|
|
Autor | Poruka |
---|
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Louis Аragon Sre 28 Dec - 10:06 | |
| Louis Aragon, rođen kao Louis Andrieux (Pariz, 3. listopada 1897. – Pariz, 24. prosinca 1982.), francuski povjesničar, izdavač i pjesnik, jedan od važniji predstavnika nadrealizma i dadaizma. Aragon se rodio i umro u Parizu. Bio pristalica dadaizma od 1919. do 1924., postao osnivač pokreta nadrealizma 1924. zajedno sa Andréom Bretonom i Philippeom Soupaultom. Aragon se pridružio Komunističkoj Partiji Francuske zajedno s još nekoliko nadrealista. Njezin član ostati će do kraja života, pri tom pišući nekoliko političkih poema uključujući i jednu posvećenu Mauriceu Thorezu, ali bio je jako velik kritičar SSSR-a, naročito tijekom 1950-ih. Godine 1939. oženio je Elsu Triolet (rođena 1896.), snahu ruskog pjesnika Vladimira Majakovskog. Tijekom njemačke okupacijeFrancuskeza vrijeme Drugog svjetskog rata pisao je za tajni list Les Éditions de Minuit. Važnija Aragonova poema je Crveni poster u kojoj je počastio strance koji su poginuli oslobađajući Francusku. To je učinio odgovarajući nacističkoj propagandnoj kampanji zvanoj Crveni Poster, koja je trebala uvjeriti francuski narod i javnost da je pokret otpora fašizmu u Francuskoj bio sastavljen od stranaca, uglavnom Židova, koji su služili interesima Britanije i Sovjetskog Saveza. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Louis Аragon Sre 28 Dec - 10:10 | |
|
Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti Vreme je žena Ono oseća Potrebu da mu se udvara i da se klekne Pred njegove noge kao kad se haljina raširi Vreme je kao kosa beskrajna Očešljana Ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji I ja znam da ne treba razbijati čaroliju Mnogo je gore nego da te osetim stranom Da bežiš sa mislima izvan nas I srcem već u nekom drugom veku Bože moj kako su reči teške A u stvari jeste to Moja ljubav iznad zadovoljstava Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik I ako ti ne dišeš gušim se I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč Na mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom I zato ja kažem tako često da te volim U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam Da govorim o vremenu koje na tebe liči Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice Mašu rukom pošto su vozovi otišli Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata Lakše je umreti nego voleti Zato ja sebe mučim životom Ljubavi moja.
|
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Louis Аragon Sre 28 Dec - 10:14 | |
| Тi sanjas siroko otvorenih ociju Sta li se to dogadja a ja ne znam Pred tobom u tvojoj uobrazilji U tome carstvu samo tvome U toj zemlji bez kapija I za mene bez domasaja Za one koji shvataju muziku Za njih bi rekli grane su rastinja Koje se savija pod divnim teretom Ptica koje su na njima svile gnezda A ti Ili oni ciji je pogled sazdan od mnogih plocica Oni koji se igraju duznostima koje ne postoje I ciji parabolicno duh ko ogledala pali sve A hipoteza je njihovo zavijanje cigara A ti Ti stavljas svoju ruku na lice A ja ni hrabrosti nemam da te pitam Sta se to dogadja u tome plavom prostoru U koji se duhom utapas Mozda si u nekoj zemlji divljih konja I sama ko oblast izmedj dobra i zla Ona staza kaludjera kroz planinu Luka gusara na Srecnom ostrvu Ili sastavljene ruke ljubavnika Mozda A ja sam samo bednik izvan svega toga Tek jedva da me pirne nalet orkestra I nikad da udjem u salu Velike Opere Obecao sam da govoriti necu O proslosti I govoriti necu O onim sobama u kojima sam vrebao Tvoja cutanja Ni ona u kojoj je Tereza Skinula dijamant sa svoje ruke Ni ona u kojoj je Misel Pevao a da ga ja nisam ni cuo Radjala su se bica iz tebe Bica koja ti ja nisam stvorio I niko nece znati za bes Mucenja i ljubomoru Zaboravljanja moja kada si svirepa Pokazivala mi samo svoju decu I kao nehotice zapazenu Da prolaze ispod prozora I malocas jos uvela si coveka Sa ocima ko zeleni smaragdi I mozda ce tek on saznati od nje Sve ono zbog cega umirem sto ne znam u tebi Coveka nekog teskog i plavog Njegovo telo Izmedju nas je samo kao ekran Covek neproziran ali umiljat Rasejano neka mlecno plava tajna Bio je to cudni i strasni dar Dar da se daje zivot Ali kad se islo po starinskom obicaju Sparivanje trudnoca i porodjaj Pa one gospe sto nose sveze rublje I optrcavaju odaje stepenista otvaraju ormane A tu je i onaj krik deteta i sve ostalo Nista nije drugo do veliko slavlje i cestitanja Od kojih otac prima blazeno svoj deo Bled od gordosti i straha Ali ovde rec je o drugoj vrsti rodjenja I onaj koji nije radjao to Ne vidi svoj lik bez stida u ogledalu S perverznoscu da voli bica tvoje puti Moje bolno ljubopitljivo za tvojim snovima Onim poradjanjem protiv mene Iz kog potice narod nastanjujuci se u nasem domu I evo jednog od