila se u New Yorku, kada je 1899. godine na čovjeka naletio automobil.  

OGRANIČENJE DOZVOLJENE BRZINE AUTA

U nesreći koja se desila u SAD, 1902. godine auto koji se kretao prebrzo udario je konjska kola na kojem su bila dva čovjeka. Jedan čovjek je poginuo na mjestu, a drugi je teško povrijeđen. Zbog ovog incidenta došlo je do prvog uvođenja ograničenja brzine u istoriji.

Prvi semafor


Prometne gužve nisu novost današnjice, u velikim gradovima poznate su još iz vremena konjskih zaprega.

U 19. stoljeću na raskrižjima promet su regulisali policajci, a pomoć su dobili 10. decembra 1868. kada je u Londonu postavljen prvi semafor.



Prvi semaforski uređajJohna Peakea Knighta

Izumio ga je John Peake Knight. Lanterna s crvenim i zelenim signalom nalazila se na križanju u čijoj je blizini bilo sjedište parlamenta kako bi se osiguralo sigurno kretanje kočija i pješaka, a uređaj je nalikovao na veliki križ. Kada bi se krakovi "rastegnuli" horizontalno bio bi to signal za "stop", a kada bi se spustili pod 45 stupnjeva, bio je to signal za "oprez".

Signal za "stop" podizao bi se samo kada bi bilo neophodno zaustaviti kočije i motorna vozila kako bi pješaci sigurno prošli.
Radio je kratko jer je 2. siječnja 1869. eksplodirao, teško ranivši policajca.



U Chicagu 20. godina 20. st.

Prvi dvobojni električni semafor izumio je policijski službenik Lester Wire iz Salt Lake Citya, 1912. godine. Bila je to ručno rađena drvena kutija ukošenoga krova koja je štitila uređaj od kiše i snijega. Crveno i zeleno svjetlo bilo je obojano običnom bojom koja se presijavala kroz otvore uređaja. Cijeli uređaj bio je nabijen na motku, a njime je upravljao policajac.



Semaforom je upravljao policajac

Pojava motornih vozila na američkim cestama devedesetih godina 19. stoljeća nije ni najmanje uzbudila policiju. Još jedan policijski službenik, William Potts, željeznički signalni uređaj "pojačava" žutom bojom i rješava problem, 1920. usavršava svoj izum i u Detroitu postavlja svoj prvi trobojni ručni električni semafor. Semaforima još uvijek upravlja policijski službenik, a dolaskom novih modela nalik na lampe sa svjetlima na sve četiri strane svijeta, promet se počeo regulirati i iz ptičje perspektive, iznad prometnica. Današnji modeli semafora u osnovi su Pottsov dizajn koji zbog svoje jednostavnosti i funkcionalnosti nije mijenjan.

Semafor s tri boje



Prvi samostalni semafor kojim nije upravljao policajac izumio je Garret Morgan 1923. godine.

Umjesto žutog svjetla stavlja riječ "STOP" prema svim pravcima prije nastavaka prometa u svim smjerovima, ostavljajući dovoljno vremena da se raskrižje oslobodi. Faza "SVI STOP", podsjeća na semafor kojeg je sedam godina prije, u siječnju 1915. godine izumio William Ghiglieri iz San Francisca koji je pak prvi bio kontroliran automatskim bežičnim timerom, što Morganov nije.



Skulptura Pierra Vivanta u središtu Londona

KRAĐA AUTA

Prva zabilježena krađa auta desila se 1905. godine u St. Luisu

ZABRANA VOŽNJE U ALKOHOLISANOM STANJU

1910. godina. Ove godine, prvi put u istoriji, zabranjena je vožnja pod uticajem alkohola.

PRVI AUTOPUT

1913. godine otvoren je prvi autoput u SAD. Ovaj put je povezivao Times Square u New Yorku, sa Lincoln Parkom u San Francisku. Njegovo ime je Lincoln Highway, a bio je dugačak 3 389 milja, to je nešto manje od 5 500 km. Danas postoje samo neki dijelovi tog puta, nedaleko od njega je izgrađen novi, savremeni autoput.

