Koje su sve namirnice opasne za zdravlje?

OPREZNO SA SLATKIŠIMA


Mali unos šećera nije štetan, a veliki i te kako jeste!
Svake godine u svetu umre 35 miliona ljudi od posledica prevelikog unosa ove slatke namirnice.

Naučnici sa Univerziteta Kalifornija u članku „Toksična istina o šećeru“ upozorili su javnost da smanje njegovu svakodnevnu upotrebu i tvrde da su zašećerni sokovi i slatka hrana odgovorni za nastanak brojnih bolesti današnjice.
Šećer ne samo da čini ljude debelima, već remeti i rad srca, „izbacuje“ hormone iz ravnoteže, povišava krvni pritisak i oštećuje jetru, a takav isti učinak na telo ima i alkohol.

Oni zato predlažu da se uvedu veći porezi na hranu i pića bogate šećerima (poput gaziranih sokova) i ograničavanje kupovine slatkiša mlađima od 17 ili 18 godina, kao i strožiju kontrolu hrane u školama.

- Šećer je, poput alkohola i cigareta, vrlo dostupan, lako se zloupotrebljava i veoma je štetan za društvo - rekao je autor studije i stručnjak za gojaznost, Robert Lustig.
On dodaje da bi na svakom proizvodu trebalo da stoji tačna količina šećera kako bi ljudi vremenom naučili da kontrolišu njegov unos i da biraju jednako ukusne, a manje opasne proizvode, i da od proizvođača hrane treba zahtevati zabranu prikrivenog dodavanja šećera u namirnice u kojima se on ne navodi, a sadrže ga, jer bi takve informacije bile važne za zdravlje celokupnog ljudskog roda.

Izvor: net

Margarin i brza hrana potiču na agresivno ponašanje i nervozu

Tvrdi stolni margarin od svih namirnica sadrži najviše transmasnih kiselina, koje su štetne za zdravlje i potiču hiperaktivnost, agresiju i nervozu kod djece i odraslih





Transmasne kiselinu agresiju potiču najviše kod djece Transmasne kiseline u margarinu i u raznim oblicima brze hrane potiču agresivno ponašanje i zbog toga se ne bi smjeli davati učenicima za užinu, pokazala je studija Sveučilišta California na 945 djece. Oni koji jedu više transmasnih kiselina konstantno su agresivniji, nervozniji i hiperaktivniji od ostalih, izvijestili su znanstvenici za Daily Mail.

- Pregledom nečije prehrane možemo predvidjeti njegovu agresivnost i pronaći indikatore tog ponašanja. Zbog toga bi te kemikalije trebalo izbjegavati u prehrani školske djece, zatvorenika i drugih društvenih skupina - zaključuje voditeljica studije, dr. Beatrice Golomb.

Transmasne kiseline nastaju hidrogenizacijom, procesom dodavanja atoma vodika biljnim uljima kako bi prešla iz tekućeg u kruto stanje. Koriste se i radi poboljšanja okusa, ali i produljenja roka uporabe proizvoda. Tvrdi stolni margarin od svih namirnica sadrži najviše transmasnih kiselina, u prosjeku od 20 do 50 posto.

Te kemikalije otprije su poznate po svojoj štetnosti za zdravlje, jer povisuju kolesterol, otpornost na inzulin, povećavaju rizik od srčanih bolesti i raznih upala, a sada se po prvi put povezuju i s ponašanjem, objašnjava Golomb.

(24sata.hr)

Lista deset najopasnijih namirnica koju je nedavno izdao američki Ured za hranu i lekove iznenadila je javnost. Na njoj se našao čak i krompir. O čemu je reč i je li situacija alarmantna?
Malo koji prehrambeni proizvod koji su Amerikanci proglasili opasnim ne unesemo u organizam nekoliko puta nedeljno, ali opasnosti ne leže u namirnicama već u mikroorganizmima koje često kriju.

‘Potrebno je prati ruke i to često, pre jela, pre pripremanja i pre serviranja hrane’, naglašava lekarka Stela Žamboki.
Lista najopasnijih namirnica

Na desetom mestu liste najopasnijih namirnica nalazi se bobičasto voće. Problem nije u voću već u divljim životinjama koje svojim izlučevinama mogu kontaminirati takvo voće. Najopasnija je moguća infekcija hepatitisom A.

Deveto mesto liste zauzele su mnogima omiljene klice. One su podložne mikrobiološkim promenama, naglašava nutricionistica.

Osmo mesto zauzeo su paradajz. Salmonela, grčevi u želucu i mučnina samo su neki simptomi koje ovo povrće može izazvati, a u radikalnim slučajevima može doći i do infekcije bubrega.

Na sedmom mestu nalazi se sladoled, omiljena letna poslastica koja svakim lizom može doneti salmonelu.



Šesto mesto liste zauzeli su sir i mleko koji se često neprimerno skladište. Prilikom konzumiranja posebno oprezne trebaju biti trudnice i mala deca.

Najveće iznenađenje se nalazi na petom mestu gde se skriva namirnica koju konzumiramo svakodnevno, a to je krompir. ‘Hladna priprema krompira je opasna i tu leži mogućnost zaraze’, naglasila je dr. med. Stela Žamboki.

Četvrto mesto zauzele su kamenice s kojima je potrebno biti vrlo oprezan i znati odakle namirnica dolazi.

Treće mesto zauzela je tuna, koja ukoliko je neprimereno skladištena na neprimerenoj temperaturi kada može doći do oslobađanja toksina koji će uzrokovati tipično trovanje hranom.

Na drugom se mestu liste nalaze jaja. Većinu opasnosti otklanja dovoljna termička obrada.

Prvo mesto na listi najopasnijih namirnica zauzela je zelena salata. Ponekad se pranjem ne mogu ukloniti sve bakterije iz zelene salate.



Dodirnime

Znate li kojih sedam namirnica nutricionisti nikad neće jesti?



Američki nutricionist Mike Roussell preporučuje kojih bi se "zagađenih" namirnica trebali kloniti kako biste sačuvali zdravlje...


Pročitajte sastav žitarica prije nego što ih poslužite djetetu za doručak


1. Rižini kolačići. Možda su okarakterizirani kao dijetna hrana koju rado "hrskamo" kad smo na nemasnoj dijeti, no nemojte se zavaravati da su zdravi. Rižini su kolačići ugljikohidrati koji imaju glikemijski indeks 91 (čista glukoza ima 100) i u rekordnom roku će vam povećati razinu šećera u krvi. No kad vam šećer padne i počnete se tresti od gladi, vjerojatno ćete posegnuti za dodatnim obrokom. Što će vam u konačnici otežati mršavljenje.

2. "Fat-free" dresing za salatu. Savršen primjer kako se dobra hrana može prometnuti u štetnu. Preljev za salatu savršena je kombinacija octa (koji može pomoći kontroli šećera u krvi) i biljnih ulja (s esencijalnim masnim kiselinama, a ponekad i antioksidansima). Međutim, strah od masnoća natjerala je proizvođače da učine dresing privlačnijim, pa su ga obogatili šećerom i kukuruznim sirupom, emulgatorima i ostalim tajnim kemijskim spojevima kako bi mu poboljšali okus.

3. Seitan. Potječe iz Azije, a mnogi ljudi koriste ga kao zamjenu za meso. No za razliku od sojinih prerađevina, seitan je proizveden od pšeničnog brašna, odnosno glutena. Pšenični je gluten protein koji ponekad izaziva alergije, a u pšenici i njezinim proizvodima nalazi se u malim količinama. Iako ne postoje istraživanja koja povezuju seitan i alergije na gluten ili njegovu nepodnošljivost, treba biti oprezan s konzumiranjem tog proteina jer može potaknuti alergijsku reakciju ili netoleranciju na glutenske proizvode.

4. Žitarice. Tu pripadaju obrađene i oljuštene žitarice i njihovi proizvodi. Nažalost, to je većina ugljikohidrata na policama u trgovinama. Rafinirane i obrađene žitarice obično se nalaze u obliku "zdravih" žitarica za doručak i kao tjestenina. Riži i ostalim oljuštenim žitaricama uklonjena su vlakna bogata vitaminima i mineralima prijeko potrebna za probavu, a tvrtke su smislile kako ih učiniti zdravijima, pa im naknadno ugrađuju spomenute nutrijente. No obično je riječ o sintetiziranima vitaminima i mineralima i sintetičkim vlaknima koje organizam teško ili gotovo uopće ne apsorbira, a proizvođači svejedno tvrde da se radi o "cjelovitim" žitaricama.

5. Zaslađena pića. Ako odlučite prestati konzumirati samo jedan proizvod s ove liste, to bi trebali biti sokovi. Prazne kalorije popunit će vaše masne jastučiće na trbuhu, a istodobno vam neće dati potreban osjećaj sitosti. Osim toga, jednostavni šećeri snizit će vam dobar kolesterol i povećati trigliceride (što su dva faktora rizika za bolesti srca). Šećeri će vas učiniti tromima i onemogućiti normalan oporavak organizma od vježbanja te će vam povećati rizik od brojnih kroničnih bolesti.

6. Griz i krupica. To su zapravo usitnjeni komadići zrna nastali preradom pšenice, odnosno kukuruza. Nutricionistički, nedostaje im značajnije doze vitamina i minerala i vlakana te nemaju esencijalnih masnoća. Nemaju okusa, pa se često koriste masnoće, maslac, mlijeko, vrhnje ili sir kako bi dobili na punini okusa i energetskoj vrijednosti. Međutim ta kombinacija izrazito je pogubna za vaše krvne žile.

