Историја архитектуре (стилови градње)

Историја архитектуре (стилови градње)

Историја архитектуре обухвата техничке, функционалне и естетске фазе развоја кроз историјске епохе од почетка развоја људског друштва до данас. Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: лепоте ("Venustas"), чврстине ("Firmitas") и корисности ("Utilitas").


Развојни пут историје човеченства са њиховим борбама и стваралаштвом и потреба за изнаилажење адекватног израза бива забележена у широком временском распону. Ни једног тренутка у људском постојању ма колико тај моменат био мучан није био такав да се не одрази у уметничком стварању и архитектури. Дуго у временском следу градили су свој пут различити начини стварања и градње који су прозвани стилови односно стилске епохе и њихов развој бива зависан од климатских, техничких, религиозних и културних параметара. Они су били признати и њихово трајање је било одређено кроз дуги временски период да би се променили и да би се градња наставила у другачијем стилу и на други начин. Са индустријализацијом овај процес се нагомилава и убрзава и у 19. веку долази се до нових стилова у архитектури и у послератним годинама бива временско и просторно разграничавање све теже и у модерном свету се све теже одређују просторне и временске границе између појединих стилова у архитектури који узајамно егзистирају један поред другог. У разној литератури наћи ћемо разне називе за именовање појединих стилова у архитектури старог века средњег века и новог века али се сваки стил једноставно и најисправније може поделити на рани средњи и касни.

Стилови градње

Стил градње је начин обликовања града карактеристичан за једну епоху. Најпознатији стилови градње су: египатски, месопотамски, грчки, римски, барокни, ренесансни, готски, византијски, модерни и др.

Одлика сви старих стилова као што су египатски, месопотамски, грчки је у томе што су сви објекти који су били грађени посвећени њиховим боговима, јер су веровали у загробни живот.



Египатски стил

Највише су се градили храмови у част египатских божанстава и гробнице у облику пирамида. Камен је био основни грађевински материјал.



Месопотамски стил

Месопотамија је подручје између Тигра и Еуфрата у данашњем Ираку и сматра се колевком људске цивилизације. Главни допринос Месопотамије светској архитектури је проналазак конструкције лука, свода и куполе. Једини грађевински материјал који су користили је земља, аод које су правили ћерпич или опеку. Ту су настали велики градови Ур и Вавилон. Навише су се правили храмови и краљевске палате.



Грчки стил градње

Архитектура античке Грчке је израсла из старијих култура (малоазијске и микенске) и развијала се од 7. до 5. века п. н. е. Грчки храм је најважнији и најраспрострањенији тип зграде у грчкој архитектури.

Храм је постао главни носилац стилског процеса. Храм је грађевина подигнута у част неког божанства односно за култне сврхе посвећене том божанству. Грчки храм није служио као састајалиште за вернике и више је постао скулптура него стварна архитектура, која је примерена човеку, за разлику од уметности у римској и хришћанској архитектури у чијим се храмовима састају верници.  Унутар храма су се налазили скулптуре и  поклони. Темељи су се правили од камена, а сама зграда је од непечене опеке и дрва и обложена сликама, декорисаним плочама из печене глине. У почетку се употребљавао дрвени грађевински материјал, а касније камен у првом реду кречњак.

Врсте грађевинских објеката



Грађевинарство се, због своје обимности и разноврсности, дели на високоградњу, нискоградњу и хидроградњу.





Високоградња обухвата пројектовање и изградњу стамбених, индустријских, просветних, здравствених и других јавних зграда . Што значи да су објекти високоградње изнад површине земље.





Нискоградња се бави пројектовањем и градњом путева, железничких пруга, вијадукта, мостова, надвожњака, ави-онских писта, тунела и др.Објекти нискоградње се налазе делом изнад и испод површине земље.





Хидроградња се бави изградњом објеката који служе за проток или акумулацију воде . Овде спадају канали, уставе, бране, луке, вештачка језера и др.

Модерна архитектура



музеј Гугенхајм у Њујорку

Модерна архитектура се углавном одликује једноставним формама, изостанком украса и стварањем лепих облика самим конструкцијским елементима.

