Kaligrafija - umetnost lepog pisanja

Kaligrafija
(Grčki κάλλος kallos "lepota" + γραφή graphẽ "pisanje") je umetnost lepog pisanja koja vodi poreklo iz Kine. Savremena definicija kaligrafske veštine je "umetnost davanja forme znakovima na izražajan, humoristički i vešt način“. Stil kaligrafije je opisan kao ruka ili alfabet.

Kaligrafija se proteže od funkcionalnih i ručnih zapisa do prefinjenih umetničkih dela gde ručno pisani tragovi uzimaju prvenstvo nad čitkim pisanjem. Veština kaligrafije se razlikuje od tipografije i neklasičnih ručnih pisanja. Osobenosti su istorijski podeljene, tečno i spontano, improvizovane u momentu pisanja.

Kaligrafija se nastavlja do izvestačenog načina izražavanja u formama različitih pozivnica, slovnog dizajna-tipografija, originalnih ručno pisanih natpisa, logo dizajna, ovlašćene kaligrafije umetnosti, uverenja, mapa i drugih radova koji uključuju pisanje (na primer Prikaz slovne umetnosti).

Podela Kaligrafije ne postoji u nekom ozbiljnom smislu, ali možemo reći da postoji:

Istočnoazijska kaligrafija
Indijska kaligrafija
Tibetanska kaligrafija
Persijska kaligrafija
Islamska kaligrafija
Zapadna kaligrafija
[You must be registered and logged in to see this image.]

Zapadna kaligrafija


Zapadna kaligrafija je kaligrafija latinskog pisanog sistema i od manjeg je značaja u odnosu na grčki i ćirilični pisani sistem. Raniji alfabeti su se razvijali u periodu od 3000 godina pre nove ere. Od etrurskog alfabeta razvio se latinski alfabet. Velika slova (majuskule) su slova koja su se prva pojavila, a zatim je sledio pronalazak malih slova (minuskula) u karolinškom periodu.

Teške rolne papirusa su zamenjene Rimskim prvim knjigama, sa početnim jednostavno uvijenim stranama u pergamentu napravljenim od životinjskih koža. Olovke od trske su zamenjene ptičjim perima za pisanje.

Hrišćanske crkve su promovisale razvoj pisanja kroz obilato kopiranje Biblije, posebno Novog zaveta, ali i drugih svetih tekstova. Dva različita stila pisanja, koji su bili poznati kao inčani i polu-inčani, su razvijeni od podvrste rimskih ručnih knjiga. „Unca“ je latinska reč za inč. Vrhunac uspeha keltskih prosvetljenih rukopisa bio je u periodu od 7. do 9. veka. Kao primeri navode se: „Durova knjiga“, „Lindisfarnovo jevanđelje“ i „Knjiga o Keltima“.

Šarlemanjova odanost za obrazovno usavršavanje nastala je kao posledica pridobijanja „gomile natpisa“, usklađenih sa Alkuinom Opatom Jorkom. Oni su razvili stil koji je bio poznat kao „Karolina“ ili „Karolingijske minuskule“ (minuskula je sinonim za slučaj koji je od manjeg značaja). Prvi rukopis koji je imao uticaja bio je „Godeskalkovo jevanđelje“ (završeno 783.), koje je pisano po uzoru na Godeskalka. Moderni tip knjiga danas vodi poreklo upravo od karolingijskih ostataka.

Crno pismo (poznato kao gotsko) i njegove varijacije Rotunde postepeno razvijene od karolinških rukopisa tokom 12. veka. Kroz naredna 3 veka prepisivači u severnoj Evropi su koristili zbijenu i zaoštrenu formu Gotskog pisma. Oni su u Italiji i Španiji davali prednost približnom ali još uvek težem obliku Rotunda. U periodu od 15. veka italijanski prepisivači se vraćaju rimskim i karolingijskim modelima pisanja i dizajniranja italičnog stila pisanja (Chansery kurziv).

Ove tri vrste: gotski, italički i romanski su postale modeli štampanih pisama. Johanes Gutenberg je koristio gotski stil za štampanje Biblije, a od manjeg značaja bile su mu italične i romanske forme, koje kasnije postaju standardne.

