Kad prodju svi vozovi za udaju

Neudate žene u zrelom dobu, koje se nisu ostvarile kao majke, često su džangrizave, nezadovoljne i zavidne..



Imam 45 godina, sama sam i nemam dece. Da, sve je u redu sa mnom. Ovako je Melani Notkin sasula u brk svim "dušebrižnicima" koji su se pitali zašto se pametna i lepa žena još nije ostvarila kao supruga i majka. Autorka knjige "Moderne žene u potrazi za novim oblikom sreće", napisala je da nije planirala da ostane sama, ali joj se to prosto desilo. Nikada karijeru nije stavljala ispred ljubavi, pa opet ni sa kim ne deli postelju i nikoga ne vodi u vrtić i školu. Da, nezavisna je, ističe, ali rado bi pristala da zavisi od nekog koga voli. I izbirljiva je.

- Želim da se zaljubim u muškarca koji to zaslužuje. Ako to znači da ne pristajem na manje, onda sam izbirljiva - odgovorila je Brajanu sa kojim je izašla, pošto je on sve vreme pokušavao da sazna zbog čega nema nikoga i uporno joj tražio mane. - Ne žalim ni zbog čega. Da, želela sam da se udam i dobijem dete u dvadesetim, ali evo me, u četrdesetim sa svim modricama još sam u ringu i ne odustajem od ljubavi - odbrusila mu je.
Melanina priča nije usamljena, kao ni Brajanova sumnja da sa takvom osobom nešto nije u redu čim je još "singl". Kada žena proslavi 40. rođendan, a nema burmu i mnoštvo besanih noći zbog bebe, sve su joj gorče slavljeničke torte. Nije važno da li je uspešna u poslu, da li putuje, koliko ima prijatelje. Sve se svodi samo na jedno - zašto se još nisi udala? Ili, kada misliš da rodiš dete? Gde ti je dečko? Suština je zapravo u pogledima koji pitaju - šta ti fali? Na temelju ove teorije razvila se još jedna - žene koje su u zrelim godinama, a nisu osnovale porodicu su nezadovoljne. Isfrustrirane jer ih niko ne čeka posle posla i nemaju pored koga da se bude, s kim da dele radost i tugu, pa emituju negativnu energiju. Netrpeljive su prema kolegama, zavide prijateljima na porodičnoj sreći, ne umeju da se raduju kao ranije, više ih ništa ne ispunjava.

- Ovo je, da se ne lažemo, uvreženo mišljenje u našem društvu. Žene posle 40. godine nazivaju se pogrdno baba-devojkama i usedelicama, etiketiraju kao isfrustrirane osobe i roba sa greškom, gledaju se ispod oka, prezrivo ili sažaljivo. Što je sredina manja, one su na lošijem glasu i večita tema ogovaranja. Ukoliko su uspešne na poslu, smatraju se bolesnim karijeristkinjama koje su zarad ambicija žrtvovale majčinstvo i brak. Ako su lepe i zgodne, onda su obavezno izbiračice, pa su i zaslužile da im se desi kletva "Izbirač naiđe na otirač". One osrednje su nesrećne, jer ih valjda niko nije hteo - ističe psiholog Dragana Petrović.
MENOPAUZA "OKIDAČ" MALODUŠNOSTIŽene su nesigurnije i osetljivije u menopauzi i ako u tom periodu nemaju podršku porodice, osećaju se usamljeno i poraženo.- Bez obzira na to koliko im dobro ide na drugim poljima, ako im fali ljubav i nisu zadovoljile majčinski instinkt, u menopauzi mogu da postanu veoma malodušne. Zavide ne samo prijateljicama, nego i lepim, nasmejanim majkama koje sreću na ulici. To je jače od njih - kaže sagovornica "Života plus".

Za našu sagovornicu je ovo, priznaje, škakljiva tema, zato što u svom okruženju ima mnogo samih žena. Ali, to ne znači da su sve usamljene, a još manje isfrustrirane. Neke su, kaže, zadovoljstvo pronašle u poslu. Ima onih koje su davno rešile da se ne udaju i ne rode dete, jer su smatrale da se neće dobro snaći u toj ulozi.
- Zadovoljile su se karijerom, putovanjima, prijateljstvima, kumstvom. Mnoge od njih su sebe pronašle kao tetke i to im je dovoljno za sreću. Ponekad je poštenije odustati od nečega čemu misliš da nisi dorastao, nego lošim brakom upropastiti život sebi i detetu koje će svakodnevno trpeti frustracije. Ali, da, postoje i žene koje su želele da budu supruge i majke, pa nekako nisu uspele u tome i sada su nesrećne - kaže sagovornica "Života plus".
Nesreća se ovda "račva" u dva pravca - na tugu koju preživljava samo ta žena i nelagodnost koju trpe i svi u njenoj blizini. Istraživanje rađeno na Nemačkom društvenom institutu, u kojem je učestvovalo oko 400 usamljenih dama od 45 i 50 godina, pokazalo je da čak 50 posto njih ne može da sakrije očaj zbog svog statusa. Polovina od tog broja je priznala da ponekad ne može da se suzdrži u zluradim komentarima na tuđu sreću, jer je to jače od njih.