njih koji seda ispred nase postelje I koji tezi i dise Ah da mogu da dam ko ti dah i bilo I rec senkama suparnickim Mozda bi mogli i da ih cujemo Kako se prepiru u susednim sobama Moji sinovi zavidljivi i tvoji Tvoje velike kceri sa sjajem bisera i pokretom vetra Mozda bi njima pristajalo bolje Ovaj rat izmedju nas Koji sam citavog veka oklevao da vodim nestedimice Jer covek nije srecan dok ne potcinjava I na kolena ne obara onog koga voli Zato sam pokusavao sve mogucnosti cini Svih preljuba duha I bacao na sebe prokletstvo Na mestima svim vrzinog kola I zaklinjao sve kocijase popova Marsale carske Kceri razbojnika Obesvescivao zaboravljane uspomene I krao njihove tajne grobova Prah kostiju kusao kao rakiju Proslost svodio na bludnicu izmedju izmedj svojih kolena Ali uzalud Jer samo jedan tvoj zrak svetlosti Rasturao je sve moje aveti I ti koracas u trijumfu Sa svim potomstvom svojim bezbrojnim Tim jatom tvoje svetlosti Prolecem ljudskim u tvojim stopama Ljubicicama tvojih vena Kojima sam razdiran jer lice na tebe I jos na nekog Od koga sam verovao da te divljacki cuvam Zarobljenicu mojih ruku U nasim prebivalistima Opustelim od svega drugog.
Louis Aragon |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Louis Аragon Sre 28 Dec - 10:18 | |
|
Ne veruje mi se a uzalud sam Pisao svojom kralju moje violine moje slikove I kako se ne zna govoriti više u noci Starinski jezik vesala Iznad visecih voda Govoriti crnim dijalektom coveka i žene Govoriti kao druga prvoj od dveju uhvacenih ruku Kao pomamnost srece Kao usta koja su izgubila sve reci razlicite poljupcu Kao jacanje što se ne veruje Kao odbijanje od obasipanja O savršena reci iznad svih reci Visino pesme sazvucje krika Trenutak dolazi kad nota dostiže neslucenu visinu Uvo ne cuje više muziku tako visoku Ne veruje mi se ne veruje A ja sam uzalud Razgovarao sa prolecem i orguljama Razgovarao sa svim slogovima neba Sa orkestrom neobicnim stvari obicnih I banalnošcu gluvih aleksandrinaca Uzalud govorio varvarskim instrumentima Uzalud govorio pesnicom u pregrade Uzalud govorio kao što se stavlja ugarak u državne šume Uzalud govorio kao objava rata Kao pakao koji izbija iz usta gutaca plamena Ne veruje mi se Sebi su nacinili Sliku mene možda po mom liku Odevaju me svojim viškovima Šetaju me sa sobom i idu dotle da cak citiraju moje stihove Ali na takav nacin da im služe Ili postaju za njih ljupke pesme Ja bitišem pod njihovim uticajem Ocekujuci da postanem ulica Pripadam recenicama I školskim udžbenicima A skandal mi je zabranjen Uzalud sam vikao da te obožavam a drugo ništa nisam to tvoj ljubavnik
|
|
| |
wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Louis Аragon Sre 28 Dec - 12:29 | |
| Došao sam tebi
Došao sam tebi kao što reka ide moru Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom Dao sam ti sve svoje sećanje kao jednu kovrdžu moje kose Spavam samo u tvojim snegovima Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile Odrekao sam se već davno svojih legendi U kojima su Rembo Kras i Dikas I Valmor koja plače u ponoći Konopac Nervalov prekinuo se I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce Podeljeno tvojim koracima Razvejano tvojim pokretima Ko zaljubljeni vetar neke šume Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuće I koja se strpljivo vraća neprimetno u toku čitavog dana Bršljan koji raste a da niko ne primećuje Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja Stolica koja te čeka na tvome uobičajenom mestu Okno sa koga tvoje čelo gori gledajući u prazno Petparački roman koji govori samo o tebi Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je pročitano Prekinuta rečenica na koju vraćcati se nema značaja Trepatanje soba kroz koje se prošlo Parfem koji ostavljaš za sobom A kad izađeš nesrećan sam kao i tvoje ogledalo |
|
| |
wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Louis Аragon Sre 28 Dec - 12:34 | |
| Oktobarska melodija
Jedna melodija poput skuta beskrajna jedna melodija koja nikad ne završava jedna melodija oktobra jedna romanca draža nego što je mjesec maj jedna melodija koja uvijek počinje iznova Tvoje oči umorne su već od obzorja lud je tko modrine vidi dosta modrima i kome nebo više nije tamnica jer ljubiti treba bez mjere i opreza i za to nije dosta imati tek razloga Divna jesen s baršunastim rukama to je pjesma nikad još nepjevana to je pjesma naše ljubavi to je pjesma thea-cvjetova čije srce ima boju jutara Je dovoljan taj jecaj duboki da ispriča sve naše osamljenosti koji sliče krugovima na vodi i vrijede li te riječi ovu muziku duge žudnje zatvorene u srcu
jedna melodija oktobra jedna romanca draža nego što je mjesec maj jedna melodija poput skuta beskrajna |
|
| |
Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Louis Аragon Ned 29 Dec - 23:07 | |
| Ljubav znači ponajprije izaći iz sebe sama.