Tokom srednjeg veka, stotine hiljada rukopisa su proizvedene: neki su bili ukrašeni zlatnim i finim slikanjem, neki ilustrovani linijama, a pojedini su se sastojali samo od teksta.

Kaligrafija danas

Kaligrafija nastavlja i danas da se koristi i to za izradu grafičkog dizajna, logo dizajna, karti, menija, čestitki, pozivnica, pravnih dokumenata, diploma, poezije, vizit karti i raznih prezentacija. Mnogi kaligrafi zarađuju svoja sredstva za život adresiranjem omota pozivnica za javne ili privatne događaje (uključujući i venčanja). Početni kaligrafski kursevi su namenjeni i deci i odraslima a sprovode se uz pomoć odgovarajuće literature.

Područje delovanja kaligrafske umetnoti danas je više od literalne reprodukcije istorijskih i religioznih tekstova. Pisane forme su postale apstraktnije i inkorporirane u posao koji ima više afiniteta ka savremenom slikarstvu nego ka antičkoj veštini pisanja. Apstraktno pisanje kod umetnika kao što je Novo Zelanđanin (Kolin Mek Kahon) neće biti prihvaćeno kao ”kaligrafija” kod većine praktičara, ali uprkos tome pojedinci pronalaze rad na biblijskim sadržajima veoma privlačnim. Razlika leži u manjku klasičnog književnog obrazovanja autora, u primeru Kolin Mek Kahon, što je predstavljeno u njegovom poslu.

U isto vreme unajmljen je Donald Džekson u saradnji sa internacionalnim skriptorijumom za rad na projektu 21. veka, Biblija svetog Džona, vrednom više miliona dolara, čija je izrada pri kraju. To je najrealnija i najrasvetljenija Biblija u zadnjih 500 godina, rađena istovremeno i antičkim i modernim tehnikama. U ranim godinama 20. veka “Buli Biblija” nije bila ovlašćena, iako je dovršena od strane studenta Edvard Dzonstona.

Savremeni kaligrafi

Internacionalna kratka lista poznatih kaligrafa, koji su unapredili kaligrafiju novog veka:
Donald Džekson
Tomas Ingmajer
Dejv Wud
Hazel Dolbi
Fernando Lembo di Pino
Dzin Larher
Julian Vaters
Seila Vaters
Denis Braun
Brodi Nojensvander
Hans-Joakim Burgert
Timoti Donaldson
Gotfriajed Pott
Piter Gilderdejl
Katarina Pjper
Paul Shav

Digitalna era olakšava stvaranje tvorevina i novog i istorijskog stilizovanog fonta: a hiljade su ih sada u upotrebi. Kaligrafija daje jedinstveni sadržaj svakoj individualnoj slovnoj formi sa upotrebom dizajnerskog planiranja. Korisnost digitalnog medija za kaligrafe neće biti ograničen samo na planiranje nove biblije svetog Džona već će olakšati i raniji ručni rad. Direktno pisanje u digitalnom mediju je sada olakšano putem grafičkih kartica i očekuje se da će porasti njegova upotreba pojavom Majkrosoft Vindous Vista operativnog sistema ("Vista Pen Flicks") 2007 g.

Epl predstavio je sličnu pogodnost u njihovom Tajger operativnom sistemu 2005. godine. Novi Leopardov operativni sistem je takođe predstavljen 2007. godine. Grafičke kartice olakšavaju kaligrafski dizajn više nego ogromne veličine umetničkih komada. Internet podržava kaligrafe, kao i umetnike rukopisa.

Pribor

Osnovni pribor za kaligrafiju je:
Kaligrafsko pero (razlicitih širina u zavisnosti od veličine teksta, papira i dr.)
Olovka (može biti obla ili zaoštrena-najčesće se zaostrava na smirgli samo jedna strana)
Četkica
U dekorativne svrhe koristi se više zaoštrena olovka i čelična četkica, kao i obična tanka pera za pisanje . Kaligrafija može biti izvedena i uz pomoć flomastera i hemijskih olovaka (najčesće se time izvodi moderna kaligrafija).

Mastilo za pisanje je obično vodootporno i mnogo manje viskozno u odnosu na mastilo koje se koristi pri štampanju.