POREZ NA BENZIN

Prvi put benzin je oporezovan 1919. godine u Oregonu.

DRIVE-IN RESTORAN

1921. godine otvoren prvi drive-in restoran The Pig Stand u Dallasu. Specifičnost ove vrste restorana je da se hrana kupuje iz automobila.

POKUŠAJ ZABRANE RADIA U AUTU

1927. godine dolazi do inicijative da se radio u automobilu zabrani. Razlozi su: ometanje vozača u vožnji što uzrokuje saobraćajne nesreće , muzika može uspavati vozača, što može biti jako pogubno; vozači drugih automobila mogu biti ometeni muzikom .Inače, ovu inicijativu pokrenula je tzv. Public Works komisija u Massachusettsu .To je bila prva i posljednja kampanja protiv radio prijemnika.

NAJOPASNIJA VOŽNJA - U JAPANKAMA

U Velikoj Britaniji je anketirano 1.055 vozača, od kojih je skoro 60 odsto priznalo da često vozi u neodgovarajućoj odeći i obući, dok je 30 odsto je reklo da leti često vozi u japankama, piše "Dejli mejl".

No, bez obzira na nesreće koje su doživeli u neodgovarajućoj obući, 20 odsto britanskih vozača navelo je da su nastavili da voze u obući u kojoj su već doživeli nesreću.

Proučavajući opasnosti, naučnici su utvrdili da vožnja u japankama dvostruko usporava vreme radnje pomeranja noge s papučice kočnice na papučicu gasa.

Takođe, s japankama je i manji pritisak na kočnicu, zbog čega je mnogo više vremena potrebno da se auto naglo zaustavi.

Zato je, prema istraživanju, vožnja u toj vrsti obuće čak opasnija od vožnje s visokim potpeticama, jer su one ipak čvršće i stabilnije za vožnju.

Jedini utešni podatak je da od anketiranih, 36 odsto žena nosi i rezervnu obuću, dok to čini samo 12 odsto muškaraca.

MONDO

KILOMETARSAT  



1854. godine Samuel McKeen iz Nove Škotske je izumio prvi kilometar sat koji je merio pređenu kilometražu. Kilometar sat je bio korišćen prvo kod kočija. Bio je zakačen za točkove i merio je kilometražu uz pomoć okretanja točkova.

KLIMA UREĐAJ



Prva ideja o uvođenju sistema za hlađenje u prevozno sredstvo javila se u glavi Williama Whiteleya davne 1884. godine. Prema njegovoj zamisli ta "primitivna" klima funkcionisala bi na taj način što bi on stavio veliku kocku leda ispod kočije, zatim bi koristio nešto slično današnjem fenu za upumpavanje hladnog vazduha. Ali prošlo je preko 50 godina dok prvi auto nije dobio sistem za hlađenje. Tačnije prvi auto sa ugrađenim sistemom za hlađenje bio je američki Packard iz 1940-e godine.

GREJANJE



Kanađanin Thomas Ahearn je izumio prvi električni grejač za upotrebu u autu 1890. godine.

STARTER AUTA



Prvi starter auta, koji je omogućavao pokretanje vozila iz unutra i bez kurble, koja je do tada služila u svrhu pokretanja, izumio je 1899. godine Clyde Coleman. Charles Kettering iz General Motorsa je usavršio i ugradio u prvo auto. Ovaj izum je omogućio da se mnogo veći broj žena, nego do tada, nađe za volanom.

RETROVIZOR

Prvi retrovizor je predstavljen 1911. godine.



SERVO VOLAN

Francis W. Davis je izumio servo volan. 1920-e godine radio je kao glavni inženjer u odjeljenju za proizvodnju kamiona kompanije Pierce Arrow Motor Car. Za vrijeme svog rada uvidio je problem teškog okretanja volana kod kamion. Davis je napustio svoj posao u toj kompaniji i otvorio je svoju malu radionicu u kojoj je radio na izumu hidrauličnog volana. U tome je i uspio. Ali, ipak, prvi auto sa hidrauličnim volanom proizveden je tek 1951. godine.