Louis Aragon
|
|
| |
Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Louis Аragon Ned 29 Dec - 23:11 | |
| Svjetlost ima smisla samo u odnosu na tamu, a istina podrazumjeva grešku. Mi samo postojimo u odnosu ovih sukoba, u zoni gdje se crno i bijelo sukobljava.
Louis Аragon |
|
| |
Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Louis Аragon Ned 29 Dec - 23:20 | |
| Ljubav je stvorena od strane dvije osobe, u različitim vrstama samoće. Može se dogoditi u gužvi, ali i nesvesnim gužve. |
|
| |
Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Louis Аragon Ned 9 Feb - 15:09 | |
| Sta ja tu mogu Bilo je tih ljudi u tvome zivotu A ruka koja ih je kao muva oterala Verovatno nije mogla da postedi i mene Obecao sam Proslost ostace u dnu usta Kao bombona koja treba da se topi lagano Obecao sam O proslosti ni rec vise Ali da li se mora govoriti o zivotinji koja te nagriza u snu A zato sto te nagriza cujes li njen kljun kako udara po mome srcu Da li je potrebno govoriti o ljudima koji su u tvojim snovima Da bi bili tu da mene nagrizaju u tvome zivotu Ti ljudi iz tvojih snova ti stranci Oterao sam od sebe sve sto nije tvoj dah tvoj odisak Izdao sam nebo od pre tebe prolece od pre tebe svoju radost i svoje muke Izdao sam za tebe sve sto je bilo zanos vetar zena Postao sam za tebe pravo cudoviste neverstva Napustio sam svoju proslost kao sto se menja vera Ti mozes potpuno mirno da jedes za tim stolom Nema ni traga ni od case ni od vina Gledaj kako sam ispraznjen zaboravom Ja nista vise ne znam o sebi Moj pakao je tvoj pakao Nema obelezja na meni da smo stigmati Tvoje patnje Noz me je zarezao duboko Ja sam uboden Onamo gde si ti patila Sve moje secanje je samo zlo koje ti jedino osecas Sve moje secanje od tebe jedine krvavi Ono je izubijano na tvojim kolenima Tamo je sva moja rana i njeni zarezi Kamicak svaki u tvojoj cipeli Siroto tvoje rame slomljeno Oci tvoje odjednom olovom iskrenute na putanju noci Veceras razapet na krst u hiljadu devetsto trideset osme I vise nego u tvoje telo noz usao u tvoju dusu Krivdom koju ti nekaznjeni dzelati ucinise recima I sto jos koji put cine a ja ih ne mogu spreciti Jedna recenica dobacena ti je u prolazu Tebi pismo na posti baceno I to lako ubistvo preko telefona O ljubavi moja u kojoj sam ja bez odbrane O za jednu sitnicu moja je ljubav tako brzo ranjena Kao neko detinjstvo To se dogadja i to ostavlja Dugu brazdu duz mojih ruku Dugu brazdu duz mojih nerava I ukus za ubistvo pojavljuje se u mojim ustima Samo zbog jedne naopake reci Ne prelazim ni preko cega sto te je dodirnulo Tesko vama ako zbog vas place Misao za ubistvo osvaja me naglo Za ono sto drugi tebi cine Osvaja moj stomak moje grlo moje ruke Kao tajfun Moje besnilo i moju vatru krv moju Kao talasi su bili Drugi ljudi ljubavi moja snena Nisu te voleli do noza i rana Do prskanja ocnih mrena Do gubljena svesti za svetlost dana Da tako je to i vise reci necu Zadrzacu taj gnev iza svojih zuba Zvakacu proslost ko svoju svirepu srecu Tu gorcinu i taj bes iza usnenog ruba Bledog i crvenog kad tako mi je dano Ko bombonu sto treba da se istopi lagano |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:47 | |
| Ti si me gledala svojim ocima cak do opustelih horizonata Svojim ocima ispranim uspomenama Gledala si me svojim ocima cistog zaborava Gledala si me preko ramena secanja Preko bludecih refrena Preko uvelih ruža Preko ismevane srece Preko zaboravljenih dana Gledala si me svojim ocima plavog zaborava Ti se ne secaš više nicega što je bilo O mnogo voljena Ni ljudi ni pejzaža Sve je nestalo u tebi kao u rukavici dima Ti stojiš postojano I prvi put prelaziš preko neba Svojim ocima od lave i tromosti Svet je pred tobom kao što si ga zamišljala pod svojim ocnim kapcima I kao da je pocinjao sa tobom pred tobom Vecno mlad od tvog spokojnog pogleda A ja sam ljubomoran na njega zbog zbog njegove lepote Sa mojim sirotim požutelim fotosima od kojih ti okreceš glavu Da bi videla nova prostranstva Obecao sam ti i necu više govoriti o prošlosti Sve odlazi danas za tvojim stopama Jedino što mi ostaje od života to je neki nabor tvoje haljine A ništa još nije ni bilo Tek sad te nalazim O ljubavi moja ja verujem samo u tebe |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:48 | |
