Dakar reli

Dakar reli je čuvena trka koja se održava krajem decembra i početkom januara još od 1979. godine, a osnovna karakteristika joj je to što se njen veći deo vozi van puteva i kroz Saharu. Iako je prevashodno trka profesionalnih vozača, otvorena je i za amatere koji obično čine oko 80% učesnika. Trka planirana za 2008. godinu je otkazana zbog otvorenih terorističkih pretnji, kao i zbog činjenice da je nekoliko Francuza ubijeno na predviđenoj trasi relija kroz Mali, svega nekoliko nedelja pre njegovog početka. Reli je 2009. po prvi put vožen u Južnoj Americi.


Putanja Dakara 2006.

Istorijat


Ideja o trci je rođena 1978. godine, nakon što se vozač Tjeri Sabin izgubio u pustinji i zaključio da bi bilo sjajno organizovati reli kroz pustinju. Reli je u početku vožen od Pariza do Dakara, sa trajektnim prevozom preko Sredozemnog mora, međutim usled raznih, pretežno političkih uticaja, putanja, polazište i cilj su se menjali tokom godina, što se odražavalo u čestim prolazima kroz Alžir tokom ranih godina relija zbog kolonijalnih veza Francuske (kao osnivača relija) i Alžira.

Trka je poslednji put krenula iz Pariza 1994. godine, kada se i okončala u francuskoj prestonici, kada je zbog pritužbi Pariskog gradonačelnika cilj izmešten sa Jelisejskih polja u Evrodiznilend odnosno na periferiju. Zbog toga se od 1995. godine menjaju putanje relija, ali se Dakar kao cilj ili jedno od usputnih stanica zadržao skoro sve vreme(sa izuzetkom 2003. godine).

Hjubert Oriol je 1992. godine postao prvi vozač koji je osvojio Dakar reli i na dva i na četiri točka. Kasnije je to pošlo za rukom i Stefanu Peterhanselu, koji poslednjih godina dominira na Dakar reliju.

Naziv i karakteristike Dakara


Dakar (reli) ili Pariz - Dakar (reli) je zadržao svoje staro ime iako se odavno ne kreće iz Pariza, a dešavalo se i da Dakar bude zaobiđen.

Iako u nazivu trke stoji da je u pitanju reli, treba imati u vidu da on nema mnogo dodirnih tačaka sa reli trkama koje se danas organizuju, ali je zadržao to ime jer su ga u početku vozili reli vozači. Za razliku od običnog relija u kom se voze izmenjeni automobili na Dakaru se koriste vozila tako konstruisana da im je osnovna namena kretanje van puteva. Na ovo je uticala i sama koncepcija Dakara, jer se ogroman deo trke odvija po predelima Sahare (dinama, blatu, kamenju, retkoj travi i sličnim podlogama) van svake naznake puta, osim one koju je ostavio vaš prethodnik. Zbog toga jednu od presudnih uloga na trci igraju suvozači odnosno navigatori koji treba da na jednoličnom terenu otprate kretanje vozila na karti i da daju vozaču prava uputsva da bi se otpratila najbolja i najbrža putanja. Naravno potpuno je druga stvar Dakar za motocikliste, koji se moraju sami snalaziti.

Posebno obeležje Dakara čine i dnevne etape čije se dužine kreću od nekoliko kilometara do nekoliko stotina kilometara.



Servisni kamion tokom Dakara 2004

Poslednjih godina na Dakaru su se okušavali i pobednici svetskog reli šampionata (Makre i Sajnc) koji su se sjajno pokazali i bili na čelu Dakara nakon etapa po evropskom tlu odnosno dok se vozilo po putevima, ali su ubrzo po prelasku na afričko tle gubili vođstvo i ispadali iz grupe vodećih vozača.

Nesreće na Dakar reliju


1982. godine ser Mark Tačer (biznismen i sin Margaret Tačer) je sa svojim suvozačem Šarloom Vernijeom i njihovim mehaničarem bio izgubljen šest dana u pustinji. Njih trojica su 09.01. su izgubili konvoj vozila u kom su se kretali nakon što su zastali da oprave pokvaren volan. Oni su 12.01. proglašeni nestalima i pokrenuta je velika potraga za njima. Na kraju je alžirski C-130 Herkul spazio njihov Pežo 504, nekih 50 km od putanje. Srećom niko od njih nije povređen.