AUTO RADIO

prvi_radio.gif (43069 bytes)1929. godine Amerikanac Paul Galvin, šef Galvin Manufacturing korporacije, izumio je prvi radio za auto. Prvi radio prijemnici za auta nisu bili ugrađivani od strane proizvođača auta, nego su se kupovali odvojeno. Galvin je dao svom novom proizvodu ime "Motorola", povezujući pojmove pokret (eng. motion) i radio.

TUBLES GUME

Prve tubles gume su napravljene 1937. godine.
ŽMIGAVCI

Američki proizvođač Buick prvi put je predstavio električni žmigavac 1938. godine.
KLJUČ ZA AUTO

Prvi ključ za auto predstavio je Chrysler, 1949. godine.


SIGURNOSNI POJAS



Prvi sigurnosni pojas ugradila je kompanija Ford, 1956.godine. Do kraja 1964. godine u sva nova auta u SAD ugrađivani su pojasevi za prednja sjedišta, a do kraja 1966. godine i za zadnja.

AUTOMATIKA

1956. godine Chrysler je prvi put u autu uveo automatiku.

VAZDUŠNI JASTUK



1973 godine istraživački centar General Motorsa je izumio prvi vazdušni jastuk, koji je bio korišten za sigurnost u vozilu. Prvi auto u koji je bio ugrađen bio je Chevrolet iz 1973. godine i ugrađivao se kao dodatna, ali ne i standardna oprema. Međutim, u to vrijeme kupci nisu kupovali auta sa ugrađenim vazdušnim jastucima, tj. zainteresovanost tržišta za tim proizvodom je bila mala. I baš zbog toga i zbog slabe isplativosti GM ih je prestao ugrađivati u svoja auta. Vazdušni jastuk je ponovo ponuđen na tržištu 1984. godine od strane američkog Forda, u modelu Tempo. Ni ovaj put nije ugrađivan kao standardna, nego kao dodatna oprema. Tek nakon četiri godine 1988. Chrysler je postao prva kompanija koja je ugrađivala vazdušne jastuke kao standardnu opremu.

BOČNI VAZDUŠNI JASTUK

1997. godine Volvo je prvi počeo sa ugradnjom bočnih vazdušnih jastuka.

Zašto vozimo desnom stranom?



Iako svi mislimo da levom stranom voze samo oni koji se "prave Englezi", istorijski podaci ne pokazuju tako.

Naime, prvi zabeleženi podaci datiraju još iz rimskog doba i govore nam da se tada za saobraćaj koristila leva strana puta.

Razlog je veoma jednostavan. Pošto je većina ljudi desnoruka, lakše im je bilo da jašući levom stranom puta, mogu efikasno da potegnu mač ili da se pozdrave sa prolaznikom. Isto tako lakše im je bilo popeti se na konja sa kraja, nego sa sredine puta.

Krajem 18. veka stvari se menjaju i prelazi se sa leve na desnu stranu. Tada počinju da se koriste velika kočija sa nekoliko konja i kočijašem. Opet, pošto je većina ljudi desnoruka, tako je i kočijašu bilo zgodno da sedi na zadnjem levom konju, kako bi bič koji drži u desnoj ruci mogao efikasno da koristi, a i da ima bolji pregled ko mu dolazi u susret.

Postoji priča da je vožnju desnom stranom u evropskim državama prvi uveo Napoleon svojim osvajanjima. Pošto Englesku nije osvojio, ona je zadržala svoje "plemićko pravilo".

Iako teritorijalno gledano većina država koristi desnu traku za saobraćaj, oni čine 66% svetskog stanovništva. Za preostalih 34% koji koriste levu traku, često se kaže da su većina bivše britanske kolonije.

U Evropi se levom trakom pored Velike Britanije i Irske, vozi i na Kipru i na Malti, dok se u svetu levom stranom vozi u: Japanu, Australiji, Novom Zelandu, Indiji, Pakistanu, Nepalu, Bangladešu, Tajlandu, Indoneziji, u južnim afričkim državama, itd...