Visoko kvalitetni papir, koji ima dobru koenzistenciju poroznosti, omogućava čistije linije, takođe se često koristi pergament ili velum. Jedan od boljih papira koji se koriste za kaligrafske projekte je Fabriano Artistico (može se naći u bolje snabdevenim knjižarama) raznih debljina. Fabriano je pogodan za kaligrafske projekte jer odlično prima temperu ili druge tečne boje koje se koriste za ornamentiku. *Ne sme da se savija jer puca zbog pamuka!*

Kaligrafija se takodje može izvoditi četkicama od prirodnih vlakana koje se ne otiru i odlicno primaju tuš, tj.mastilo.

Zahvaljujući postojanju ovakvog pribora kaligrafi izradjuju najkvalitetnija kaligrafska dela velike umetničke vrednosti. Veličina i dekoracija slova doprinose estetici.

vikipedija

Pocetak kaligrafije (umetnost lepog pisanja), se moze posmatrati od trenutka kada su ljudi imali potrebu da sacuvaju svoja znanja. Tako su na raznovrsnim materijalima kao sto su kamen, drvo, drvena kora, glina, koza, pergament, bosak, tekstil, papirus, hartija- klesali, gravirali, utiskivali, slikali i pisali; i doprinosili da se njihova iskustva ne zaborave i prenose pokolenjima.
Srpska kaligrafija tokom hiljadugodisnjeg razvoja ostvarila je mnogobrojne rukopisne knjige pojedinih skola i istaknutih pojedinaca. Manastirske i dvorske prepisivacnice nastavljaju delo solunske brace Sv. Kirila i Metodija i njihovih ucenika.
Najstarije prepisivacnice nastale su u Duklji, u gradu Rasu i manastiru Studenici u XII i XIII veku. Krajem XIII veka centar prepisivacke skole postaje Hilandar. A krajem XIV veka se, pored manastira Hilandar, razvija jos nekoliko znacajnih prepisivackih centara- u manastirima Ravanica, Manasija (Resava), Ljubostinja, kao i radionice u Beogradu i Smederevu. Posle pada Despotovine (1459.) gase se prepisivacki centri.
Potreba za rucnim prepisivanjem knjiga polako prestaje pojavom stampe, sredinom XV veka. Tako je umnozavanje knjiga zamenjeno pisanjem akata, zapisnika, ugovora, racuna i svega sto stampa nije mogla, a pojavom foto i kompjuterskih tehnologija kaligrafija dobija sasvim novu ulogu- postaje cenjena grana likovne i primenjene umetnosti.
O znacaju cuvanja naseg cirilicnog pisma rekao je svom narodu Stefan Nemanja u svom ''Zavestanju o knjizi i pismu'':
- Glagonjati (govoriti) znaci prolaziti, a pisati znaci ostajati.
- Slovo je cudno seme. Pismena su najbolje zrnje sjemeno svakog naroda. Klija sa papira poslije hiljadu godina i rascvijetava se u glas i rijec, u sliku i pricu, misao i cuvstvo i u davne arca otkucaje.
-Cedo moje, ruka ti vicna i vijesta peru i hartiji. Bog te je obdario i odredio da nas ti prvi citko zapises u knjige. Zapisi nas u knjigu naroda na ovome svijetu da se zna da smo bili, da jesmo i da ce nas biti.

O lepoti i postovanju naseg pisma sve govori uvrstanje naseg najstarijeg rukopisa- Miroslavljevo jevandjelje- u riznicu svetske bastine.
................

2001. godine skola kaligrafije, pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, otpocela je svoj rad. Do danas je skolu posetilo oko 220 ucenika razne starosne dobi koje vezuje ljubav prema pisanju i negovanju naseg cirilicnog pisma. Ispisujuci i ukrasavajuci razne nase duhovne i tradicionalne tekstove doprinose negovanju i ocuvanju naseg kulturnog blaga.
Polaznici od pisarskog alata najpre koroste siroko podrezanu trsku, a zaim celicno pero. Od materijala za pisanje koriste razna mastila i bajc. Uce se razni stilovi pisanja- kvadratika, humanistika, cirilicni (srpski) ustav, kurziv i brzopis.
Pored raznih stilova cirilicnog pisma mozete se upoznati sa toniranjem papira, crtanjem inicijala, ornamentima, zastavice, vinjete i minijature.
.................
Upis novih polaznika se vrsi tokom cele skolske godine.

