Naučni scenariji za smak svetaNa početku godine o kojoj se već dugo govori u smislu pseudonaučnog predviđanja takozvanog smaka sveta, jer su ga “predvidele Maje”, dok se novisnki stupci pune kvaziinformacijama, osvrnimo se na moguće stvarne rizike po opstanak planete Zemlje.
Internet magazine “Wired” napravio je popis naučno potkrepljenih scenarija o kojima treba da brinemo. Mi ovde prenosimo sedam scenarija.
SupervulkanŠto se pretnji od zemljotresa tiče, seizmolog Thorne Lay sa Univerziteta Kalifornija u Santa Kruzu kaže da je verovatnoća da neki potres otvori sve rasede na zemlji mali. Naime, energija potresa povezana je sa dužinom raseda koji se otvara tokom njega. Tako je potres magnitude 9,1 stepeni, koji je na Sumatri 2004. godine izazvao cunami koji je ubio skoro 300 hiljada ljudi, stvorio rased od 1450 kilometara u zoni subdukcije. Ovo je najduži rased ikada zabeležen tokom jednog zemljotresa.
Zone kritičnih raseda na Zemlji, srećom, nisu kontinuirane, jer manje tektonske ploče zaustavljaju nastavljanje pukotine. Ipak, druga geološka katastrofa nam može doneti opsasnost.
Postoji mogućnost da doživimo džinovsku erupciju, poput erupcije supervulkana koji leži ispod Nacionalnog parka Jelouston u SAD. Taj vulkan je već imao ogromne erupcije u prošlosti. Dve poslednje su bile pre dva miliona i prije 640 hiljada godina. Danas bi slična takva erupcija uništila veliki deo Severne Amerike.
Džinovske erupcije dovode do masovnog izumiranja vrsta, slično onom od pre 65 miliona godina kada su izumrli dinosaurusi. Zahvaljujući ispuštanju sumpora, ugljen-dioksida i pepela mogu uticati na promenu klime koja pak utiče na kolaps lanca ishrane.
Krater supervulkana u Jeloustounu u poslednjih deset godina uzdigao se za 25,4 centimetara upućujući da se lava ubrzano sakuplja. Trenutno samo ispušta paru kroz malene 'ventilacione otvore', ali još nije poznato da li se priprema za novo 'preuređenje' Zemlje.
Sudar sa asteroidom ili kometom
Halejeva kometa
Asteroidi se najčešće nalaze na popisu nebeskih tela koja bi mogla udariti u Zemlju. Jedan takav, širok 15 kilometara udario je u područje meksičkog poluostrva Jukatan i izazvao izumiranje dinosaurusa pre 65 miliona godina.
Naučnici su 2004. najavili kako 300-metarski asteroid Apofis ima dvoprocentnu verovatnoću da 2029. udari u Zemlju. Srećom, kasnija ponovljena merenja su tu verovatnoću smanjila na 1:250,000.
Međutim, NASA procenjuje kako svakih 100 godina asteroid širi od 60 metara udari u Zemlju. Udar bi mogao uzrokovati lokalnu katastrofu poput poplava, uništenja celih gradova i poljoprivrede.
Svakih 100,000 godina Zemlju pogodi asteroid veličine 1km. Oni stvaraju probleme na globalnom nivou. Kisele kiše bi ubile biljke, prašina bi blokirala suncčevu svetlost, a usledile bi vruće oluje i požari.
Do sada je otkriveno oko 900 od 1000 asteroida od jednog kilometra koji presecaju Zemljinu orbitu. No, nemoguće je otkriti baš svaki.
Ali nisu samo asteroidi nebeska tela koja prete. Na komete se često zaboravlja kada se priča o mogućim sudarima.
Kometa Hartley 2 je 20. oktobra 2011. godine prošla unutar 11 miliona kilometara od Zemlje što je najbliži prolaz u prethodnih nekoliko stotina godina.
Komete se svemirom kreću brzinom od 160,000 kilometara na sat, a mogu se dodatno ubrzati zbog gravitacije planeta. Takođe, teško ih je pronaći jer su vrlo tamni objekti u svemiru. Ali kada se Zemlji približe na 630 miliona kilometara Sunce ih ugreje i komete dobijaju prepoznatljiv sjajan rep.
Astronomi se trude da komete otkriju što dalje od Zemlje, čak i na Jupiterovoj putanji. Ali ukoliko im se jedna uspe provući neće biti previše opcija, već pozvati Brusa Vilisa da ponovo okupi ekipu.
Alge uzvraćaju udarac
Još jedan veliki problem za Zemlju skriva se u vrlo malom pakovanju, tvrdi geobiolog Joeu Kirschvink. On upozorava na mogućnost da bi vrsta algi koje nastanjuju vlažne površine, reke, jezera, okeane i zemljište, mogle izmeniti Zemljinu atmosferu.