Prvi semafor je postavljen 10. decembra 1868. godine u Londonu, a konstruisao ga je Džon Pik Najt. U to vreme automobili još nisu bili u upotrebi, ali je saobraćaj bio opterećen pešacima i zapregom.



Moderni električni semafori su, reklo bi se, američki izum. Prvi takav, sa crvenim i zelenim svetlima je postavljen 1912. u Solt Lejk Sitiju, a osmislio ga je policajac Lester Vajer. Prvi semafor koji je regulisao saobraćaj u sva četiri smera na raskrsnici, i sa tri boje, napravljen je 1920. godine u Detroitu.

Grad Ešvil poseduje najstariji semafor koji je bio u javnoj upotrebi sve do 1982. kada je smešten u muzej. Prvi umreženi sistem semafora je bio korišćen u Solt Lejk Sitiju 1917. godine, i činilo ga je šest raskrsnica kojima se ručno upravljalo sa jednog mesta. Automatska kontrola umreženih raskrsnica je uvedena marta 1922. u Hjustonu u Teksasu.

Crvena boja obično u svom tonu sadrži i nešto narandžaste, a zelena malo plave boje, da bi bile prepoznatljive za osobe sa daltonizmom koje ne prepoznaju crvenu ili zelenu boju.

''Pešački semafori'' obično imaju crveno i zeleno polje, za ''stani'' i ''pređi ulicu''. Zeleno koje trepće u Evropi znači ''završi prelazak ulice'', a u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, to značenje ima crveno svetlo koje trepće.

Do 1965. godine, u Švedskoj se vozilo na ljevoj strani ceste. Kada su odlučili da to promjene, svakim radnim danom u 17:00 sav promet bi se zaustavio i ljudi bi promjenili stranu.


  

Kako u Kini kažnjavaju one koji zaslepljuju farovima?


Koliko puta ste se tokom noćne vožnje iznervirali zbog vozača koji ne isključuju duga svetla dok vam dolaze u susret? U takvim trenucima jedino vam preostaje da im signalizirate "blicanjem". Međutim, ni to ne daje uvek željeni rezultat ili vozač iz suprotnog smera reaguje sa zakašnjenjem.

Policija u kineskom gradu Šenžen najavila je na svom nalogu na društvenoj mreži Weibo drastične kazne za one koji zaslepljuju druge vozače dugim svetlima.

Po principu "oko za oko...", vozači koji budu uhvaćeni u ovom prekršaju biće prinuđeni da sede ispred policijskog vozila i pet minuta gledaju direktno u njegova duga svetla. Pored toga, prekršioci će morati da plate i novčanu kaznu u visini od 300 juana (36 evra).



Mada je na sajtu postavljena fotografija na kojoj se vidi kako se kazna sprovodi u praksi, nismo sigurno da li ova mera predstavlja samo pretnju policije ili će se zaista primenjivati, s obzirom na posledice po zdravlje koje može izazvati.

Wall Street Journal, koji je objavio ovu vest na svom blogu Chinarealtime, prenosi da se komentari posetilaca sajta kreću od neverice i tvrdnji da kazna nema zakonsku osnovu, do otvorenog podržavanja.


b92

Prvi semafor je postavljen 10. decembra 1868. godine u Londonu, a konstruisao ga je Džon Pik Najt. U to vreme automobili još nisu bili u upotrebi, ali je saobraćaj bio opterećen pešacima i zapregom.

Moderni električni semafori su, reklo bi se, američki izum. Prvi takav, sa crvenim i zelenim svetlima je postavljen 1912. u Solt Lejk Sitiju, a osmislio ga je policajac Lester Vajer. Prvi semafor koji je regulisao saobraćaj u sva četiri smera na raskrsnici, i sa tri boje, napravljen je 1920. godine u Detroitu. Grad Ešvil poseduje najstariji semafor koji je bio u javnoj upotrebi sve do 1982. kada je smešten u muzej. Prvi umreženi sistem semafora je bio korišćen u Solt Lejk Sitiju 1917. godine, i činilo ga je šest raskrsnica kojima se ručno upravljalo sa jednog mesta. Automatska kontrola umreženih raskrsnica je uvedena marta 1922. u Hjustonu u Teksasu.