Kaligrafija od svog posmatraca zahteva dodatno angazovanje, ne samo puko posmatranje oteza i boje, vec i citanje. Tako kaligrafija deluje na dva paralelna nivoa. Stvaranje kaligrafije je odjednako alhemija kao i slikarstvo ili kuvanje. Svaki deo puta na tom stvaranju je povezan sa celinom i tako imamo hiljadu malih slika koje grade jednu, veliku.

RAZVOJ PISMA KROZ VEKOVE

Potreba coveka da za sobom ostavi neki trag, zabelesku, sliku ili pisanu rec prostire se vekovima unazad, od praistorije do danas. Tako, pismovne forme mozemo podeliti na vise razvojnih oblika:
- slikovno pismo
- slogovno pismo
- fonetsko pismo

Slikovna pisma

Ne mozemo sa sigurnoscu odrediti tacno vreme kada je covek praistorije prvi put osetio potrebu da nesto zapise, tj. zabelezi deo onoga sto ga svakodnevno okruzuje. Pretpostavlja se da je prve crteze, slikovne forme pisma, napravio covek paleolita. Sem estetske i emotivne vrednosti, ovi crtezi su trebali da nose odredjenu magijsku moc i predstavljali su u neku ruku komunikaciju
sa duhovima. Ljudi, zivotinje i biljke su predstavljani u grupama, onako kako su zaista ziveli, u lovu ili nekoj drugoj aktivnosti. Ovakva forma slikovnog pisma naziva se piktogram, sto na latinskom “pictus”, zanci slika. Kako je vreme prolazilo, slike su postajale sve stilizovanije i lagano prelazile u slikovne znake. Opisivale su pojmove, a ne situacije i svaki znak je redstavljao
jednu ideju / pojam. Zato je ovo pismo nazvano ideogram (“idea” na grckom znaci zamisao).Ako malo bolje pogledamo danasnjicu, shvaticemo da ovakve vrste pisama ili znakova nisu iscezle do danasnjih dana. Modernizovane su i prilagodjene za brzo citanje (primer: saobracajni znaci, rimski i arapski brojevi...). Ideogrami su pismo koje datira iz starog veka i itekako je zasluzno za intelektualni razvoj coveka. U nekim civilizacijama ovaj razvoj je trajao dosta dugo, dok kod nekih jos uvek traje. Kao najoriginalniji oblik ideogramskog pisma treba pomenuti kinesko pismo. Ono je vrlo komplikovano i sadrzi nekoliko hiljada znakova.

KALIGRAFIJA ISTOKA

“Pod kaligrafijom ili lepim pisanjem treba podrazumevati sva pisma rukom pisana od najstarijih vremena pa do danasnjih dana. To znaci da vreme kaligrafije tece od prvih ispisivanja znakova na vostanim i glinenim tablicama, papirusu, pergamentu i konacno hartiji. Medjutim, sa pojavom ksilografije (otiskivanje cele stranice rezane na drvenoj ploci), tipografije (stampa pomicnim metalnim slovima slozenim u redove i cele stranice) i prvih stamparija, pisacih masina, racunara i kompjuterske tehnike, prestala je potreba za rucnim ispisivanjem knjiga i uopste za rukom ispisivanim tekstom. Tako je vremenom rucno pisanje (rukopis) svedeno na najnuznije potrebe intimne komunikacije.”
Dr. Tadija Erakovic
“Vratimo se lepom pisanju”
1995. godina

Kina

Kaligrafija je u Kini imala ravnopravno mesto uz slikarstvo. Njen razvoj je zapoceo hijeroglifima a kroz vekove, razvili su se razliciti stilovi i skole pisanja zasnovani na kulturnoj bastini. Kineska kaligrafija se moze podeliti u 5 kategorija:
1. Zhuan - pecatno pismo
2. Lishu - oficijelno pismo
3. Kaishu - regularno pismo
4. Caoshu - kurzivno rukopisno
5. Xingshu - brzopis

