Bizarna hrana

Sannakji hoe



Korejsko jelo , ’’ hoe ’’ je reč koja označava presno jelo a nakji je naziv malog sasvim mladog oktopoda. Oktopod se jede tako sto se živ seče , prelije sa malo susamovog ulja i pospe susamom. Kraci se obično jos mrdaju u tanjiru a i u ustima i ždrelu što obožavaocima ovog specijaliteta daje posebnu draž. Za neupućene treba znati da pipci mogu da se lepe u ustima i zato je bolje da se dobro žvaće.

Usoljena baltička haringa (Surströmming)



Ovaj Švedski specijalitet je u stvari fermentisana Baltička haringa poznata još po imenu ’’ Skandinavska trula riba ’’, koja se prodaje u konzervama. Nemojte se prevariti da otvorite konzervu u kući jer izlazi takav smrad od koga će vam sigurno pozliti. Prema tome dvorište ili eventualno kod komšije na terasi ako vam se nešto zamerio. Zbog konstantnog fermentisanja koje se nastavlja i u limenkama , one često nabubre pa se otvaraju i u vodi da ne dođe do prskanja nasmrdljivije stvari na svetu što je utvrdila jedna Japanska studija.

Džinovska vodena buba (lethocerus indicus)



Jede se u jugoistočnoj Aziji ali se najviše koristi zbog tečnosti koje proizvodi u posebnim žlezdanim kesicama. Reč je o feromonu kojim mužjak privlači ženke . Tečnost se cedi i prodaje u malim bočicama kao najveća afrodizijačka dragocenost. Inače cele bube naročito omiljene u Tajvanu se jedu pržene.

Balut



Pačje jaje sa embrionom u poodmaklom stadijumu (formiranom glavom, perjem, kljunom, nožicama) jede se kuvano, kao predjelo. Prvo se napravi rupica i isisa tečnost za koju kažu da je izuzetno neprijatnog mirisa, a onda se oljušti i jede ceo fetus. Kažu da je izuzetan afrodizijak. Ne bih želeo da probam, ali na Filipinima, Laosu i Kambodži je nacionalni specijalitet. Jede se uz dodatak sirćeta, belog luka i papričica.

Sago crvi



Ovi krupni mesnati crvi žive u pulpi sago palme pa im otuda i ime. Kažu da im je ukus kao slanina ili prženo meso. Mogu se jesti živi ili prženi, kako vam se više svidja. Palma raste u jugoistocnoj Aziji, ali je ima i u Saudijskoj Arabiji i u Egiptu.

Cibetkina kafa



Ovu kafu bih možda i probao. Dobija se uz pomoć azijske živuljke po imenu cibet ili cibetka. Cibetka mnogo voli da jede sveže bobice sa zrnima kafe. Sočna bobica joj odgovara, ali zrna kafe prolaze kroz njen sistem za varenje tek malo dodirnuta nekim enzimima. Zrna kafe se potom izbacuju u vidu izmeta. Tako prerađena kafa se pere i suši na suncu, a potom blago prži do boje cimeta. Nema gorčinu i prijatnog je ukusa. Zbog skupe procedure nastanka cibetkina kafa je najskuplja kafa na svetu koja košta, u zavisnosti od zemlje, od 200-1200 dolara po kilogramu. Surinam, Java , Bali, Filipini su destinacije gde žive ove simpatične zivotinjice nalik veverici ili pacovu. Lokalno ime za kafu je kopi lowak.

Crvi iz bambusa



Praksa jedenja insekata je rasprostranjena širom sveta. Oko 2000 vrsta insekata mogu da se jedu, a crvi iz stabljika bambusa najčešće se pronalaze u šumama Laosa, Kine i Tajlanda. Na Tajlandskim pijacama prodaju se već pečeni zajedno sa skakavcima, cvrčcima, bubašvabama, škorpijama, paucima i ostalim insektima i jedu se kao kod nas semenke na utakmicama .

Testisi bika



Testisi od polnih organa goveda pa i svinja jedu se i kod nas a na zapadu Amerike jela od testisa bika zovu se „ostrige prerije" zbog sličnog ukusa. Izvađeni organi se oljušte, tanko iseku i prže u ulju. Odlično idu uz pivo.

Casu marzu



Na Italijanskom dijalektu sa Sardinije ovo znači „truli sir„ ili „crvljivi sir„. Reč je o ovčijem kačkavalju kome se prethodno iseče poklopac i sir izloži dejstvu nekih vrsta muva koje u njih polažu jaja. Larve zatim jedu sir i smanjuju mu masnoću, a javlja se i malo tečnosti- takozvane suze. Sir se seče na tanke kriške i jede sa hlebom. Providni beličasti crvići manji od jednog centimetra imaju običaj da skaču do 15 cm uvis, a sir se jede tako što ste prinuđeni da držite ruku iznad sendviča da vas ne bi udarali u lice. Za one kojima to smeta, sir i hleb se stavljaju u kesu pa kako nestaje vazduha crvi iskaču iz sira kao kokice i dave se. Onda specijalitet mozete gustirati na miru. Prijatno.

Najluđa svetska tradicionalna jela

Jedno od zadovoljstava koje pružaju putovanja je i degustacija lokalne kuhinje.


Međutim, da li biste se usudili da u jugoistočnoj Aziji probate pačiji embrion, u Mongoliji fermentisano mleko kobile, a u Koreji pseću supu?

Laura Sicilijano-Rozen, ko-osnivač vodiča lokalne hrane “Pojedi svet”, izjavila je da je degustacija razilčite i neobične hrane i pića apsolutno neophodna na svim putovanjima, prenosi Dejlimejl.

Na taj način, ljudi upoznaju kulturu i tradiciju zemlje u kojoj se nalaze i stiču bogato iskustvo.

Ipak, nisu sva internacionalna jela primamljiva.

U Meksiku, začinjeni skakavci su popularna užina, dok su takosi goveđeg mozga, dobro poznata poslastica.

Ukoliko se nađete u Mongoliji i ožednite, možete da probate lokalno alkoholno fermentisano piće koje se pravi od kobiljeg mleka.

Vino od zmije je popularno u Kini, Vijetnamu i jugoistočnoj Aziji, a pravi se tako što se cele zmije stavljaju u pirinčano vino.

Nacionalni delikates Švedske je trula haringa dok se na Grendlandu nudi fermentisana ajkula.

Laurin savet za sve turiste je da lokalno stanovništvo pitaju gde se hrane i po čemu je njihov grad poznat.

Južna Azija je poznata po interesantnim jelima.

Pržene pileće nožice su popularna ulična hrana u Kini, Indoneziji, Koreji i Maleziji.

Pačiji embrion koji se jede direktno iz ljuske jajeta nakon što se obari je omiljen na Filipinima, a u Koreji je pseća supa pravi hit.

Širako, što se prevodi kao “bela deca” je japansko jelo od genitalija muških riba sa sve njihovom spermom.

U Venecueli je popularan puding koji sadrži ovčije srce, jetru i pluća, a tradicionalno se sprema u stomaku životinja.

Pri svakoj degustaciji hrane u stranoj zemlji, treba biti posebno oprezan da ne bi došlo do trovanja.

Izbegavajte hranu koja se sprema u vodi sa česme, osim ako niste sasvim sigurni da je ona ispravna za piće.

To se odnosi i na sirove, neočišćene namirnice.


B92