7. Riba. Što je riba viša u hranidbenom lancu, veća je mogućnost nakupljanja žive u njezinom tijelu. Iako su bogate omega-3 masnim kiselinama posebno su opasne tune, morski psi i lososi, stoga valja biti posebno oprezan prilikom kupnje uvezenih konzervi ribe.

(Večernji.hr)

Anatomija jedne hrenovke: Znate li uopće što jedete?


Foto: Shutterstock

UKOLIKO ste se ikad pitali što točno jedete kad naručite hot-dog, odgovor je prilično jednostavan. Ukratko, radi se svinjskim ostacima pomiješanim s kombinacijom pilećih ili purećih iznutrica koje se potom istiskuju kroz metalne rešetke i polijevaju vodom, prenosi Daily Mail.

U tu smjesu zatim se dodaju okusi i boje, a nakon toga mješavina se pakira u plastične ovojnice, kuha, hladi i stavlja u prodaju. Za mnoge, radi se o prilično gadljivom procesu proizvodnje jedne od, zbog niske cijene, najprodavanijih namirnica današnjice.

Porijeklom iz Frankfurta, hrenovka je do danas doživjela mnoge mutacije, a američkom tržištu prvi je put predstavljena sredinom 19.stoljeća. Mnogi liječnici ne savjetuju konzumaciju hrenovaka zbog njenih mnogih opasnosti po zdravlje, kao što su, primjerice, zloćudni rak crijeva.

Meso

Tradicionalne hrenovke rade se od svinjskih ostataka, šunke i špeka koji se prilikom klanja odstranjuje kao višak. U tu se smjesu dodaje piletina ili puretina, aroma te boje. Većina hrenovaka namijenjenih za veleprodaju, radi se upravo na ovaj način, dok se tek mali postotak obrađuje mnogo kvalitetnije i zdravije.



Voda

Voda koju sadrži hrenovka dodaje se kako bi se stvorila prava tvrdoća, odnosno, kako bi se spriječilo njihovo prijevremeno raspadanje. Ona je pomiješana s mješavinom mesa koja se nakon spajanja s vodom, istiskuje kao kompaktna cjelina i kuha.

Škrob

Sve hrenovke, od onih najjeftinijih pa do luksuznijih, prepune su škroba. Obično je to krumpirov ili pšenični škrob koji se miješa sa solju kako bi hrenovke dobile bolji volumen i već prepoznatljivi okus.

Sol

Hrenovke sadrže 2 posto soli, što znači da su u klasi "visokoslanih" proizvoda. Također, to znači da će vam se njihovom konzumacijom povećati rizik od visokog krvnog tlaka, infarkta i srčanih bolesti.



E250 - Natrijev nitrat

Unos procesuiranog mesa povećava rizik od raka crijeva, a najveći krivac za to upravo je natrijev nitrat. On se dodaje u hrenovke kako se ne bi pokvarile. Konzumacijom samo jedne i pol hrenovke dnevno, rizik od raka crijeva povećava se za čak 20 posto.

E451 - Kalij i kalcij trifosfati

Oni pomažu u održavanju čvrste teksture hrenovke i sprečavaju njeno kiseljenje. E451 također se koristi u deterdžentima kao omekšivač vode, a dodaje se i u antifriz. Ipak, njegova konzumacija, navodno, nema nikakvih nuspojava.

E452 - Polifosfati

Još jedan uobičajeni dodatak hrani. E452 je zapravo stabilizator koji također pomaže u održavanju teksture hrenovke, a sprečava i njeno raspadanje pri kuhanju. Nije opasan po zdravlje.

E301 - Natrijev askorbat

Vrsta vitamina C, koja djeluje kao antioksidans i regulator kiselosti. Također, sprečava meso da izgubi svoju boju pri kuhanju. kao sastojak u hrenovkama ne izaziva probleme, ali u većim dozama uzrokuje iritaciju kože.



E120 - Karmin

Radi se o boji koju se može pronaći u jogurtima, ružu za usne ili glazurama. Može izazvati alergijske reakcije, a kod nekih ljudi i anafilaktički šok.

E160c - Ekstrakt paprike

Još jedna boja za hranu na prirodnoj bazi. Dobiva se miješanjem sušenih mahuna u indijskih crvenih papričica. Najčešće se može pronaći u sirevima, gustim sokovima, čipsovima i nekim slatkišima.

I konačno...

Čak i kad kupujete najkvalitetnije i najprirodnije hrenovke, niste sigurni - naime, u Americi se čak 80-tero godišnje djece uguši hrenovkama.

(Index.hr)

Najgora namirnica (nikad ne biste pogodili)

Na isti način na koji hrana može da jača telo i imunitet, ona može i da ga uništava. Među brojnim prehrambenim trendovima koji se stalno menjaju nije uvek lako da se razluči šta je dobro za telo. Međutim, kako piše Dailyhealthpost.com, određena namirnica koju konzumiramo na dnevnoj bazi uništava kožu, zglobove i šećer u krvi.



Kako navodi taj portal pšenica se nalazi u gotovo svakom našem obroku, ali njeno delovanje je poprilično loše i kod većine ljudi negativno utiče na kožu, zglobove i šećer u krvi.

- Pšenica koju svakodnevno konzumiramo daleko je od prave pšenice. Kada bi nekome iz 18. veka dali današnji pšenični hleb, on bi ga jedva prepoznao, piše Dailyhealthpost.com.

Doktor Vilijam Davis, kardiolog, jedan od mnogih doktora koji pokušava druge da edukuje o istini koju krije današnja pšenica, u intervjuu za CBC kaže kako glavni razlozi zbog kojih ljudi odlučuju da jedu žitarice nisu dovoljno uverljivi da pšenica postane sastavni deo nečije ishrane.

- U pšenici nema ništa što se ne može naći u ostalim namirnicama - navodi doktor Davis.



Pšenica i problemi sa kožom
Ugljeni hidrati u pšenici se obično smatraju zdravim zbog svoje složenosti. Ipak, oni se razbijaju u šećere, koji dovode do povišenog nivoa insulina i aktiviranje žlezda, pa su rezultat masna koža i akne.

Kako pšenica utiče na zglobove
Milioni Amerikanaca verovatno imaju alergiju na pšenicu, a da toga nisu svesni. Česti bolovi u zglobovima se pojavljuju kao posledica alergije koja nije dijagnostikovana. Prema doktoru Vilijamu Davisu, bolovi u zglobovima izazvani konzumacijom pšenice se najčešće javljaju u zglobovima prstiju.

Pšenica i šećer u krvi
Pšenica može loše da deluje na šećer u krvi. Kako je već spomenuto, pšenica, koja je puna ugljenih hidrata, na kraju se pretvara u šećer. Što je još gore, pšenica je prepuna amilopektina, ugljenih hidrata koji mogu da povise nivo šećera u krvi više nego običan šećer i mogu da dovedu do brojnih drugih zdravstvenih problema kao što je dijabetes.

Autor: tportal.hr

Ukoliko ste na dijeti ili jednostavno pazite na zdravu ishranu, postoji velika mogućnost da ste vođeni nekim pogrešnim, ali ustaljenim mišljenjima o tome koje su to zdrave, a koje nezdrave namirnice koje bi trebali da izbegavate.



Kada se radi o promovisanju zdrave hrane, često su u pitanju slučajevi marketinških trikova raznih proizvođača koji žele da vas privuku da kupujete upravo njihove proizvode, jer su navodno zdrave.

Ajkula

Što se riba nalazi na višem mestu u lancu ishrane, veća je mogućnost nakupljanja žive u njenom telu. Iako su izraziro bogate zdravim omega-3 masnim kiselinama, treba biti pažljiv sa tunjevinom, morskim psima i lososom, pogotovo kada su u pitanju konzervisane varijante.

Griz

Ovo su ustvari usitnjeni komadići zrna koji su nastali preradom pšenice ili kukuruza. Nutricionistički gledano, ne sadrži potrebne doze vitamina, minerala i vlakana, i nema esencijalnih masnoća.

Zaslađena pića

Prazne kalorije vas mogu udebljati, a neće vam dati potreban osećaj sitosti. Osim toga, prosti šećeri snižavaju dobar holesterol, i povećavaju trigliceride, što vas čini tromim i umornim.

Žitarice

Žitarice čine većinu ugljenih hidrata koje možete da nađete u supermarketima, a one najgore - rafinirane i obrađene, obično se nalaze u obliku nadovno zdravih žitarica za doručak i kao testenine. Uklonjena su im sva vlakna bogata vitaminima i mineralima, puni su šećera, a najveća prevara su marketinški trikovi i firme koje tvrde da se radi o žitaricama od celog zrna.

Kolači od riže

Možda vam se čine kao idealna dijetalna hrana, ali kolači od riže su čisti ugljeni hidrati koji imaju glikemijski indeks 91 (čista glukoza ima 100) i u rekordnom roku će vam povećati nivo šećera u krvi. Čim vam šećer u krvi padne, verovatno ćete posegnuti za dodatnim obrokom, što će vam na kraju otežati mršavljenje.

Prljave tajne koje krije riža



Riža je jedna od namirnica koju konzumira daleko najveći broj ljudi, a mnogi bez nje ne mogu zamisliti svoj svakodnevni obrok. Međutim čak i riža skriva tamnu stranu medalje, pa tako može naštetiti zdravlju zbog apsorbiranih metala, poput arsena i kadmija.