- One hrabrije su otkrile da su ljubomorne na sestre i drugarice koje imaju porodicu i uporno se pitaju šta su skrivile da im ta sreća bude uskraćena. Čak i kad pokušavaju da se raduju zbog njih, naiđe im žuta minuta i ne mogu da se obuzdaju. Ponašaju se maliciozno, izazivaju pažnju uvredama, nipodaštavaju porodične vrednosti - navodi vođa istraživanja dr Martin Hanc.
Petrovićeva kaže da se to dešava ženama, koje u zrelim godinama počinju da se preispituju, sumiraju eventualne propuštene prilike, pitaju se da li su mogle bolje, kaju se što su mnogo birale. Kada shvate da su zakasnile i da više nemaju vremena za takve uspone, dešava se da se povuku u sebe i negativnim stavom, konstantnim zvocanjem i zameranjem, guraju prijatelje i kolege od sebe.

Ne treba zaboraviti ni da se pripadnice nežnijeg pola u tom dobu suočavaju sa promenama na telu, što je osetljivo polje za svaku damu. Petrovićeva podseća na zaključak do kojeg su došli britanski stručnjaci - da čak 90 odsto njih pada u depresiju kada pređe 40. godinu i to zbog fizičkog izgleda. Istraživanje u kojem je učestvovalo 1.200 dama pokazalo je da su deprimirane zbog svog izgleda i pate od "sindroma ogledala". Slika o sebi je toliko niska da bi skoro sve volele da promene bar nešto na svom telu - od užeg struka do nogu bez celulita. Samo devet odsto njih je bilo ponosno na ono što vidi u ogledalu.
- Žene s godinama dostižu psihičku i emotivnu zrelost, postaju sigurnije i svesnije, ali to nažalost ne važi i za ono što osećaju prema svom telu. Živimo u vremenu u kojem je lepota definisana mladošću i to je postala prava opsesija u društvu. Zato se sredovečne dame osećaju nevidljivo - smatra američki psiholog Suzan Kvilijam.

A, kada se ta nevidljivost i nesigurnost spoje sa činjenicom da je mladost prošla, da su stigle mlađe i lepše, a one još nemaju srodnu dušu, vetar u leđa, rame za plakanje, nekog s kim će se svakodnevno nadopunjavati i dete u čijem će odrastanju uživati, gorčina postaje sve gorča. Dobro je ako ona može da se kanališe i u samoći, kako je govorio Jovan Dučić, ne bude mržnje, nego uzvišenosti.

ČEMERNI PRAZNICI I ODMORI

Mračne misli se posebno roje kada naiđu teški trenuci, a oni su svakako drugo lice svakodnevice. Tužno se osećaju i u vreme praznika, kada se svi okreću porodici, a one shvate da nemaju uz koga da se "šćućure".
- Poraze ih i godišnji odmori, kada im prijatelji putuju na more sa decom, a one mogu da im se "ubace" ili da ostanu kod kuće. Više im nije do noćnih izlazaka, umorne su i sve manje fleksibilne prema ljudima. Uvek im nešto smeta, ljute se na svaku sitnicu, ponekad se ponašaju i infantilno samo da bi privukle pažnju. Vremenom se udaljavaju i od najboljih drugarica, jer one imaju roditeljske brige i radosti, pa sa njima imaju sve manje zajedničkih tema, a da slušaju kako ne spavaju jer im bebe imaju grčeve, prosto ne žele - objašnjava Petrovićeva.

Upitno je ovo oko apsolutne sreće.....jesu li sve "na vijeme" udane doista i sretne?
Ja uvijek mislim....da je nešto vrijedilo, dogodilo bi se i trajalo....
Potpuna sreća je zapravo dosadna....uvijek treba nešto željeti 

storm ::

Ja uvijek mislim....da je nešto vrijedilo, dogodilo bi se i trajalo....

