Kanjoni i klisure

Prelepi kanjon u Zion nacionalnom parku u Juti postao je toliko popularan, da su čuvari ustanovili lutriju za one koji žele da se upoznaju sa njegovom netaknutom lepotom.



Ispod dva vrha – Severnog i Južnog anđela čuvara nalazi se Sabvej, neverovatni kanjon čiji oblik dozvoljava algama da se razvijaju i boje ga u živopisne zelene boje.



Park dozvoljava da ga dnevno vidi samo 80 ljudi, a njihova imena izvlače se iz bubnja.

Poseta je ograničena na period između marta i novembra i od zainteresovanih se formiraju grupe od po 12 ljudi.



ako je kanjon dugačak svega oko 400 metara, teško je pronaći put do njega. Zato ukupna tura ima dužinu od 15 kilometara, a oni koji pođu njenim putem, moraju biti u dobroj kondiciji.



Zbog prepreka na putu, iz parka kažu da osobe koje nemaju iskustva ne plaze na ovu turu ili pronađu iskusnog partnera za šetnju


b92

Кањон је речна долина чија дубина премашује половину распона (распон је растојање између врхова страна). То су веома дубоки делови речних долина, формирани у планинским областима. Нагиб страна кањона у целини достиже 60°. Пресеца платое или планинске пределе. Најкарактеристичнији је за кречњачке и базалтне терене. Највећи кањон на свету је Велики кањон Колорада, у САД, а у нашем региону то је Кањон реке Таре у Црној Гори.

Велики кањон Колорада (енгл. Grand Canyon) није најдубљи (енгл. Kali Gandaki Gorge у Непалу је много дубљи), нити највећи кањон на свету (енгл. Capertee Valley у Аустралији је око 1 km шири и дужи); ипак, Велики кањон је познат по својој визуелно запањујућој величини и свом сложеном пејзажу. Налази се у северозападној Аризони. Већи део кањона чине степеничасте стене, над којима је некада протицала река Колорадо, а која се данас налази на много нижем нивоу у кањону.



Кањон је дуг 446 километара, широк 29 километара и дубок преко 1500 метара. Чине га стене са оштрим литицама, много долина и дубоки кланци. Велико пространство је проглашено националним парком, кога посети око 4 милиона туриста годишње.

Велики кањон је резултат велике ерозије, вулканских ерупција, наслага лаве и протицања реке Колорадо. Налази се на надморској висини између 1500 и 2600 метара.

Велики кањон је релативно новијег порекла, али је ерозија, изазвана протицањем реке Колорадо, почела још пре шест милиона година. Састав стена у кањону указује и на могућност да је овај регион некада био дно мора. Наслаге које се налазе на стенама указују на постепено формирање и постојање овог природног чуда на Земљи још од пре више од две милијарде година.



Вегетацију овог региона чине углавном пустињске биљке, као што су агава и шпаски бајонет. Клима је таква да су у летњим периодима неподношљиве врућине, а током зиме чак и „камен пуца“. Веома је мало падавина током године у овом региону. Мањи део националног парка је пошумљен и чине га зимзелена стабла.



Велики кањон Колорада је открила шпанска експедиција, још 1540. године. Међутим, због веома неприступачног терена, у то време није било могуће у потпуности истражити кањон. Требало је да прође више од три века да би са расположивом техником биле створене могућности за детаљније истраживање кањона. То су радиле америчке експедиције геолога уз помоћ војних јединица. Оно што је откривено, у геолошком смислу, је представљало право природно светско чудо, које је омогућило детаљније истраживање формирања копна на Земљи.

Занимљиво је да када је подигнута брана на Колораду 1963. године, недалеко од овог предела, готово да је прекинут природни доток воде и песка у кањон. Америчка влада је тада спровела пројекат којим је више од 380 милијарди литара воде пуштено са бране и тиме спречила угрожавање лепоте овог туристичког и природног чуда Аризоне. Вештачка поплава је донела све природне елементе потребне за одржавање екстеријера Великог кањона.