Molekularna genetičarka i profesorica biologije na Dartmouth Collegeu, Mary Lou Guerinot, posljednjih nekoliko godina posvetila je proučavanju eksperimentalnih polja riže u Teksasu te načinu na koji ova biljka apsorbira metal i druge štetne stvari iz tla.

Ako su polja poplavljena u skladu s tradicionalnom metodom, kako pokazuje istraživanje, tada riža apsorbira arsen. No ukoliko se smanji količina vode u nastojanju da se ograniči količina arsena, tada apsorbira kadmij, također štetan za zdravlje.

'Ispada da se u riži nalaze ili arsen ili kadmij', kaže Mary Lou Guerinot, dodajući da je ona jedna od najčešće konzumiranih namirnica, no također i jedan od najvećih prirodnih čistača metalnih spojeva, piše New York Times.

S obzirom na apsorbirajuću moć arsena, riža ga prenosi u druge oblike hrane, od žitnih pločica pa do dječje hrane. Zbog toga su neki proizvođači pojačali kontrolu arsena u svojim proizvodima, a agencije poput Food and Drug Administration (FDA) preporučuju konzumaciju više različitih žitarica kako bi se smanjile potencijalno negativne posljedice na zdravlje.

Arsen i kadmij prisutni su u tlu kao prirodni elementi, ali i kao industrijski nusprodukt. Nedavne studije pokazale su da riža ima sklonost povlačenja metala iz tla, među kojima se može naći i živa te volfram. Takvi nalazi pojačali su pritisak na znanstvenike i poljoprivrednike da učine zrna riže što manje osjetljivima na onečišćenja tla.

Najviše razine onečišćenja najčešće se nalaze u smeđoj riži jer se elementi poput arsena akumuliraju u mekinjama i mahunama koje su često izbačene prilikom obrade bijele riže. Rezultati tako pokazuju da su razine arsena nekada i do 10 puta više u rižinim mekinjama nego u bijeloj oguljenoj riži. Iako se radi o zaista malim količinama, kako napominju znanstvenici, kronična izloženost arsenu, čak i pri vrlo niskim razinama, može negativno utjecati na zdravlje.

Rižina apsorpcija metala predstavlja problem jer se radi o zaista rasprostranjenoj namirnici. Inače, sve biljke imaju sustave za uzimanje i apsorpciju potrebnih hranjivih tvari iz zemlje, poput željeza, kalcija, cinka i mangana. Riža ima pak sjajno 'dizajniran' sustav za uzimanje spojeva silicija koji pomažu u jačanju biljke te stabljici daju čvrstoću i oblik. No upravo taj sustav omogućuje joj da apsorbira poprilične količine arsena, po strukturi vrlo sličnog silikatima. Osim toga, tradicionalne metode uzgoja riže, koje uključuju plavljenje polja, potiču stvaranje topivog arsena koji se lako transportira u rižu.

Najveće koncentracije arsena, što se tiče regija u kojima se uzgaja riža, nalaze se u Aziji, uključujući Bangladeš i Indiju, gdje je tlo bogato arsenom koji ulazi u podzemne vode koje se pak koriste za piće i navodnjavanje rižinih polja.



Može li se rižu učiniti sigurnijom ako se smanji količina vode kojom se navodnjavaju rižina polja? Prema riječima Mary Lou Guerinot, smanjujući količinu vode potiče se rižina apsorpcija kadmija. Povezanost kadmija u riži i ljudskih bolesti seže desetljećima unatrag. Većina znanstvenika navodi bolest itai-itai, koja se javila u Japanu 60-ih godina prošlog stoljeća, kao prvo priznavanje ovog problema. Naziv bolesti dolazi od bolnih posljedica prijeloma kostiju, jednog od brojnih zdravstvenih problema povezanih s izlaganjem kadmiju.

Znanstvenici tvrde da se onečišćenje kadmijem proširilo područjima s rižom u Japanu te je stoga ona prepuna toksičnog metala, a slični problemi javljaju se i u Kini. Iako se kadmij nije, prema riječima znanstvenika, proširio ostalim regijama, u svakome slučaju u potrazi su za novim načina kojima bi blokirali rižinu apsorpciju tog metala.

Tako se nastoji uzgojiti riža koja sadrži više cinka i željeza kako bi se povećala prehrambena kvaliteta i smanjila toksičnost. Znanstvenici su istraživali i ideju genetičkog inženjeringa kako bi se poboljšao transportni sustav biljke te da bi se arsen i kadmij mogli filtrirati. Osim toga, znanstvenici su u potrazi za korištenjem drugih biljaka koje bi smanjile toksičnost tla, pa se tako proučava korištenje paprati koja vješto povlači arsen iz tla i pohranjuje ga u svojim listovima.

(tportal.hr)

3 sasvim jednostavna razloga zašto ne biste trebali jesti pržene krumpiriće

Konzumacija prženih krumpirića prouzročuje povećanu proizvodnju inzulina, a tijekom vremena to može dovesti do otpornosti tijela na inzulin, što se povezuje s većim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa

Prženi krumpirići na lošem su glasu. I to sasvim opravdano.

Iako ih vole i djeca i odrasli, prženi krumpirići ne bi nam trebali biti čest izbor na meniju. Evo zašto...

Masnoće

Pržena hrana svima je ukusna, ali zasićene masnoće koje sadrži pretvaraju pržene krumpiriće u tempiranu bombu za rak, bolesti srca i dijabetes. Naravno, nisu sve masnoće loše, ali ove u  prženim krumpirićima to zasigurno jesu. Podižu razinu lošeg kolesterola, duže se zadržavaju u tijelu i pojačavaju cirkulaciju triglicerida u krvi. Potiču formiranje ugrušaka na stijenkama arterija, a to može u konačnici dovesti i do srčanog ili moždanog udara.

Prženi krumpirići najgori su ugljikohidrati


Foto: Thinkstock

Krumpir sadrži škrob – polisaharid, odnosno jednostavne ugljikohidrate. Tijelo ih upotrebljava kao izvor energije, a ako se ne potroše, talože se u masne naslage. Konzumacija prženih krumpirića prouzročuje povećanu proizvodnju inzulina, a tijekom vremena to može dovesti do otpornosti tijela na inzulin, što se povezuje s većim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa. Iako će mnogi reći da djeca trebaju puno ugljikohidrata i u tome naći izgovor da djeca jedu pržene krumpiriće, treba naglasiti da djeca nisu izuzeta od spomenutih rizika. Umjesto ovog jela zdravije je djeci poslužiti cjelovite žitarice jer se one teže pretvaraju u energiju i sporije opskrbljuju tijelo ugljikohidratima.
Nastanak raka

Oštećene masti djeluju kao kancerogeni u organizmu. Prženi krumpirići sadrže visoke razine akrilamida koji prouzročuju rak. Iako ne postoje konkretna istraživanja utječe li česta konzumacija prženih krumpirića na razvoj raka kod djece, istraživanja su pokazala da su oboljenja od raka povećana kod djece u dobi između 3 i 5 godina pa je preporuka da djeci ne dajete pržene krumpiriće.

Večernji list

A čuda ti,po tome bi mene vrag davno odnio  izgleda       
netko se gadno naljutio na pečene krumpire      

Слатки кромпир је храна која је препуна антиоксиданаса попут бета каротена , витамина Ц, Е и Д , као и минерала као што су манган и гвожђе . Такође, кромпир има висок ниво калијума који помаже да се снизи крвни притисак уклањањем вишка натријума и регулише равнотежу течности у организму . Слатки кромпир је одличан против стреса и храна која помаже да се опусте мишићи, а такође су једна најбољих анти -канцер намирница који може да помогне да се спречи посебно рак дојке , дебелог црева, плућа , коже..
Слатки кромпир је познат по томе што је лако сварљив и веома је добри за чиреве и затвор . Слатки кромпир садржи једињење које називају пхитоцхелатинс који се везује за тешке метале као што су олово , жива, бакар , и кадмијум и безбедно их уклања из организма . Мајке су чак давале деци која су случајно прогутала метални предмет, као што је новчић , доста слатког кромпира ради лакшег избациванја из организма. Здравствене предности слатког кромпира су највише доступна када се једу сирова ,скувана , или печена . Печени слатки кромпир се може чувати у фрижидеру. Слатки кромпир је такође укусан као пире са маслиновим уљем , кокосовом путером или авокадом .

Ok. Niko nikoga neće vući za rukav da povjeruje u nešto. Svako je svoj gospodar.. kako ste mi "kudili" temu, dobronamjerno ću postaviti još nešto o nave3denoj temi. Molim vas da to ne shvatite pogrešno niti sa predubjedjenjem.. na vama je kako će te shvatiti.