Apsolutno.
Inače, ne živi se život po receptu. Završiš školu, nađeš posao i udaš se. Imaš mnogo stvari koje te mogu omesti da ti se sve od nabrojanog i desi.
Inače, sve što više znaš šta želiš, više si spreman da ne prihvatiš ono što ti ne odgovara.
Što manje znaš šta hoćeš, više si spreman da prihvatiš i on o što nećeš jer nisi ni znao da nećeš...

A apsolutna sreća ne postoji. Čovek je takvo biće da uvek sreću vidi u onom što nema.

kad prođu vozovi pređeš na avion    

gde to piše da se mora roditi (praviti) decu???? samo u zatucanim glavama punim predrasuda.   deca se prave kad nađeš osobu s kojom želiš to dete podići, odgojiti i pomoći mu da postane čovek. kad pogledam roditelje oko sebe, dosta nije zaslužilo da ima reproduktivne organe. 

Djeca se prave i ako ne nadješ "podobnu" osobu.. nigdje nije zapisano da je "pošto-poto" moraš naći.. hoću reći, iako sebi ne nadješ, iz raznoraznih razloga životnog partnera, treba se ostvariti kao roditelj, nego ostati sam-a.

neno ::

Djeca se prave i ako ne nadješ "podobnu" osobu.. nigdje nije zapisano da je "pošto-poto" moraš naći.. hoću reći, iako sebi ne nadješ, iz raznoraznih razloga životnog partnera, treba se ostvariti kao roditelj, nego ostati sam-a.

Nigde ne piše ni da ga moraš roditi, jer da se mora, svi bi imali decu, a ne bi se dešavalo da i oni koji su u braku ipak nemaju decu. Neki ih nemaju iz zdravstvenih razloga, a neki ih nemaju i iz doktorima neobjašnjivih razloga. Nekada se ljudi ne mogu ostvariti kao roditelji sa osobom koju žele i vole iz nekih nepodudatnosti  itd.Imatu svakakvih razloga. Takođe i ako se ostvariš kao roditelj, ne znači da na kraju nećeš ostati sam. Deca odu svojim putem. Neka mare za svojim roditeljima, a opet neka ne znaju ni da li su im roditelji živi.

Jedno je sigurno, mora se samo umreti. To je jedino izvesno, a neizvesno je kada i na koji način, ali umreti se mora svejedno.

Meni je ovo neka ''laganica'' tema. Ali se može ''baciti'' na neko dublje razmišljanje.
Recimo ovako...Ti bi da imaš decu ali ne voliš osobu sa kojom si. Jednostavno, ''ubijaš'' vreme sa istom dok ne naiđe nešto što ti više odgovara. I na kraju, odlučiš se da rodiš dete. Ako si kvarna osoba, nećeš se zaštiti a rećićeš da jesi. I dobiješ dete. A onda kažeš svom sexualnom partneru (jer nisu se voleli, samo su se sexali, pa nisu ni mogli biti ljubavni partneri) ''ej znaš šta, ti mi ne trebaš, ja imam dete aj ćao, al morš prihvatiti dete jer bi bilo lepo da dete zakonski ima oca''. E onda sledi alimentacija, a posle toga odnosi već počinju da se komplikuju. Dete još nije svesno sveta oko sebe, a raste u nestandardnim uslovima. Inače, ovako ti izgleda 80% situacija koje imaju onu krajnju rečenicu ''Ma bitno je da ima dete''...

Inače, i religija kaže da je brak zajednica koja nastaje iz ljubavi, pri čemu dva tela postaju jedno biće. Iz takve ljubavi se rađaju deca, jer deca su produkt ljubavi, a ne održavanje vrste. itd.

Sagacity ::

Recimo ovako...Ti bi da imaš decu ali ne voliš osobu sa kojom si. Jednostavno, ''ubijaš'' vreme sa istom dok ne naiđe nešto što ti više odgovara. I na kraju, odlučiš se da rodiš dete. Ako si kvarna osoba, nećeš se zaštiti a rećićeš da jesi. I dobiješ dete. A onda kažeš svom sexualnom partneru (jer nisu se voleli, samo su se sexali, pa nisu ni mogli biti ljubavni partneri) ''ej znaš šta, ti mi ne trebaš, ja imam dete aj ćao, al morš prihvatiti dete jer bi bilo lepo da dete zakonski ima oca''. E onda sledi alimentacija, a posle toga odnosi već počinju da se komplikuju. Dete još nije svesno sveta oko sebe, a raste u nestandardnim uslovima. Inače, ovako ti izgleda 80% situacija koje imaju onu krajnju rečenicu ''Ma bitno je da ima dete''...