Kanjoni i klisure su u stvari specifične rečne doline koje nastaju kada se veliki broj uslova vremenski usaglasi, pa su zato prilično retka pojava u svetu. Kada je o Srbiji reč to nije slučaj, pa tako u jugistočnoj Srbiji možemo pronaći više od 20 različitih kanjona i klisura. Klisure zapravo predstavljaju rečne doline nastale radom reka i najčešće se javljaju u planinskim predelima i na visoravnima. Duboko su usečene sa strmim i visokim stranama koje se sužavaju ka dnu. Kanjoni su zapravo klisure izuzetno duboko usečene u stenovitu masu, tako da im strane izgledaju gotovo vertikalno. Da bi jedan kanjon nastao potrebna je debela stenovita masa, reka snažnog toka i velikog uzdužnog pada.

Djerdapska klisura



Klisura


Djerdapska klisura koja pripada nacionalnom parku Djerdap,predstavlja najlepši deo Dunava, koji se sastoji od 4 klisure i 3 kotline. Postoje Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, Gospodjin vir, Donjemilanovačka kotlina, Veliki kazan, Mali kazan, Oršavska kotlina i Sipska klisura. Djerdapska klisura je najveća klisura u Evropi, vidljiva je čak iz svemira a važi i za najlepšu u evropi.


Gospodjin vir je drugo suženje u Djerdapskoj klisuri i ovde se nalazi najveća dubina Dunava, na celom toku, od 90 m što je ujedno i najveća dubina svih reka u Evropi i jedna od najvećih rečnih dubina u svetu.


Djerdapska klisura koja čini prirodnu granicu Srbije sa Rumunijom, je deo nacionalnog parka Djerdap. ona je celom svojom dužinom od 98.5 km prebogata arheološkim nalazištima i kulturno-istorijskim spomenicima: Golubačka tvrdjava, Trajanova tabla, Trajanov most, rimsko utvrdjenje Diana iz 101. godine, rimski put, Fetislam ili kapija mira koja je sagradjena od strane Sulejmana Veličanstvenog 1524. godine i Lepenski vir.


Podizanjem hidroelektrane Djerdap 1 u Djerdapskoj klisuri nastalo je Djerdapsko jezero. Ako niste na krstarenju Dunavom onda posebno želimo da preporučimo vožnju čamcem koja pruža ogromno zadovoljstvo u otkrivanju prirodnih lepota ali i istorijskih spomenika koji su na samoj obali. Kada je reč o obali, interesantno je spomenuti da se u ovoj okolini nalaze dve preuredjene peščane plaže, jedna je u Golupcu a druga je u naselju Vinci. Od Golubačke tvrdjave kreće šetna staza “Velika Čuka” koja vodi do vidikovca “Ljiljar”, takodje obavezno treba videti i vodopad Blederija.


Lov i ribolov je veoma zastupljen u Djerdapskoj klisuri.

Pastrmka, kečiga, smudj, som, šaran, štuka, deverika itd… ribolovcima pružaju veliko zadovoljstvo i izazov da iskažu svoja umeća u vrtlozima Djerdapske klisure. Moguće je dobiti dnevne, nedeljne ili sezonske dozvole a ribu je moguće loviti sa obale ili iz čamca. Takodje postoje mnogi ribnjaci i riblja gazdinstva sa pogonima za proizvodnju poznatog djerdapskog kavijara medju kojima je i onaj najčuveniji ali i najskuplji Beluga kavijar. Ova gazdinstva su od izuzetno velikog privrednog značaja i potencijala a na privatnjim ribnjacima možete takođe uživati u pecanju ribe.

Što se tiče lova, moramo da napomenemo da i na ovu aktivnost u Djerdapskoj klisuri stavljamo podjednako veliki akcenat kao i za ribolov. Brojnost i raznovrsnost kako krupne tako i sitne divljači je ono po čemu se ovo lovište u sastavu nacionalnog parka Djerdap izdvaja od mnogih drugih u regionu. Lov u ambijentu netaknute prirode predstavlja lovcima posebno veliki doživljaj.

Što se manifestacija tiče, spomenućemo čuvenu Zlatna bućka Djerdapa i Etno festival – Kladovo.

Nacionalni park, mnogi lokaliteti od arheološkog i kulturno-istorijskog značaja, raj za lov i ribolov, predeli od kojih će sigurno da vam zastane dah i mnogo toga još su više nego dovoljno razloga da svako ko poseti Djerdapsku klisuru, dugo nosi sećanja sa ove prelepe destinacije u istočnoj Srbiji!


aroundserbia.