Ovi mikrobi žive od goriva proizvedenog fotosintezom prilikom koje vodu pretvaraju u vododonik i kiseonik, koji dalje udišu drugi organizmi. No, kada ne mogu da koriste vodu ili druge supstance, poput gvožđa ili vodonika, alge biraju so - natrijev-hlorid, a tada kao otpadak stvaraju smrtonosni hlor.
Ako ih niko ne dira i ne ometa njihov rast, alge bi kroz par miliona godina mogle uništiti celi ekosistem na Zemlji zahvaljujući hloru.
Epidemija
Ptičji grip, H5N1 virus, izazvao je pravu paniku pre par godina. No, sada postoji i hibridna verzija virusa koji se, za razliku od običnog, može prenositi vazduhom. Stvorili su ga američki i holandski naučnici u laboratoriji. Ali to nas ipak neće ubiti.
Jedan virus ne može izbrisati sve živo sa Zemlje jer je, srećom, bioraznolikost dovoljno velika da neki od organizama razvije otpornost. Čak je i novi laboratorijski soj virusa H5N1, koji ima samo pet mutacija, dovoljno sličan drugim verzijama ptičjeg gripa da bi se ljudi mogli odbraniti.
Za čovječanstvo bi bio smrtonosan virus koji ubija vrlo brzo - kroz sedam dana i manje. Ako ćemo imati nešto više vremena naš će se imunološki sistem polako braniti. Virus bi takođe morao zaraziti veliku većinu populacije istovremeno.
Supernova
Supernove su najsnažnije eksplozije u svemiru i mogu se uporediti s istovremenom eksplozijom nekoliko puta 10^48 nuklearnih bojnih glava.
Srećom, ove eksplozije u kojojima se jezgra zvezde uruše sama u sebe, događaju se jednom u stotinu godina i to vrlo daleko od Zemlje - između 16 i 30 svetlosnih godine pa ne mogu načiniti nikakav problem.
Kada bi se supernove nasumično dešavale u celoj našoj galaksiji, Zemlja bi ih mogla očekivati svakih 5 milijardi godina. Ali s obzirom da se one odigravaju u galaktičkim kracima, Zemlja se nađe u krugu od oko 30 svetlosnih godina oko neke supernove svakih 100 miliona godina.
Supernove ne proizvode smo impozantne filmske efekte, već i X zrake, kozmičke zrake i gama zrake. Ovaj ubitačan koktel više je nego dovoljan da izazove pomor na Zemlji ukoliko se dogodi preblizu. Zračenje bi uništilo ozon, a time bi se količina ultraljubičastih zraka koje se probijaju na Zemlju povećala. Stope raka kože bi se povećale, bakterije i planktoni bi počeli masovno izumirati, a Zemlja bi zbog toga ušla u novo ledeno doba.
Promena orbite
Način na koji planete orbitiraju oko Sunca sasvim je dobar kandidat za Zemljino uništenje. Jupiter je najmasivnija planeta u našem sistemu, a kao takav najviše utiče na orbite ostalih planeta, posle Sunca. Tokom miliona godina, ovaj gasoviti džin promenio je orbitu Merkura toliko da se njegova orbita oko Sunca počela sve više 'rastezati'.
Kako se njegova orbita menja, tako Merkurov pad ka Suncu postaje sve verovatniji. Taj je scenario još i prihvatljiv, jer je alternativa mnogo gora. Merkur bi u nekom trenutku mogao 'iskočiti' iz svoje orbite i zaleteti se pravo na Veneru.
Uništenje te dve planete napravilo bi haos u celom sistemu, a moglo bi, tvrdi astronom UCSC Greg Laughlin, dovesti do ispadanja Marsa iz njegove orbite. Naravno, najgori scenario bi se dogodio kada bi Merkur udario u Zemlju. Udarac bi potpuno uništio Zemlju, iako naša planeta ima masu 20 puta veću od Merkura.
Srećom, ovakva kompletna kataklizma ipak nije preterano verovatna - šansa da se dogodi u idućih 5 milijardi godina iznosi samo 1 posto.
Toplota Sunca
Čak i ukoliko Merkur ne udari u Zemlju, objašnjava NASA planetolog Chris McKay, plava planeta će se u jednom trenutku pretvoriti u rernu zbog Sunca.
Kako naša zvezda sija tako će se vodonik u njenom jezgru pretvarta u helijum, a u toj fuziji nastaju ogromne količine energije. Kako vreme prolazi, naša 5 milijardi godina stara zvezda postaje sve toplija i sve sjajnija.
Za otprilike jednu milijardu godina, predviđaju astronomi, Sunce će sijati 10 posto sjajnije nego sada. Ta dodatna temperatura će zagrejati Zemlju preko 100 stepeni celzijusa. Okeani će proključati, klima će se urušiti, a čovečanstvo će morati potražiti drugu planetu.
Do tada imamo nekoliko milijardi godina.
b92
Sub 21 Jan - 11:47