| Otpadnik sam sviju crkava Jer tebe pretpostavljam svemu za što vredi živeti i mreti Tebi prinosim tamjan svetih mesta i pesmu foruma Pogledaj moja krvava kolena od molitvanja pred tobom I moje iskapane oci za sve jedikovke koje nisu sa tvojih usana Ne razumem milione mrtvih kad tebe cujem da jeciš Na tvojim nogama osecam tlo od šljunka sa puteva Na tvojim izgrebanim rukama vrzinu trnja Svi nošeni tereti muce tvoja ramena Sva nesreca sveta stala je u jodnoj tvojoj suzi Nikada nisam patio pre tebe Životinja koja je ranom vapila Pa kako možete da uporedujete sa životinjskim bolom Tu vitrinu u hiljadu stakala Na kojoj se svakoga dana dogada Po jedno razapinjanje na krst Ti si me naucila azbuci bola Sad znam da citam jecaje Svi su oni sacinjeni od tvog imena Samo od tvog imena tvog slomljnog imena tvog imena od ruže obezlišene Tvog imena vrta svih Strasnih nedelja Tvog imena zbog koga bih išao u pakao da ga napišem pred licem sveta Kao ona tajanstvena slova na tablici iznad Hrista Tvog imena krika moga mesa i nezarasle rane moje duše Tvog imena za koje bih spalio sve knjige Tvog imena svekolike nauke na ivici ljudske pustinje Tvog imena koje je za mene istorija vekova Pesma nad pesmama Caša vode robijaša u okovima I sve su reci samo bodljikava žica pred vratima nekog prokletog grada Kad tvoje ime peva na mojim ispucanim usanama Samo tvoje ime i neka mi odseku jezik Ali tvoje je ime Sva muzika u trenutku smrti |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:48 | |
| Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima Svetlosnom žicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske Kako ti voliš da citaš vecerom u odaji prema svome raspoloženju Samo tada uzdižem se do plafona I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane Sve što je crno nije senka govore mi Uzima se i ostavlja od onog što sam govorio I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli Stvarnost tela jednu statuu Simbol ukrašen kamenom Otadžbinu A kada stavljaju nož za secenje hartije U nešno pazuho mojih knjiga Ne shvataju ni najmanje zašto ja vicem Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju I pitam se šta li za njih moje pevanje znaci Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke Bar jednom cu ovde da govorim iz svoje duše Covek je izgubljena igra karata Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica Ali izmedu letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju Telo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao I vidim sa užasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina Koje ce obeležiti ruke mog oca o kome necu pricati ništa Og koga nemam ništa drugo do nacin kako da obaram glavu Zato što nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takode Od svoje majke imam oblik ušiju I nacin rastanja kose Ali duša u svemu tome ali duša Beše to jedna duša neugladena smucana još bezoblicna Duša slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti Duša iskrsla niko na zna odakle Iz nekog pretka u nesreci vremena Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije živeo Ili samo iz one strašne sramote moje majke kada sam došao na svet Jedva duša tek nagoveštaj duše rdavo uoblicena cekinjava duša Kakva se gubi bez žaljenja na bojnom polju ili sudarima na železnicama Jedna sirota duša koja nije znala šta da cini sa samom sobom Nošena strujom današnjeg vremena Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije Bosa u moru bez pisma u njoj Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici I ti padac u 'nulu' ili 'stotinu' Što je u stvari jedno isto Duša u garderobi gde pijani gost ne može više da nade svoju numeru Duša za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska Duša rasparena sa kojom se ne može izaci medu svet