Lazarev kanjon



Lazarev kanjon ili kanjon Zlotske reke se nalazi na oko 10 km od Bora, ovo je najdublji i najduži kanjon u Srbiji, jedan od najnepristupačnijih. Ne postoje pešačke staze, teren je težak, tako da se ljubiteljima kanjoninga preporučuje da ponesu planinarsku obuću i drugu opremu. Upravo zahvaljujući svojim strmim i stenovitim liticama nije do kraja ispitan. Na ovaj kanjon se nadovezuju plići i manji kanjoni Mikuljske i Pojenske reke i kanjon Demizloka.


Ovaj kanjon dužine 4,5 km, dubine 350 – 500 m sa najmanjom širinom korita od oko 4 m, obiluje kako površinskim tako i podzemnim oblicima kraškog reljefa. Tako se ovde nalazi više od 70 pećina od kojih su najznačajnije Lazareva (Zlotska) pećina, Vernjikica i Dubašnička jama.


Biljni svet Lazarevog kanjona se dosta razlikuje u odnosu na biljni svet Srbije, tako se ovde može naći veliki broj reliktnih biljaka. Ovaj predeo naseljava 720 vrsta i podvrsta flore, a to znači da je biljni svet ovog područja za oko jedan i po put raznovrsniji od flore nacionalnih parkova Kopaonik, Šar-planine i Djerdap, i čak pet puta veći od flore čitave Srbije.


I životinjski svet je veoma raznovrstan, izmedju ostalog postoji veliki broj nedovoljno ispitanih insekata i pećinskih životinja. Lazarev kanjon je stanište izuzetno retkih surih orlova.

Jedno je sigurno, u Lazarevom kanjonu vas očekuje prava avantura!



around.serbia

Kanjon Drine


Ovaj kanjon je najviše poznat po splavarenju kroz strme litice i važi za jednu od omiljenih evropskih destinacija kada je ta aktivnost u pitanju.


Krstarenje turističkim brodom, vožnja čamcem, ribolov su samo još neke od zabava koje ova oblast pruža. Ali nažalost većini ljudi je manje poznato još jedno bogatstvo koje on pruža. Nakon ledenog doba su se mnoge stvari u prirodi promenile, kako u biljnom tako i u životinjskom svetu. Naučno je ustanovljeno da je u kanjonima Balkana u dalekoj prošlosti u ekstremnim klimatskim uslovima, jedino moguć bio opstanak pojedinih živih vrsta. Kanjon Drine i njena okolina je zahvaljujući svom položaju, reljefu i mikroklimi uspela da pruži utočište mnogim životinjskim i biljnim vrstama koje su i do dana današnjeg tu i opstale. Mnoge od ovih vrsta su u drugim krajevima retke i zastićene ili čak nestale. Šume prašumskog tipa u Evropi su se zadržale jedino još na Balkanu. Poznata je prašuma u Perućici a manje je poznato da postoje takve šume i na rubovima kanjona Drine kao što je Topli do ili bukova šuma u kanjonu Rače. Okolina Drine sa njenim pritokama su stanište mrkog medveda, vrleti kanjona stalno mesto boravka pružaju i divokozi koja se spušta i do 300 m nadmorske visine što je jedistven slučaj u svetu. Takodje mnoge vrste ptica, gmizavaca i insekata su svoje utočiste našle baš ovde i danas predstavljaju mnoge i jedinstvenu pojavu u svetu. Tako je i sa bilkama koje nećemo nabrajati jer bi tekst bio previše dugačak i zadirao već duboko u naučne sfere. Samo želimo da spomenemo da su za drvo oraha za koji se tvrdi da potiče iz azije, pronadjeni dokazi da je rastao u ovom kraju još pre 6000 godina.

Utah

Meteora - Greece

Thailand

Kanjon Jerme


Kanjon Jerme se nalazi na oko 30 km od Pirota. Ovaj kanjon predstavlja jedan od najživopisnijih predela u Srbiji sa svojim strmim, stenovitim ivicama koje se na pojedinim mestima toliko približavaju da jedva ostavljaju mesta za reku i uzanu stazu pored nje.