Kao svjesni ljudi i kao roditelji, jesmo li spremni mijenjati zdravlje naše djece za pogodnosti koje pruža brza hrana? Jesu li životi naše djece toliko vrijedni da ćemo im, umjesto jela kod kuće, ponuditi obrok u McDonald'su?
Vjerojatno mislite da su natpisi i članci o brzoj (i masnoj) hrani kao nezdravoj hrani previše napuhani i da se odnose samo na one koji je svakodnevno konzumiraju. Ali, ako se toliko o tome priča, zašto onda ne pohvatiti najbitnije konce i donijeti vlastite zaključke na osnovu svega?
Reći ću vam što ja mislim i u što ja vjerujem. To je moja skromna opservacija. Možete reći da je glupa, možete reći da je pametna, ali upamtite da zdravlje vaše djece počiva na odlukama koje VI donesete. Mislim da je pet do dvanaest, ne, dvije minute do dvanaest da obratimo pažnju što naša djeca unose u svoja mlada tijela. Stvari koje oni izaberu i odluke koje mi donesemo za njih su od krucijalne važnosti za njihov rast i razvoj.
Mogao bih napisati tisuće i tisuće rečenica o pilećim krilcima, hamburgerima, tost sendvičima od sira, kebap-ima, hot dog-ovima i mnogim drugim „blagodatima“ restorana brze hrane, ali ovaj ću put predmet rasprave staviti na pržene krumpiriće ili popularni pomfrit.
Prženi krumpirići: Pravi problem
Kakav bi to bio dječji meni bez pomfrita? Pomfrit sam po sebi ima dovoljno kalorija, loših masnoća i soli kao i ostale stvari na tanjuru regularnog obroka u McDonald'su, ali se još uvijek smatra ekstra sastojkom, nečim bez čega se ne može. Razmislite o tome. Recimo da nemate vremena, u žurbi ste. Najlakša stvar za pripremiti svom klincu je naliti malo ulja u fritezu, istresti iz vrećice nešto krumpirića, pričekati par minuta i servirati svom djetetu na tanjur prije nego odjurite na posao a ono na igralište s ostalim mališanima.
Prženi krumpirići su spona između svih vrsta brze hrane. Toliko su se ustalili u ljudskoj navici da smo zaboravili koliko negativno utječu na zdravlje i opseg struka. Naravno, naša djeca za to ne mare sve dok ne bude prekasno. Upravo zbog toga je naš zadatak kao roditelja, učiniti sve što je u našoj moći kako bi ih očuvali sigurnima i zdravima.

Uistinu mislim da sve više ljudi uviđa koliko je pomfrit loš, međutim, vladini izvještaji (pogotovo izvještaj američke vlade) sugeriraju da je njegova proizvodnja svake godine veća za 2-3% od prethodne. Iako je zavladalo ludilo za low-carb dijetom (Atkinsonova i Zonska), ovaj pokret je imao jako malo učinka na proizvodnju štapićaste hrane.
Da ljudi jedu manje pomfrita, to bi bila jako dobra vijest za naše zdravlje, dok bi s druge strane značilo hvatanje za glavu proizvođača krumpira. Iako su prženi krumpirići nepotrebno zlo, postalo je jasno da ljudi sve više izbjegavaju krumpir kao povrće zbog onoga što čuju o njegovom srodnom rođaku.
Kao roditeljima, ponekad vam je vrlo teško reći „Ne!“ kada vas dijete zatraži nešto hrskavo. Upravo zbog toga sam iz svojih iskustava i istraživanja sastavio tri razloga zašto svojoj djeci ne smijete davati pomfrit! Nakon što ih pročitate, nadam se da ćete vidjeti zašto je prženi krumpir na zlu glasu kada se radi o dječjem razvoju i rastu.
Tri razloga zašto bojkotirati pržene krumpiriće
Prženi krumpir sadrži loše masnoće
Pržena hrana je sigurno vrlo ukusna, ali loše ili zasićene masnoće su ono što pretvaraju krumpir u tempiranu bombu za srčane bolesti, dijabetes i rak. Nisu sve masnoće loše tako da sve više i više ljudi uviđa da postoje dvije kategorije masnoća, one loše-zasićene i one dobre-nezasićene.
Dok dobre masnoće poput ulja iz povrća, suncokreta i maslina mogu imati zaštitnički utjecaj po naše zdravlje, loše ili zasićene masnoće se direktno vežu za arterijske stijenke i čine još veću štetu. Nezasićene masnoće su sastavni dio margarina, skraćenog povrća i ostalih proizvoda na kojima piše „djelomično hidrogenizirano“.
Istraživanja su pokazala da više od bilo čega podižu razinu „lošeg“ kolesterola ili LDL-a,  a smanjuju „dobar“ kolesterol ili HDL zbog povećanja triglicerida.
Ono što ove masnoće čine našim, ali i dječjim arterijama, sigurno nije dobro. Svojim sitnim česticama napadaju stijenke krvnih žila i malo pomalo sužavaju njihov promjer. Smanjuju protok krvi, a ujedno i dotok hranjivih tvari vitalnim dijelovima tijela. Budući da obraćaju pažnju na stijenke krvnih žila, svojim česticama vrlo lako na pojedinim mjestima mogu stvoriti ugrušak koji kasnije može rezultirati srčanim infarktom ili moždanom kapi!
Pomfrit je sastavljen od loših ugljikohidrata
Niti jedan krumpir u svom prirodnom stanju nije loš po naše zdravlje, međutim, način na koji ga jedemo i vrijeme kada ga jedemo je ono što ga čini vrlo problematičnim. Krumpir je šećer i sastavljen je od jednostavnih ugljikohidrata. Većina konvencionalnog pomfrita se radi iz bijelog krumpira za kojeg je dokazano da se lako konvertira u masnoću.
Kada naše tijelo primi ovako brzo apsorbirajući ugljikohidrat, prisiljeno je iskoristiti ga kao trenutni izvor energije ili pohraniti u masno tkivo. Iz tog razloga, ako ne želite dobiti na težini (onoj masnoj) izbjegavajte bijeli krumpir u doba dana koje nije povezano s teretanom. Vrijeme za bijeli krumpir je ili prije, ili poslije treninga.
Konstantnom konzumacijom brzo apsorbirajućih ugljikohidrata uzburkavamo razine inzulina što je vrlo nepoželjno i vrlo rizično. Naime, stalno podraživanje inzulina može rezultirati staničnom ignoracijom na inzulin čime uvelike povećavamo rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa.

Na žalost, ni djeca nisu iznimka ovog procesa. Neki će mi zasigurno proturječiti tvrdnjom da djeca trebaju veće količine ugljikohidrata tako da i mnogi stručnjaci zagovaraju i forsiraju cjelovite žitarice kao njihov najbolji izvor, međutim, stvarnost leži u tome što je cjelovite žitarice sve teže i teže za pronaći.
U teoriji, povećanje količine cjelovitih žitarica u dječjoj prehrani je dobra sugestija, budući da se žitarice teže pretvaraju u energiju, čime omogućuju sporiju i ravnomjerniju opskrbu ugljikohidratima.
Žitarice su neizostavan dio zdrave prehrane, ali morate biti jako oprezni pri njihovom izboru jer su mnoge kompanije pronašle načine kako da nešto tako dobro i zdravo pretvore u nešto vrlo profitabilno i ne toliko zdravo. Bitno je da se prodaje i da što duže može stajati na policama.
Pomfrit uzrokuje karcinom i sadrži trans masne kiseline
Kao što sam već prije spomenuo, pržena hrana je možda ukusna, ali trans masnoće ili trans masne kiseline su ono što pretvaraju krumpir u tempiranu bombu za srčane bolesti, dijabetes i rak. Nisu sve masnoće samo „dobre“ i „loše“. Masnoće imaju još jednu kategoriju, kategoriju „oštećenih“ masnoća koje su vrlo kancerogene!
Prženi krumpirići imaju visoku koncentraciju akrilamida, supstance koja vrlo vjerojatno izaziva neki oblik karcinoma. Iako još uvijek ne postoje konkretne studije koje bi ukazale na povezanost prženih krumpirića s rakom kod djece, najnoviji izvještaji iz dječjih bolnica govore kako je kod djece od dvije do četiri godine starosti sve češća pojava obolijevanje od te zloćudne bolesti.
Iz tog razloga ima smisla držati dječje ruke podalje od prženih krumpirića dok se više toga na sazna. Bolje spriječiti nego liječiti!
Promjene stižu, ali jesu li dovoljne?
Industrija brze hrane počela je mijenjati svoju ponudu u smjeru kojeg oni zovu „zdravstveno-osviještena“ hrana. Mc'Donald's je 2002. godine objavio kako su započeli s korištenjem novog ulja u fritezama koje bi trebalo biti blagotvornije po zdravlje. Tvrde da će time reducirati trans masne kiseline za čak 48%.
Vauu, oni će smanjiti rizik za 48% kako moje dijete ne bi dobilo srčanu bolest, dijabetes ili rak. To je tako darežljivo od strane megića...
Jednako tako sam vrlo uzbuđen kada te iste kompanije potroše na stotine tisuća ili milijune dolara svake godine na reklame i oglase kojima mojoj djeci žele reći da učine korak naprijed prema „manje opasnoj“ hrani. Pa tko su ti ljudi? Imaju li oni svoju djecu? Govore li i njima takve nebuloze?
Nemojte me krivo shvatiti. Ja želim da ove kompanije naprave korak naprijed prema zdravoj prehrani, ali još uvijek ne koračaju dovoljno velikim koracima prema tom cilju!
Činjenica je da su prženi krumpirići dostupni u gotovo pola restorana diljem lijepe naše. U većini njih, prženi krumpirići su i jedino jelo na dječjem meniju.
Ne želim ni spominjati kako su pileća krilca loša ili kako su hamburgeri jedva i spravljeni od pravog mesa. Ostat ću na temi pomfrita zato što sam rekao kako ne bih želio govoriti o drugim masnim i zaslađenim „radostima“ popularnog fast food-a.

