Jedan stari mudrac zatekao je jednom svoje učenike kako se žestoko svađaju i viču jedni na druge.
Kada je ušao u prostoriju, rasprava je utihnula, a on je iskoristio priliku da ih nauči jednu važnu životnu lekciju.
"Zašto ljudi viču kad su ljuti?", upitao je mudrac.
Učenici su razmišljali neko vreme, dok jedan ne odgovori: "Zato što izgube strpljenje - to je razlog".
"Ali, zašto bi vikao kad je osoba pokraj njega? Zar nije moguće govoriti tiho i lagano?", upita učitelj.
Učenici su pokušavali da odgovore na ova pitanja, ali učitelj nije bio zadovoljan odgovorima.
"Kada su dve osobe u svađi, njihova se srca udalje… Zato moraju da viču jedno na drugo, kako bi njihov krik premostio udaljenost i kako bi se mogli čuti. Što su ljudi ljući, moraju glasnije da viču jer je udaljenost među njima sve veća", objasnio je stari učitelj, a zatim nastavio:
"A šta se dogodi kada se dve osobe zaljube? Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su blizu. Udaljenost među njima je veoma mala. A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još se više zbližuju u svojoj ljubavi. I konačno, više nije potreban ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole.”
Mudrac je na kraju poručio učenicima:
"Kada se raspravljate, ne dozvolite da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika da nikad više neće biti puta nazad.”
Srbija danas
Čet 12 Mar - 18:52