Zhuan - Ovo pismo je bilo najraniji oblik pisma i nije bilo uredjeno. Pojedini znaci su imali nekoliko razlicitih formi. Prva reforma ovog pisma desila se za vreme zapadne Zhou dinastije. Shi Zhou je sveo broj karaktera na 15 i pismo nazvao po sebi. Zhou leksikon sa pravilima pisanja, bio je dugo izgubljen. Kada je 221. godine pre nove ere car Qin Shi Huang ujedinio Kinu, naredio je svom prvom ministru Li Si-ju da prikupi sve vrste pisanja sirom zemlje i sortira
ih, sa idejom da stvori jedinstveni pismovni sistem Kine. Medjutim, jedino sto je Li Si uspeo da uradi je da pojednostavi znakove Zhuan pisma stilizovanjem. Naziv pisma znaãi peãatno pismo, jer potice sa Qin kamenja.

Lishu - Pismo je nastalo takodje za vreme kratke vladavine Qin dinastije. Preoblikovano Zhuan pismo je bilo jos uvek previse komplikovano da bi se koristilo za zvanicna dokumenta i njegovim daljim pojednostavljivanjem, Cheng Miao je stvorio novo, Lishu pismo.

Kaishu - Prvi oblik ovog pisma se razvio za vreme dinastije Wei, dok je svoj konacan oblik dobilo za vreme dinastije Jin. Danasnja verzija je po formi vise kvadratna, bez malih slova i arhitektonska po stilu. Svako ko je u Kini zeleo status kaligrafa morao je da savlada vestinu pisanja Kaishu pisma.

Caoshu - Korisceno je za brzo ispisivanje i izucavano je u dve skole Zhangcao i Jincao. Prvi oblik koji je nastao za vreme dinastije Qin modifikovan je za vreme dinastije Han.

Xingshu - Ili brzopis je nesto izmedju regularnog i kurzivnog. Majstori kaligrafije predstavljaju ova tri stila Kaishu, Xigshu i Caoshu kao ljude koji stoje, hodaju i trce.

JAPAN

Japanska kaligrafija je kao umetnicka forma, stara tri hiljade godina.Ona nije vezbanje lepog pisanja, vec izraz Orijenta, kombinacija umeca i maste. U japanskoj kulturi, izvorno nazvana “Sho” ima za cilj da ozivi reci i obogati ih karakterom. Stil pisanja je individualan i razlikuje
se od osobe do osobe. Svaki znak, napisan jednom, u trenutku, ne dozvoljava nikakve neknadne intervencije i upravo u tome lezi sva njegova lepota.

Razvoj japanskog pisma

Kaligrafija se u japanu ustalila tokom VII veka nove ere. Budizam je iz Indije, preko Kine i Koreje, stigao u Japan i doneo mnoge promene. Budisticki spisi su bili na kineskom jeziku i estetski su bili na visokom nivou. Najpoznatiji budisticki kaligraf je bio Kukai i postoji jedna legenda vezana za njegovo umece. Naime, japanski car Tokusokutei ga je zamolio da ponovo napise pet tabli koje su bile ostecene i on je prihvatio. Uzeo je pet cetki, po jednu u svaku ruku, po jednu stavio medju nozne prste i jednu stavio u zube i napisao pet tabli u isto vreme.
Posto se u Kini vec do kraja IV veka razvilo pet nacina pisanja, Japan je svoj sistem zasnovao na kineskim sistemima. Do VIII veka u Japanu su se razvili “Kana” znakovi, koji su trebali da predstavljaju zvukove nasuprot znakovima koriscenim kao ideogrami. Na taj nacin razvila
su se tri tipa kane:
- Maniogana
- Hiragana
- Katakana
Maniogana su neki kineski znakovi (tzv. “kanji”), i fonetski su trebali da predstavljaju japanske slogove. Nazvani su po Manioshu zbirci poezije iz VIII veka. Do vremena kada je ova zbirka nastala, Japan nije imao svoj sistem pisma i tekstovi su bili pisani kineskim znakovima koji su korisceni prema fonetskim i ideogramskim vrednostima. Kasnije, kao rezultat znacajnog pojednostavljenja maniogana pisma, nastala su hirogana i katakana pisma. Hirogana se koristile uglavnom zene iz vladarske porodice i ono se razvilo u jedinstveni kaligrafski stil. Istocna civilizacija je izvrsila veoma jak uticaj na ostali deo sveta svojim napretkom. Ma koliko nam
se primitivnim cinila njihova pisma, ne mozemo poreci da nam pronalazak papira i tusa nije ucinio zivot laksim. Umece pravljenja papira je iz Kine i Japana, preko pustinje Gobi u centralnoj Aziji, preneseno na celi svet. Taj put, “Put svile”, prvi put je zabelezio Marko Polo. 751. godine
nove ere papir je pravljen u Samarkandu, zatim je stigao do Bagdada, a odatle preko Mediterana do Spanije. Sto godina kasnije, trgovci donose papir na Siciliju i u Italiju, odakle se siri po citavoj Evropi. U medjuvremenu je proslo hiljadu godina.