Crvena boja obično u svom tonu sadrži i nešto narandžaste, a zelena malo plave boje, da bi bile prepoznatljive za osobe sa daltonizmom koje ne prepoznaju crvenu ili zelenu boju.

У првим данима аутомобилизма Италијани су на селу возили десном , а у граду левом страном пута. У Милану се тај обичај задржао све до 1926. године.

Zabava koja može spasti život: Posle ovoga, više NIKADA NEĆETE PRETRČAVATI ULICU!


Često se dešava da u želji da umanjimo monotoniju i ponavljanje nekih svakodnevnih radnji odlučujemo da ih izbegnemo, čak i kada je to možda opasno. Mogu li ih neki noviteti učitniti zabavnijim?

Paradoksalno, pešački prelazi sa semaforima predstavljaju neka od najopasnihih mesta za prelazak ulice. Iako bi zapravo trebalo da budu najbezbedniji, imamo tedenciju da ne poštujemo njihovu namenu.

Ljudi nemaju strpljenja ili vremena da čekaju, te samo „izleću" na ulicu nezavisno od toga da li semafor pokazuje crveno ili zeleno svetlo. Vozači ne očekuju pešake onda kada je njima zeleno svetlo i tako nastaju mnoge saobraćajne nezgode.

Da li bi neki zabavniji način predstavljanja crvenog svetla mogao da promeni ovu lošu naviku? Pogledajte šta je to nateralo više od 81% pešaka da zastanu i sačekaju svoje zeleno svetlo:



dnevno

Čemu još može da posluži automobilski motor?

I pored savremene dijagnostike, nije uvek lako utvrditi uzrok kvara na automobilu. Ponekad se odgovor nalazi na sasvim neočekivanom mestu.


Britanka koja je dovezla svoju Hondu Civic u obližnji servis požalila se majstoru da automobil "ne vuče kako treba" i da "neće da ide preko 60 na sat".

Pokušavajući da utvrdi u čemu je problem, mehaničar Dejvid Evans na kraju je otkrio je da je filter za vazduh u motoru prepun zrnevlja za ptice koje je tamo najverovatnije sakrila veverica.

Evans je u početku bio zbunjen. Sproveo je čitav niz testova i provera, pre nego što je odlučio da zaviri ispod poklopca filtera za vazduh - a tamo je imao šta da vidi.

"Na moje iznenađenje, filter je bio zatrpan hranom za ptice. Radim ovaj posao 18 godina i nikad nisam video ništa slično", rekao je on.

Evans je zatim uz pomoć kolege čitav sat usisivačem izvlačio zrnevlje, kako bi osposobio filter.

Ispostavilo se da vlasnica automobila u blizini svoje garaže ima hranilicu za ptice koju redovno puni zrnevljem ali je interesovanje za tom vrstom hrane osim ptica izgleda pokazala još jedan životinja.

"Nismo sigurni da li je u pitanju veverica ili miš, a životinja je bila veoma vredna i s obzirom da se tamo nalazila zaista velika količina zrnevlja", rekli su u auto-servisu.

Čudo: Evo kako se u Tokiju jedan voz očisti za samo sedam minuta!


Svima je već odavno poznato koliko su radno disciplinovani Japanci, ali snimak na kom je prikazano kojom brzinom čiste vozove oduševio je sve.

U videu koji se početkom godine pojavio na Jutjubu prikazani su Japanci koji za sedam minuta uspevaju da počiste vozove.

Tokio svakodnevno napuštaju 323 šinkansen voza, koja svakog dana prevezu po 400.000 putnika. Pored toga, ovi vozovi su poznati po tome što mogu da dostignu brzinu veću od 300 kilometara na sat.

Oni skoro nikad ne kasne, pa je baš zato novinara Čarlija Džejmsa interesovalo kako uspevaju da ostanu tako čisti.



(B92)