I teška da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja Nikada nisam razumeo zadto si povela brigu o mojoj duši Lopatama se mogu zgrtati takve kao što je moja Ali šta kaže onaj koji prvi put vidi radanje drugog Cudom hirurgije Šta je rekla moja duša kada si je ti izvadila iz njene košuljice Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice Kad sam presta da se pretvaram i da se ismevam što sam postao takav na dodir tvoje ruke Uzmite te knjige moje duše otvorite ih svuda gde bilo Slomite ih da bi im bolje razumeli Miris i tajnu Pokidajte grubim prstima strane Izgužvajte ih iscepajte ih I iz svih cete zadržati samo jedno Jedan jedini šapat jedan jedini pripev Jedan pogled koji ništa ne sputava Jedno dugo hvala koje se promrljava Tu srecu kao neku dolinu Dete - Boga moje obožavanje Beskrajno Ave u molitvama Moju beskonacnu nesanicu Moje cvetanje moje prosijavanje O svesti moja o ludosti moja Moj mesecu maju melodijo moja Moj raju moj požaru Moja vasiono Elza živote moj |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:49 | |
| Koja je to obala daleka Na kojoj se plavi cicak u magli pustinje Cudno prostranstvo u kome u znak oproštaja Njiha se trava na ošticama duna Pod limunom je zemlja meka Po kojoj ne ostavlja traga ni sunce ni luna Stopalo gazi smireni prah zvezdanih stoleca Liskun nesreca Kosture davno potopljenih brodova Talog velikih dubina slama kostiju Snežni tepih snova Prašinu pokojnih podmorskih civilizacija Izglodanu plutu brodove minerala talog plima Ridi odblesak astralnih raspojasanih konstelacija Blato globigerina Ukus soli na silu uvukao se u srž moje ploti Veceras mi se ponovo privida svetlost i jutro na Hardeloti Coveku i moru kad dode cas da poležu Iz prostog razloga da umru Ne znam dal im se tada uvek pojavljuje pena na usnama Ili je to samo osmeh taj beli grc koji ivici umor od života Ali pogledaj usred morskih okreka na smiraju talasa To srce nasukano koje još kuca ili je samo školjka Ciji se oblik pukim slucajem poklapa sa ogromnom prazninom u meni Od one stvari išcupane iz mojih grudi Jer malocas nisam našao cveca za tebe na cvetnom trgu Na plaži se desilo to jednog davnog dana A bila je secaš li se i tvoja majka s nama Moja ljubav stavlja jednu malenkost Mali crni sedef u tvoje uvo Sav skupljeni bol sveta koji se uspeo zabeležiti Staru izgrebanu plocu sa koje igla iskace Ponor šumova zbog koga se tvoje oci jednom ili dvaput raširiše Zatim ti ostavljaš sve to izmedu poštanskih karata Na hotelski kamin Zaboravljajuci duboki bes okeanskih jadikovki Zbog gramofona koji svira neprestano THE MAN I LOVE Secaš li se secaš li se bilo je to jedno bezbojno leto Kao pesak i mi na vetru Hardelota To srce u meni to srce u tebi koje se povlaci po našoj sobi Sa slonom od porculana i jastucetom od plavog velura za igle To srce u koje nisi verovao i pored pesme kojju je nosilo u sebi Istina je da je potrebno vreme jednom srcu da da dokaza Jer nije dovoljno samo biti prisutnik borišta A što mu nije dobro ne dokazuje tim ništa Slušaj slušaj još nikad se nije ucutala Jadikovka sumorne školjke Hardelota |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:49 | |
| Sve stvari tamne govore mi o tvome sjaju Mracne sobe u pipanju predene Udovice Smola u dnu brodova Voda baruština Crne maslinke Krstovi krila grabljivica iznad snega koji oblecu Jedan uvežljaj na izdanku snage Obuca umrlog Mržnja sa noktima noci Sve stvari gorcine Ljubicasti prsten nesanice Odbijeni hleb Onaj koji je našao svoju kucu pustu i svoje poljupce ukaljane Ogledalo s alicem odvratnim Tragedija sa stubovima bogatstva Starenje Sakacenja Mladež ponižavanja po volji Zatvori u kojima je covek odvojen od samoga sebe Sve stvari nasilja Požar i krv Varvara nastup u gradove Dželati žena i žita Gradici kao konji bicevima rasterani Pobeda zverova Gromoglasni smeh streljanja Polomljeni udovi kamdžijama i volja bližnjega Umorstvo žuto i crveno Rumenilo bola I sve što sveceri koja nastupa dobija boju svireposti Meni govoriti o tvojim plavim ocima.