Također ne bih želio na široko razglabati o strašno zaslađenim i kofeiniziranim napitcima koja se nude djeci kako bi svaki njihov obrok bio pravi „Happy meal“! Samo jednim takvim obrokom dijete će unijeti dvostruko više kalorija nego bi unijelo jednim obrokom kod kuće. Zapamtite taj podatak kada sljedeći put svog klinca „nagradite“ večerom u megiću.
Budimo na čisto, ne tvrdim da ne biste smjeli jesti krumpire...
Smijete jesti krumpire! Samo ih morate jesti na što zdraviji način.
Ovdje sam napisao tri načina kako svoje krumpire učiniti sočnima i ukusnima bez štetnih posljedica po vaše, i po zdravlje vaše djece:
Pecite krumpire
Pečena hrana je mnogo zdravija od pržene. Narežite krumpire na kriške, zapecite ih na maslinovom ulju, dodajte malo kalijeve soli i dobit ćete još uvijek jedan vrlo ukusan obrok. Ako vam još uvijek nešto nedostaje, dodajte malo nemasnog sira ili kiselog vrhnja. Mmmm, predobro!
Jedite više jamsa i slatkog krumpira
Jams i slatki krumpir se razlikuju od standardnog krumpira jer ne povisuju naglo razinu krvnog šećera, a osiguravaju mnogo vlakana i mikronutrijenata. Stoga, sljedeći put kad se odlučite napraviti pomfrit, neka to bude od jamsa ili slatkog krumpira na maslinovom ulju. Profitirat ćete vlaknima i vitaminima.
Jedite manje
Manje porcije su sjajan način kako uživati u ugljikohidratima kod svakog obroka. Kako konzumenti postaju sve svjesniji svog zdravlja, sve se više boje krumpira, ali ono što bi trebali napraviti je smanjiti njegovu količinu. Samo morate držati količinu ugljikohidrata pod kontrolom; neka to bude veličina vaša četiri prsta na tanjuru.
Za roditelje koji ne žele da njihova djeca jedu pržene krumpire, postoji mnogo drugih načina na koje ih možete jesti. Budite kreativni.
Edukacija djece je vrlo bitna (iako ne žele slušati)
Djeca uvijek žele znati „zašto“. Kao roditelj uvijek morate imati spreman odgovor na to stoga je vrlo bitno na pravi način objasniti im zašto ne jesti pomfrit kada ga svi drugi jedu. Djeca vrlo brzo uče i upijaju kao spužve ako imaju nekoga za primjer. Vaša je zadaća biti njihov uzor i zato zapamtite, što god vi radite, to će i vaša djeca pokušati učiniti.
Iako je ponekad teško biti uzoran sportaš, supružnik, prijatelj ili otac, ostanite snažni, zauzmite se za svoje stavove i učinite svoj, ali i život vaše djece što je kvalitetnije mogućim! Bit će vam zahvalni na tome.

Izvor: bodybuilding.com

Prijatelju u pravu si sto se tice kupovnih pomfrita koji se prave fabricki jer oni prerade taj krompir ,ali prirodni krompir je zdrav sa svih tacaka gledista!
Ja jedem przeni krompir svaki drugi dan od malena jer ga volim ,i cela moja familija jede przeni krompir i niko nikada nije bio bolestan od nicega ,jer jedemo prirodan krompir a ne fabricki proizveden sa hemikalijama !
Nemoj se ljutiti ja nikome ne kudim njegovo misljenje !
Ja postujem svakoga i svacije misljenje !

Ma ne... ne ljutim se ja - samo imam utisak da (ni)ste dobro razumjeli u čemu je ovdje poenta.  Inače ne bih pokrenuo ovu temu, bez razloga ili nekog predznanja (?), da nisam siguran u tačnost onoga što se ovdje prezentuje. Niko nije rekao da je krompir štetno povrće... ali dragi moji prijatelji - evo po treći put ču postaviti ono što se ovdje navodi I sugeriše..


Krumpir: beskorisno povrće ili dar prirode?

U naše vrijeme, kada je krumpir na lošem glasu kao nezdrava namirnica i bezvrijedno povrće, koje ne sadrže vitamine, moram stati na njegovu obranu, jer to jednostavno nije istina.
Niti jedno povrće nije toliko mnogostrano, kao skroman krumpir.

Jednako fin u kuhanom, pečenom ili prženom obliku, krumpir rijetko dobiva pohvale koje zaslužuje.

Zaboravljamo da je ova skromna namirnica igrala važnu ulogu u povijesti čovječanstva.

Puno puta spašavala je ljude od gladi tokom rata ili u područjima loših klimatskih uvjeta.

U mnogim zemljama krumpir je pogodovao rastu stanovništva i ekonomskom razvoju.

Krumpir su prvi počeli uzgajati Indijanci iz Perua prije više od 4000 godina.

Iz Amerike u Europu krajem 16. stoljeća ga je donio Sir Francis Drake - pomorski istraživač i vojskovođa.

Naziv krumpir potječe od bavarske riječi Gruntbir - "kruška iz zemlje". Engleski naziv potato potječe od američko-indijanske riječi "batata".

 

11 činjenica koje niste znali o krumpiru

 

1. Krumpir je ekološki čista namirnica. Uzgajati krumpir je lako i jeftino. Za njegov uzgoj  nije potrebno umjetno gnojivo niti pesticidi (iako ih mnogi poljoprivrednici svejedno koriste).

2. Krumpir je dobar za zdravlje pod uvjetom da ga ne konzumirate u prženom obliku.

3. Krumpir je savršena kultura za uzgoj u  siromašnim zemljama. Ova jeftina i hranjiva namirnica raste čak i u lošim klimatskim uvjetima.

4. Krumpir je prva namirnica koja je uspješno uzgojena u svemiru.

5. Po količini fenolnih spojeva krumpir se može takmičiti sa brokulom, špinatom i kelj pupčarom. Flavonoidi koji sadrži krumpir štite od bolesti srca i krvnih žila, bolesti dišnih puteva i raka.

6. Engleski znanstvenici u krumpiru su pronašli poseban sastojak - kukoamin - koji štiti od visokog tlaka.

7. 2008 godina je proglašena godinom krumpira. UN smatra da je krumpir namirnica budućnosti, koja bi mogla suzbiti glad u svijetu.

8. Postoji preko 1000 vrsta krumpira. Krumpir je četvrta najviše uzgajana kultura u svijetu. Ova namirnica se danas koristi u svakom dijelu svijeta.

9. Europljani konzumiraju duplo više krumpira nego Amerikanci.

10. Tokom zlatne groznice u Klondajku krumpir se koristio kao valuta. Krumpir je bio toliko cijenjen zbog visokog sadržaja vitamina C da su ga mijenjali za zlato.

11. Čips od krumpira je najprodavanija zakuska u svijetu.

 

Nutricionističke karakteristike

 

• krumpir je jedna od najhranjivijih biljaka u svijetu
  
• krumpir ima manje kalorija od kruha, riže i tjestenine
  
• krumpir sadrži više kalija nego banana
  
• krumpir sadrži više iskoristivog željeza od bilo kojeg drugog povrća
  
• krumpir sadrži složene zdrave ugljikohidrate i vlakna
  
• krumpir je dobar izvor vitamina B, magnezija, fosfora i niacina
  
• krumpir ne sadrži masnoće i kolesterol
  
• nekoliko krumpira pokriva dnevne potrebne količine vitamina C
  

 

Krumpir ne deblja

Fitness gurui su proglasili krumpir namirnicom koja deblja. Tvrde da zbog visokog glikemičkog indeksa i velikog sadržaja škroba krumpir nije pogodan za mršavljenje.

Međutim to nije istina. Provedena su istraživanja o utjecaju krumpira na tjelesnu težinu.

Osobe koje su tijekom 6 tjedana svakodnevno konzumirali 7-9 krumpira zapravo se nisu debljale, nego mršavjele!

To se objašnjava time da krumpir izaziva osjećaj sitosti, dok sadrži relativno malo kalorija. (Jedan krumpir u prosjeku sadrži 100-120 kalorija - 2,5 puta manje nego kruh).

Ali ako svakodnevno konzumirate pomfrit ili čips svakako ćete se udebljati, jer ova hrana sadrži puno kalorija zbog velikog udjela masnoća.

 

Pomfrit nije zdrav!
 

Kada govorimo da je krumpir zdrav, ne mislimo na pomfrit. Pomfrit je najnezdravija hrana na našem planetu!

1. Pomfrit sadrži velike količine "loših" masnoća, koje povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara, debljanja i visokog kolesterola.

2. Zbog prženja u ulju na visokoj temperaturi, pomfrit sadrži akrilamid - poznati kancerogen i neurotoksin. Pretpostavlja se da samo u SAD-u akrilamid uzrokuje nekoliko tisuća slučajeva raka svake godine.

 

Krumpir kao lijek
 

Krumpir se koristi ne samo kao hrana, nego i kao lijek. Nekoliko primjera primjene krumpire u svrhe liječenja:

• obloge od kuhanog krumpira koriste se kod reume, gihta, ozeblina
  
• umivanje sa sokom od krumpira liječi akne, ekcem i mrlje na licu
  
• obloge od sirovog krumpira koriste se kod vrućice, opekotina, glavobolje
  
• kora kuhanog krumpira snižava krvni tlak
  
• kod gastritisa uzima se 1 žlica soka od krumpira 3 puta dnevno prije obroka
  

 

Kako napraviti sok od krumpira

Operite i naribajte krumpir, stavite ga u lanenu krpu i stiskanjem iscijedite sok. Sok možete pripremiti i u sokovniku. Koristite uvijek svježe pripremljen sok.

Zbog njegove pristupačne cijene, izvrsnog okusa, hranjivosti i bogatstva nutrijenata, krumpir itekako zaslužuje da ga stavimo na popis super-namirnica, koje su prijatelji našeg zdravlja.


P.S. dakle kao što naslov teme kaže; NE jedite pržene krompiriće!
 