1986. godine osnivač i idejni tvorac Dakar relija, Tjeri Sabin, gine u helikopterskoj nesreći.

1988. godine se DAFov kamion, koji se kretao brže od automobila, slupao, a u udesu je poginuo jedan od vozača, zbog čega je DAF napustio takmičenje.

2005. godine španski motociklista Hose Manuel Perez umire u bolnici 10.01. od rana zadobijenih u udesu. Već 11.01. italijanski motociklista i dvostruki pobednik Dakara Fabricio Meoni gine na 11. etapi. Jedna petogodišnja senegalska devojčica biva 13.01. pregažena od strane servisnog kamiona, a prijavljeno je da je veći broj lokalnih stanovnika stradao pod točkovima tokom Dakar relija, ali zvanični podaci nikad nisu objavljeni.



wikipedia

Početak stvaranja istorije


Ova neobična avantura počela je 1977. Francuz Thierri Sabine izgubio se na svom motoru u Libijskoj pustinji kao učesnik trke Abidžan-Nica. Kada je uspešno spasen iz ekstremnog “peščanog pakla”, vratio se u Francusku zadivljen lepotom, surovošću i raznolikosti pejzaža. On je tada obećao da će ovo iskustvo primenjivati što je više moguće i od tada je živeo za jedan cilj: da privuče maksimalan broj ljudi u beskrajnost peščanih dina. To ga je dovelo do ideje o reliju koji bi iz Evrope išao kroz Afriku. Start bi bio u Parizu, a cilj u Dakaru. Plan je vrlo brzo postao stvarnost. Pariz-Dakar reli otkrio je potpuno nepoznat i surov svet, u kome je njegov kreator, Tjeri Sabi bio pravi pionir. Dana 26. decembra 1978., prvi reli Pariz-Dakar kreno je s trga Trokadero (Du Trocadero) u Parizu, a završio se 14. januara na Ružičastom jezeru (Rose Lake) u Dakaru. Od tada, ovaj reli postao je jedinstven događaj koji izaziva duh avanture, otvoren za sve vozače koji nose poruku prijateljstva između svih ljudi, prepun izazova, iznenađenja i uznemirenja. Tokom trideset godina, on je generisao bezbroj sportskih i ljudskih priča. Ostalo je istorija.

Neki osnovni podaci o prvom reliju Pariz-Dakar:

Dužina relija: oko 10.000 km
Zemlje kroz koje je reli prolazio: Francuska, Alžir, Niger, Mali, Gornja Volta, Senegal
Broj takmičara: 182
Generalni plasman (prvih 5):
1 NEUVEU Cyril – YAMAHA, Fra
2 COMTE Gilles – YAMAHA, Fra
3 VASSARD Philippe – HONDA, Fra
4 GENESTIER/TERBLAUT/LEMORDANT Range Rover, Fra
5 MARREAU brothers - R4 Sinpar, Fra



Cyril NEUVEU, prvi pobednik relija Pariz – Dakar 1978

Od 2009. godine, reli je premešten zbog bezbednosnih i komercijalnih razloga u Južnu Ameriku. Za svoje treće izdanje na južnoameričkom kontinentu, reli je tekmičarima poklonio “istraživanje” severnih delova Argentine i Čilea. To je i dalje ravnoteža između teških i manje teških delova trase koja je ipak malo revidirana zbog ekstremnog napora vozača i vozila. Reli nastavlja svoj život u 2011. na kontinentu koji ima impresivan potencijal za nova otkrića. Idući ka severu Argentine i Čilea, trasa prelazi granice ovih zemalja i vodi takmičare kroz neverovatne i različite predele i beskrajna peščana prostranstva, kao i snežne planinske visove. To je kaskada boja, oblika, vodenih površina, zvukova i svega onoga što ljudska mašta može (ili ne) da zamisli. Sigurno je samo da takmičari najmanje uživaju u svim tim lepotama, jer ovaj reli jednostavno treba preživeti!


Bezbednost na reliju njegova je glavna karakteristika. Priroda terena, gustina naseljenosti i prisustvo svih oblika infrastrukture (putevi, železnica, cevovodi, telefonski i elktro sistemi prenosa...) morali su da budu uzeti u obzir prilikom definisanja bezbedonosne procedure. Stvaranje posmatračih zona (bezbednosnih zona za gledaoce) deo je širokog spektra kampanje za sprečavanje nezgoda, kojih je, nažalost, bilo skoro na svakom od relija u poslednjih 30-ak godina. Bezbednost takmičara, gledalaca, novinara i drugog osoblja oko trke prioritetna je briga i tretira se istom pažnjom kao i za svaki drugi reli (ovde čak i na višem nivou).