ALATI ZA PISANJE

Kaligrafija dozvoljava najrazlicitije alate. Jednom recju, sve sto moze da se umoci u boju a da ostavlja trag na papiru, moze posluziti kao alat za pisanje. Kako god zvucalo, istina je - od celicnih kaligrafskih pera, preko specijalnih flomastera, kineskih cetki, guscijeg pera kao u stara vremena, trske, do spahtle, komada drveta ili plastike, dve spojene grafitne olovke, rajsfedera itd. Prema alatu, se bira podloga na kojoj ce se pisati tako da se dobije najsavrsenija kombinacija.

TRSKA
Obicna barska (recna) trska, prirodni alat, dobro osusena i zasiljena, najbolji je izbor za pocetnike. U zavisnosti od toga kako je zarezana omogucava nijanse tankih poteza. Bambus je tvrd i tezak za oblikovanje, mada se vrh sporije trosi. Ovaj alat je, zbog svoje sirine malo neprirodan za drzanje u ruci i preteca je danasnjih celicnih pera.
Potreban je komad duzine 20-ak cm, cist i bez ostecenja. Ocisti se unutrasnjost trske na strani kojom ce se pisati a zatim se zasece pod uglom kao na slici. Vrh kojim se pise zaseca se ravno ili pod malim uglom a za tim se napravi tanak rez vertikalno tako da tecnost moze lakse da prolazi. Da bi trska duze drzala tecnost kojom se pise, moze se dodati mali limeni deo, parce limnke ili
nesto slicno, ali to nije obavezno - pisace i bez toga. Na isti nacin moze se pripremiti za pisanje i gusãije pero ili pero od curke. Ovaj alat omogucava tanji potez i sitnija slova.

Cetka

Prvo je pocela da se primenjuje u Kini i Japanu kao slikarski i kaligrafski alat. Postojale su skole kaligrafije. Pisanje cetkom je u Japanu bila usko povezivano sa macevanjem. Zahtevala je koncentraciju i odredjeno stanje duha i zato se smatralo vestinom a ne zanatom. Cetke mozemo podeliti u dve vrste - tvrde i meke. Tvrdim cetkama mozemo pisati kao trskom, slova koja su
bliza evropskoj kaligrafiji i izvoditi serife, dok mekom, akvarel cetkom mozemo pisati rukopisna pisma. Prednost cetke je koriscenje tecnosti koje pero i trska ne mogu: tempera, pigmenti, uljane boje itd. Takodje je zahvalna za izvodjenje raznih efekata, a potez je bogatiji. Najbolje su
kineske cetke, ali mogu posluziti i bilo koje druge. Sto se podloge tice, izbor je bogatiji nego kod ostalih alata.

Pero

Funkcionise po istom principu kao i trska, medjutim pruza bogatiji izbor. Prirodnije stoji u ruci i za vezbanje je zahvalnije. Postoje razne vrste pera, mada je izbor kod nas vrlo ogranicen. Neka od njih su:
- pero za crtanje - najrasprostranjenije, sa zaobljenim vrhom, daje vrlo ujednacenu liniju i moze posluziti za ispisivanje rukopisnih pisama ili efekte.
- plakatno pero - kao sto mu i sam naziv kaze sluzi za ispisivanje velikih formata, izgleda kao plocica savijena na pola sa zarezima za izlazenje tecnosti kojom pisemo. Ima ga u raznim velicinama.
- obicno kaligrafsko pero - kod nas se sada mogu naci iskljucivo “Brause” celicna pera u raznim velicinama pecata. Zahvalna su za pisanje serifnih pisama i zgodna za pocetnike zbog svoje tvrdoce.
- copperplate - pero pod uglom, specijalno napravljeno za copper plate pisanje.
Tecnosti za pisanje perom su tus i bajc na bazi vode i ima ih u velikom broju boja. Sto se tice podloge, reciklirani papiri nisu zahvalni za ovaj alat zbog njegovog ostrog vrha.