|
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:50 | |
| Ricard II cetrdeset
Ko brod je otadzbina sada Koji ostade bez ladjara I licim na onog vladara Od nesrece nesrecnijega Sto ostao je je kralj svog jada
Zivot je samo stratagema Vetar na zuze tesko pada Moram da mrzim sve sto volim Dajte im sve sto vise nemam Ja ostajem kralj svog jada
Srce moze i da ne kuca Krv moze teci bez toplote Dva i dva nisu cetiri sada Kad lopov lopova kraducka Ja ostajem kralj svog jada
Da l' sunce zadje il' se radja Nebo je ostalo bez boje Parizu iz vremena mlada Zbogom prolece cvetno moje Ja ostajem kralj svog jada
Dalje od sume i od cesme Cutute ptice svadjalice U karantinu su vam pesme Vreme je kada pticar vlada Ja ostajem kralj svog jada
Postoje vremena za patnju Kad u vokuler stize Zana Ah Francusku u sto komada To bi ovakvog bledog dana Ja ostajem kralj svog jada |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:50 | |
| Parabola po ugledu na Saadija
Koracao sam po zemlji i osecao pod nogama meku finu savršenu neuopredivu sa glinom Razlicitu od peska i suparnicu vodi Slicnu jeziku poezije ukoliko na zna za kamen Moji koraci nisu gazili po travi A miris ih je ipak pratio Ona je bila kao stih bez slika i broja slogova I tajanstveno davala dah cveta na svakom svome zastoju Dodirno sam rukom tu zemlju meku mojoj nozi Ona se utapala u moje prste kao vino dugo cuvano u tami Kao neka uspomena milovana secanjem Pesma koja ne prelazi usne a telo puni lakocom Prolece koje nikako ne zaboravlja sneg Sreca deljena na sve casove dana Najlepše biserje pozobano od izvorskih golubova Moji prsti donosili su mi miris sa njihove kaše a ja to nisam znao izreci Moje nozdrve nemaju iskustva da imenuju njenu suštinu Da li je to ambra tucani mermer lantanova so ili japanski kašu Tamjan u prahu mošus skamenjene paprati Reci mi tvoje ime opojna zemljo o purpurni palisandru pepelu žene Biberov mirise vetra ukusu noci na mojoj usni Reci mi tvoje ime o teški crveni šeceru I zemlja mi je odgovorila na svome zemljanom narjecju Svojim zemljanim usnama mojim usnama ljubavnika Eh u cemu me ne prepoznaješ covece pa ja sam ista Zemlja na kojoj si se detetom igrao ista ona zemlja teška Koja te je i krila za vreme ratova i koja te ceka debela U soje ruke za tvoj poslednji san Ni retka ni dragocena zemlja Samo samo u mojoj mladosti imao sam veze Preko njenih korena tih produžetaka koji su se uvlacili u moje bice Suncem je uvlacila u mene bojenje trulež njenih listica Sa ružom i to je bila ruža koja me je duboko osvajala izopacena Nezahvalna koja me je uzela u tvoje ruku i tvoje usne pa kako Nezahvalni ljubavnice kako ne prepoznaješ ružu Nju takode koja te je nacinila drugacijim jednu drugu zemlju Tu zemlju koja sam ja Gde je san ostavio svoju mocnu nogu u njen prag Golog nožnog palca njen korak posedovanja ove zemlje Koju su uzalud prale kiše Pomešanu sa svima vrstama bilja i insekata Sa semenjem drveca zaludenog za delekom ženkom Ta zemlja koja zaudara na raspadnutog guštera Koja prašnjavo cuva tajne telesnih ruševina Ta zemlja od korala i istrulelog grožda Ta zemlja doziva senku po kojoj prolaze krda gazela Ta zemlja groznice i prokletih gladovanja Taj nasip od crepova zelenih i mordih U kojima se nalae cupcici i gipsani otpaci Ta zdrobljenost od ociju od kandži i perja Taj prah od uzvika i skokova najzad Ta žrtva od fazana i voca Taj ukus istrulelih grobova Ta sunceva noc Ta zemlja najzad koja sam ja Zemlja divlja zemlja šuplja zemlja luda Nosilac neprtebnog bilja mrtvog lišca Uspavanog zrnevlja izgubljenog rastinja iskidanih krilaca Opaka zemlja u kojoj zrno prska pre roka Gde se smrzava na naliciju kalem Zamlja kisela kao trbuh reka Zemlja loša provetrena još nestrpljiva zemlja Pre vremena oplodena Zemlja svakom prolazniku prostituisana svakoj buri Zemlja kopilanstva i pometnje Zemlja melezanstva izmedu snega i proždiruceg leta I odjenom nož u tebi zariva se i radi Prevrce te i obeležava te i muci i evo Okopavana iznuravana drljana Zemlja nova o zemlja krcevina Ponudena toj mirisnoj kulturi Kao nozdrve mirisu O zemljo najzad koja sam ja Ponudena tebi koja si ruža