Vrednost i duh relija mogu da se sumiraju kao približavanje više strasti. Pored toga što je to izuzetan događaj u svetu auto-moto sporta, to je takođe i jedinstveno ljudsko iskustvo. Istorija takmičenja, prevazilaženje svih mogućih i nemogućih nezgoda podstrek su za svakoga. Reli je pre svega stvar osećanja i emocija. Ovaj aspekt je ono čemu je većina konkurenata posebno sklona. To objašnjava, na primer, opstanak koncepta solidarnosti između svih onih koji učestvuju u trci i njihovu nesebičnu i iskrenu volju i želju da pomognu svakom takmičaru kojem je pomoć neophodna. To se dešava čak i po cenu gubitka sopstvenog plasmana radi zadovoljstva kroz pružanje pomoći drugome.

Od samog početka, reli je vođen kolektivnom strašću za otkrivanjem i zaštitom izuzetnih prirodnih lokacija. Uz jaku vezanost za poštovanje ovih vrednosti, organizatori ovogodišnjeg relija tražili su i našli načine da smanje nepovoljan uticaj relija na životnu sredinu. Pre svega zbog štetnog uticaja ugljen-dioksida i drugih štetnih materija (npr. motorno ulje) koje ostaje iza svakog od vozila u reliju. Zato je ove godine prvi put uvedena i mogućnost da na reliju učestvuju i vozila sa pogonom na alternativna goriva (gas, elektro pogon). Verovatno će na sledećim relijima broj ovakvih vozila biti sve veći. Sa više od 9.600 km pređenih u 13 etapa, Dakar 2011 ponudio je veliki broj različitih programa za gledaoce, međutim, samim takmičarima nisu podjednako ponuđeni “detalji za zabavu”, jer je reli prilagođen različitim vrstama vozila koja učestvuju na njemu. Najduža etapa (Special stage – deo gde se meri vreme za plasman i Link stage – dohvatna deonica) bila je poslednja i nalazila se na povratku prema cilju u Buenos Airesu, u Argentini.


Kao i svako takmičenje, ni ovo ne bi moglo da se održi bez mnogobrojnih sponzora. Glavni sponzori su 18 velikih kompanija i firmi iz celog sveta. Kao rezultat toga, zahvaljujući svetskim brendovima i lokalnim kompanijama, reli Dakar 2011 prenošen je direktno (ili kao snimak) u vidu jednog “mitskog” događaja na talasu interesovanja medija, koji se trenutno širio TV ekranima, radio talasima, novinama, časopisima i Internetom širom sveta. Dakar partneri su rasporedili svoje sponzorske strategije, kako na međunarodnoj sceni kroz prikaz industrija više zemalja u vezi sa događajem (Michelin, Total, Henkel, Volkswagen, Nokia, ...), tako i kroz lokalne uslove, u okviru domaćih kompanija (Telekom Argentina, Aeropuertos Argentina, Andesmar Chile, ...) koje su pomogle događaj na svojoj vlastitioj teritorij



netauto

Njegova istorija, priče o nadljudskim naporima, upornosti, ali i brojnim žrtvama koje je odneo, svrstavaju Dakar u sam vrh ekstremnih aktivnosti kojima čovek testrira svoju izdržljivost. 9 i po hiljada kilometara po najsurovijim terenima, po kiši, suncu i kroz oblake prašine za svega 17 dana. Samo oni najjači i najsposobniji mogu da se pohvale kako su uspešno završili ovu neverovatnu avanturu gde vas i najmanja greška može koštati života.


A kako kaže legenda, upravo iz jedne takve greške nastala je i ideja o ovoj trci nad trkama. Idejni tvorac, trkač Tjeri Sabin izgubio se u Libanu, vozaći etapu relija Abidžan – Nica. Spašen iz nepreglednog peščanog prostranstva, Tjeri je imao samo jednu misao u glavi – da lepotu bajkovitih pustinjskih pejzaža, koje je otkrio pukim slučajem, podeli sa što je više ljudi moguće. Njegov moto – Izazov za one koji idu, san za one koji ostaju – već naredne, 1978. pokrenuo je tradiciju dugu više od 30 godina. Sa Trga Trokadero u prestonici Francuske, 170 najhrabrijih krenulo je na put dugačak 10 hiljada kilometara. Od Pariza, preko Alžira, Nigerije, Gornje Volte Malija, do Senegala.