Mislim da se nismo razumjeli.. Ako je sam-a, a ne u bilo kakvoj vezi, a svi "vozovi" su uveliko već prohujali, zar nije bolje na neki način ostvariti se kao roditelj.. vještački ili prirodno, nešto bi se našlo. Tužno je vidjeti one koji su ostarili sami, što reko naš narod; ni kučeta ni mačeta.. Naravno, sve je stvar ličnog izbora, shvatanja, razmišljanja.. neko je dovoljan sam sebi, ali..

neno ::

Mislim da se nismo razumjeli.. Ako je sam-a, a ne u bilo kakvoj vezi, a svi "vozovi" su uveliko već prohujali, zar nije bolje na neki način ostvariti se kao roditelj.. vještački ili prirodno, nešto bi se našlo. Tužno je vidjeti one koji su ostarili sami, što reko naš narod; ni kučeta ni mačeta.. Naravno, sve je stvar ličnog izbora, shvatanja, razmišljanja.. neko je dovoljan sam sebi, ali..

Ovo boldirano kao da je izgovorio starac Fočo od stotinu ljeta.... Pa stvarno...
Ne rađaju se deca da bi ti pravila društvo da pod starost ne ostaneš sam. Osim toga i ako ih imaš, nije sigurno da opet nećeš ostati sam. To sam već napomenula.

No naravno, to je tvoje mišljenje i stav. OK.
Pošto mi stižu mailovi sa obaveštenjima da ima novi odgovor na temi u kojoj sam učestvovala, shvatih da sam ostala nedorečena. Pa daj da se vratim malo.

Ne učestvujem u ovakvim temama. Dopao mi se prvi odgovor, jer identično misllim, pa sam se nadovezala. Onda je i Erotic Man dao svoje mišljenje sa kojim se slažem 100 %, ali teme koje su ''copy paste'' nisu baaš nešto, pogotovo ako je težina iste tipa štiva iz Svet, Bazar, Glorija...onda ja nemam šta tu da tražim...No kad sam već počela...

Elem da rezimiram.

Prvo, ne slažem se sa temom uopšte. Šta znači kada ''prođu svi vozovi za udaju''?. Udaju se i žene i sa 80 godina, moj pokojni deda je imao ''devojku'' sa 90 i bio srećan i zadovoljan i u tim godinama. Pa što ne bi bila srećna žena nakon 40-te? Za udaju i ženidbu nikad ne prolaze vozovi.Kad god prava ljubav da se desi dobrodošla je.
Takođe, biološki sat je relativna stvar. Žene mogu ući u menopauzu i sa 30, i sa 35 ali i sa 58 i 60 godina. Postoji način i kako proveriti koliko ti je još ostalo reproduktivnog perioda, ali nije baš 100 % pouzdan. Nigde nije zapisana granica da se posle 40-te ne sme roditi ili ne može roditi itd.ako je želja jaka, i ako imaš pravu osobu pored sebe...sve je moguće.

U cjelosti bih se mogao složiti sa tvojim stavom i mišljenjem.. ali (skoro uvijek ga ima..), život nas stalno (raz)uvjerava da I nije baš tako.

Možda je to I rekao "starac Fočo", no kod nas to kažu za one osobe koje nikada nisu bili u bračnoj (ili nebračnoj) vezi, a pogotovo za one koji nemaju potomke, bez obzira bili bogati ili siromašni..
Da li ćemo ili ne ostati sami kad ostarimo.. po meni, neuporedivo veća samoća u starosti bi bila ako nemamo potomstvo.
Dobro, tema jeste onako sumorna, depresivna, ali i realna.
Nigdje ne piše da neko ne mora biti srećan i posle 40-te, taman posla, ali tu sreću je kako godine odmiču, sve teže (pro)naći..

Ono što sam htio reći u ovoj temi, je to da se treba ostvariti kao roditelj, bez obzira naći nekoga ili ne.. podariti novi život, samim tim  donijeti istinsku radost koju život pruža.

Ne vidim ja tu problem.
Može se desiti da se zaljubi u nekog ko već ima decu, unuke, praunuke...
Uda se za njega i dobije sve u paketu
Odjednom postane nečija žena, majka, baka, prabaka...

Od vozova propustila je ćiru.....ali je zato sela u Japanski ''maglev''