|
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:50 | |
| PESMA NAPUSTENOG OGLEDALA
O gde si ti sto se u meni kreces Ti sto u meni lik tvoj tek pljusne I pokret ti ruke ko hoces il' neces Da stavis ruz na svoje usne O gde si ti radosti sto me stalno prati Tvoj prolaz ko da se u meni njise Kraljice moja sa kosom paprati Sa ocima tvojim boje kise Kao sto zemlja prolece ceka Vrebam kad ces prominut u casu Zudno te cekam ko voda neka Zamah vesla po svom talasu U mome ramu tamnom i dubokom Nudim ti sve moje poglede skriven Priblizi mi se progutaj me okom Zakrili i moju senku i mene Pregazi me kao vojske mocne Zauzmi moja brda i dolove I moje misli i snove nocne Parkove cvetne i moje dvorove Otkrij mi kako ti obrazi rude Ko zlocin neki il urota Bolje no usne koje se nude Il narod kad je usred komplota Kao u zavesi u barustinama po tragu neke barske ptice Bori se s onim sto je u nama Ono sto si bila utri nemilice Povrati se licem u moje lice I nek tvoje oci moje oci love Vrati mi car neba i izmaglice Povrati mi vid i snove |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:51 | |
| GLEDALA SI ME
Gledala si me svojim očima čistog zaborava Gledala si me preko ramena sjećanja Preko bludeći refrena Preko uvelih ruža Preko ismijane sreće Preko zaboravljenih dana Gledala si me svojim očima plavog zaborava Ti se ne sječaš više ničeg što je bilo O mnogo voljena Ni ljudi ni pejzaža Sve je nestalo u tebi kao u rukavici dima Ti stojiš postojano I prvi put prelaziš preko neba Svojim očima od lave i tromosti Svijet je pred tobom kao što si ga zamišljala pod svojim očnim kapcima I kao da je počinjao sa tobom i pred tobom Vječno mlad od tvog spokojnog pogleda A ja sam ljubomoran na njega zbog njegove ljepote Sa mojim sirotim požutjelim fotosima od kojih ti okrećeš glavu Da bi vidjela nova prostranstva Obećao sam ti neču više govoriti o prošlosti Sve odlazi danas za tvojim stopama Jedino što mi ostaje od života to je neki nabor tvoje haljine A ništa još nije ni bilo Tek sad te nalazim O ljubavi moja ja vjerujem samo u tebe. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:51 | |
| U PAKLU JE PUNA KUĆA
Nestani zanavek lice bez tajne Nebo je čistije od tvojih očiju Evo velikog jezera DAN Vrati se u srce mraka i blata Dotičem najzad bistru vodu i divlji smeh postojanja Odjekuje kao grom nad otvorenim krevetima
Ženo-grobe, neka te trava uguši
Evo zlatnog horizonta razuma Jednom meni ludilo i u mojim prstenovima slobode Meni odsustvom i užasom Pokretna i čudna čar Promene i zaborava |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:51 | |
| KUPLETI OTMENOG SVETA
U Kleridž Daj šofera Smeh lutki i demona Meša se s brujem zvona U zemlji cilindara
Novine sjajna lepeza Beznadan reči ples Reklamni namig i kres U ritmu mitraljeza
Čuvstva bolovi Čipke Vi postojite sve rad Onih što su na nerad Navikli još od zipke
U mlečne ruke lenosti Bore urezuju dani Sirovnjaci i grubijani Ah naučiće ih nežnosti
Na groblju pasa zimi Starinska romansa jeca Do srca glas taj seca Ah Mimi Vrati se Mimi
Rad se u vidu imetka U lopovskoj špilji zbira Na berzi eksplodira Zapaljivi gas poretka
Sumnjiva senka dana Seća na san naš na mrak Vaš glasić lažan lak Dalek je eho apsana
Crkva Madlene bajne Senat i Parlament Nasledstvo testament Svi nose iste fišbajne
Engleska skijaška strast Lepi koferi u snegu Njima što po banjama se legu Svaka čest i svaka čast.