Ostali alati

U novije vreme su se pojavili i kaligrafski flomasteri ali u malom broju boja. Zgodni su za brzo ispisivanje ili pisanje na podlogama tipa staklo, plastika, metal. Medjutim, bilo kakav alternativni alat dolazi u obzir, kao sto je vec receno. Zavisi od efekta koji zelimo da postignemo. Spahtla ili rakel sa slojevitim nanosom boje ili polikolora mogu da budu zanimljivi na tamnoj podlozi,
daju vecu slobodu pokreta jer dozvoljavaju rad na velikim formatima. Za ekspresivniji potez koristiti se rajsfeder ili pipeta, a za crtane inicijale dve grafitne olovke spojene selotejpom.

PIGMENTI I BOJE Prvi pigmenti pravljeni su od cadji koja se mesala sa kaucukom i vodom, u zavisnosti od recepta. Kao proizvod se dobijalo crno mastilo, vrlo tamno i postojano. Tokom godina, boja ovog mastila se, usled hemijske reakcije, menjala u izrazito tamnu sepiju. Danas, medjutim, izbor pigmenata, mastila i boja je veoma sirok. Razvile su se i neke nove, eksperimentalne tehnike mesanja. Tusevi u boji Postoje tri vrste tuseva u boji koje se najcesce mogu naci kod nas: tusevi za pisanje, tusevi za crtanje i tzv. kineski tus (tvrdi u stapicima). Tusevi za pisanje su gusci i na papiru ne reaguju na vodu (kao na primer Rotring), broj boja je vrlo ogranicen i lako zapusavaju pero. Tusevi za crtanje ili lavirani tusevi, su mnogo zahvalniji za rad, na papiru reaguju na vodu cime se mogu postici lepi medjutonovi. Dobro se mesaju sa drugim materijalima. Kineski tus je posebna vrsta, moze se naci u stapicima i zahteva specijalan nacin pripreme. Kao sto mu i sam naziv kaze, nastao je u Kini i vise odgovara cetki nego peru (zapusava ga kao i tus za pisanje). Bajc (na bazi vode) Za pisanje perom najbolji je bajc na bazi vode. Nekada se moglo naci i crnilo za kozu, koje je po sastavu vrlo slicno. Moze se naci u sirokom spektru boja i od jedne kesice moze se dobiti 3-4 litra svetle ili 1 litar tamne boje. Dobro se mesa sa tusevima i na prirodnoj je bazi. Moze se koristiti i za pero i za cetku. Vodene boje i tempere Vrlo su zahvalne kada se pise cetkom ili za pravljenje podloga i imitacija pergamenta. U ovu grupu spadaju gvas i polikolor. Vremenom, ove boje blede pa je pozeljno fiksirati ih lakom u spreju ili nekim drugim sredstvom. Ostale (alternativne tecnosti za pisanje) U ovu grupu cu svrstati sva eksperimentalna sredstva koja se mogu koristiti i za pisanje i za razne efekte. Neka su na prirodnoj bazi kao sto su ljuska od luka, kafa, caj od hibiskusa, a neka na hemijskoj bazi - varikina, hipermangan i drugi. *Luk - princip je isti kao kod farbanja uskrsnjih jaja, samo sto je kolicina vode manja. Boja je tamno crvena i vrlo postojana. *Kafa - uglavnom sluzi za dekorisanje podloge i imitacije pergamenta, mada instant kafe daju vrlo tamnu boju koja ne bledi. *Caj - najbolji je caj od hibiskusa, jer je najtamniji ali za pravljenje podloge moze koristiti bilo koji. *Varikina - uglavnom sluzi za efekte, mada i tekst pisan na taj nacin izgleda vrlo lepo. Posto se ne moze kontrolisati, rezultati su uvek iznenadjujuci. Brzo isparava, pa je pozeljno luftirati prostoriju u kojoj radite, a pera cesto ispirati jer ih nagriza. *Hipermangan - moze naci u apoteci, u kesicama od 10g, sto je dovoljno za 100g tecnosti. Rastvara se u vodi i kao takav je boje magente, dok na papiru postaje oker do tamno braon, zavisi od jacine rastvora.