Bilo da je reč o višestruko prerađenim biljnim uljima ili prerađenoj hrani čije poreklo više niko ne može prepoznati, namirnice s liste koja sledi loše utiču na vaše zdravlje, a mogu takođe negativno uticati na sportski trening i formu.

One vas sigurno neće ubiti kad ih pojedete, ali njihova konzumacija bi vam mogla stvoriti probleme.

Prerađenoj hrani teško se odupreti jer su cene pristupačne, a ukusi vrlo primamljivi. Zbog toga mnogi ni ne razmišljaju o tome kakve posledice takva hrana ima po zdravlje. Teško je eliminisati svu prerađenu hranu iz upotrebe, ali vredi pokušati da izbacite poneku namirnicu s ove liste.


Margarin

Za razliku od maslaca, koji se pravi od mleka, margarin se dobija iz biljnih ulja. U preradi dolazi do stvaranja transmasnih kiselina koji podstiču upalne procese u telu, oštećuju ćelije i zidove krvnih sudova. Smatra se da ova vrsta biljne masti povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od raka. Zasigurno jedna od najgorih namirnica za naše telo, zbog čega se i nalazi na samom vrhu ove lestvice.
Voće i povrće iz konzerve

Najpoznatiji izvor dragocenog likopena i drugih važnih hranjivih sastojaka je paradajz. Ali ako ga kupujete u konzervi, sve njegove koristi padaju u vodu. Konzervisana hrana sadrži štetni sastojak BPA, a najviše ga ima u soku od paradajza jer zbog svoje kiselosti izaziva veće ispuštanje BPA iz zidova konzervi. Zato jedite sveže paradajze ili one iz staklene ambalaže. U obzir dolazi i kartonska ambalaža koja ne sadrži BPA.

Konzumiranje paradajza ili ostalog voća i povrća iz konzervi vas sigurno neće ubiti, ali ako su vam cilj sportski rezultati i zdraviji život, uvek bi trebalo da konzumirate sveže voće i povrće.
Suhomesnati proizvodi

Salame, slanina, viršle i drugi suhomesnati proizvodi puni su nitrita, a meso koje se koristi za njihovu proizvodnju je već zbog samog načina industrijskog uzgoja puno hormona i antibiotika.

Osim toga, u procesu prerade u ovakvo meso se još dodaju veštački ukusi, boje, soli i konzervans. Mehanički odvojeno meso obično se obrađuje pod ekstremnim pritiskom i toplotom zbog čega se gube nutritivne vrednosti. Tradicionalne recepture ili domaća proizvodnja su mnogo bolji izbor, ali ni s njima ne bi trebalo da preterujete. Umerenost je ključ uspeha.
Pržene grickalice

Grickalice će vaše napore da smanjite broj kilograma i pravilno se hranite barem poremetiti, ako ne i potpuno srušiti. One sadrže mnogo soli, kalorija i konzervansa. Siromašne su nutritivnim vrednostima i vlaknima zbog čega usporavaju probavu. Kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj sadrže jedinjenje PFOA koje prijanja na kokice i štiti ih od lepljenja za kesicu, a preliminarne studije na ljudima povezale su tu hemikaliju s neplodnošću, rakom jetre i testisa.

Veštački zaslađivači

Ako nešto ne možete pronaći u prirodi, verovatno je bolje da ga izbegavate u ishrani. Med, stevija, pa čak i običan šećer bolji su zaslađivači od veštačkih. Oni su veoma slatki (ponekad 200 puta više nego šećer), a mozak se s vremenom navikne i počinje tražiti slađu hranu. Aspartam je na naročito lošem glasu. Postoje sumnje da izaziva rak i neurološke probleme, a naučnici su potvrdili da dovodi do debljanja i povećava apetit. Nije problem u konzumaciji šećera i slatkiša - problem je kada svoje "kvalitetne" obroke menjate slatkim i tako unosite previše šećera u organizam.
Gotovi kolači - poslastice

Osim visokog nivoa soli i šećera, gotovi kolači mogu sadržati i transmasti koje se dodaju u hranu zbog veće isplativosti. Transmasti takođe produžuju rok trajanja i poboljšavaju njihovu spoljnu teksturu. Mogli bismo nabrojati mnogo vrsta različitih krofni i ostalih testa u dubokom ulju koja nikako ne bi trebalo da budu na vašem jelovniku.

Većina krofni sadrži 35 - 40 odsto hidrogenizovanih masti, što je najgora vrsta masti koju možete uneti u organizam. Hidrogenizovane masti dovode do oboljenja srca i mozga, a takođe i do pojave raka.

Osim toga, krofne sadrže i šećer, veštačke regulatore za testo i aditive. Kombinacija belog brašna i nekoliko puta prepečenog ulja nije dobra ni za povremeno čašćavanje jer u sebi skriva mnogo zasićenih masnih kiselina.
Gazirani sokovi

Sadrže ogromne količine šećera i to u tečnom obliku koji je dokazano najgori oblik konzumacije šećera. Osim toga, sadrže i razna štetna jedinjenja poput boje i konzervansa.

Isto tako, gazirana pića sadrže kiseline. Potrebno je više od 30 čaša pH-uravnotežene vode da bi se neutralizovala kiselost jedne kole. Ostaci kiselina mogu biti veoma štetni po bubrege, s obzirom na to da bubrezi moraju da ih filtriraju.

Takođe, ovo loše utiče i na kosti: alkalni minerali, poput kalcijuma, prelaze u krv da bi pomogli pri neutralizovanju kiselina, što može dovesti do prevremenog slabljenja kostiju.

Studije su pokazale da se kola dovodi u vezu sa oboljenjima srca, osteoporozom, gojaznošću i karijesom.
Alkohol

Iako svako ponekad "zaviri u čašicu" vredi naglasiti da prekomerno konzumiranje alkoholnih pića nikako ne ide zajedno sa treniranjem i zdravim načinom života. Slično kao i s ostalim porocima, trebalo bi da budete umereni i s alkoholom, koji može izazvati brojne probleme u vašem organizmu.
Umaci i prelivi za salatu

Razni umaci kojima svakodnevno "popravljamo" ukus svoje hrane često su prepuni masti, šećera, kiselina koje našem organizmu nikako ne mogu biti od koristiti.


Zaključak

Odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u zapadnjačkoj ishrani iznosi 15:1, a trebalo bi da bude 1:1 ili barem 2:1 za omega-6.

Visokorafinisana biljna ulja danas se uveliko koriste u pekarskim proizvodima i prženoj hrani. Zbog ove neravnoteže u telu dolazi do upalnih procesa. Važno je zato češće jesti kuvanu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama, maslinovo ulje, kokosovo ulje i mlevene semenke lana.

B92

ŠEST UŽASA koje jedete, a da niste ni svesni


Skoro sve namirnice koje svakodnevno jedemo sadrže bar jedan od šest sastojaka čije
konzumiranje nijedan nutricionista ne bi preporučio.


Na pakovanju bilo kog prehrambenog proizvoda u samoposluzi - od viršli, preko supa iz kesice, pudinga, slatkiša, grickalca, pa sve do suhomesnatih proizvoda, na poleđini se nalazi dug spisak zbunjujućih hemijskih naziva. Aditivi, konzervansi, veštačke boje, pojačivači ukusa i zaslađivači samo su neki od njih.
 
- Procene su da čovek za godinu dana unese od pet do šest kilograma aditiva. Proizvođači često objašnjavaju da ta jedinjenja sprečavaju kvarenje namirnica, ali je činjenica da ta vrsta supstanci čini svega jedan odsto svih aditiva, dok se ostatak koristi u kozmetičke svrhe - objašnjava nutricionista Dragan Vukotić.
 


Iako se aditivi u namirnicama koriste u strogo određenim količinama, to što se nalaze u svemu što jedemo povećava njihovu koncentraciju u organizmu i dovodi do alergija, poremećaja i bolesti.
 
Predstavljamo vam nekoliko najzastupljenijih aditiva koji mogu da budu izuzetno štetni po zdravlje ljudi.

VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI (E420, E421, E950 do E970)

U proizvodima “bez šećera” mogu se pronaći aspartam ili acesulfam K, koji su od 200 do 600 puta slađi od šećera, a konzumiranje ovih namirnica nije vredno izbegavanja kalorija.
Nalaze se u: gaziranim pićima, vitaminima u obliku bombona, voćnim jogurtima, lekovima, žvakama, žitaricama, multivitaminskim sokovima, suplementima za vežbanje, čaju, pudingu, pasti za zube, čokoladicama, začinima, prelivima za salate...
Posledice: mogu pogoršati dijabetes, izazivaju epilepsiju, zvonjavu u ušima, zamagljeni vid, vrtoglavicu, glavobolju, depresiju, umor, nesanicu.

TRANSMASNE KISELINE

Reč je o veštačkim mastima koje se dodaju prerađenoj hrani kako bi joj se produžio rok trajanja. Koliko je njihova upotreba rasprostranjena, najbolje pokazuje to što je na pojedinim čokoladama istaknuto “bez transmasnih kiselina”.
Nalaze se u: margarinu, keksu, grickalicama, prženoj hrani, picama, krofnama, napolitankama, grisinama i lanenim pločicama koje se prodaju pod etiketom zdrave hrane.
Posledice: Transmasne kiseline povećavaju štetni holesterol LDL, a smanjuju dobri HDL, povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara, zakrčuju arterije.