Modiskinja pajac i pet Odsto od Birsa Šela Pajkan i vlasnik bordela To je kapitalistički svet |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:52 | |
| Izmisliću za tebe ružu
Sve reči sveta koje bih ti dao u isti mah Sve šume Amerike i sve noćne žetve neba I sve što sija i ono što oko ne može da vidi Sav oganj zemlje sa jednom čašom suza Plodno seme prepotopskih vrsta I ruku malog deteta Ali i kada bih ti mogao dati sav kaleidoskop bolova Srce na krstu razuzdanih udova Ogramnu prostirku mučenih ljudi Živih odranih u toku pogubljenja Izrovana groblja nepoznatih ljubavi Sve što prelazi preko podzemnih voda i Kumove Slame Veliku zvezdu uživanja u nekom najbednijem maloumniku Kad bih slikao za tebe taj nejasni pejzaž U kome bih slikao za tebe taj nejasni pejzaž U kome se parovi fotografišu na vašarima I za tebe plaču opevani vetrovi koji moje žice kidaju Đavolja služba večnog Obožavanja Prokletstvo moga tela s mojim duhom Koje vređa budućnost i proklinje prošlost Stvara od svih jecaja automatsku muziku Koju ćeš zaboraviti u ormanu Kada ne bude bilo više slavuja po drveću zbog silnog im bacanja pred tvoje noge Kada ne bude bilo više dovoljno metafora u jednoj ludoj glavi Da se od njih može načiniti pritiskivač za hartiju Kada ti budeš bila toliko umorna da već umireš od mog čudovisnog obožavanja tebe Da više neću imati ni glasa ni stomaka ni lice ni mesta na rukama i nogama za klince da ih zakuješ Kada ljudski glasovi budu u mojim prstima polomili njihovu čašu I moj jezik i moje mastilo budu usahli kao neka eksperimentalna stanica za međuplanetarne rakete A mora za sobom budu ostavila samo zaslepljujuću belinu soli I to tako dobro da samo Sunce bude žedno i svetlost zaigrala po dnu vodeničnog jaza A i ugašeni škriljac i tamni nebeski svod i sva bića za svagda budu iscrpljeni od preobražavanja Izmisliću za tebe ružu |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Pet 20 Feb - 11:52 | |
| Pesma
Ljubavi moja ne reci ništa više Ostavi nek padnu obe ove reči u ćutanje Kao kamen dugo glačan između dlanova mojih ruku Kao kamen hitar i kamen težak I dubok svojim padom kroz naš život Dugim putovanjem i ništa ne susrećući do samo ponor Taj beskrajni put bez šuma da trajanje I nespečavanje nikakve daleke vode rada užas Nikakve površine dodirnute nikakvo odskakivanje od prepreka Ništa do univerzum koji treba dostići i ja te uzeh za ruku Nikakav eho sve pada i uzalud sam ćulio uvo Ništa čak ni uzdah ni sinkopa zvuka I ukoliko više pada i prolazi kroz tminu Utoliko vrtoglavica raste i noć je sve brža Ništa do samo zahuktali teret. |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Uto 19 Maj - 9:25 | |
| POSVETA
Ove godine to bi Bi do dana Nove godine ove godine Do prvog januara ove godine O recenice kao zarezana pisaljka iverje Iverje moje vecne misli Pocetku i ponovni pocetku poeme Vecni pocetku tebe koja si vreme Jer ja pocinjem da brojim od pocetka vreme Ove godine na prvi dan u godini vec bese misli Jalovih na crnici zemlji plodnoj Ljubavi moja O lepo moje zimsko sunce Izduzene senke kao nered spavaca U svim pravcima na livadi od Bozica Na livadi uvek zelenoj O lepoto umiruca o lepoto jos lepsa Bas zato sto iscezavas O lepoto moja lepa kao kraj godine O ruzo zavrsetka godine Rezite rezite stalno pisaljku moga umora Jer nikad nije ucinila toliko lepima tako zelenima Misli tako mlade I ti kao neko veliko polje blitu mene koje dise Pod divnim zimskim suncem izmedju opalog lisca Ti na tebi sunce mlado zimsko sunce koje te miluje Oh do samog kraja godine Bicu ljubomoran na sunce i na tvoje misli O gde si otislo usred opalog lisca Lepo moje sunce divno zimsko sunce Koje uzimas boju onog cega se dodirnes Tako mlado zuto crno i zeleno Moje sunce senke drveta i prostora |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Louis Аragon Uto 19 Maj - 9:26 | |
| Sve stvari tamne govore mi o tvome sjaju Mracne sobe u pipanju predene Udovice Smola u dnu brodova Voda baruština Crne maslinke Krizevi krila grabljivica iznad snijega koji oblijecu Jedan uvežljaj na izdanku snage Obuca umrlog Mržnja sa noktima noci Sve stvari gorcine Ljubicasti prsten nesanice Odbijeni kruh Onaj koji je našao svoju kucu pustu i svoje poljupce ukaljane Ogledalo s licem odvratnim Tragedija sa stubovima bogatstva Starenje Sakacenja Mladež ponižavanja po volji Zatvori u kojima je covjek odvojen od samoga sebe Sve stvari nasilja Požar i krv Varvara nastup u gradove Dželati žena i žita Gradici kao konji bicevima rastjerani Pobjeda zvijeri Gromoglasni smijeh streljanja Polomljeni udovi kamdžijama i volja bližnjega Umorstvo žuto i crveno Rumenilo bola I sve što s veceri koja nastupa dobija boju svireposti Meni govoriti o tvojim plavim ocima |
|
| |
Sponsored content
| Naslov: Re: Louis Аragon | |
| |
|
| |
|