Pustinjska prostranstva Sahare su tokom tri decenije oduševljavala takmičare i iz njih izvlačila poslednje atome snage. Međutim 2008. reli je otkazan zbog mogućih terorističkih napada. Prošle godine prvi put od kako postoji, trka je vožena van Evrope i Afrike, a saharske dine zamenje su zelenim prostranstvima argentinskih ravnica i nepristupačnim putevima čileanskih Anda.

Jedini srpski predstavnik koji je završio Dakar, Gabor Sagmajster ponovo je krenuo put Južne Amerike da bi doživeo nezaboravno iskustvo sa prošle trke. Ni polomljena rebra, ni surovi vremenski uslovi, svakodnevni problemi sa motociklom i još mnogi drugi pehovi nisu sprečili Sagmajstera da završi najteži reli na svetu. U najtežim trenucima, kada je bio na samo korak do odustajanja, Sagmajsteru je u pomoć pristigao drugi srpski predstavnik Božo Ristić, koji je nažalost kasnije odustao zbog kvara na vozilu.


I dok su ovi moderni nomadi, svojim motorima, automobilima i kamionima jurili kroz oblake prašine, na TV ekranima u 189 zemlja širom sveta posmatralo ih je ukupno 2,2 milijarde ljudi. Start i cilj predstojeće trke biće u Buenos Ajresu. Međutim, svi koji su se odvažili da krenu u ovu jedinstvenu avanturu, nadaju se da će se jednog dana ponovo radovati dolasku u senegalski grad čije ime nosi ova trka. I tako duh Dakara i dalje živi.


mm

Mini četvrti put trijumfovao na Dakaru

19. Jan 2015


Ovogodišnji Dakar Rally, najzahtevniji maratonski rally na svetu, završio se nakon više od 9.000 km vožnji kroz Argentinu, Čile i Boliviju. Pobeda je na kraju pripala posadi Nasser Al-Attiyah i Mathieu Baumel koji su do nje došli vozeći Mini ALL4 Racing. To je četvrta uzastopna pobeda marke MINI na Dakar rally-u.

Na startu Dakar Rally 2015 bilo je 420 vozila, a do cilja u Buenos Airesu stiglo ih je 216. Pobednički Mini završio je Dakar Rally s prednošću od 35,5 minuta ispred Giniela De Villiersa u automobilu Toyota Hilux.

Bila je to ogromna dominacija automobila Mini ALL4 Racing kojih prvih 10 automobila u ukupnom plasmanu ima čak šest, a u prvih 25 čak 10 automobila.


Nasser Al-Attiyah iz Katara jedanaesti put je nastupio, a ovo mu je druga pobeda na Dakar Rally-u. Na pobedničko postolje peo se i 2011. godine.

Drugo mesto među automobilistima osvojio je Giniel De Villiers iz Južne Afrike u Toyoti Hilux, a treće poljak Krzisztof Holowczyc u Miniju iz Monster Energy Teama. Njemu je ovo bio deseti nastup i dosad najbolji završetak trke.


Među prvih deset su još Erik Van Loon (Mini), Vladimir Vasilyev (Mini), Christian Lavieille (Toyota), Bernherd Ten Brinke (Toyota), Carlos Sousa (Mitsubishi), Aidyn Rakhimbayev (Mini) i Ronan Chabot (SMG).

Legendarni Stephane Peterhansel iz ekipe Peugeot našao se na 11. mestu, dok je njegov timski kolega Cyril Despres završio na 34. mestu, a Carlos Sainz, nije stigao na cilj.

U kategoriji motocilista svoju petu pobedu izvojevao je španski as Marc Coma na KTM-u. U klasi quadova šesti nastup krunisao je uspehom Poljak Rafal Sonik, koji je nadmoćno pobedio sa skoro tri sata prednosti ispred Argentinca Jeremiasa Gonzaleza Feriolija. Među kamionima nadmoćno je trijumfovao Kamaz osvojivši, najbrži su bili Rusi Airat Mardeev, Eduard Nikolaev i Andrey Karginov.


netauto