KARAGENAN (E407)
 
Spada u grupu najštetnijih aditiva. Proizvodima u tekućem stanju osigurava homogenost i odgovarajući stepen gustine, dok se u suhomesnate proizvode stavlja da bi vezao što više vode, kako bi bili teži.
Nalazi se u: napicima od kakaoa, kondenzovanom mleku, dečjoj hrani, šunki, sladoledu, džemu, majonezu, senfu, mleku u prahu.
Posledice: potencijalni izazivač raka debelog creva.
 



BOJA KARAMELE (E150)
 
Umesto da je reč o rastopljenom šećeru, boja karamele se sintetički proizvodi u reakciji šećera, amonijaka i sulfita.
Nalazi se u: gaziranim pićima, sladoledima, slatkišima, gotovim umacima.
Posledice: problemi sa štitnom žlezdom, jetrom, rak pluća i leukemija.

MONONATRIJEV GLUTAMINAT (E621)
 
Njegova je uloga da gotovim proizvodima da bolji ukus, zbog čega ga još zovu “ukusni otrov”. Danas je gotovo nemoguće pronaći gotov proizvod koji ga ne sadrži. To je ono što viršlama sa malim procentom mesa daje mesni ukus.
Nalazi se u: šunkama, parizerima, salamama, kobasicama, viršlama, začinima, dodacima jelima, kolačima, smrznutim jelima, brzoj hrani, smrznutim proizvodima, proizvodima za mršavljenje.
Posledice: Remeti rad hormona, stvara hiperaktivnost kod dece, gubitak pamćenja, hronični umor, gubitak sluha, poremećaje endokrinog sistema, nagle promene krvnog pritiska, glavobolja i migrena. 



FRUKTOZNI KUKURUZNI SIRUP
 
Proizvođači često koriste glukozno-fruktozni sirup jer je znatno jeftiniji od šećera. Ovaj sirup je ono što nas tera da umesto jednog keksa pojedemo celu kutiju.
Nalazi se u: gaziranim pićima, sokovima, jogurtu, žitaricama, pecivima, gotovim supama, medu.
Posledice: povećava količinu masti u blizini srca, jetre i drugih vitalnih organa, podstiče nastanak dijabetesa, usporava metabolizam, loše utiče na rad bubrega. 


blic.rs

Kada detaljnije procitam ovaj tekst kosa mi se dize na glavi.Sve manje se jede povrce, voce,  sve manje
se kuva kod kuce, jede se s' nogu hrana iz pekara i objekata brze hrane.Deca i mladi su sve deblji.
Upadljiv je broj mladih sa prekomernom tezinom.Sve vise se deci za obroke  kupuju peciva koja
 su puna aditiva, hleb je pun aditiva, ...meso je puno hormona...vestackih boja..
Sto je najtragicnije, sve vise mladih je bolesno...
Gde je resenje kada smo okruzeni hranom koja je nije zdrava...?

Dobro razmislite

Osim što ishrana puna šećera šteti vašoj kilaži, zapravo je mnogo gore - izaziva zavisnost, promenljivo raspoloženje, uništava kožu i izaziva stanje imenovano kao dijabetes tipa 3

Poslasticima začinjenim šećerom velika većina ljudi ne može da odoli i to će uvek biti tako. Ali, možda kada saznate šta ta ukusna supstanca zapravo radi vašem telu, možda i odustanete ili bar smanjite količinu šećera u ishrani - piše Prevention.com.

Pažljivo pročitajte - nije u pitanju samo vaš izgled i kilaža, već niz opasnih oboljenja i oštećenja vitalnih organa!

1. Čini organe debelim

Jedinjenje fruktoza-a koje se nalazi u šećeru i visoko fruktozni skrobni sirup uzrokuju da jetra počne da skladišti više masti i to na neobičnim mestima. Ukoliko praktikujete ishranu bogatu šećerom, vremenom će se oko jetre stvoriti loptice masti i dovesti ovaj organ u stanje sličnom masnoj jetri izazvanoj alkoholizmom.


2. Izaziva dijabetes

Studijom je dokazano da za svakih dodatnih 150 kalorija koje unesete kroz šećer u toku jednog dana, rizik od dijabetesa raste za 1.1 odsto.

3. Šteti srcu

Srčana oboljenja i dijabetes su veoma povezani - srčani i moždani udar su najčešći uzrok smrti među ljudima obolelim od dijabetesa tipa 2, odnosno odgvorni su za 65 odsto smrtnih slučajeva kod obolelih od šećerne bolesti.

4. Izaziva napetost krvnih sudova

Šećer koji se dodaje u hranu proizvodi višak insulina u krvotoku, koji šteti cirkulaciji u arterijama. Takođe, hronično visok nivo insulina izaziva brži rast glatkih mišićnih ćelija oko krvnih sudova nego što je normalno, a to izaziva napetost u zidovima arterija, što vas dovodi u rizičnu grupu za dobijanje visokog krvnog pritiska. Osim toga, imaćete veće šanse i za srčani i moždani udar.

5. Remeti holesterol

Ukoliko niste znali, postoji jaka veza izmedu šećera i holesterola. Studije su došle do zaključka da ljudi sa visokim nivoom holesterola i/ili dijabetesom, kao i osobe koje pate od gojaznosti i konzumiraju mnogo šećera, imaju najviši nivo lošeg holesterola i triglicerida, a najniže nivoe dobrog holesterola. Takođe, previše šećera podstiče jetru da skladišti više lošeg holesterola, što onemogućava telu da ga izbaci iz sistema.


7. Izaziva zavisnost

Isto kao i najčešće droge, šećer oslobađa hemikalije koje pokreću centar za zadovoljstvo u mozgu, opioide i dopamin. Kod ljudi se razvija tolerancija na šecer, pa im je vremenom potrebno sve više kako bi se osećali dobro, isto kao i sa psihoaktivnim supstancama. Tokom ispitivanja na životinjama kada je reč o zavisnosti od šećera, na pacovima je zapaženo cvokotanje zubima, groznica i anksioznost onda kada im je šećer oduzet.

8. Stalni osećaj gladi

Redovno konzumiranje previše šećera uništava sposobnost tela da mozgu pošalje signal o sitosti. Ukoliko imate nekoliko kilograma viška i dijabetes tipa 2, vaše telo može da izgubi sposobnost da proizvodi hormon leptin, koji zapravo daje signal kada je želudac pun. Fruktoza se na zaista podmukao način igra sa leptinom - previše šećera u ishrani znači da se vaše telo oseća gladno čak i kada se prejedate.



9. Oduzima energiju

Sigurno znate taj osećaj kada pojedete čokoladicu i osetite taj divni nalet energije. Ali, problem je u tome što energičnost vrlo brzo biva pretvorena u neprijatni osećaj umora. Naučnici su dokazali da je potrebno samo 30 minuta ili manje da se šećer popne na odličan nivo i padne ispod normale. Te varijacije samo izazivaju još veću potrebu za šećerom, a uz to i izaziva oslobađanje serotonina, koji reguliše san.

10. Izaziva varijacije u raspoloženju

Posežemo za šećerom da bismo se osećali bolje, ali na kraju dobijamo suprotan efekat. Studija sprovedena na 9.000 ljudi proučavala je vezu između depresije i ishrane pune slatkiša i brze hrane. Nakon šest godina praćenja stanja ovih ljudi, zaključeno je da su oni za 40 odsto više izloženi riziku od razvijanja depresije, u odnosu na one koji su se hranili zdravije.

11. Stvara bore i uništava kožu

Šećer u krvotoku napada proteine kako bi oformio nove, štetne molekule, koji se nazivaju napredni glikozni proizvodi. Ovi nepoželjni molekuli oštećuju proteine svojim napadom, uključujuci i proteinska vlakna u kolagenu i elastinu, jedinjenjima koja čine kožu čvrstom i elastičnom. Rezultat svega toga jesu suva i krta proteinska vlakna, koja izazivaju bore i opuštenu kožu.

I to nije sve: Ova jedinjenja podstiču rast oštećenog kolagena i deaktiviraju prirodne antioksidantne enzime tela, što vas čini podložnim većem oštećenju kože od sunca, što vodi do preranog starenja.

Autor: B.M.

Četiri vrste namirnica koje treba izbegavati!

Nedavna studija koja je proučavala 5.309 osoba i čiji su rezultati objavljeni u stručnom časopisu otkrila je da konzumacija pola litre gaziranog pića dnevno skraćuje život za 4.6 godina

Ne zna se tačno zašto neki ljudi s lakoćom dožive stotu, ali zna se da zdrava hrana sigurno tome doprinosi.
Neke vrste hrane, međutim, ugrožavaju vašu šansu da doživite duboku starost jer mogu da utiču na delove ćelija koje se nazivaju telomeri. Ove "kapice" na krajevima vaših hromozoma su ključ: oni štite DNA od oštećenja - mnogi stručnjaci ih upređuju sa onim plastičnim kapicama na vrhovima vezica za cipele.
Kada se ćelije repliciraju, telomeri se svaki put skrate. Kako se telomeri skraćuju tako se povećava rizik od smrti, a kraći telomeri povezani su i s bolestima poput karcinoma kao i s kardiovaskularnim bolestima. Istraživači sa Univerziteta u Utahu potvrdili su da naš životni stil, prvenstveno hrana koju unosimo u organizam - mogu u značajnoj meri uticati na ubrzanje (ili usporavanje) ovog procesa skraćivanja telomera.
Naučnici su zaključili da ove četiri vrste hrane doprinose skraćivanju telomera:
Gazirana pića
Telomeri ne vole gazirano. Nedavna studija koja je proučavala 5.309 osoba i čiji su rezultati objavljeni u stručnom časopisu "American Journal of Public Health" otkrila je da konzumacija pola litre gaziranog pića dnevno skraćuje život za 4.6 godina. Za poređenje, i ********* skraćuje život za tačno toliko godina i meseci. Ako popijete 2 decilitra gaziranog pića dnevno, i vaši telomeri će se manje oštetiti: tada ćete si skratiti život za "samo" 1.9 godina.