amfiteatar.org

zanimljivi linkova na temu pisma i kaligrafije:

Kod:

http://www.calligraphycentre.com
http://www.asiawind.com
http://www.johnstivensdesign.com
http://www.monicadengo.com
http://asiarecipe.com
http://www.birdsongbookarts.com
http://www.chinapage.com
http://www.davewood.com.au

Kaligrafija (grčki kaligraphia (kalos=lijepo i graphein=pisati)) je umjetnost lijepog pisanja rukom uz pomoć pera, kista, tinte ili nekog drugog pribora za pisanje.
Važnost kaligrafije u povijesti kultura je ogromna svuda gdje je prepisivanje svetih tekstova imalo samo po sebi duhovnu vrijednost: primjerice u islamu, gdje je bismillah najčešći kaligrafski oblik. U kineskoj i japanskoj kulturi pisanja je kaligrafija i danas vrlo važna i inspirirajuća. Važnije od čitljivosti je postizanje savršene estetske uravnoteženosti i pokazivanje osjećaja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mnogi kaligrafi ukazuju na meditativni karakter svog posla:

Mir tog posla ispunjava cijelo biće potpunim zadovoljstvom, u kojem nas vrijeme i prostor, kao obrisano, uopće ne brinu i ne opterećuju (Andreas Schenk).

Zapadna kaligrafija

Iako je kaligrafija u Europi nakon početka novog doba značajno izgubila na važnosti, još živi kao oblik umjetnosti i kao hobi. Praktičnu primjenu ima još u oblikovanju nekih dokumenata, plakata ili upisivanja u neke knjige u određenim svečanim prigodama.

U cijeloj Europi postoje povijesna djela antičkih i srednjevjekovnih kaligrafa koji su u više primjeraka nastajali u samostanima i vrlo bogato su opremljena s puno detalja.

U novije vrijeme je poznat kaligraf na pr. Edward Johnston čija se kaligrafija i danas koristi u Londonskoj podzemnoj željeznici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Arapska kaligrafija



Arapski kaligrafi imaju višestoljetnu tradiciju. Zbog zabrane slika u Kuranu koristilo se kurzivno arapsko pismo u kaligrafskoj umjetnosti kao linije, čime su nastale slike od slova, t.zv. kaligrami.

Naročiti oblik umjetničke arapske kaligrafije razvio se početkom 20. stoljeća u Osmanskom carstvu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hebrejska kaligrafija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Još od talmudskih vremena se osoba koja piše hebrejske tekstove naziva sofer (naglasak na "e"). Zanimanje sofera zahtijeva višegodišnje školovanje i unutar židovstva je vrlo cijenjeno. Biblijski tekstovi se pišu guščijim perom i tintom bez dodataka metala, a sofer ju sam priprema. Podloga na kojoj se piše je uvijek, posebno u tu svrhu, ručno izrađen pergament. Hebrejski tekstovi su bez vokala, ali imaju posebne ukrase koji se opisuju kao "krunice". Tekstovi moraju biti pisani bez ijedne pogreške i vrlo točno. Sofer ne smije pisati napamet, nego mora svako pojedino slovo kopirati iz predloška.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kineska i japanska kaligrafija

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Aziji, uglavnom na prostoru Kine i Japana ima još uvijek visoki položaj u društvenom i umjetničkom životu. Najčešće korišten alat za pisanje su kist, štapić tuša i kamen za tuš, kao i papir. Prije samog pisanja, dio štapića tuša se nariba i u kamenoj posudi miješa s vodom ili vinom. Čin pisanja je danas najčešće impulzivan što znakove čini teško čitljivim, ali zato utoliko izražajnijim.

Kaligrafska umjetnička djela ukrašavaju kao okomite pločice u paru i kao vodoravne pločice s imenima kineske vrtove. U organiziranju vrta su gotovo neizostavne i čine njegov značajan ukrasni element. To su često stihovi iz poznatih pjesama, kojima se naglašava posebnost okoline u koju se stavlja.

[You must be registered and logged in to see this image.]