U kanjonu i njegovoj okolini postoje mnoge interesantne lokacije kao što su: Greben Asenovo Kale visine 1032 m na kome se gnezde suri orlovi, ostaci srednjevekovne tvrdjave, manastiri Poganovo i Sukovo (iz ranog 15. Veka), brojne pećine i Vetreno jezero.

Pored svega ovoga u samom kanjonu na obali reke postoji dobro mesto za kampovanje a kanjon Jerme je i dobra početna tačka za uspon na Vlašku planinu.


around.serbia

Kanjon Tribuće



Kanjon Tribuće se nalazi na 30-ak km od Valjeva, na Debelom brdu u selu Gornje Košje. Malo ga je teže pronaći jer se mora proći oko 15 km makadamskim putem koji vodi ka selu a odatle se put mora nastaviti peške oko 2,5 km pored potoka.


Ovaj kanjon je savršen za ljubitelje kanjoninga. Dužine je 1 km, ima 5 vertikala visine od 5-20 m. Ukoliko ste početnik kada je kanjoning u pitanju preporučljivo je birati dane sa nižim vodostajem

Kanjon reke Uvac


Kanjon reke Uvac se nalazi u svernom delu Pešterske visoravni. Specifičan je po svojim uklještenim meandrima.

Takođe je stanište beloglavog supa, kao i drugih retkih i zaštićenih vrsta životinja zbog čega je kanjon kao i reka proglašen za Specijalni rezervat prirode Uvac.


U blizini se nalazi Ušački pećinski sistem, nekolicina manastira, kao i tri veštačka jezera (Zlatarsko, Uvačko-Sjeničko i Radoinjsko). Ova destinacija predstavlja raj za ljubitelje ribolova.

Rugovska klisura


Rugovska klisura se nalazi u blizini Peći i zapravo je kanjon reke Pećke Bistrice. Odlikuje se strmim liticama od kojih zastaje dah a iznad nje se diže planinski venac Prokletije.


Ova klisura pruža fantastične mogućnosti za bavljenje različitim vrstama sportova: planinarenje, paraglajding, biking, istraživanje pećina itd.

Rugovska klisura je bogata planinskom vegetacijom, četinarskim šumama i pašnjacima a voda Bistrice je toliko čista da se može videti čak i kamenje koje leži na dnu. Pored toga na ovom području postoji i mnoštvo manjih reka i izvora od kojih je najpoznatija Alagina reka.

Klisura je 1988. godine proglašena za Spomenik Prirode.

Jelašnička klisura


Jelašnička klisura se nalazi u blizini Niša i Niške banje i dugačka je 2 km.

Proglašena je za specijalni rezervat prirode zahvaljujući obilju prirodnih lepota (dolomitski stubovi, zubci itd.), kao i neobičnim i ponekim veoma retkim biljnim vrstama.

Tu se nalazi i vodopad Ripaljka i ostaci rimskih utvrdjenja, koje bi valjalo obići.

Duž klisure postoji više lepih mesta za izlete i kampovanje a jedno od njih je opremljeno i klupama. U blizini je i obeležena staza za penjanje a uzanom pešačkom stazom kroz klisuru se moze stići i do poznatog izletišta Bojanine Vode na Suvoj planini.

Ovčarsko-kablarska klisura


Ovčarsko-kablarska klisura  je udaljena 18 km od Čačka, usečena izmedju planina Ovčara i Kablara. Dugačka je 20 km, meandrira celom dužinom  a najveća dubina je 710 m.

Ovčarsko-kablarska klisura se odlikuje prelepim pejzažima, biljni i životinjski svet su izuzetno bogati, tu su šume sa stoletnim drvećem, planinske rečice, proplanci, litice…

Pored toga postoji više izvora tople i lekovite mineralne vode, zahvaljujući čemu je u ovoj klisuri nastala i Ovčar banja, poznato lečilište.


Izuzetno važno je spomenuti i Ovčarsko-kablarske manastire: Vavedenje, Nikolje, Jovanje, Preobraženje, Sretenje, Svete Trojice, Blagoveštenje, Uspenje, Vaznesenje, Ilinje… Manastiri potiču iz srednjeg veka a pored njih u klisuri postoje još dva svetilišta: crkva Sv. Save i pećina Kadjenica



around.serbia

Arizona