Савремена архитектура почиње у 20. веку и одликује се употребом нових материјала као што су метал, бетон, армирани бетон, изолациони материјали, материјали за облагање итд.

Најпознатије грађевине из прошлости



Од праисторије па на овамо иако је техника била слабо развијена, човек је градио величансвене грађевине, а неке од њих су сачуване и до данашњих времена, а то су: пирамиде из Гизе, Стоунхенч у Шкотској, Колосеум у Риму, Акропољ у Атини, Јупитеров храм у Балбеку, Кинески зид, манастири Студеница, Раваница, Манасија и многи други.

Системи градње



Извођење грађевинских радова се може сагледати и у начину како се они изводе: традиционални и савремени. Како се развијају наука, техника и производња тако и архитекти могу остваривати све смелије и све веће грађевине.

Традиционални начин грађења се може видети у сваком селу или граду. Он подразумева да се целокупна градња објекта изводи на градилишту што обухвата: копање темеља, зидање, бетонирање, облагање зидова, постављање инсталација водовода, струје, канализације, телефона. Овакав начин је скуп и дуго траје, а користи се за изградњу породичних зграда и мањих објеката.

Савремени начин градње подразумева планско, брзо и јефтино грађење великих зграда и других објеката. Ради се са скелетним системима и монтажним начином градње.
Применом скелетне конструкције и грађевинских материјала, као што су армирани бетон, челик, стакло и др., остварени су изванредни резултати у грађењу. Омогућава се градња у висину, чиме се решава недостатак простора у великим градовима. Бетонски скелет или костур зграде прима цело оптерећење објекта које преноси на темеље.Скелет се израђује од армираног бетона, а потом се зидови зидају или се уграђују готови преградни блокови.

Монтажна градња добија све већи значај у грађевинарству . Монтажне зграде подижу се од roтових делова који се производе индустријски. У бетонски скелет се уграђују делови зграде, па и цели станови, који се из фабрике станова доносе на градилиште и монтирају.

Конструкција - конструктивни елементи грађевине



Свака зграда се састоји од следећих елемената: темеља, зидова, међуспратне конструкције, крова, степеништа и ходника. Зграда је својим доњим делом укопана у земљу. Тај део се зове темељ . To је стопало куће. Од величине и облика темеља зависи колико ће зграда бити стабилна. Ширина и дубина темеља зависи од тежине зграде и чврстоће земљишта на којем лежи. Темељи се постављају тако што се у претходно ископане ровове улива припремљена бетонска маса. Ова маса после седам дана од изливања стврдњава, а после 28 дана постаје чврста и може на себи да носи велику тежину.

Када су темељи очврсли могу се зидати зидови . Зидови се могу израђивати од различитих материјала. Најчешће су коришћене опеке и камен Постоје и други производи за зидање. To cy разне врсте блокова који се могу производити од различитог материјала и разних облика и величина.

Међуспратна конструкција служи да одвоји спратове у зградама Прави се од греда различитог материјала, које се густо наређају једна поред друге и залију одозго танком армираном бетонском плочом.

Зграда се покрива заштитном плочом коју називамо кров. Кров има спољашњу и унутрашњу функцију. Спољашња функција се огледа у заштити зидова и унутрашњости зграде од атмосферских утицаја као што су киша, снег и сунце, a унутрашња да сачува топлоту куће. Конструкцији крова се посвећује посебна пажња. Основни конструктивни облици крова јесу равни бетонски и коси кров са дрвеном конструкцијом. Коси кровови могу бити једноводни, двоводни, и вишеводни.

Степеништа и ходници су важни делови сваке зграде, посебно вишеспратница. Оне омогућавају безбедно кретање са једног нивоа на други по вертикали. Најчешће се израђују од армираног бетона, али и од дрвета, камена, метала или комбиновано. Степенице могу бити спољне и унутрашње. Ходник повезује просторије и омогућује комуникацију по хоризонтали.


kasalovicmilan