Obrađeno meso
Drugi veliki NE za telomere je obrađeno meso, npr. hot dog ili "čajne kobasice". Studija koja je provedena 2008. i koja je obuhvatila 840 osoba proučavala je na koji način različite vrste hrane utiču na daljinu telomera. Rezultati studije objavljeni su u stručnom časopisu "The American Journal of Clinical Nutrition": naučnici su ustanovili da su osobe koje su konzumirale samo jednu porciju obrađenog mesa nedeljno - imale kraće telomere.
 
Crveno meso
Veće količine unosa crvenog mesa dugo se vremena povezuju sa srčanim bolestima i karcinomom, i naravno i s uticajem na dužinu telomera. Za potrebe studije čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Clinical Nutrition", pacovi su bili hranjeni s govedinom, odnosno piletinom - četiri nedelje. Grupa pacova koja je bila hranjena crvenim mesom imala je nakon ispitivanja zabeležene skraćene telomere u ćelijama debelog creva. Slične rezultate imali su i pacovi koji su bili hranjeni piletinom, ali kod njih su se telomeri skratili u manjoj meri.
Dobra vest je da unos namirnica koje sadrže skrob umanjuju negativan efekat unosa crvenog mesa. Dakle, obogatite svoju ishranu bananama i lešnicima.
Alkohol
Kao i crveno meso, i alkohol je već dugo vremena povezan s raznim hroničnim oboljenjima. Studija objavljena 2010. u "American Association for Cancer Research Annual Meeting" navodi da alkohol takođe skraćuje telomere. Osobe koje piju 4 alkoholna pića dnevno - ili više od toga - imale su dvostruko kraće telomere od onih koji povremeno piju alkohol.
  
(Jutarnji.hr)

Jedna mala kesa čipsa sadrži 125 kalorija i 10 grama masti ( tri grama su zasićene masti). Ako jedete, na primer, samo tri kesice čipsa nedeljno, za godinu dana ćete samo kroz čips uneti 23.400 kalorija

Krajnje je  vreme da počnete da se zdravite hranom ili bar da naučite pravila kojih treba da se pridržavate. Predstavljamo vam 10 stvari koje bi treblalo da obilazite u širokom luku, kada je zdrava hrana u pitanju.
1) ČIPS
Jedna mala kesa čipsa sadrži 125 kalorija i 10 grama masti ( tri grama su zasićene masti). Ako jedete, na primer, samo tri kesice čipsa nedeljno, za godinu dana ćete samo kroz čips uneti 23.400 kalorija. Prodavnice zdrave hrane su sada na svakom koraku, umesto čipsa uzmite kokice ili neku varijantu pirinča.

2) TOPING ILI ŠLAG IZ BOCE
Sočni kakvi jesu, uglavnom sadrže kukuruzni sirup ili hidrogenizovane biljno ulje- stvari koje nisu poželjne u arterijama. Jedna kašika sirupa sadrži 32 kalorije, ali niko ne može da se zaustavi na jednoj. Umesto topinga, koristite voćni jogurt ili jogurt od vanile, ukusno je podjednako, a manje štetno.
3) KROFNE
Beli šećer, belo brašno, margarin i sve to duboko potopljeno u ulje. Prosečna krofna sadrži 200 kalorija i 12 grama masti. Umesto ugljenih hidrata, jedite slatkiše od brašna sa celim zrnom.




4) TESTENINA
Testenine sa puterom, parmezanom i raznim ukusnim sosevima skoro svi vole. Ono što većina ne zna jeste da jedna porcija sadrži, u proseku, 543 kalorije i 33 grama masti. Umesto obične testenine, koristite integralnu, a što se soseva tiče. gledajte da ne sadrže sireve, pavlake ni meso.

5) KOBASICE
Bilo da ih jedete za doručak ili kao meze uz pivo, one su jednako nepoželjne u vašem organizmu. Jedna prosečna svinjska kobasica sadrži 217 kalorija i oko 20 grama masti. Ako baš volite kobasice, nađite manje kaloričnu zamenu, kao što su pileće kobasice ili vegeterijanska varijanta kobasica sa sojom.
Foto: Rojters
6) PRŽENA PILETINA
Ako piletinu pržite u ulju, belo meso, iako dijetalno, imaće 400 kalorija i oko 22 grama masti. Zamenite prženje grilovanjem, kuvanjem ili pečenjem u rerni i dobićete zdraviji obrok.

7) ZAMENE ZA SIR
Neki ljudi ih vole, ali verovatno ne znaju koliko su kalorične. Količina koja je potrebna za dva prosečna krekera, sadrži 276 kalorija i 21 gram masti. U ovom slučaju, odlučite se za pravu stvar, odnosno uzmite sir umesto njegove zamene.
POMFRIT
Jedna veća porcija pomfrita koja se uobičajeno dobija u restoranima sadrži oko 570 kalorija. Ako uz pomfrit uzmete i hamburger, dodajte na to još 670 kalorija.

9) SVEŽ BELI HLEB
Parče belog hleba sadrži 65 kalorija. Nema veliku hranljivu vrednost, ne sadrži dovoljno vitamina i minerala koje sadrži hleb od celog brašna, pa zbog toga stičete osećaj lažne sitosti.

10) ZAČINJENA HRANA
Hrana koja je začinjena i sadrži soseve od sira i meso raznih vrsta i treba da se trudite da u jelima koje pripremate koristite manje kalorične namirnice.

Žena

HRANA KOJA zakiseljuju TIJELO:

* Rafinisani šećer i svi njegovi derivati. (Od svih je najgori, jer nema bjelančevina, bez masti je, nema vitamina niti minerala, samo rafinirani ugljeni hidrati, koji drobe gušteraču). Njegov pH je 2,1 (veoma kiseo).
* Meso, (sve vrste)
* Proizvodi životinjskog porijekla (miljeko i sirevi, skuta jogurt itd)
* Rafinisana sol
* Rafinisano brašno i svi njegovi derivati. (Tjestenina, torte, keksi itd)
* Hljeb. (Najveći dio sadrži oksidirane masti, margarin, so, šećer i konzervanse)
* Margarin.
* Kofein. (Kafa, crni čaj, čokolada)
* Alkohol.
* Duhan. (Cigarette)
* Antibiotici i generalno svi lijekovi.
* Bilo koja kuhana hrana. (Kuhanje uništava kiseonik povećavajući kiselost hrane)
* Sva industrijski prerađena hrana, u konzervama, koja sadrži konzervanse, vještačke boje, arome, stabilizatore itd.


HRANA KOJA alkalizira:

* Sve sirovo povrće. (Neko je kiselo po okusu, ali u tijelu reaguje pa postaje alkalno. Neko je pomalo kiselkasto, ali uza sve to stvaraju osnovu za pravinu ravnotežu) Sirovo povrće proizvodi kiseonik, kuhano NE.

* Voće, isto tako. Na primjer, limun ima pH factor približno 2,2, uza sve to unutar tijela ima veoma visok stepen alkalnosti. (Možda najjači od svih – nemojte, da vas zavara njegov veoma kiseli ukus). * Voće proizvodi dosta kiseonika. * Neko sjemenje, kao na primer bademi (mendule) jako su alkalni.

* Integralne žitarice: jedina alkalizirajuća žitarica je proso. Sve su ostale žitarice lagano kisele, uza sve to, kako idealna ishrana treba i određeni procenat kiselosti, treba neke i trošiti. Sve žitarice moraju se jesti kuhane. * Med ima veoma visoku alkalnost. * Hlorofil: bilje je veoma alkalno. (Pogotovo aloa vera)

* Voda je važna za proivodnju kiseonika. “Cronična dehidracija je najvažnija tjelesna napetost i korijen najvećeg dijela svih degenerativnih bolesti.” Potvrđuje dr.Feidoon Batmanghelidj.

* Vježbanje daje kiseonik cijelom tijelu. “Sjedeći način života uništava život”.




Idealno je imati 60% alkalnu ishranu, nego kiselu, i prirodno je izbjegavati proizvode koji su u većini kiseli, kao što su gazirana industrijski proizvedena pića, rafinisani šećeri, kao i svi zaslađivači.

Ne zloupotrebljavajte sol, koristite je što je manje moguće.

Za bolesne osobe, idealno je da ishrana bude 80% alkalna, izbegavajući sve štetne proizvode.

Ako imate karcinom savet je, da alkalizira tijelo što je više moguće.

Dr.George V.Crile iz Klivlenda, jedan od najpriznatijih hirurga na svijetu otvoreno izjavljuje: “Sve smrti takozvane” prirodne “nisu ništa drugo nego terminalna tačka kisele zasićenosti tijela.”

Kao što je ranije naglašeno, potpuno je nemouće, da se rak pojavi u nekoj osobi, koja oslobađa tijelo svih kiselosti 01:00 alkalnom ishranom, koja povećava pijenje čiste vode i koja izbjegava hranu koja proizvodi kiselost.

Uopšteno, rak se ne ugovara, niti se naslijeđuje. Ono što se nasleđuje su prehrambene i ambientalne navike te način života (stil života). .

Depo.ba